O искључивости (верујућих)...

[Никола Ђоловић]

Велико зло датира од људи који се наводно држе суштинских чињеница а уствари се плаше ума који може одвести даље од уобичајених познања. Јер, нико не може отићи даље без мало лудости. Такви су толико категорични да искључују не само другачије мишљење но и онога ко другачије, па макар и погрешно, мисли. То укида потрагу за „сновима“ односно за личним стваралаштвом. Са једне стране изражавају дивљење и симпатију а са друге стране жалост и осуду. Сви су криви који не мисле као они. Упуштају се у дијалоге само да би на сваку предоченост и изазов рекли спремно „Не!“ Нарочито тиме атакујем на сујетно свештенство, али не дакле и на апсолутно свештенство. Хоће да испију суштну а да се не осврну на оно што окружује ту суштину или шта је довело до ње. То су лажни есхатологисти који игноришу страдања својих ближњих у историји. Мисле да тиме што су помогли неколико људи имају право да друге искључе из односа, хуманизма и теологије. Теологија је веома незахвална у смислу ограничавања на поједине егзактне науке унутар ње саме, јер је унутар ње саме све ланчано повезано тако да ни не може једно без другог. Као што један члан на Литургији својом благодаћу помаже или бива помаган благодаћу другог члана на општу изградњу Цркве, исто тако и све класификоване науке у оквиру богословља се надовезују једна на другу чинећи целину. Не може се од једног дела именовати целина, нити у једном делу генерализовати цела истина. Није свако истраживање истовремено и расплињавање јер ако постоји циљ расејавања онда нема. Овакви умови се круто држе епицентра само зато што једва стоје у том центру. Ако је Христос центар, зашто би постојао страх да се оде даље од уобичајених ставова? Ако се већ залажемо за критички став, о каквој врсти критике говоримо ако немамо право на њу? Црква не забрањује слободу мисли, али и искључиво ставља до знања да није све канон и догмат када се у слободу мисли постави. Није све апстракција или јерес ако исклизне из уобичајеног тока теологизације. Ко нам може гарантовати, да управо то исклизнуће не представља излазак из створених граница ове историје у нестворену слободу чисте есхатологије?! Увалили смо се у сувише логичке токове фразеолошког богословља да нам и не пада на памет да пустимо Духа свише да нам нешто ново саопшти кроз нас саме.

[Милан Меденица :)]

да, велика је нефлексибилност и не дозвољавање креативном лудилу, усудио бих се да то назовем струјањем Духа у души човека.

мени је ту најочигледнији пример две лепте из Новог Завета.

колико ми уствари добро чинимо и да ли постоји оно без жртве, јер стално дајемо од својег вишка, а никад се не жртвујемо нимало за ближњег?

није поента у благодати милостиње, већ у страху да нам неће бити додато на жртву, да опет дамо, као да смо кандила која претачу уље, а за нас неће остати довољно, а не схватамо да радимо у перпетуалној фабрици уља којој нисмо ми извор, већ Бог кога нећемо никад потрошити.

и одатле потпуно неусуђивање преиспитивања туђих, па и мисли великих светитеља, јер ''нисмо достојни'' такве благодати, а тиме затварамо проток Духа кроз наше, и што је још горе, туђе душе - јер сами не улазимо, а ни друге не пуштамо.

понашамо се као мајмуни дресирани на банану и хладан туш, а нико више није ни видео ни осетио ни укус банане али ни хладноћу туша, уствари само преносимо туђе, већ корумпирано преношењем преко 100 колена искуство, а своје не градимо.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4049.msg106584.html#msg106584

страх нас уби.

[Никола Ђоловић]

Црква не забрањује слободу мисли, али и искључиво ставља до знања да није све канон и догмат када се у слободу мисли постави. Није све апстракција или јерес ако исклизне из уобичајеног тока теологизације. Ко нам може гарантовати, да управо то исклизнуће не представља излазак из створених граница ове историје у нестворену слободу чисте есхатологије?! Увалили смо се у сувише логичке токове фразеолошког богословља да нам и не пада на памет да пустимо Духа свише да нам нешто ново саопшти кроз нас саме.

[ego]

Велико зло датира од људи који се наводно држе суштинских чињеница а уствари се плаше ума који може одвести даље од уобичајених познања. Јер, нико не може отићи даље без мало лудости. Такви су толико категорични да искључују не само другачије мишљење но и онога ко другачије, па макар и погрешно, мисли. То укида потрагу за „сновима“ односно за личним стваралаштвом. Са једне стране изражавају дивљење и симпатију а са друге стране жалост и осуду. Сви су криви који не мисле као они. Упуштају се у дијалоге само да би на сваку предоченост и изазов рекли спремно „Не!“

Никола, изузетно си лепо то приметио и изразио. Понекад се питам шта је то у нама што је тако јако, шта нас то спречава, када нам ни вера, ни љубав, ни познање, ни литургијски живот често не дотичу најскривеније дубине срца. Иначе се тако нешто не би често дешавало.

[Адмирал]

Велико зло датира од људи који се наводно држе суштинских чињеница а уствари се плаше ума који може одвести даље од уобичајених познања. Јер, нико не може отићи даље без мало лудости. Такви су толико категорични да искључују не само другачије мишљење но и онога ко другачије, па макар и погрешно, мисли. То укида потрагу за „сновима“ односно за личним стваралаштвом. Са једне стране изражавају дивљење и симпатију а са друге стране жалост и осуду. Сви су криви који не мисле као они. Упуштају се у дијалоге само да би на сваку предоченост и изазов рекли спремно „Не!“

Никола, изузетно си лепо то приметио и изразио. Понекад се питам шта је то у нама што је тако јако, шта нас то спречава, када нам ни вера, ни љубав, ни познање, ни литургијски живот често не дотичу најскривеније дубине срца. Иначе се тако нешто не би често дешавало.

      Nema drugog  imena pod suncem  kojim bise mogli spasiti osim imenom Gospoda Isusa Hrista.To nije isključivost.

[Милан Меденица :)]

светогорци имају једну лепу мисао кад је неко другачији од устаљеног, а може увек да се двојако изрази мисао - ''ма пусти га, има он свој типик.''

[w.a.mozart]

opasno je to...

[Милан Меденица :)]

link=topic=4411.msg325661#msg325661 date=1292578649]

opasno je to...

јес, ако тежи минусу.

[Sophrosyne]

светогорци имају једну лепу мисао кад је неко другачији од устаљеног, а може увек да се двојако изрази мисао - ''ма пусти га, има он свој типик.''

Da,ali Svetogorci....Sveta Gora nije od ovog sveta. 1317_womens

[Милан Меденица :)]

светогорци имају једну лепу мисао кад је неко другачији од устаљеног, а може увек да се двојако изрази мисао - ''ма пусти га, има он свој типик.''

Da,ali Svetogorci....Sveta Gora nije od ovog sveta. 0442_feel

па моја изјава и није имала тенденцију генерализације  1317_womens

[Никола Ђоловић]

Како ми је лицемерна и ниска „политика“ оних који мисле да умеју да расуђују о вери а изван вере стоје. Чиме они све не називају своју веру? Све нека психотична и хаотична стања  подвојене мисли од које ниједна  нема аргумент или завршетак. Болесна  недореченост чак и према вери. Надасве, такви саме хришћане називају свакојаким именима, или их пак доживљавају  као неписмене и застрањене будале. Чак желе себе да поставе у ситуацију  да „преводе“ значења својих мисли, или да представе себе као ортодоксне вернике сраслих са својим етичким  кодексима. Авај, све сама сујета и  глупост! Све тобоже ради љубави према  другом а заправо ради стварања лажне  слике о себи пред другим. Најгоре  од свега је што не мислим на милитантне, атеистичке или религиозне фанатике, него баш на оне који се диче својим „православљем“, набеђени „крснославци“ и превидиоци свелитургијске благодати. Они се усуђују да доносе суд о Цркви и представницима Цркве а сами у себи не носе живот Цркве. По којим критеријумима можеш говорити о нечему у чему немаш удела? Може ли неко да говори о твом односу са женом а сам не постоји у односу између тебе и твоје жене? Замењују вредности јер они суде Цркви а не Црква њима. Они суде Богу а не Бог њима. Нимало флексибилне мисли и нерадикалног става. Чиста непромишљеност егзистенције. Мука ми је од таквих људи, ништа мање од оних који литургијским учешћем себи сами дају право да суде другима. Чак и тамо где поставе неко питање, показују се неваспитани и искључиви да барем саслушају одоговор јер га они већ „имају“. Али, ето, питају ради неке „културе“, неке назови „међуљудске етике“ која ће пре или касније само искључити другог. Толико о постојаности дијалога као мере љубави. Но, зато, како само они воле да глуме другима исповеднике и саосећајне праведнике. То треба исповраћати. Авај, тешко је сатану из пакла истерати. Историја изгледа не мења лице и преседан јер њени носиоци, људи, не познају време у које су похођени, не препознају људе који су им послати у сусрет са својом благодаћу, и као увек по ироничном правилу – не примају своје. Баш као по узору на Христа. Коме је стало до благодати, не разочарава се сујетним интригама овог света, него гледа на онај вишњи а који никада не пролази. То није фраза већ егзистенцијална чињеница поткрепљена Божијим отиском. Штавише, то је једина алтернатива чак и да немаш други избор.

[JESSY]

1000000001010

[Милан Меденица :)]

мени то све исти дух струји између и по и од тим људи.

један ми каже - ма то је зато што си (хороскопски знак убаци), други ми каже то је зато што си православац, трећи ми каже то је зато што си мушко, четврти ми каже то је зато што си компјутераш ...

може ли личност да се фиокира, категоризује, каталогизује, осуди тиме?

и то све верујући људи.

да не помињем оне који крећу са ''то је зато што ЈА имам (убацити произвољно: школу, памет, искуство, веру)'' а све им то тог трена падне у воду како затворе уста.

[Volim_Sina_Bozjeg]

ja sam pred Bogom mutna voda prosto se plasim da me pogleda u svoj mojoj prljavstini pa kako da budem bilo cemu iskljuciv?

Mnogi se pozovu na sveto pismo da iskljuce nekog, sude Hristovim recima.

i ako mi se desi da sam nekad i ja iskljuciv stvarno posle toga ne mogu mirno da spavam.

Tada su mi jedina uteha Hristove reci u ciji sud se jedino uzdam.

[w.a.mozart]

čemu tolika isključivost o mutnoj vodi...  0409_feel