Osnovi ekonomije

[Ћириличар]

А Босне нема, иначе би била при врху 

[Плутон]

Одакле државе највише увозе:

 

https://twitter.com/CutPics/status/660622628600713216

[Ћириличар]

 

Пријатељ ми је испричао о случају свог друга свезналице, који би, када би се у разговору показало да није у праву, дискусију завршио одсечним: „Грешиш, читао сам ја како ствари стоје, тако пише у психологији”. То помало комично резоновање урезало ми се у памћење. Савршено је прикладно за описивање доброг дела друштвено-политичких расправа у Србији и остатку света.

Кад год неко данас покуша да доведе у питање владајућа уверења, а камоли предложи алтернативу, сусретне се са сличном проблематичном констатацијом – откуд вам то, не може, не пише тако у економији. Левичари су на то углавном одговарали критикујући доминантну економску науку и њене темељне претпоставке као лажне.

Утицајни културолог Стјуарт Хол, међутим, на трагу Марксове мисли, приметио је да једна од зачкољица у погледу капиталистичке идеологије „није оно што је у њој лажно, већ оно што је у њој истинито”. У супротном, било би необјашњиво како је могуће да, у систему у којем огромна већина очигледно испашта у корист мањине, не само да не долази до побуне, већ често и сама већина заговора ставове који јој раде о глави.

Да бисмо разумели овај парадокс, неопходно је да заговорнике „онога што пише у економији” узмемо за реч и признамо им да су, у извесном смислу, у праву. Капитализам као систем заиста не може да постоји без конкуренције, константног напада на радна права и висину плата, без приватизације, отварања нових тржишта итд.

Користећи се овом једноставном чињеницом, неолиберална идеологија је постепено престајала да тражи разлоге у корист доминације капиталистичког система и почела да га оправдава – њим самим. Најлукавији моменат овог десног политичког популизма лежи у томе што је своју економску агенду мање или више успешно представио као „силу на страни народа”: исте мере које су довеле до незапослености, сиромаштва, корупције и других проблема које систем константно производи представљају се као решиве управо наставком примене тих мера. Банке су имале слободу да мешетаре и тиме довеле до кризе 2008. године. Нема проблема, решићемо све тако што ћемо им дати још више слобода!

Нажалост, капиталистичка стварност у којој живимо свакодневно доказује исправност ове позиције – за корпорације и банке, криза је завршена! Оно што не видимо и што се дешава „иза наших леђа” јесте да су овакве економске политике смислене у контексту одржања тог поретка, али не и промене наших улога у њему. Без већине људи у подређеним позицијама систем не би ни могао нормално да функционише и, у том смислу, „економија” је потпуно у праву.

Док светом владају ММФ, Светска банка и друге недодирљиве институције, које прописују све драстичније законе којима се било каква демократска контрола економских збивања укида, домаћи зналци нас уче да је проблем Србије непослушност према истим институцијама.

Неки од професора на окошталим државним факултетима саветују младе људе, међу којима је стопа незапослености већа од 50 одсто, да престану да живе своје „мирне животе” и прилагоде се условима конкуренције и тржишта. За то време, наши политичари објашњавају радницима да треба да се радују што могу да раде дванаест сати дневно за 20.000 динара месечно. Кад све ово истрпимо, говоре нам да ћемо једног дана стићи у обећани капиталистички рај.

Имајући све ово у виду, било би нормално да почнемо да се питамо како је могуће да се предлози о било каквом другачијем друштву аутоматски одбацују као наивни, неозбиљни и у крајњој линији немогући. Капитализам и „оно што пише у економији” најбољи су пример да не само да су утопистички пројекти могући, већ и да живимо у једном таквом дуже од триста година.

Филозофкиња, чланица Колектива Герусија

Преузето са Политикине странице.

[Ћириличар]

Занимљиво је како лијевичари, тачније неомарксисти, "капитализмом" називају само његову лошу мутацију - корпоративизам, кронизам, протекционизам и, иронично, државни интервенционизам у неким случајевима ( као спасавање Вол Стрита, или случај који је наведен у тексту ).

Прво, ауторка мора знати да је суштина капитализма слободно и конкурентно тржиште. Доминација великих корпорација је монополско понашање које критикују највећи заговарачи слободног тржишта, јер такво понашање нарушава здраву конкуренцију и ствара ефекте сличне онима које је проузроковало државно централно планирање ( само не у оноликом обиму ). Поред монополског понашања, критикује се и то, што би Радуле рекао, "буразерство" гдје политика спасава и чува велики капитал јер жели новац - што опет нарушава конкуренцију која је на пиједесталу слободног тржишта. Дакле, са теоријске тачке гледишта, ауторка гријеши говорећи да је "капитализам" лош, не схватајући да заправо говори о само једном његовом дијелу, и то његовој лошој мутацији са којом је неопхподно ухватити се у коштац по мишљењу и десних либерала/либертаријанаца као и лијевичара генерално  ( надам се само да јој неће спасти капа с главе ако ово схвати ).

А са практичне тачке гледишта, ако ауторка заиста мисли да је читав капиталистички систем утопија и лош... досадашње искуство побија такве ставове. Ондје гдје је успостављено заиста слободно и заиста конкурентно тржиште, резултати су више него задовољавајући. Али, ондје гдје је успостављен крњи систем који је нит капиталистички нит социјалистички ( као у Србији ) тапка се у мјесту. Омиљени примјер су ми двије блиске државе - Естонија и Латвија. 

Наиме, Латвија је такође имала дилему око уласка у ЕУ, али су њени проевропски политичари говорили да ће се латвијска економија развити када им буду дуступни новци из ЕУ фондова ( звучи познато? ). И када су ушли, ништа се није промијенило. Са друге стране, Естонија је веома брзо кренула са жестоким либерализмом - све су приватизовали веома брзо, пореске стопе су стављене на ниске нивое ( а порез је "flat tax" ), привредна регулатива није спутавала покретање посла и дошло је дотле да је данас релативо добростојећа земља која се рангира као 8 на листи земаља са највише економских слобода.

Утопија? 

[Ћириличар]

Сад сам гледао мало нешто око јапанских избора. Главна странка је на власти од Другог свјетског рата, уз одређене прекиде који су трајали најдуже по годину дана ( значи успјешнији су од њемачке Хришћанско-демократске уније ). Знате како се зове? ЛДП ( Либерално-демократска партија ). И под њом Јапан је оно што је данас. Ево шта пише на Википедији о њиховој идеологији:

Ideology[edit]

 

Seal of the Liberal Democratic Party

The LDP has not espoused a well-defined, unified ideology or political philosophy, due to its long term regimes. Its members hold a variety of positions that could be broadly defined as being to the right of the opposition parties. The LDP traditionally identified itself with a number of general goals: rapid, export-based economic growth; close cooperation with the United States in foreign and defense policies; and several newer issues, such as administrative reform. Administrative reform encompassed several themes: simplification and streamlining of government bureaucracy; privatization of state-owned enterprises; and adoption of measures, including tax reform, in preparation for the expected strain on the economy posed by an aging society. Other priorities in the early 1990s included the promotion of a more active and positive role for Japan in the rapidly developing Asia-Pacific region, the internationalization of Japan's economy by the liberalization and promotion of domestic demand (expected to lead to the creation of a high-technology information society) and the promotion of scientific research. A business-inspired commitment to free enterprise was tempered by the insistence of important small business and agricultural constituencies on some form of protectionism and subsidies.^[22] The LDP opposes the legalization of same-sex marriage.^[23]

Значи - слободно тржиште, либерализација, мања државна бирократија, субвенције ту и тамо, солидни социјални програми, а што се тиче друштвених питања - конзервативни су и национално оријентисани.

[Ronald]

13 hours ago, Ћириличар рече

Сад сам гледао мало нешто око јапанских избора. Главна странка је на власти од Другог свјетског рата, уз одређене прекиде који су трајали најдуже по годину дана ( значи успјешнији су од њемачке Хришћанско-демократске уније ). Знате како се зове? ЛДП ( Либерално-демократска партија ). И под њом Јапан је оно што је данас. Ево шта пише на Википедији о њиховој идеологији:

Ideology[edit]

 

Seal of the Liberal Democratic Party

The LDP has not espoused a well-defined, unified ideology or political philosophy, due to its long term regimes. Its members hold a variety of positions that could be broadly defined as being to the right of the opposition parties. The LDP traditionally identified itself with a number of general goals: rapid, export-based economic growth; close cooperation with the United States in foreign and defense policies; and several newer issues, such as administrative reform. Administrative reform encompassed several themes: simplification and streamlining of government bureaucracy; privatization of state-owned enterprises; and adoption of measures, including tax reform, in preparation for the expected strain on the economy posed by an aging society. Other priorities in the early 1990s included the promotion of a more active and positive role for Japan in the rapidly developing Asia-Pacific region, the internationalization of Japan's economy by the liberalization and promotion of domestic demand (expected to lead to the creation of a high-technology information society) and the promotion of scientific research. A business-inspired commitment to free enterprise was tempered by the insistence of important small business and agricultural constituencies on some form of protectionism and subsidies.^[22] The LDP opposes the legalization of same-sex marriage.^[23]

Значи - слободно тржиште, либерализација, мања државна бирократија, субвенције ту и тамо, солидни социјални програми, а што се тиче друштвених питања - конзервативни су и национално оријентисани.

Jedino ih da zatvorenost i etnonacionalizm koce. Volim japansku kulturu. Znas kako ne bi bilo loše da država daje kredite ovim poljoprivrednicima koji bi uvodili napredne tehnologije, zbog toga nema potrebe za subvencijama.

[Ћириличар]

1 hour ago, Ronald рече

Jedino ih da zatvorenost i etnonacionalizm koce. Volim japansku kulturu. Znas kako ne bi bilo loše da država daje kredite ovim poljoprivrednicima koji bi uvodili napredne tehnologije, zbog toga nema potrebe za subvencijama.

Samuraji su to. Ne daju zemlju tako laki, a i Japanci imaju tu istoriju konstantne ksenofobije, jos od Sengoku perioda. Nippon!!!

[Владимир Васић]

On 4/27/2016 at 1:00, Ћириличар рече

Наиме, Латвија је такође имала дилему око уласка у ЕУ, али су њени проевропски политичари говорили да ће се латвијска економија развити када им буду дуступни новци из ЕУ фондова ( звучи познато? ). И када су ушли, ништа се није промијенило. Са друге стране, Естонија је веома брзо кренула са жестоким либерализмом - све су приватизовали веома брзо, пореске стопе су стављене на ниске нивое ( а порез је "flat tax" ), привредна регулатива није спутавала покретање посла и дошло је дотле да је данас релативо добростојећа земља која се рангира као 8 на листи земаља са највише економских слобода.

Утопија? 

А како то да капиталистичким земљама 50-тих, 60-тих и 70-тих нису сметали високи порези и државни интервенционизам, а од једном то је проблем последњих двадесетак година? БДП је стално растао, стандард становништва је убрзано растао, нови технолошки производи су запљускивали друштво, а продуктивност рада је непрестано унапређивана. Немачка и данас има веће порезе од Естоније, и гле чуда, супериорна је индустријска држава од Естоније. Сва та фритрејдерска идеологија је неспособна да објасни многе епизоде из привредне историје света, а капитализам јесте деструктиван систем доминације и експлоатације, и није тачно да је незаменљив и да је "рационалан". Слободно тржиште да би функционисало подразумева јаку државу са правним поретком и репресивним апаратом, па су сваке приче о некаквој "минималној" држави неуверљиве и заправо служе да идеолошки маскирају преуређење политичко-правног система у интересу капиталистичких група и лобија. То сведочи цела историја капитализма последњих триста и кусур година. Да, утопија је причати о некаквом слободном тржишту са распеваним птичицама на сунцу. 

[Deja Vu]

11 minutes ago, Владимир Васић рече

А како то да капиталистичким земљама 50-тих, 60-тих и 70-тих нису сметали високи порези и државни интервенционизам, а од једном то је проблем последњих двадесетак година? БДП је стално растао, стандард становништва је убрзано растао, нови технолошки производи су запљускивали друштво, а продуктивност рада је непрестано унапређивана. Немачка и данас има веће порезе од Естоније, и гле чуда, супериорна је индустријска држава од Естоније. Сва та фритрејдерска идеологија је неспособна да објасни многе епизоде из привредне историје света, а капитализам јесте деструктиван систем доминације и експлоатације, и није тачно да је незаменљив и да је "рационалан". Слободно тржиште да би функционисало подразумева јаку државу са правним поретком и репресивним апаратом, па су сваке приче о некаквој "минималној" држави неуверљиве и заправо служе да идеолошки маскирају преуређење политичко-правног система у интересу капиталистичких група и лобија. То сведочи цела историја капитализма последњих триста и кусур година. Да, утопија је причати о некаквом слободном тржишту са распеваним птичицама на сунцу. 

Pih znas kolika je tek utopija pricati o drzavnom intervencionizmu i visokim porezima od kog neka privreda cveta do momenta kada je pogodi neka ekonomska kriza. 

[Владимир Васић]

Реган је посекао порезе 80-тих и 2008. године они сигурно нису узрок општег куршлуса који траје и даље. Ако су порези узрок стагнације, онда они у свакој земљи и у свако време треба да произведу видљиве и јасно уочљиве негативне ефекте. Али ето Golden Age of Capitalism у три деценије у Америци, Европи и Јапану пркосно противуречи доктринама о фри трејду.

[Deja Vu]

8 minutes ago, Владимир Васић рече

Реган је посекао порезе 80-тих и 2008. године они сигурно нису узрок општег куршлуса који траје и даље. Ако су порези узрок стагнације, онда они у свакој земљи и у свако време треба да произведу видљиве и јасно уочљиве негативне ефекте. Али ето Golden Age of Capitalism у три деценије у Америци, Европи и Јапану пркосно противурече доктринама о фри трејду.

Jeste jeste samo ne prkose krizama od 80ih na ovamo, poput one iz 1987. koja srecom nije postala kao ova 2008, pa dot com kriza, pa kriz u Japanu tamo od 87 i razno razni bablovi koji najčešće nastaju kada ''neko'' ponudi nečeg više nego što je potrebno i moguće izvesti, npr. novca kroz centralnu banku. 

Samo sto taj mrski Zapad ima mogućnost da to brzo prevaziđe jer jel te privatni sektor je moćan do bola u odnosu na privatne sektore spomenutih baltičkih zemalja u ranom periodu. Nas nema potrebe spominjati jer tog privatnog sektora ne mozes ni mikroskopom naći. 

[Juanito]

То је зато што порези по себи не говоре много. Порези су релативни и развијеније економије могу да истрпе више порезе, мада постоји одређена граница преко које почињу да праве озбиљну штету јер људима почиње више да се исплати да раде мање. Наравно, озбиљне државе воде рачуна о томе. Слобода тржишта, с друге стране, јесте битна. Практично све развијене државе имају слободније тржиште од мање развијених. Једини изузетак је Норвешка, али то је нека друга прича. Дакле, тржишна привреда и уређена правна држава су добитна комбинација. Присуство социјалне државе може да варира у одређеној мери и уз различитие ефекте све док је постоје тржишна привреда и стабилне институције.

[Владимир Васић]

То није одговор на моје питање, како то да енормно високе граничне стопе пореза у САД, Европи и Јапану нису угушиле привреду ових земаља у току три деценије? Опет и опет, 2008. године порези су просечно у овим државама много мање него у време Џими Картера и Франсоа Митерана, па ево тај западни свет кашљуца са опоравком. А шта ћемо са Кином? Она сигурно нема такав степен слободе као Естонија, па опет ту Естонију шиша у технолошком развоју. 

[Aquilius Cratus]

27 minutes ago, Владимир Васић рече

Реган је посекао порезе 80-тих и 2008. године они сигурно нису узрок општег куршлуса који траје и даље. Ако су порези узрок стагнације, онда они у свакој земљи и у свако време треба да произведу видљиве и јасно уочљиве негативне ефекте. Али ето Golden Age of Capitalism у три деценије у Америци, Европи и Јапану пркосно противуречи доктринама о фри трејду.

O zlatnom dobu kapitalizma je moguce govoriti dok frakciono bankarstvo, centralne banke i nacionalne papirne valute nisu postale must have za sve zemlje. Od tada nema nikakvog zlatnog kapitalizma nego manje ili vise primenje varijante Kejnzove ekonomije.

[Владимир Васић]

4 minutes ago, Juan рече

То је зато што порези по себи не говоре много. Порези су релативни и развијеније економије могу да истрпе више порезе, мада постоји одређена граница преко које почињу да праве озбиљну штету јер људима почиње више да се исплати да раде мање. Наравно, озбиљне државе воде рачуна о томе. Слобода тржишта, с друге стране, јесте битна. Практично све развијене државе имају слободније тржиште од мање развијених. Једини изузетак је Норвешка, али то је нека друга прича. 

Аууу, ако вас чују либертаријанци обрали сте бостан због овакве изјаве... 

Ипак, боде очи да је у том периоду развитак био невероватан упркос мрском кејнзијанизму и свим осталим недостојним интервенцијама још мрскије државе. Да будемо јасни, нисам заговорник никаквог Кејнза, нити имам амбицију да предлажем макроекономске политике, већ хоћу да видим како се прави аргументативна таписерија за пресвето слободно тржиште. Ваља понизити науку, само да би смо прогурали свој идеолошки лајт мотив - тржиште, тржиште, ТРЖИШТЕ! И увек када нешто не знамо да објаснимо машимо заставом фридом, фридом и фридом!