Ко је био Гаврило Принцип?

[виноградар]

 

Revizija istorije ili kako od dželata postati žrtva

Ponovo se mogu čuti povici da je „Mlada Bosna“ „velikosrpska organizacija“, koja je imala za cilj da ostvari srpsku hegemoniju na Balkanu. Zaboravljaju da „Mlada Bosna“ nije bila samo srpska, niti je bila sačinjena samo od Srba.

 

 

Za godinu dana počeće obeležavanje stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata. Uveliko se spremaju priredbe i proslave povodom ovog veoma važnog datuma širom evropskog kontinenta. Ne treba spominjati koliko je ovaj rat bio značajan za našu državu i narod niti kolike smo žrtve pretrpeli u tom ratu. Srbija je doživela nekoliko demografskih katastrofa u svojoj istoriji. Ona u Prvom svetskom ratu je bila jedna od najvećih.

Da li će Srbija adekvatno obeležiti ovu godišnjicu, recimo uz veličanstvenu vojnu paradu, sličnu onoj koju viđamo u Moskvi za vreme Dana pobede? Ne. Nije isključeno, međutim, da se, poput nedavne mlake proslave stogodišnjice Balkanskih ratova, scenario prilagodi „pomirenju“.

Pojedine evropske države sa svoje strane spremaju grandiozno obeležavanje, i to, ni manje ni više, nego upravo u Sarajevu. U duhu novog nemačkog revizionizma, koji je sve prisutniji nakon završetka Hladnog rata, dolazimo i do agresivnijeg plasiranja „činjenica“ kako je počeo ovaj sukob i ko je novi – stari krivac za njegovo otpočinjanje.

Novo oblikovanje istorije uglavnom dolazi iz Nemačke i nije prisutno samo u sferi Prvog već i Drugog svetskog rata. Svedoci smo sve većeg izjednačavanja pobednika i poraženog u poslednjem svetskom sukobu, u ovom slučaju Crvene armije i Vermahta, bez obzira na oštro protivljenje od strane Rusije. Pored toga, prisutna je i tendencija rehabilitovanja Nemačke i njenih vojnika za ratne zločine. Time se krivica za zlodela u Drugom svetskom ratu prebacuje na druge narode, minorizujući genocid i sopstvene zločine.

Glavni krivci za izbijanje Prvog svetskog rata su, po mišljenju revizionista, revolucionarna organizacija „Mlada Bosna“ i egzekutor nadvojvode Ferdinanda, Gavrilo Princip. Međutim, revizionisti ne staju samo na tome. Pošto je u atentatu pored organizacije „Mlada Bosna“ učestvovala i „Crna ruka“, tajna organizacija iz Srbije pod vođstvom Dragutina Dimitrijevića Apisa, ide se ka daljem proširivanju krivice na čitav srpski narod.

U medijima možemo videti najave ovakve nove priče u mestu gde je sve počelo 1914. godine, u Sarajevu. Politika federalnih vlasti prema srpskom entitetu u BiH ne može se nazvati blagonaklonom, a izlivi neprijateljstva s vremena na vreme se prelivaju i na državu Srbiju. Setimo se samo povika na obeležavanju Dana državnosti Srbije u Njujorku zbog izvođenja kompozicije „Marš na Drinu“. Da sve bude mračnije, postoje i najave režisera iz Ujedinjenog kraljevstva da će praviti film o „Mladoj Bosni“, kao inspiratoru terorizma u svetu.

 

 

U novijoj reviziji istorije, na Austrougarsku se više ne gleda kao na „tamnicu naroda“, već kao na prosperitetno carstvo, koje bi od zaostale Bosne napravilo Evropu. Lako se zaboravlja da je ta ista „prosperitetna“ monarhija utamničila Bosnu 1908. godine – aneksijom i okupacijom teritorije. Na ubijenog Ferdinanda se više ne gleda kao na tiranina, koji je provocirao Kraljevinu Srbiju organizovanjem vojne parade na Vidovdan, spominjući usput da Srbiji treba „čelično kupanje“, već kao na žrtvu terorističkog akta.

Ponovo se mogu čuti povici da je „Mlada Bosna“ „velikosrpska organizacija“, koja je imala za cilj da ostvari srpsku hegemoniju na Balkanu. Zaboravljaju da „Mlada Bosna“ nije bila samo srpska, niti je bila sačinjena samo od Srba. Ona je bila projugoslovenska organizacija, nastala sa željom sveslovenskog ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. Među organizatorima atentata nisu bili samo Srbi, već i muslimani i Hrvati. Među članovima je bio i Ivo Andrić, koga danas svi u bivšoj Jugoslaviji svojataju. „Mlada Bosna“ je bila patriotska organizacija koja se borila za oslobođenje – i na nama danas je teret da tu istinu branimo i odbranimo.

Nedavno je kod nemačkog istoričara Holmsa Zundhausena, profesora istorije Jugoistočne Evrope na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, odbranjen doktorat na temu negiranja genocida u Jasenovcu. To je ostalo potpuno neprimećeno od strane naših medija, za razliku od nekih dešavanja na „Farmi“ ili u „Velikom bratu“. Našim uvaženim akademicima, uz časne izuzetke, na pamet nije palo da protestuju povodom iznetih neistina. Nedavno su u Poljskoj slične kreacije nemačkih revizionista doživele fijasko. U pokušaju da delom rehabilituju svoje pretke, Nemci su krivicu za ubijanje Jevreja prebacili na poljske kolaboracioniste. Za razliku od nas, čitava poljska javnost je oštro reagovala na takva sramna podmetanja. Pravo pitanje je šta naše političare i akademske krugove sprečava da reaguju u sličnim situacijama.

Srbija je na vreme upozorena na moguće događaje koji nas čekaju u bliskoj budućnosti. Ostaje nam da vidimo da li će neka od institucija reagovati na sve agresivnije pokušaje prekrajanja istorije. Protiv ovih najava za sada je jedini digao glas predsednik Republike Srpske, svestan opasnosti koje bi mogle da proizađu iz tih procesa. To bi samo dalje dovelo u pitanje srpski opstanak u Bosni i Hercegovini, jer bi se pojačali glasovi da se ukine entitet „terorista i ubica 20. veka“.

Svedoci smo veoma teških godina po Srbiju. Decenije pritisaka i nepravdi otupile su kod ljudi onu iskonsku želju da se izbore za istinu. Sebični interesi i partikularizam, uz sveprisutnu bezidejnost i malodušnost, doprineli su daljoj atomizaciji našeg društva i velikoj odvojenosti čoveka od čoveka. Ako se ne prenemo iz letargije i ne mobilišemo se protiv novih udara koje nam budućnost donosi, nestanak je bliži nego što slutimo.

 

Autor: Vukašin Neimarević
Tekst objavljujemo uz dozvolu redakcije portala SRPSKOG AKADEMSKOG KRUGA

 

Autor: Moja Hercegovina

 

 

[Ignjatije]

Гаврилов принцип

 

Оспоравање Принципа и Младе Босне последица је потребе неких немачких и америчких историчара, који желе да, ретроактивно, ублаже антагонизме садашњих савезника, који су у Првом светком рату били на различитим странама, оценили, гостујући у "Оку", Владимир Кацмановић и Мухарем Баздуљ.

Гаврило Принцип припадао је херојским личностима из историје и није довођен у питање до почетка рата на простору СФРЈ - на исти начин сећају се уџбеника историје Мухарем Баздуљ и Владимир Кецмановић.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"С ратом и распадом Југославије кренуло је и оспоравање Принципа унутар Босне и Херцеговине, посебно унутар бошњачке и хрватске заједнице", оцењује Баздуљ. Промена је очигледна - мењани су називи улица који су носили имена чланова Младе Босне, Принципов мост постао је Латинска ћуприја.

Неки амерички и немачки историчари који желе да ретроактивно ублаже антагонизме садашњих савезника, чине то "преко леђа Гаврила Принципа", оцењује Кецмановић.

У том контексту оба књижевника виде тумачења аустралијског историчара Кристофера Кларка, који је упоредио Принципа са терористима данашњег времена.

Баздуљ сматра да је занимљиво упоредити данашње позиције Београда и Сарајева са оним које су 1964. године имали према атентату на Франца Фердинанда, када се обележавало пола века.

"Тада нисмо чекали да нам неко са стране каже какав став треба да заузмемо, тада је то била суверена самостална култура која је имала свест о себи", каже Баздуљ, који данашњу ситуацују у бившим југословенским републикама описује синтагмом Џонија Штулића - "окупиране територије".

Баздуљ не верује да би идуће године, у склопу обећежавања века од почетка Првог светског рата могло да се догоди да Федерација БиХ подигне споменик Фердинанду, а Република Српска Принципу.

Идеја постоји у Сарајеву да се подигне споменик Францу Фердинанду и да се врате стопе Гаврила Принципа где су биле пре него што у уклоњене 1992. године, каже Баздуљ, који ту идеју "помирења" сматра "мало шизофреном".

Кецмановић такође не верује у могућност подизања различитих споменика у два ентитета у БиХ, а могућност подизања споменика Фердинанду и Принципу на истом месту види као недостатак свести  и остављање другима да одлуче шта ће да мисле. За њега, Млада Босна је, из данашње перспективе гледано, била "партиотска и погресивна организација тог времена".

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1398646/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF.html

[Срђан Шијакињић]

Не мислим да је Принцип био терориста или нешто тако, али опет не видим шта је херојско у мучком убиству човека. Класичан антентатор, мада из тога никако не произлази да смо ми криви за рат, да је АУ била добра и легитимна или тако нека будалаштина.

[Срђан Шијакињић]

Иначе, колико је апсурдно и дебилно што муслимани у БиХ желе да подигну споменик Фердинанду, престолонадследнику европске, хришћанске монархије, која је окупирала Босну 30 година у току њене историје. Какве кризе идентитета, каква неозбиљност.

[Golub]

Нису то кризе идентитета, већ ново евРОПСКО време...

Ономад је у Сарајеву Принцип пуцао, сад пуцају принципи ...

[Grizzly Adams]

Не мислим да је Принцип био терориста или нешто тако, али опет не видим шта је херојско у мучком убиству човека. Класичан антентатор, мада из тога никако не произлази да смо ми криви за рат, да је АУ била добра и легитимна или тако нека будалаштина.

 

Ма убица обичан. Срби имају бре нормалне и паметне људе на које могу да се угледају, а не на тог манијака.

[Срђан Шијакињић]

Ма убица обичан. Срби имају бре нормалне и паметне људе на које могу да се угледају, а не на тог манијака.

 

Шта знам, не мислим да је неки зликовац, таква су била времена, револуционарна, идеалистичка, или је људе било лакше залудети да дају све што имају за неку идеју, зависно од угла гледања. Био је млад дечко, дете практично, мислио је да ради праву ствар... И платио је за све, ко зна шта је прошао док није умро. Али то не мења ствар да је убијање људи из заседе далеко, далеко од херојског чина. И ту се види мало сва ишчашеност наших балканских прилика, ево до скоро, чак и у доба комунизма који није готивио прву Југославију, слављен је као херој лик који је убио неког јер му је досадило да робује, хтео је слободу, бла бла трућ...

 

Ми смо превише хардкор да се угледамо на људе који макар малкице нису окрвавили руке.

[о.Небојша]

Кажу неки људи да у Бечком ратном музеју има споменик аустроугарском војнику са фесом на глави, као спомен на једну регименту муслимана која је на вест о капитулацији К/К монархије пошла на јуриш.

Принцип је херој , као Обилић.

Рата би било са или без атентата.

Бадава што онај Ћопићев јунак каже како је ђаку требало отети пиштољ.

[horatio]

http://www.youtube.com/watch?v=BWzqAR6ajic

[Срђан Шијакињић]

Принцип је херој , као Обилић.

 

Оче, зар не мислите да је ипак разлика између њих двојице то што је Обилић убио противничког ратника, султана додуше, али који је био у борби, који је био легитимна мета, и то у бици која му је била наметнута, док је Принцип из заседе, убио човека у време мира? 

 

рата би анравно било, то су смешне и злонамерне приче да је то био некакав узрок, али ме само интересује одакле позитиван став према једном злочину.

[nedeljko]

Ма убица обичан. Срби имају бре нормалне и паметне људе на које могу да се угледају, а не на тог манијака.

 

Гаврило Принцип, место у историји

 

Наредне године навршава се век од почетка Првог светског рата чији је један од повода био и атентат Гаврила Принципа на престолонаследника Франца Фердинанда. Постоји опасност да се на јубилеј баци сенка, покушајем неких институција у БиХ да Гаврила Принципа прогласе терористом, тврде у Републици Српакој.

 

У сусрет 100-годишњици Сарајевског атентата, која се у јуну следеће године обележава у Сарајеву, постоје индиције да би тај догађај - непосредан повод за почетак Првог светског рата - могао да добије ново тумачење.  Званична Бањалука тврди да неке институције Босне и Херцеговине, Гаврила Принципа који је починио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, покушавају да прогласе терористом.

 

У околини Босанског Грахова, успомену на српског јунака чувају рушевине родне куће.

 

Још се на камену у Обљају назиру иницијали, које је још као дечак уклесао Гаврило Принцип, у жељи да остави траг. У унутрашњост његове родне куће ризично је и завиривати. Плац годинама ничији, сада је општински, а на рушевини је најчешће Миле, потомак Принципа и сам притиснут проблемима повратника.

 

"За мене лично ово је и темељ и кров, за мене лично пошто ја то гледам са друге стране, за разлику од осталих људи, јер кажем за мене је Гаврило клетва и заклетва", каже Миле Принцип.

 

"О кући данас не води нико рачуна, зато што ово место које је 98 одсто српски живаљ ни данас не може да јавно каже да је то родна кућа Гаврлила Принципа да се поправи та кућа и да то буде музеј какав је био до пре овога рата", додаје Миле.

 

А била је то кажу права знаменитост краја.

 

Горњи дрвени део куће, комплетна унутрашњост, огњиште па и највреднији експонат, оригиналан план атентата изгорели су у рату 1995 године, од детаља из куће Гаврила Принципа сачувано је само пар шерпи и зарђала брава.

 

По таванима у селу накупило би се нешто експоната. Обнова куће и истина о Гаврилу Принципу, све важнији у сусрет стогодишњици Првог светског рата. Француска је иницијатор манифестације "Сарајево, срце Европе", организатор Сарајево.

 

Република Српска сумња у добре намере. Председник Милорад Додик тврди да се увелико фалсификује историја, у покушају да се Гаврило Принцип прикаже као претеча српског тероризма, а Срби окриве за рат.

 

"Република Српска је одбила да учествује у томе. Неподношљиво је, није људски да не говорим некоректно политички да ми присуствујемо промоцији и да дамо својим учешћем значај подизању споменика Франца Фердинанда који ће очигледно, једино ако то странци не спрече, ови у Сарајеву ће то сигурно дигнути", каже Милорад Додик, председник РС.

 

"Ипак, видећемо како ће то ићи, мени је свеједно нека ставе, што се мене тиче Гаврило Прицип није отишао у Беч и тамо извршио атентат да би се сматрао терористом, него је то учинио у Сарајеву где је у то време била доминантна већина Срба, борио се за слободу народа", каже  Додик.

 

Стопе Гаврила Принципа на мосту на Миљацки заливене су, његова биста завршила у неком магацину. Да постоје дубљи разлози настојања да се сарајевски атентат, који је био повод Првом светском рату, означи као његов узрок, на Србе свали одговорност и то повеже с последњим ратовима на просторима бивших југословенских република, тврди бањалучки професор Предраг Лазаревић.

 

Кључним парадоксом сматра идеју о постављању споменика аустроугарском престолонасленднику у Сарајеву.

 

"Ту би се онда прецртао принцип, Ако би се оставиле стопе и принципов музеј с друге стране подигао споменик Францу Фердинанду онда би се те две ствари потпуно изједначиле са нашег становишта и нашег угла гдања и стварних историјских чињеница", каже Лазаревић.

 

У Андрићграду у којем се главна улица зове Млада Босна, замишљеном да буде брана прекрајању историјских чињеница о Првом светском рату, Република Српска централну видовданску манифестацију најављује за следећу годину.

 

Са друге стране Босне и Херцеговине, кућа Гаврила Принципа, чува успомену на јунака и чека реконструкцију. Власти Босанског Грахова, такозваног Кабриолет града, чији се обновљени кровови на прсте могу пребројати, тврде да без донатора новац не могу да обезбеде.

 

Нисмо у позицији да у свом буџету планирамо нека средства за такву намену. Сведоци смо да се историја поново креира а они који су били хероји сада су терористу, међутим, ми имамо једну заиста добру идеју, да наши земљаци који живе у Србији и широм свијета хоће да из сопствених средстава обнове кућу у аутентичном смислу каква је била кућа Гаврила Принципа.

 

И то је оно што је најбитније да се сачува, да ми знамо какав је био Гаврило а како то неко други посматра то је ствар политике и личних односа који владају у БиХ, каже Урош Макић, начелник Општине Босанско Грахово.

 

А какав је био Гаврило, његов потомак зна само из анегдота.

 

"Ово, оно, он на пример на 50 метара каменом гађа краву и погоди је у рог а са старијим момцима се волео побити и тако", каже Миле Принцип.

 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1369266/Gavrilo+Princip,+mesto+u+istoriji.html

[Милан М.]

Кажу неки људи да у Бечком ратном музеју има споменик аустроугарском војнику са фесом на глави, као спомен на једну регименту муслимана која је на вест о капитулацији К/К монархије пошла на јуриш.

Принцип је херој , као Обилић.

Рата би било са или без атентата.

Бадава што онај Ћопићев јунак каже како је ђаку требало отети пиштољ.

Ако је Принцип херој, да ли бих онда и ја био херој да сад одлучим да уцмекам неког од светских или домаћих главешина што угњетавају народ? И да ли је то грех?

[horatio]

Ако је Принцип херој, да ли бих онда и ја био херој да сад одлучим да уцмекам неког од светских или домаћих главешина што угњетавају народ? И да ли је то грех?

Зло чинити, од зла се бранећи - ту злочинства нема никаквога!!

[nedeljko]

Ма убица обичан. Срби имају бре нормалне и паметне људе на које могу да се угледају, а не на тог манијака.

 

SRBLJANOVIĆKA OTKRIVA: Gavrilo Princip nije bio Srbin Ideja-Izjašnjavao se kao Jugosloven. On je na suđenju govorio: „Ja sam Srbo-Hrvat.“ Nije verovao u Boga

Biljana Srbljanović

U Srbiji je neće, pa će morati u Austriju.

Dramski pisac Biljana Srbljanović gostovala je nedavno u emisiji „Peščanik“, gde je govorila o svojoj drami posvećenoj sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu. Predstava će premijerno biti izvedena u Beču na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata.Biljana je potvrdila za Kurir da trenutno nijedno beogradsko pozorište nije zainteresovano da igra komad po njenom tekstu.

Ruka vezana žicom

- Poslednjih šest meseci bavila sam se stogodišnjicom Prvog svetskog rata, Gavrilom Principom, da li je sarajevski atentat bio teroristički akt ili nije i, uopšte, samim fenomenom Mlade Bosne kao skupa angažovanih učenika. To su sve bili đaci, maloletnici - kaže Srbljanovićeva i dodaje da mladi revolucionar nije verovao u Boga niti se izjašnjavao kao Srbin:

- Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven. On je na suđenju govorio: „Ja sam Srbo-Hrvat i govorim hrvatsko-srpski“, a u poslednjim danima, kad mu je ruka, koju nisu hteli da mu amputiraju u austrougarskoj bolnici, visila zakačena žicom za rame u zatvoru u Terezinu, u potpunom ludilu i bunilu govorio je o tome kako se odlično seća da ni kao mali nije bio religiozan. Kad ga je sudija na suđenju pitao: „Da li verujete u Boga?“, on se nasmejao. Njega je sudija pitao: „Da li ste vi ubili Franju Ferdinanda zato što je bio pobožan čovek?“, a on je odgovorio: „Meni je to potpuno nebitno.“

Istražujući građu za svoju dramu, Srbljanovićka je zaključila da bi, da je živela pre 100 godina, bila sledbenik Mlade Bosne.

- Mlada Bosna bila je antiklerikalna, antišovinistička, jugoslovenska ideja s velikim emancipatorskim idejama da modernizuje prostore bivše Jugoslavije. 

Polemike s Andrićem

Smatrali su da su Srbi i Hrvati braća. Da sam živela 1914, ja bih bila s njima i vodila bih istu polemiku koju su oni vodili sa Andrićem, kad Andrić kaže: „Neka je na čast svim tim Žerajićima“, misli na jednog čuvenog atentatora koji nije mogao da puca pa se ubio, „na čast svima njima, ali ja nisam taj, ja ne mogu da pucam, ali ja vaše ideje podržavam“. Andrić je bio prijatelj s Principom, ja podržavam njihove ideje, ali i njegov stav i ne bih mogla da pucam. To su ljudi koji su imali oslobodilačke, emancipatorske ideje, a koji su strašno stradali u jednom, kako da kažem, legalističkom procesu.

 

http://www.kurir-info.rs/srbljanovicka-otkriva-gavrilo-princip-nije-bio-srbin-clanak-865063

[Срђан Шијакињић]

Зло чинити, од зла се бранећи - ту злочинства нема никаквога!!

 

Да, али да ли то оправдава и чињење конретног и опипљивог зла, конкретном човеку, бранећи се од неког ширег, апстрактног и безличног зла? Ако би неко, не дај Боже, убио Обаму да ли би то било оправдано? Да ли би то била одбрана од зла, ако знамо да је Обама само полуга, шраф, у једном механизму недокучивих размера и да његова смрт ништа не би променила? Или би била чиста освета, одмазда, гнев? Мени се чини да је ово друго у питању. А у крајњој линији, нити је ФФ био доносилац одлука и стожер АУ, нити смо ми тад били у рату са њима, нити је његово убиство могло да доведе до одбране и ослобођења...