Osnovi ekonomije

[Млађони]

пре 3 минута, εργασία рече

Ajde razmisli šta si napisao, pa se javi. Toliko protuvurečiš samom sebi da čak ne moram ni da se trudim da ti odgovaram.  

Razmisli ti o razlici izmedju:
1.Sportisti su uspesniji u tucama (jer treniraju snagu)

2.I tuce su produkt bavljenja sportom. (tvoja glupa tvrdnja da je tuca produkt treninga snage)

e onda ces da razumes razliku izmedju

1.Kapitalisti su uspesniji u imperijalizmu (jer su bogatiji, imaju zdravu ekonomiju)
2. Imperijalizam je posledica kapitalizma (glupa tvrdnja da je neko imperijalista samo zato sto je kapitalista.

e brale, ako ne razumes kolika je glupos tvrdnja pod dva... onda ti nema spasa.

Svako moze da se bije, ali ce sportisti biti uspesniji u tome jer su jaki.
Svako moze da bude imperijalista, ali ce kapitalisticka ekonomija biti nauspesnija u tome jer je najzdravija i najodrzivija. 

 

[εργασία]

Nema tebi sinko spasa jer nemaš veze ni sa logikom, a ni sa vaspitanjem. Ostavljam te da se raspravljaš sam sa sobom jer očigledno nisi sposoban da vodiš dijalog.  

[Млађони]

пре 4 минута, εργασία рече

. Ostavljam te da se raspravljaš sam sa sobom jer očigledno nisi sposoban da vodiš dijalog.  

Naravno da nisam sposoban da vodim dijalog sa socijalistom. Socijalista je neko ko hoce nasilje, sta ja ima da vodim dijalog sa takvim ljudima? 

[Grizzly Adams]

пре 3 часа, Млађони рече

Naravno da nisam sposoban da vodim dijalog sa socijalistom. Socijalista je neko ko hoce nasilje, sta ja ima da vodim dijalog sa takvim ljudima? 

[Аурор]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

.50 Cal...

Within range si i kad ne vidiš celu tablu.

[Аурор]

пре 5 часа, Млађони рече

Naravno da nisam sposoban da vodim dijalog sa socijalistom. Socijalista je neko ko hoce nasilje, sta ja ima da vodim dijalog sa takvim ljudima? 

Viši razlozi, sinko, ne razumeš ti to...

Da nećeš možda da deca umiru od gladi, jel to hoćeš?

[RYLAH]

пре 18 часа, εργασία рече

Problem je u samom kapitalističkom mehanizmu materijalne reprodukcije društva ali to neće niko da prizna. Tako da ne verujem u namerne i zavereničke poduhvate  "skirvenih kancelarija".

Прво, хвала на исцрпном одговору, стварно је лепо разговарати са неким ко зна о чему се разговара, ма колико да се не слажемо и тешко да ћемо и да се сложимо.

Друго, не знам на шта мислиш кад кажеш да "нико неће да призна" проблем који је у самом капиталистичком механизму репродукције. Па сваки уџбеник управо и говори да је инхерентни недостатак капитализма то што као систем генерише цикличне кризе управо због циклуса кроз које пролази. Али је и поред тога најбоље што смо до сада успели као људско друштво да осмислимо, у смислу вредности које су нама свима битне: највећа стопа материјалног напретка, највеће и најбрже смањење сиромаштва, колико - толико праведан правни систем који мора да постоји да би капиталистичко друштво функционисало... Далеко од тога да је идеално, али је и емпиријски доказано да за сада боље није измишљено, односно да није измишљено нешто што у пару са људском природом даје боље резултате.

пре 18 часа, εργασία рече

To je osnovni mehanizam kapitalističkih kriza da se konstanti kapital nagomilan, mahom ali ne i uvek, u rasprštenim malim biznisima obezvredi ili usled amortizacije otpiše čime se oporavlja prosečna profitna stopa i time postavlja temelj za sledeći polet. Sve bi bilo lepo kada to ne bi vodilo mnoge firme u bankrot i otupštanje radnika, a na nivou cele privrede u besmislene obustave proizvodnje, neiskorišćenost kapaciteta industrije i posledično manje dobara koje bi društvo sebi moglo da priušti.

Али онда имаш остале циклусе, да сад не понављамо оно што сви знају, и имаш резултат да је никад већа упосленост радне снаге у историји, иако смо на историјском максимуму што се тиче броја становника, никад мање гладних и сиромашних (и у процентуалном и у апсолутном износу), и никад бољи и лакши живот појединаца у највећем делу света. Свакако да капитализам има мана, и то огромних. Цикличне кризе су само једна од тих мана. Можда је она највећа, која би евентуално могла да доведе до затирања система, немогућност да се реши проблем укупне дистрибуције кад посматраш агрегат, што би евентуално могло у некој будућности да доведе до већег броја сиромашних у односу на изузетно мали број екстремно богатих. То остаје да се види у некој будућности, за сада је теорија које у пракси и даље нема.

И нико ко је макар мало интелектуално искрен неће то да пориче. Али опет не постоји бољи систем, уз све своје мане.

пре 18 часа, εργασία рече

Kao što se da videti indeksirani pad profitne stope, iako se oporavio nije dostigao nivo iz 1963. godine. Još jasnije se vidi da je oporavak u visokorazvijenim kapitalističkim zemljama bio slabiji. I to je osnovni problem, političke elite tih država moraju da uleću u kreditno-monetarne balone, da bi na veštački način održavale privredni rast i zaposlenost i izbegle veliki krah kakav se dogodio 30-tih godina XX veka.

Профитна стопа није исто што и укупан профит. Ако би гледао профитну стопу као један од параметара, помислио би да је свет у невероватној кризи, да је чудо што још нисмо почели да једемо једни друге. Али заборављаш да се и философија променила, и да се од средине педесетих, кад се производња увелико аутоматизује, прешло на масовну производњу робе са релативно малом профитном стопом, али која би била доступна далеко већем кругу људи и тако доносила далеко већу зараду у агрегату, на нивоу привреде као и на нивоу једне привредне јединице. Зато бих био крајње опрезан са таквим табелама, јер ником више и није циљ што виша профитна стопа. То важи како за производне тако и за услужне делатности (сем оних специфичних и ускостручних, које не морају да иду на масовност јер заправо и немају конкуренцију на тржишту).

Немам сад могућност да тражим табеле јер сам баш у гужви ових дана, али верујем да, ако бисмо уместо профитне стопе гледали остале показатеље као што је раст производње, раст зарада, вредност компанија.... Да бисмо добили потпуно другачије податке.

пре 18 часа, εργασία рече

U svakom slučaju, pusti linkove tih tekstova koje si čitao. 

Кад будем имао више времена, треба ми сад то да ископам, одавно сам га читао. Као што сам рекао, нигде нисам тврдио да је то због тога, већ да се о правим узроцима Великог краха и даље дебатује.

[Кратос]

El može neko da mi objasni kako to da je Amerika najuspešnija ekonomija sveta a da je istovremeno i najveći dužnik i da duguje 20 biliona dolara?

https://www.nezavisne.com/ekonomija/analize/Dug-Amerike-20-biliona-dolara/442770

 

[Рапсоди]

пре 2 часа, Кратос рече

El može neko da mi objasni kako to da je Amerika najuspešnija ekonomija sveta a da je istovremeno i najveći dužnik i da duguje 20 biliona dolara?

https://www.nezavisne.com/ekonomija/analize/Dug-Amerike-20-biliona-dolara/442770

 

Кадија те тужи, кадија ти суди. Као да си питао, како то да, главна  локална мафија дугује  ситним небитним дужницима који немају  никакву  моћ .

Или како то да господар дугује слуги ?   

[Кратос]

пре 2 часа, Рапсоди рече

Кадија те тужи, кадија ти суди. Као да си питао, како то да, главна  локална мафија дугује  ситним небитним дужницима који немају  никакву  моћ .

Или како то да господар дугује слуги ?   

A?Koja lokalna mafija duguje sitnim dužnicima?

[Рапсоди]

1 hour ago, Кратос рече

A?Koja lokalna mafija duguje sitnim dužnicima?

А шта ти мислиш, да ли теби нешто дугује локална политичка гарнитура, теби као пореском обвезнику, и да ли ће ти то икада вратити...? 

[Млађони]

On 9/14/2017 at 9:06, RYLAH рече

Друго, не знам на шта мислиш кад кажеш да "нико неће да призна" проблем који је у самом капиталистичком механизму репродукције. Па сваки уџбеник управо и говори да је инхерентни недостатак капитализма то што као систем генерише цикличне кризе управо због циклуса кроз које пролази. Али је и поред тога најбоље што смо до сада успели као људско друштво да осмислимо, у смислу вредности које су нама свима битне: највећа стопа материјалног напретка, највеће и најбрже смањење сиромаштва, колико - толико праведан правни систем који мора да постоји да би капиталистичко друштво функционисало... Далеко од тога да је идеално, али је и емпиријски доказано да за сада боље није измишљено, односно да није измишљено нешто што у пару са људском природом даје боље резултате.

odlicno si samo sve napisao samo bih da ti dodam, ako nije problem.Ciklusi su normalna stvar, neke velike kompanije propadaju, neke velike industrije se menjaju. To nije strogo vezano za kapitalisticki sistem vec generalno za ljudsku ekonomiju.

Primer: kada je izmisljen traktor to je napravilo jedan veliki biznis ciklus i ostavilo mnogo ljudi bez posla. Medjutim ti ljudi nisu pocrkali od gladi vec su ti poslovi alocirani na druge stvari jer je traktor znacajno umanjio cenu hrane te su ljudi (generlano) imali vecu kupovnu moc. 

Ja licno izbegavam da pricam o biznis ciklusima sa nekim ko ih pretpostavlja kao nesto lose, jer je to pseudonaucno razmisljanje.

cak ni Keynes kada je pisao o biznis ciklusima nije ih gledao kao nesto lose vec je gledao kao na nesto sto mozda moze drzava da ublazi, ali to je druga tema. 

I keynes je ipak - kapitalista. 

[Млађони]

On 9/14/2017 at 11:48, Кратос рече

El može neko da mi objasni kako to da je Amerika najuspešnija ekonomija sveta a da je istovremeno i najveći dužnik i da duguje 20 biliona dolara?

https://www.nezavisne.com/ekonomija/analize/Dug-Amerike-20-biliona-dolara/442770

 

Evo da pokusam.
Imas firmu, koja je jako uspesna, pozajmio si pare u svrhu obrtnih sredstava. 
Ujedno si i najveci duznih na trzistu ali i najuspensiji. 

Krediti rade tako sto osoba x pozajmi osobi y pare, pod garancijom da ce osoba x da stvori novu vrednost (% kamate) i time ce da "stvori" vise para. 
Primer u praksi( na robi ne na novcu) 

Ti si prodavac drveta, pozajmis "klot" drva nekom stolaru on napravi stolicu. Ta stolica na trzistu vredi (iz perspektive stolara ) tvoja drva + stolarev rad + kamata na drva koja su mu pozajmljena. 

Ako ljudi plate po toj ceni, onda su prodavac drveta i stolar ostavrili zajednici profit jer su stvorili novu vrednost. 

ono sto mnogi ljudi grese kada razmisljaju o ekonomiji to je greska "zero sum game" ekonomija nije zero sum game- da bi se osoba x obogatila osoba y ne mora da bude siromasnija, osoba x se obogati onda kada stvori novu vrednost. 

 

[Кратос]

пре 8 минута, Млађони рече

Ti si prodavac drveta, pozajmis "klot" drva nekom stolaru on napravi stolicu. Ta stolica na trzistu vredi (iz perspektive stolara ) tvoja drva + stolarev rad + kamata na drva koja su mu pozajmljena. 

Ako ljudi plate po toj ceni, onda su prodavac drveta i stolar ostavrili zajednici profit jer su stvorili novu vrednost. 

Al tu nema duga onda,to je čist profit jer si uračunao i glavnicu i kamatu u cenu izrade a američka prevarantska tehnika je drugačija,oni ne računaju kredit u trošak i zato imaju profit (uspešenost) i istovremeno i golem dug.To da ne uračunavaju kredit kao trošak mi je pričao drugar koji je radio za jednu američku brokersku kuću...

[Аурор]

On 9/14/2017 at 11:48, Кратос рече

El može neko da mi objasni kako to da je Amerika najuspešnija ekonomija sveta a da je istovremeno i najveći dužnik i da duguje 20 biliona dolara?

https://www.nezavisne.com/ekonomija/analize/Dug-Amerike-20-biliona-dolara/442770

 

To je i stvar funkcionisanja njihovog monetarnog sistema (sa privatnom centralnom bankom - Federal Reserve). U suštini, Fed stvara novac iz "praznog vazduha" i pozajmljuje ga državi...  Sa kamatom

Osnivači su i upozoravali na opasnost centralne banke, kaže Džeferson: If the American people ever allow private banks to control the issue of their money, first by inflation and then by deflation, the banks and corporations that will grow up around them will deprive the people of their property until their children will wake up homeless on the continent their fathers conquered.