Jump to content

Хаику и сенрју поезија

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • 2 years later...

Баш сам размишљао да мало разгледам по форуму у потрази за хаику поезијом. Видех много покушаја али то су углавном само кратки стихови, у најбољем случају - сенрју. Ево о чему се ради - хаику се у традиционалном облику састоји од 17 "онђи" (у језицима Европе и др. се најчешће сматрају слоговима) у распореду 5-7-5. Нпр.:

 

ето, то је гроб

Канешире јунака,

шака пиринча

 

Међутим, јако је тешко да се превод песме са јапанског оригинала тачно уклопи у 17 слогова, обично их има мање кад се преведе. Стручњаци лингвистике су проценили да дужина од 17 онђи-ја одговара дужини од 12-15 слогова, у зависности које се речи користе. Тако је препоручено (не и наређено) да хаику песме које настају на Западу буду дужине 12-15 слогова, структурираних у форму: краћи-дужи-краћи стих. Нпр.:

 

чекање -

на врби виси

пун месец

 

Ево још неких одредница које сам нашао на адреси http://poezija.6forum.info/t1914-haiku-poezija:

 

"Хаику често садржи реч која упућује на годишње доба у којем је хаику настао.

Хаику је непосредни израз пјесниковог доживљаја, при чему није пресудно размишљање, закључивање, поучавање и слично.

Хаику песник урања у предмет своје пјесме и не истиче своје ја.

Тема хаику песме najчeшћe је природа и човек у њој. Љубав  у значењу ероса уопштено, није предмет хаику поезије.

(Ово важи за било коју емоцију. Непосредно изражавање песникових осећања се сматра наметањем.)

Да би неки доживљај био забележен као хаику, мора имати и своју поетску вредност (тзв. "аха" или "хаику-момент") којом се издиже изнад било каквог доживљаја без посебног значења.

Лепота хаику је у његовој истинитости, непосредности, и посебно у томе што је њиме нешто можда већ раније познато доживљено на нови начин – чистије, снажније, дубље.

Време у којем се хаику догађа је готово искључиво садашњост – хаику је поезија овде и сада.

Хаику није афоризам, није пословица, није минијатура – није песмичак. Хаику не сме бити накићен. Хаику не трпи риму, јер је то за њега прејако средство пригушило би му истанчане нијансе. По правилу, хаику нема наслов."

 

Има ту још финеса али ово је нешто основно. Наравно, као и у духовном животу, искусни могу по нахођењу и одступати од појединих правила ако сматрају да ће тиме постићи веће добро. Што се тиче нас почетника пожељно је да се придржавамо правила бар док не очврснемо.

 

Ево једног мог скромног покушаја:

 

недељно јутро,

у црквеној порти

опада лишће

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

спарено цвеће

ишчекује кап кише,

спарени људи

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

летњи месец

мами ме напоље

хикикомори

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Jes' da je malko hajp video za temu, ali prilično možeš da se usredsrediš na zvučnu dimenziju pesme, koja je još jedan način da nam prenese osećanje koje je imao pesnik. 

Zato volim prevode Dragoslava Andrića (antologija japanske poezije "Ne pali još svetiljku", konačno sam je otela od majke, koja ju je kupila meni, ali je odmah pozajmila "da čitucne" :) ); uvek vodi računa da sačuva originalni zvučni ritam pesme.

Čak mislim da je u jezicima koje koriste slikovno pismo mnogo bolje sačuvana veza izmešu značenja i zvučanja, ali i između značenja i izgleda slogova...  

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jes' da je malko hajp video za temu, ali prilično možeš da se usredsrediš na zvučnu dimenziju pesme, koja je još jedan način da nam prenese osećanje koje je imao pesnik.

Хајп и фанки, али постиже жељени ефекат!   ლ(╹◡╹ლ)

 

 

 

Čak mislim da je u jezicima koje koriste slikovno pismo mnogo bolje sačuvana veza između značenja i zvučanja, ali i između značenja i izgleda slogova...

Нормално, основни идеограми и јесу настали као асоцијација на предмете из животног окружења.

 

Из неког разлога сетих се једне симпатичне Бусонове песме...

 

процвале шљиве,

у чајџиници Китано

сумо мајстор

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

My eyes, having observed everything, returned to the white chrysanthemums. ― Kosugi Isshō
Beneath cherry blossoms who can be strangers? ― Kobayashi Issa

 

Феноменално! Вазда је цвеће било инспирација великим песницима. Ал' кад помену ветар, има једна дивна песма мог омиљеног хаиђина званог Сантока Танеда:

 

застадох мало,

ветар промиче небом

далеко...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

meni su fenomenalne i ove savremene teme za inspiraciju :)

 

Chris Spruck

 

Faceless, just numbered.

Lone pixel in the bitmap-

I, anonymous.

Јес' лепо, само ово је већ сенрју. Десило ми се прошле године да и сам срочим нешто тог типа. Мислим да иде овако:

 

гужва у банци,

изађох да удахнем

угљен моноксид

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...