Православни мисионарски центар "О. Данил Сисојев" - текстови, активности и дискусије

[JESSY]

овај одломак ми се веома допао...

 

 

 

Један искусни архимандрит ми је једном приликом испричао нешто што му се догодило деведесетих година: „Понекада ми на исповест долазе жене које су извршиле абортус и говоре: ‘Баћушка, већ много година се кајем за тај грех, исповедам се, молим се, причешћујем. Међутим, тежина због оног што сам учинила свеједно не одлази. Шта да урадим да би ми Господ отпустио, да не би било више тежине на души?’ Једном приликом сам рекао неколицини таквих жена, најозбиљнијим међу њима:

‘Постоји начин’.

‘Који?’

‘Ето, убила си једног. Роди уместо њега другу двојицу за Бога.’

Видим запрепашћење: ‘Како да родим баћушка, немам мужа, а и да имам, већ сам стара’.

Ја им говорим: ‘Реч Божија говори: „Нека зна да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријехова“ (Јк. 5:20). Да ли си схватила шта значи ‘родити за Бога?’

Рекао сам им то, отишле су, прошло је доста времена и изненада ми долазе, тако радосне и говоре: “Баћушка, родиле смо!’ Ја сам већ заборавио на тај разговор, гледам их и не схватам. Настављају: ‘Ја сам родила двадесеторицу, а она – скоро тридесет!’ Ја сам већ у потпуној недоумици. ‘Па, урадиле смо како сте нас саветовали. У Казахстану постоји место где никада није било свештеника. Отишле смо тамо, почеле са људима да говоримо о Богу, вери, да их припремамо за крштење, затим смо се договориле са свештеником, довеле га и он их је све крстио. И знате, таква радост и лакоћа на души и више нас не оптерећује ништа. Ниски поклон за савет оче! Али, знате, нама се допало и ми још желимо да рађамо за Бога.’“

[Stanoje Stankovic]

На петогодишњицу почетка рада нашег мисионарског центра поклањамо изузетно важно размишљање великог мисионара 21. века. У овом тексту о. Данил одговара на многе дилеме које се појављују када се проговори о мисионарској делатности у Цркви: од Кога заправо потиче заповест о мисији, да ли је мисија исто што и модернизам, да ли нам је Православље у генотипу… Јасно као дан је показао шта православна мисија јесте, а шта није. Не само речима, већ најважније – подвигом и животом.

 

http://www.svedokverni.org/vojujuca-crkva-i-hriscani-dezerteri-svestenomucenik-danil-sisojev/

 

 

[Stanoje Stankovic]

Вашој пажњи предлажемо још једно поглавље из књиге истакнутог мисионара Руске Православне Цркве о тужној реалности која постоји у Цркви. Иако о. Георгије обраћа пажњу на ситуацију у његовој Помесној Цркви, не може да се не призна да је ситуација идентична и код нас и у већини Помесних Цркава. Јако добро објашњава разлоге за чести парадокс данашњице, када неко ко себе сматра православним хришћанином може истовремено да буде противник самој идеји да и други људи треба да чују за Христа Спаситеља, Творца и Искупитеља, самим тим показујући да не жели да испуни Христову заповест…

 

http://www.svedokverni.org/protivnici-misije-svestenik-georgije-maksimov/

 

 

[Stanoje Stankovic]

Желели смо да вас позовемо на учешће у једном мисионарском пројекту нашег центра који је актуелан у наредном периоду, у дане Великог и Часног Поста. Погледајте о чему се ради.

Наш мисионарски центар је припремио летке са поукама Светог Владике Николаја Жичког за сваку недељу Великог Поста „Срце уз Часни Пост“ – у питању су поуке из „Мисионара“ који је уређивао велики Николај.
Дакле, за сваку недељу Великог Поста је припремљена његова поука за конкретну недељу. Мишљења смо да ће то користити многим нашим људима који у храм долазе током Поста, пале свеће, буду на служби и причесте се али не хране своје душе читањем Писма и поукама Отаца.
Молимо вас да одштампате по примерак ових летака и питате старешине својих парохијских храмова да ли би били вољни да ови леци стоје у храмовима током Поста. Наравно, одговарајући летак за конкретну Недељу Поста.
Први летак би требало да стоји на Литургији наредне недеље, тако да се поука за прву недељу Поста чита током седам дана до Недеље Православља, када би требало да у храмовима стоји летак посвећен Другој Недељи; на Литургију у Другој недељи, недељи Григорија Паламе треба да стоји летак за Трећу недељу и тако до краја Поста.
Што се самих летака тиче: припремљени су у формату А5 (половина А4 папира), у црно-белој боји, тако да се могу лако и јефтино одштампати у одређеном тиражу. Ви можете са старешином храма да се договорите који би тираж био, у зависности од величине храма број примерака би могао да се креће од 300 па до 500?
На полеђини сваког летка стоји лого нашег центра као и информација да се налазимо у саставу Мисионарског одељења Српске Православне Цркве тако да не би требало да постоји проблем са питањем ко смо, одакле смо и да ли смо препознати од стране Епископата наше Цркве.
Ово је добар начин да помогнемо унутрашњу мисију (катехизацију) нашег народа током светих дана Поста. Не захтева се од нас много времена, новца или физичке заокупљености. Важно је само да на време обезбедимо да одговарајући леци стоје у храму у одговарајуће време током Поста.
Ево начина да сви реално учествујемо у испуњавању Христове заповести.
Нека то буде наш подвиг током Великог Поста за спасење нашег ближњег, подвиг који неће бити заборављен од стране Онога Који је некада рекао и Који ће још једном рећи Своје чувене речи: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте“. (Мт. 25:40).

Молимо вас да нам пишете ако старешине ваших храмова буду пристале да леци стоје код њих, корисна је информација да се зна у колико храмова ће стајати леци Светог Николаја, а такође и да имамо информацију са којим смо свештеницима на неки начин остварили контакт. Ко зна, можда Господ уреди да послужимо још некако тим конкретним парохијама.

 

Ево летака.

 

https://drive.google.com/folderview?id=0BzrGw2LTtU1ufktNSWxJSlBEemdUV2NqUkxNOUZMM2M3a3h2TmdYQURub0tNUVloQm42X2M&usp=sharing

[lab_man]

cenim da bi to trebalo da odobri nadležni Episkop ili arhijerejski namesnik...

[Guest]

@,

 

MIslim da je g. Stanoje u Misionarskom odeljenju.  Samim tim on ima podrsku Svetog Arhijerejskog Sinoda, ako ne gresim.

 

Istina, ako bismo stalno cekali na namesnike i ne znam koga, veoma malo toga bi se desavalo. Mada se slazem da uvek sve bude u blagoslovu Crkve, a Stanoje ima to.

 

Stanoje da li gresim?

[lab_man]

@,

 

MIslim da je g. Stanoje u Misionarskom odeljenju.  Samim tim on ima podrsku Svetog Arhijerejskog Sinoda, ako ne gresim.

 

Istina, ako bismo stalno cekali na namesnike i ne znam koga, veoma malo toga bi se desavalo. Mada se slazem da uvek sve bude u blagoslovu Crkve, a Stanoje ima to.

 

Stanoje da li gresim?

Ako je tako, onda nikakav problem nije da se iz tog misionarskog centra distribuira svim parohijskim hramovima u Arhiepiskopiji.  Znam da sada sveštenicima kreće period intenzivne aktivnosti (pojačana i češća bogosluženja, ispovesti...), tako da sumnjam da bi se oni time bavili kada se sprema navala naroda u hramove...

[Stanoje Stankovic]

Ako je tako, onda nikakav problem nije da se iz tog misionarskog centra distribuira svim parohijskim hramovima u Arhiepiskopiji.  Znam da sada sveštenicima kreće period intenzivne aktivnosti (pojačana i češća bogosluženja, ispovesti...), tako da sumnjam da bi se oni time bavili kada se sprema navala naroda u hramove...

 

 

Да, мисионарски центар "о. Данил Сисојев" се налази у саставу Мисионарског одељења и самим тим има благослов Синода СПЦ.

Што се тиче дистрибуирања у све парохије... знате, ово је на добровољној основи. ако се некоме од свештеника допадне идеја може да преузме летке.

 

Ако се пажљиво прочита сам текст и позив, види се да је намењен за учешће лаицима који могу да питају старешине својих храмова и на тај начин узму учешће у пројекту.

 

Потребно је да учествују у томе сви који пожеле.

[Stanoje Stankovic]

„Моја срећа на земљи је добро стање мисије…“ – Свети Николај Јапански

Честитамо свима празник великог и равноапостолног Николаја Јапанског, просветитеља Јапана. Са вама желимо да поделимо неколико његових размишљања о различитим питањима мисионарског  служења која могу и нама да помогну, објасне нам шта је мисија заправо, поуче нас, надахну нас… Нека буду на духовну корист ови бисери из ризнице овог „сасуда преизобилне љубави Христове, јераха равноапостолног“ како о њему пева данашњи тропар.

 

http://www.svedokverni.org/moja-sreca-na-zemlji-je-dobro-stanje-misije-sveti-nikolaj-japanski/

[Ignjatije]

Кратко и јасно, са пуно љубави. 8086.gif

[JESSY]

     

 

                                                                       

 

Еванђеље Христово вечножива је сила Божја на спасење свима људима свих времена. Та спасоносна сила Еванђеља пројавила се и у наше дане преко овог дивног и равноапостолног светитеља Божјег, Николаја Јапанског. Родио се свети Николај Нови 22. августа 1836. године у селу Јегоржа, у губернији Смоленској, од оца благочестивог ђакона и побожне мајке, која је умрла кад је њему било тек пет година. На крштењу је добио име Иван, а презиме му је било Димитријевич Касаткин. Када Иван поодрасте, отац га даде у семинарију (богословију) у граду Смоленску, а када ову заврши (1856. г.) уписа се у Духовну академију у Петрограду. Када Свети Синод Руске Цркве одлучи године 1860. да пошаље једног свештеника у руско посланство у далеки Јапан, тада по Промислу Божјем избор паде на Ивана Касаткина, који тада беше студент четврте године у Академији. Ускоро затим овај свети слуга Божји заврши Академију, замонаши се са именом Николај и би посвећен за јеромонаха. Године 1861. он пође на свој свети пут, пређе цео Сибир и стиже у Јапанско место Хаконтате.

У Јапану су тада околности за православно хришћанско мисионарење биле веома тешке јер је било строго забрањено проповедати Христа. Свети Николај је сам изучио јапански језик и после неколико година ревносног, но изложеног увек великим опасностима рада, он обрати у веру Христову јапанског лекара Сакаја и свештеника Саваба (1865. године). Ови двојица од тада помагаху светом Николају, тако да већ 1871. године беше око 15 православних хришћана у Јапану. Свети Николај је настојао не толико да обрати што већи број Јапанаца, колико да оне који се стварно обраћају у хришћанску веру учини правим и непоколебљивим хришћанима, јер им увек предстојаше ношење крста и идење за Христом до краја.

Тек после десетину година рада светог Николаја, било је дозвољено да се у Јапану организује званично Руска Православна мисија за Јапан, На челу које је постављен равноапостолни Николај, који тада би произведен за архимандрита. Мисионарски центар би тада премештен у јапанску престоницу Токијо, а за свештеника православне парохије у Хаконтате би постављен јеромонах Анатолије из Русије. Када ускоро затим јапански цар даде слободу за проповедање хришћанске вере у Јапану (1873. године), апостолски рад светог Николаја донесе убрзо још веће плодове, јер ускоро број верних порасте на преко хиљаду.

Кроз две године (1875. г.) епископ Павле са Камчатке хиротониса првог свештеника православног из Јапана, Павла Сабаса, и већ ускоро би створена прва Православна Јапанска Црква, која ускоро (1885. године) доби и свога епископа у лицу светог Николаја. Те године 30. марта он би хиротонисан за епископа Ревелског, и од тада још више умножи и рашири свој апостолски рад у Јапану. Године 1890. он са својим верницима подиже саборни храм у Токију, у православном византијском стилу. Православне црквене заједнице у Јапану постадоше тада многобројне, јер у то време би дата и потпуна верска слобода за хришћане. Свети Николај и његова жива Црква Божја у Јапану не имађаху скоро никаквих материјалних средстава, но ипак Светитељ установи школе за образовање оглашених, хришћана и свештеника. У овим школама су се учили будући мисионари и проповедници Еванђеља Христовог међу незнабожним Јапанцима. Биле су отворене и школе за девојке, из којих су излазиле хришћанке способне да држе веронауку по црквама и парохијама. Најзад је отворена и једна семинарија (1878. године), где се изучавало Свето Писмо, богословске науке и језици јапански, кинески и руски. Тако је у далеком и непросвећеном Јапану засијала светлосна зора Сунца Правде, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и основана Његова света Црква од овог светог и равноапостолног сведока Његовог Николаја Новог.

Свети Николај је развио ревносну апостолску делатност у засађивању еванђелског живота међу новообраћеним Јапанцима, у учењу, у живљењу и творењу спасоносне науке Христове и у истинском служењу Богу Живоме и Истинитоме. Он и његови ученици уложили су велики труд да преведу на јапански језик Свето Писмо, богослужбене књиге, дела и каноне Светих Отаца и Васељенских Сабора, Житија и поуке Светитеља, једном речју све оно што су некада раније радили света равноапостолна браћа Кирило и Методије међу Словенима.

Пуних педесет година радио је свети равноапостолни Николај у Јапану, и зато је од свих православних хришћана у Јапану и широм света још за живота поштован као свети човек Божји и апостол Христов, као просветитељ оних који седе у тами и сенци смртној и као засадитељ свете Цркве Христове у Јапану. После многих трудова и апостолских дела својих, починуо је свети Николај у Господу своме 3. фебруара 1912. године, и чеоно погребен у цркви својој у Токију. Њему се као угоднику Божјем и верном апостолу Христовом обраћају у својим молитвама сви верујући Јапанске Цркве и остали православни хришћани, и по вери својој бивају услишавани и благодатно помагани. Његов свети гроб постао је место поклоништва и извором чудесне помоћи од Бога, и то не само за православне, него њему долазе и инославни, па чак и нехришћани у Јапану, међу којима се све више и више шири и расте Црква Христова Православна, благодарећи сили и благодати Еванђеља Христова и молитвеном заступништву и помоћи равноапостолног Николаја.

Свети Синод Руске и Јапанске Цркве унели су име Светог Николаја, просветитеља Јапанског, у календар Светих Православне Цркве под 3. фебруаром (10. априла 1970. године). Његовим светим молитвама нека Господ и нас помилује и спасе. Амин.

 

http://crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=ZZKI

[Иван Ивковић]

„Моја срећа на земљи је добро стање мисије…“ – Свети Николај Јапански

 

„Не сме се такође сумњати да се отворени непријатељи за дело помоћи спољашњој мисији међу православним светом неће појавити; замислите хришћанина који тврди да није потребно проповедати хришћанство незнабошцима – како би то бесмислено звучало за друге! Покушавали су – док сам се још трудио на оснивању [Јапанске] Мисије – да ми приговоре неки да је потребно најпре обратити своје незнабошце и тек затим ићи ван граница, али је и њих потпуно разоружавало просто указивање да при таквој теорији хришћанства уопште не би било у свету сем у јудејској земљи; јер Апостоли не би требали да изађу и проповедају свету, не обративши најпре земљаке – а они су, као што је познато, и до сада обраћени у најмањем броју.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 270.)

 

*

 

„Моја срећа на земљи је добро стање мисије… то је за мене једина истинска срећа на земљи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, том 1, стр. 97.)

 

*

 

„Од знакова по којима може да се, уз Божију помоћ, препозна добри мисионар, најважнији је смирење – извор снаге и успеха за мисионара, јер Бог само смиренима даје благодат (1 Петр. 5:5), без кога мисионарско служење не представља ништа.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 281.)

 

*

 

„Aко, (потенцијални кандидати за мисију) представљајући себи, све могуће тешкоће мисионарског служења они који се припремају да дођу овде, осете узнемиреност и колебање, онда нека се и уздрже од свог пута овде: ако се, након што му се представе тешкоће, код њега још више разгори жеља и утврди одлучност да служи овде – молим вас, пошаљите таквог овде, управо такве и очекује мисија.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 282.)

 

*

 

„Ниједног догмата, ниједне црте у догмату не можемо да се одрекнемо, јер је све што држимо, до најмање црте – Божије учење, Божији разум и савет који су дати роду људском за спасење“. (Свети Николај Јапански, Дневници, том 3, стр. 835.)

 

*

 

„(Мисионар треба да говори) са свима кротко, разумно, из љубави – тада ће реч у великој мери изазивати добар ефекат, у крајњој мери, неће наносити штету; говорити гневно, гордо, нетрпељиво – реч ће бити трула – људи ће је тако и примити и ништа добро из тога неће произаћи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, том 2, стр. 293).

 

*

 

„Слушаоци су били веома пажљиви, очигледно да управо због такве, то јест, чисто религиозне проповеди они и долазе, а њима је често не пружају, то јест, проповедник одлази на страну, говори ко зна о чему само не о Богу – Творцу и Искупитељу; долазе по хлеб, а дају им камен… Посебно млади катехизатори страдају од овог недостатка: уклањањем у страну од јединог што је на потребу у област физике, историје, етике и томе слично; зато су и бесплодни: сушалац који је једном дошао, следећи пут неће доћи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, 28. април, 1903. год.)

[Stanoje Stankovic]

"АПОСТОЛИ XXI ВЕКА - ИДИТЕ И НАУЧИТЕ СВЕ НАРОДЕ"

 

Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" са благословом Његовог Преосвештенства, Г. Иринеја, Епископа новосадског и бачког организује изложбу фотографија мисионарских заједница из целог света:

 

"АПОСТОЛИ XXI ВЕКА - ИДИТЕ И НАУЧИТЕ СВЕ НАРОДЕ" - Савремена спољашња мисија Православне Цркве, у периоду од 3. до 5. априла 2015. године.

Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Г. Јероним, Епископ јегарски 3. априла у 17, 30 часова. 

У склопу изложбе ћете имати прилику да чујете и предавање о актуелној ситуацији спољашње мисије наше Цркве, о значају мисије као испуњавању Христове заповести, 5. априла у 18 часова.

 

Изложба се одржава у Културном центру града Новог Сада.

 

Дођите и видите подвиг православних мисионара: Пакистан, Филипини, Индија, Кина, Тајланд, Кенија, Обала Слоноваче, Јужноафричка република...

 

Погледајте само неке од фотографија мисионара које ћете моћи да видите на изложби, о чијим ћете подвизима моћи и да чујете!

 

Поделите ову вест са својим пријатељима, нека што више људи дође и чује за апостолско служење које Црква данас испуњава.

 

https://www.facebook.com/events/351886591684373/

[Danijela]

Novosađani, dođite da čujete predavanje, vidite izložbu i da se upoznamo

[Guest]

Svaka cast za ovaj poduhvat!