Табу теме у СПЦ - Због чега се СПЦ не изјашњава о неким темама?

[Avocado]

То је правничка глупост. Ако је неко учинио злочин онда има да му се суди, таман и после 100 година. Не видим логику како временски период од учињеног злочина до суда може да утиче на сам акт злочина.

Pa napisao sam već razloge... i nisu baš neopravdani... i svuda su prihvaćeni... ja bih samo dok naš sistem ne postane malo efikasniji svakako povećao vreme apsolutne zastarelosti... jer trenutno je sprdnja, naročito sa lakšim krivičnim delima i prekršajima... tu je potrebna naročita efikasnost suda i tvoja potpuna saradnja pa da ti ne zastari predmet...

Mada, znaš kako, bojim se da ako bi produžili vreme zastarelosti, da bi to samo uticalo na to da nadležni još sporije rade svoj posao...

Inače, jedino ratni zločini i zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju... ja bih takođe uveo posebne, znatno duže rokove i za zločine protiv dece... baš tu se ne može očekivati da žrtva odmah prijavi zločin...

Ali to su neke standardne boljke našeg pravnog sistema... može da se zloupotrebljava i bez "saradnje" suda... oni koju pratili Pahomijev slučaj kažu da i sud radio na tome da predmet zastari... mada meni je u toj čitavoj priči, daleko čudnija i neobičnije ono što se desilo sa crkvenim sudom... (koliko mogu da naslutim iz onoga što Evgenik piše)... doduše, nisam učio crkveno pravo... ali pretpostavljam da je u njemu nečuveno da odbaciš tužbu jer je svetovni sud prekinuo postupak zbog zastarelosti...

[Evgenik]

Inače, jedino ratni zločini i zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju... ja bih takođe uveo posebne, znatno duže rokove i za zločine protiv dece...

baš tu se ne može očekivati da žrtva odmah prijavi zločin...

Амин.

Злочин над дјететом је тежи и од ратног свакоме ко има имало мозга у глави и срца у грудима.

mada meni je u toj čitavoj priči, daleko čudnija i neobičnije ono što se desilo sa crkvenim sudom... (koliko mogu da naslutim iz onoga što Evgenik piše)... doduše, nisam učio crkveno pravo... ali pretpostavljam da je u njemu nečuveno da odbaciš tužbu jer je svetovni sud prekinuo postupak zbog zastarelosti...

Као што рекох брате, појам "застарјелости" је непознат црквеном праву

(које се опет темељи на православној теологији за коју су вријеме и садашњост сасвим релативни појмови,

јер своје учење темељи на есхатолошким принципима, односно из перспективе будућности, тачније вјечности)

а до суђења није ни дошло већ је све завршено у истрази, која је (тотално сулудо) завршена без објашњења.

Кажем, заиста један, али огроман пропуст настао као неуспио покушај политике компромиса блажене успомене Патријарха Павла,

чији су компромиси УВИЈЕК били дубоки, промишљени и темељени на Јеванђељу а не на дневној проблематици.

[Avocado]

Као што рекох брате, појам "застарјелости" је непознат црквеном праву

Meni nije logično takvo rešenje... nekako mi nije opravdano da npr. vodiš postupak danas protiv nekog 60ogišnjaka za neku glupost koju je uradio kao tinejdžer. To maltene nije više isti čovek... doduše, možda tu ima nešto što je meni nepoznato... npr. pokajanje koje ga oslobadja... ili bi se na tužioca u takvom slučaju drugačije gledalo pa nikom to ne bi palo na pamet osim ako nije ekstremno opravdano... ili su sva dela za koja se sudi pred crkvenim sudom teška da ih nikakvo vreme ne može izbrisati... ili nešto slično... ali na prvi pogled, uz ogradu da gotovo ništa ne znam o crkvenom pravu, meni je besmisleno da ne postoji baš nikakva zastarelost... da možeš u mladosti da napraviš neku glupost i da se ceo život pitaš da li će neko to nekad da pokrene pred sudom...

[Аурор]

Meni nije logično takvo rešenje... nekako mi nije opravdano da npr. vodiš postupak danas protiv nekog 60ogišnjaka za neku glupost koju je uradio kao tinejdžer.

Kao što Shawshank Redemption tako magično i prikazuje.

Ali ovde je više suđenje šezdesetogodišnjaku za nešto što je uradio kao pedesetogodišnjak. Je l' to dovoljno isto?

Mada svi znamo da većina misli da se radi o klasičnom zataškavanju.

[Avocado]

Ali ovde je više suđenje šezdesetogodišnjaku za nešto što je uradio kao pedesetogodišnjak. Je l' to dovoljno isto?

Ovde sam pisao o potpunom nepostojanju zastarelosti u crkvenom pravu... što se tiče zastarelosti u krivičnom, već rekoh da su rokovi po mom mišljenju prekratki... a i služe da motivišu državne organe da svaki slučaju obrade što pre tj. da budu efikasni... (u normalnim državama u kojima se odgovara za posledice svog rada i nerada)

[marko_13]

Што више читам шта пишу атеисти овде, схватам зашто на историјској сцени доживљавају тако трагичне поразе.

[Avocado]

Што више читам шта пишу атеисти овде, схватам зашто на историјској сцени доживљавају тако трагичне поразе.

Baš divno što si tu misao (šta god ona za tebe značila) podelio sa nama... klapklap

Možda i mi sa jeftinijim ulaznicama jednog dana shvatimo... možda i saznamo koji su to "tragični porazi" na "istorijskoj sceni"... ali nema veze... meni je uvek drago kad je neko toliko mudriji od mene da ga uopšte ne razumem... good for you...

[Аурор]

Што више читам шта пишу атеисти овде, схватам зашто на историјској сцени доживљавају тако трагичне поразе.

No comment.

[Evgenik]

Meni nije logično takvo rešenje... nekako mi nije opravdano da npr. vodiš postupak danas protiv nekog 60ogišnjaka za neku glupost koju je uradio kao tinejdžer. To maltene nije više isti čovek... doduše, možda tu ima nešto što je meni nepoznato... npr. pokajanje koje ga oslobadja... ili bi se na tužioca u takvom slučaju drugačije gledalo pa nikom to ne bi palo na pamet osim ako nije ekstremno opravdano... ili su sva dela za koja se sudi pred crkvenim sudom teška da ih nikakvo vreme ne može izbrisati... ili nešto slično... ali na prvi pogled, uz ogradu da gotovo ništa ne znam o crkvenom pravu, meni je besmisleno da ne postoji baš nikakva zastarelost... da možeš u mladosti da napraviš neku glupost i da se ceo život pitaš da li će neko to nekad da pokrene pred sudom...

Пази, већ си тачно одговорио из више разлога:

- као прво најтежа казна (епитимија) у црквеном праву је искључење из Цркве,

али се она никада не спроводи осим у случају да (доказано) окривљени након три позива на покајање настави по старом

(а и та три позива су углавном у дужим временским интервалима)

- као друго, у већини случајева већ је присутно покајање, тако да су Епитимије углавном везане за ускраћивање причешћивања (лаицима),

односно забрану на одређени период служења (свештеницима), све у свему, нико не иде на стрељање или у затвор,

та сама "судска" пракса има за смисао да констатује да је неко већ отпао од Христовог учења,

или да је у свом паду учинио нажао и другима (црквени судови се не баве никада личним падовима у којима штету чинимо само себи,

већ ту причу завршава духовник насамо са својим духовним чедом).

Тако да кад све то заједно сабереш, јасно је зашто је пракса "апсолутне застарјелости" потпуно бесмислена из Црквене перспективе,

гријех је вјечан уколико је непокајан, а уколико се ради о кривичном дјелу Црква преиспитује духовно стање окривљеног,

те на основу његовог духовног стања или јавно констатује да је оптао од Цркве (непокајаник) или га уз одређене мјере (епитимије)

позове да се преиспита, дубоко покаје, замоли опроштај од оних којима је скривио итд., наравно то све је само додатак на процес који обави држава.

У случају да се упетља (као што се код нас често дешава) политика или уврнута и бесмислена пракса у дјеловање и одлуке световног суда

онда црквени суд наставља свој посао доводећи своју истрагу и суђење до краја апсолутно не водећи рачуна о тој парници

(јер црквено-судска пракса познаје само два рјешења суда: вин и невин, јесте крив за то што се терети или није крив,

у ком случају тужилац сноси последице које би снашле окривљеног у случају да је доказана кривица).

[И.стојковић]

У маркетингу, најбитније су прва и последња порука, јер по истраживањима њих људи најјаче памте. Потврда томе су понуђене цене рекламирања по медијима, што је свакоме од нас доступно за проверити. Ако успемо да у маркетиншком прилазу нађемо емотивно сагласје ономе коме се обраћамо, можемо бити сигурно да смо велики део посла већ обавили.

До сада, нимало не сумњајући да ЛДП, чији је члан Комесар за људска права г. Караџић, има изузетно добар маркетиншки тим, овим писмом наведеног господина, још једном сам се уверио, да дословце сваку прилику користе пре свега за своју пропаганду, не презајући да се користе и лажима, за које ће вероватно, ако их неко уопште пита, рећи да су били погрешни информисани.

Одмах испод наслова чланка, болдованим словима и веће димензије, пише

Komesar za ljudska prava Liberalno demokratske partije Marko Karadžić

Ако је писмо истинити вапај једног човека, који ради добра свих држављана Србије, указује на неописив терор неке институције, у овом случају СПЦ-е, због чега је потребна информација којој политичкој партији припада, када узмемо у обзир чињеницу да је последњих пар година присутан у свим и електронским и штампаним медијима, дакле свима познат?

Потврда да се обраћа свим држављанима Србије, а посебно угроженим по било ком питању, којих је додуше огромна већина, јесте у последњем пасусу:

dok veliki broj ljudi čeka u nehumanim uslovima na onkološkoj klinici, veliki broj dece živi u siromaštvu, škole koriste zastareli materijal, a toliko starih nema za osnovne stvari

Сад знамо, да се обраћа ЛДП, свим држављанима Србије. Следи мало прецизније, шта је ЛДП?

У првом делу писања г.Караџића,

Gospodine vladika, nema te stvari koja će me naterati da ćutim kada je interes deteta u pitanju i zato ću i ovog puta, po cenu da budem označen kao izdajnik i nevernik, ustati i najglasnije što mogu, biti protiv odluke SPC da Pahomiju, za koga postoji osnovana sumnja da je zločinac, dodeli orden - poručio je Karadžić vladici Filaretu koji je uručio orden.

порука је о храбрости и истрајавању, кад је правда у питању, што поставља питање зашто тек сад, у периоду кад парламентарни избори само што нису почели, а не у доба кад се случај око епископа Пахомија догађао?

Затим емоције...

У првом делу већ је коришћена највећа вредност људског постојања, дете, али обзиром да је "ја" било доминантније, а за успех емоција се мора изазвати у ономе коме се шаље, следи

Karadžić je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima upitao vladiku Filareta da li je uopšte pomislio na decu, čiji su životi bespovratno obeleženi nedelima njegovog "odlikovanog kolege".

АС! Сад се више не ради о самом чину доделе ордења, већ полако идемо ка СПЦ-и у целости.

Остаје да се емоције изазову и код оних држављана Србије, који због свог сексуалног опредељења немају децу, што не значи да су неемотивни према деци, већ да лично не осећају "позив".

Karadžić je kritikovao vladiku Filareta koji je zahvalio ministru policije Ivici Dačiću što je "ovih dana osvetlao obraz Srbiji, kada

su pokušali, neke demokrate...Srbiju da prikuju za zid srama, kada su pokušali da se ulicama Beograda, a možda i šire, krv srpska lije, imali ste muškosti i hrabrosti da kažete dosta".

Изабран део из читавог обраћања епископа Филарета, чиме нам перфидно указује на организатора "неке демократе", (а не ми, ЛДП) и истовремено покушава да укључи "прекидач", не само код ЛГБТ оријентисаних људи, већ код свих који не подносе насиље, а којих је надам се, огромна већина на планети, а не само у Србији. Међутим, "крв српска лије", није упућена манифестацији, већ последицама које су уследиле, које су тада, додуше, осетили припадници свих присутних, осим оних који су припремали и одржали манифестацију. Тако, питање је шта има нељудско у додели ордена некоме, ко је насиље спречио? (Не пишем о слабости државе, и сл., као разлогу, нити о г.Дачићевој биографији, већ о конкретном акту, спречавање да се насиље догоди). Ако је део реченице,

Srbiju da prikuju za zid srama,

разлог револта г.Караџића, онда он може бити усмерен лично епископу Филарету, али никако министру полиције због спречавања очекујућег насиља.

Коначно, са жељом да буде есенцијално:

"Vi i vama slični učinili ste da kad vidim mantiju prvo imam sumnju i nevericu jer ste se i juče kitili najvećim zvonom od 400.000 evra, dok veliki broj ljudi čeka u nehumanim uslovima na onkološkoj klinici, veliki broj dece živi u siromaštvu, škole koriste zastareli materijal, a toliko starih nema za osnovne stvari", naveo je Karadžić.

Закључак који би читаоци требали извести да је СПЦ, (очигледно Оно чега се ЛДП највише плаши) ужас који се, ето, догађа ту и сад, у свим сегментима живљења, па чак и човекољубље што би требало бити основ хришћанства, јесте страно СПЦ'у, јер је "дала 400.000 евра за звоно, уместо за решавање конкретних и чињеничних проблема.

Закључак закључка је у 400.000 евра. Есенција, које све полемичне ставове које ће сваки ко пажљиво ишчита текст, потпуно анулира,

А онда чињеница коју нико и нигде није ни поменуо:

Звоно је, поводом осам векова Милешеве, поклонио руски бизнисмен Андреј Козицин, генерални директор УГМК холдинг са Урала,

[Avocado]

Тако да кад све то заједно сабереш, јасно је зашто је пракса "апсолутне застарјелости" потпуно бесмислена из Црквене перспективе,

Hvala najlepše na detaljnom objašnjenju, sad mi je jasno.

[И.стојковић]

@Avocado

@Ивица

Извињавам се због персирања.

Ивице, дозволио сам себи глупост да се разгневим......опрости

Avocado, Ти си био "колетарелна штета"..опрости

[Avocado]

@Avocado

@Ивица

Извињавам се због персирања.

Ивице, дозволио сам себи глупост да се разгневим......опрости

Avocado, Ти си био "колетарелна штета"..опрости

Apsolutno nikakav problem, nemam šta da oprostim...

[Алексиос]

zar se u tom slucaju nije desilo i samoubistvo jednog decaka bombom ili sam ja nesto pobrkao?!

Није се десило никакво самоубиство.

Дечак је желео,у ствари,да баци ту бомбу вл.Пахомију,како је писало у штампи ,дошао је код свештеника и питао за савет.

[И.стојковић]

https://www.pouke.org...b2%d0%b8%d1%9b/

реакције, неслагања, револти....?????

Ако не на читав текст, бар на евидентну лаж, да је 400.000 евра "платила" СПЦ, уместо да са тим новцем учини нешто корисно за заједницу (читај: бираче)