O искључивости (верујућих)...

[Volim_Sina_Bozjeg]

link=topic=4411.msg347561#msg347561 date=1295698888]

čemu tolika isključivost o mutnoj vodi...  :bla:

u pravu si brate.

[w.a.mozart]

nisam to ja... nik ti tako kaže... a verujem da je i zaista tako  :bla:

[Иван Ивковић]

Сигурно вам се дешава да услед многобројних сусрета препознате неке људе као "искључиве". Да ли се некад десило да тако препознају вас и због чега? Наведите неке примере искључивости које запажате код себе и других како би и остали могли да их препознају.

Многи искључивост виде као негативну особину али да ли је искључивост обавезно лоша? Ако није, у чему је здраво бити искључив а у чему не?

[Ненад Р.]

Искључивост је по мени апсолутно лоша особина јер иза тога стоје надмене особе које мисле да много тога знају , а заправо најчешће није тако . Па када су и у праву , они треба да саслушају и да поштују онога који другачије мисле и да  аргументовано докажу свој став , а не да омаловаже особу која другачије мисли и притом најчешће не износе никакве ваљане аргументе . 

[Иван Ивковић]

Сад тек приметих да има слична тема... https://www.pouke.org/forum/topic/3715-%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8%D1%85/

Мислио сам и на искључивост према одређеним моделима понашања... греху...

[Deki992]

Ja ne volim iskljucivost i nisam iskljuciv rekao bih.

Medjutim, najveci problem koji sam imao kada sam ulazio u "dublju pricu" oko same vere je upravo taj, sto sam primetio mnogo iskljucivosti, tacnije, cini mi se da sam u stvari iskljucivo primecivao iskljucivost.

Citajuci pouke crkvenih autoriteta, primetih da skoro i nema relativizacije, to je ono sa cime se i dalje "borim" i sa cime ne mogu da se pomirim.

Medjutim, ako uzmemo da ljubav treba biti osnova svega, onda dolazimo do zakljucka da je iskljucivost nedopustiva, nema striktnih pravila.

E sad, nisa. siguran koliko je to u skladu sa crkvom.

P.s. Malo sam suzio temu na iskljucivost u veri, posto osecam da si zbog toga i otvorio, ako sam se prevario izvini.

[Дијана.]

da, ima temica.

Isključivost je prije svega, osuđivanje nekog, nečeg.Po nekom strogom pravilu nešto se isključuje. Čini mi se da pokazuje krutost srca i zatvorenost uma. Često damo sebi nesvjesno pravo da sudimo o bilo kojoj pojavi i da osudimo ljude koji im robuju, ili čitave grupe ljudi...Mislim da je upravo ta isključivost u osudjivanju tudjeg grijeha ružna duhovna pojava 'ko si ti da sudiš tudjem sluzi?'. Mislim da se na pozitivnom polu graniči sa principijelnošću koja je naravno nužna, a na drugoj strani s fanatizmom, što naravno nije poželjno. Tad se zaboravlja na ljubav i odbacuje čovjek zbog nekog pravila, mjerila (učitati po želji) koje nije ispunio.

Čini mi se da mi u naravi nije baš isključivost mada jesam perfekcionista i idealista, to često ide ka tome ili se doživljava tako... Ali principijelno pridržavanje našeg načina života će sigurno od većine biit ocijenjeno kao isključivost, ako ne i zastranjenje, fanatizam, gubitak dodira s realnošću...  

Ja sam isključiva u očekivanjima, ali ne namećem i ne zahtijevam (srećom), no sam zato često razočarana ako sve nije po p.s.-u. 

[Јелина]

Искључивост је суженост и неслобода, неопуштеност - то ја по себи

[Nevena Zec]

Многи искључивост виде као негативну особину али да ли је искључивост обавезно лоша? Ако није, у чему је здраво бити искључив а у чему не?

 

loša je u toliko što nema širinu 

ali i ljudi i koji imaju širinu, ( drugi  mogu da nazovu ISKLJUČIVIM ),   imaju svoj stav o nečemu koji se ne slaže sa većinom ( bez obzira da li su u pravu ili ne )

[Иван Ивковић]

Isključivost je prije svega, osuđivanje nekog, nečeg.

Има смисла. Чак и кад је "нешто" у питању осуђивање врло лако пређе и на "неког". Ако искључивост поистоветим са осуђивањем онда ми је јасније и шта је принципијелност. О фанатизму већ и не треба превише расправљати јер је то очигледна заслепљеност и недостатак слуха.

Ево онда неколико причица за које се надам да ће бити од користи у превазилажењу искључивости.
 

Кад би неко дошао да му се исповеди а при том стално говорио о другима и осуђивао друге, један духовник и исповедник, по имену Венијамин, удаљавао би таквог човека све док овај не поправи своје понашање.

***

Припрости монах, старац Давид из манастира Дионисијата, говорио је својим посетиоцима о томе колико зло представља осуђивање других:

"Пазите да не говорите да један ради ово а други оно. Тако ћете бити лишени благодати Христове. Чак и ако видите да се неко понаша као магарац, немојте га осуђивати. Љубите ближњег свог као самога себе. Тако је говорио Христос."

***

Један старац говорио је тврдоглавом послушнику: "Кад немаш добре помисли, шта тиме чиниш свом старцу? Уколико старац, по људској слабости, учини нешто лоше, твоје помисли ће га осуђивати због тога што је учинио. Уколико пак, уз помоћ Божију, учини нешто чудесно, помисли ће ти рећи да је чаробњак и да је због тога у стању то да учини. Тако размишља човек који има рђаве помисли."

***

Један млади посетилац саблазнио се видевши како прослављени духовник, отац Григорије, руком милује мачку и осудио је старца. Касније се догодило да се овај младић обрео у Турској и да је покушавао да нађе посао код амбасадора.

"Не могу ти понудити никакву другу службу осим да чуваш мог пса и да се бринеш о њему. Ако прихватиш тај посао, можеш се хранити оним што преостане када пас једе."

Будући да у то време није имао ни комадић хлеба, младић је прихватио овај посао, нахранио пса и почео да брине о њему. Када је дошао себи, увидео је у каквом се страшном положају налази. Схватио је да је то казна за осуђивање духовника, оца Григорија. Чим му се указала повољна прилика, једном руском лађицом отишао је на Свету Гору и запутио се у Мали скит Свете Ане, где је начинио метанију пред духовником и замолио за његов опроштај.

Тада му је отац Григорије рекао: "Знао сам, чедо моје, да си ме осудио, због чега те прогонио непријатељ наших душа. Ја сам се молио Светој Ани да се вратиш и ти си то учинио. Сад буди опрезан! Не осуђуј монахе, јер они желе да сакрију своје врлине и да се претварају да су јуродиви како их људи не би хвалили."

***

Ово нам је приповедао многопоштовани јеромонах Е., пустињак из Катунакије:

"Неки брат ми је о осуђивању говорио следеће: 'Много осуђујем! Шта да учиним да избегнем осуђивање?' Ја сам му на то одговорио: 'Кад се нађеш у ситуацији да говориш о некоме, реци самоме себи: тај и тај је сада присутан. На пример, кад си негде присутан, нико те не осуђује. Кад си одсутан, имај на уму да и тебе осуђују.'

Док је мој старац био жив, сећам се да сам га због нечега осуђивао. Те вечери, кад је требало да се помолим, испред себе сам видео зид због којег нисам могао да приступим молитви. Господе Исусе... Господе Исусе... никако нисам успевао да се помолим. Помислих да сам начинио неку грешку, да сам у нечему сагрешио... Шта сам учинио претходног дана? Где сам ишао? Шта сам радио? Шта сам говорио? Шта сам учинио? Сетио сам се да сам осуђивао свог старца.

Сутрадан је била недеља и требало је да служим Литургију. Свештеник мора да служи Литургију уколико га нешто не спречава у томе. Шта сад да учиним? Да се молим: 'Боже мој, опрости ми, сагрешио сам. Опрости ми. Преклињем за опроштај.' Ништа. Добро, зар за мене нема опроштаја, зар немам благослов да служим? Будући да сам Те ражалостио, благослови ме. Морам добити опроштај Божији.

Ништа.

Петар Те се одрекао три пута и Ти си му опростио! Ја Те се нисам одрекао! Осуђивао сам свог старца. Ево, сад се кајем. Покајао сам се и тражим опроштај.

Ништа.

Док сам то говорио, поново сам узео бројаницу. Почео сам да плачем. Потекла је бујица суза. Није исто када осуђујете неког странца и када осуђујете свог старца. 'Несрећниче! Осудио си Самога Бога!' Плакао сам пуна три сата. Моје последовање недељом такође је трајало три сата. Плакао сам и плакао.

Боже мој, Боже мој, зар немам благослов да служим? Ти си милосрдни и милостиви Бог. Зар мени нећеш опростити? Кажем Ти 'благослови.' Ти си опростио и преподобној Марији Египћанки кад се покајала. Многи светитељи су најпре били грешници, а Ти си им опет опростио. Опростио си и новомученицима који су се потурчили, и њих си помиловао.

Плакао сам пуна три сата, колико траје и целокупно недељно последовање. На крају сам у себи осетио мир и радост. Почео сам да се молим: Господе Исусе Христе, помилуј ме!' Успокојио сам се, а затим служио Литургију. Да се другачије догодило, не бих био у стању да је служим.

Осуђивање је велики грех. Благодат се удаљује и пре него што тога постанеш свестан. То је страшан грех! Ти судиш уместо Христа и на тај начин постајеш антихрист!"

***

Богоносни духовник, отац Сава, никада није осуђивао друге људе. Кад би га неко упитао: "Оче, какав је то човек", он би одговарао: "Тај човек је свети човек!"

Један старац је говорио: "Кад год сте у искушењу да осуђујете, ставите знак питања. Ми не знамо шта би заправо могло да се дешава!"

***

Прослављени отац Дионисије Катунакијски једном приликом саветовао је монаха Данила говорећи:

"Чедо моје, ако чујеш да о другоме говоре нешто лоше, немој у то поверовати, а ономе што видиш поверуј само упола, па чак ни упола јер се многи претварају да су јуродиви. Никога не осуђуј."

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/duhovnouzdizanje/starecnik/Starecnik25.htm

[Ljubičasta]

Iskljucivost je obrnuto proporcionalna duhovnom bogatstvu jednog covjeka.Sto je pojedinac duhovno bogatiji to je i mentalno siri,a sirina iskljucuje iskljucivost svake vrste.Postoji mnogo primjera odstupanja od dogme i pravila,zato sto pojedinac pokaze jaku volju,zelju,pokajanje prije svega.Takav pojedinac je svakako miliji Bogu od onog vjernika na papiru koji je duhovno prazan.Mi,obicni smrtnici,smo skloni toj iskljucivosti ,pa cesto cim zakoracimo stepenik vise odmah sebi dajemo za pravo da tumacimo onog u nizini kroz neki njegov grijeh koji smo mi(samo mi znamo kako i koliko) okajali.Iskljucivost je opasna u svakom smislu.Recimo,vladika Nikolaj je govorio o tome(parafraziracu) kad osudjujemo pojedinca za neki njegov grijeh i taj od srama i nesposobnosti da se zdravo pokaje i zaiska oprost izvrsi samoubistvo.I onda ga ta ista sredina osudi jer se samoubio i pocinio najveci grijeh...postavlja dalje on pitanje,da li je tu zaista rijec o samoubistvu ili je tu iskljuciva sredina indirektno izvrsila ubistvo.