Dva brata

[feeble]

Ne znam kako je ljudima iz Hrvatske, ja sam izbegao iz hrvatskog grada iz Bosne i nikad se ne bih vratio. Jednostavno mislim da Srbi nisu dobrodosli nazad, i to je to. Nema se poverenja. Sigurno ima ljudi dobre volje poput tebe, ali ne bih da rizikujem da me neko iscima u gradu samo zato sto sam Srbin.

[Leopold]

To ja nisam rekao, samo kazem da ce se Srbi vratiti na svoje a u hrvatskoj nisu ziveli nikako narocito ne stolecima jer hrvatska postoji tek dvadesetak godina. Ziveli su rame uz rame u Jugoslaviji, pa pre toga u austrougarskoj itd ali u hrvatskoj nisu...

 

Da li su Hrvat i Srbin živjeli rame uz rame u Jugoslaviji, Austrougarskoj, Turskom carstvu, Mletačkoj Republici, Dubrovačkoj Republici ili gdje već, meni je apsolutno nebitno. Ne opterećujem se nazivom države. Ono što je bitno jest da jesmo živjeli zajedno. U kojoj državi? Nebitno.

Da, Hrvati je nisu imali dugo, pa što? Takve su bile okolnosti. Uostalom srpski narod je rasijan od Ugarske do Amerike i Australije pa opet tamo nemaju svoje države?

 

Hrvatski narod postoji, to je bitno, srpski narod postoji, to je bitno. I postojati će.

Ja samo napominjem činjenicu da su čitavo vrijeme Hrvat i Srbin živjeli rame uz rame stoljećima i naglašavam ono što ih je spajalo: stoljećima su zajedno dijelili kruh, stoljećima su zajedno krvarili diljem europskih bojišta: bilo protiv Turaka; bilo protiv Mlećana; bilo pod Napolonom po Rusiji; bilo protiv Talijana na Soči.

Braća, shvaćaš?

[GeniusAtWork]

Ja da sam izbeglica, iskreno, ne bih se vratio. Ne zato što imam nešto protiv Hrvata ili Hrvatske. Naprotiv. Nego jednostavno balkanski narodi su na tom nivou da im je za sve nedaće uvek kriv neko drugi. A sve zemlje regiona su u manje-više teškoj ekonomskoj situaciji, generalno ljudi loše žive. I dok bude tako, uvek će biti etničkih sukoba i nacionalizam će biti u usponu, tako da će bilo kakav suživot biti vrlo problematičan jer će se uvek u drugima tražiti žrtveno jagnje za sopstvene probleme i propuste, vraćaće se stalno u istoriju i tamo tražiti neka opravadanja, itd. A valjda će nekada doći do neke smene generacija i da neki manje opterećeni ljudi isplivaju malo na površinu, jer ipak mislim da su normalni ljudi koji samo žele da žive svoje živote uvek u većini na svim stranama...

 

 

A mislim da je postavljač teme iskren i svaka čast za temu!   facenew22222222

[Crveni Baron]

Da li su Hrvat i Srbin živjeli rame uz rame u Jugoslaviji, Austrougarskoj, Turskom carstvu, Mletačkoj Republici, Dubrovačkoj Republici ili gdje već, meni je apsolutno nebitno. Ne opterećujem se nazivom države. Ono što je bitno jest da jesmo živjeli zajedno. U kojoj državi? Nebitno. Da, Hrvati je nisu imali dugo, pa što? Takve su bile okolnosti. Uostalom srpski narod je rasijan od Ugarske do Amerike i Australije pa opet tamo nemaju svoje države? Hrvatski narod postoji, to je bitno, srpski narod postoji, to je bitno. I postojati će. Ja samo napominjem činjenicu da su čitavo vrijeme Hrvat i Srbin živjeli rame uz rame stoljećima i naglašavam ono što ih je spajalo: stoljećima su zajedno dijelili kruh, stoljećima su zajedno krvarili diljem europskih bojišta: bilo protiv Turaka; bilo protiv Mlećana; bilo pod Napolonom po Rusiji; bilo protiv Talijana na Soči. Braća, shvaćaš?

 

Jesu braca ... Negde do '41 ... Posle su malo utanjili rodbinski odnosi ... Pa sada recimo imas referendum za ukidanje cirilice ... opljackanu srpsku imovinu ...proterane Srbe ... A tvoje pitanje je hoce li se vratiti Srbi. Hajde da ti predstavim to pitanje u drugom svetlu i da pitamo folksdojcere hoce li se vratiti u Vojvodinu? Ali da pre toga zatrazimo zabranu nemackog jezika. Sta mislis koliko ima logile tvoje pitanje? A iz put i hrvati su rasejani na sve strane i nemaju tamo svoje drzave... Pa zasto bi je imali i na teritiriji RSK.

[Leopold]

Заједно смо кували и кусали исту чорбу.

И у првој Југославији и у другој и сад после свега.

 

Да су се разумни људи слушали а не ови други све је могло бити другачије.

Наравно нису сви могли своје мале националне интересе уклопити у неки већи општи заједнички интерес( и то уопште није морала бити Југославија) али то је тако са свим Словенским народима. Док се они кољу међусобом други профитирају.

 

Ситнодушје је узрок многих зала.

 

А још увек има усијаних глава и још увек има великих страсти.

Суд историје ће једног дана окарактерисати већину словенских народа као будале.

 

 

Ја нисам прогнаник, али сам пропутовао целу данашњу Кроацију. Познавао тамо доста људи и Срба и Хрвата и Талијанаца.

Како сте ви сад тамо?

Како вам је у ЕУ?

Имал неке вајде од те ЕУ?

Какву музику слушате?

Колико је таквих као ти који се интересују за своје дојучерашње суседе и сународнике?

Шта обичан прост народ мисли о свему што се издешавало?

 

Slažem se sa svim napisanim. Povijest će se doista narugati sa nama.

 

Što se tiče pitanja:

 

Nismo baš najbolje. Kriza je učinila svoje. I kada takvo stanje pomiješaš sa hrvatskim mentalitetom dobiješ brod koji tone.

6 godina smo na uzastopnoj putanji prema dolje na svim poljima: ekonomskim, duhovnim, mentalnim, ma svim.

Narod je mislio da ako sa sebe digne komunističke lopove iz Beograda da će zagrebački (ispostavilo se - reformirani komunisti) biti bolji. A ispalo je još gore. Srbin je krao. Ali što ovi naši Hrvati kradu, toga nije bilo ni za austrijskog cara Franja.

Hrvatsku su preplavili imigranti ali iz - Hercegovine Tako da na svakom vodećem mjestu (umjesto komuniste koji je tamo bio do 1990) sada imaš Hercegovca.

 

EU? Meni je ok u EU. Ne treba mi pasoš eto zbog toga Inače ništa konkretno mi se nije promijenlo da ti mogu reći ovo je dobro ili ono, meni je sve isto. Uzdam se u se i u svoje kljuse. Vidjet ćete i sami kada uđete u EU. Ako uđete naravno. Jer mene ovo sve podsjeća previše na svitanje pred WW1 tako da se ne bih iznenadio da 'mitteleuropa' opet krene na Srbiju, pa na Rusiju.

 

Kakvu muziku slušamo? Ja oduvijek istu, ne slušam našu, volim strani rock ali ljudi ovdje slušaju svašta - hrvatsku pop glazbu, ex-yu glazbu, srpske cajke, bosanske sevdahe. Ima svega..

 

Nema puno koji se interesiraju na ovaj način za vas.

Mislim da sam rijetka biljka.

Ne znam kako vas gledaju Srbi koji su ostali, te kakav je njihov odnos prema vama i obratno, ali nas Hrvate, generalno gledajući, je briga za izbjegle Srbe kao i za lanjski snijeg. To je za narod završena priča, a o tome jedan drugi put

 

Što narod misli da se izdogađalo? Narod misli da je izmanipuliran. Jedan dio smatra da je rat dogovoren kao i to premještanje stanovništva, drugi dio da smo se obranili od planirane uspostave takozvane države velike Srbije, treći ovo , četvrti ono, ja ne znam što bih mislio jer svatko ima dokaze za i protiv pa se ne zamaram previše. Ionako smo mali da bismo utjecali, jedino što možemo utjecati na sebe i ne dopustiti da cijeli život provedemo mrzeći bižnjega svoga.

[Leopold]

Ne znam kako je ljudima iz Hrvatske, ja sam izbegao iz hrvatskog grada iz Bosne i nikad se ne bih vratio. Jednostavno mislim da Srbi nisu dobrodosli nazad, i to je to. Nema se poverenja. Sigurno ima ljudi dobre volje poput tebe, ali ne bih da rizikujem da me neko iscima u gradu samo zato sto sam Srbin.

 

Potpuno te razumijem. Srbi u mom gradu su praktički građani drugoga reda. Teško nalaze posao, nisu na pozicijama, mnogi su socijalni slučajevi, a u društvu su uvijek krivi za sve kao što je rekao GeniusAtWork.

Vidio sam situacija na ulici i na poslu kada nitko ne želi pričati sa njima ili ih se šprda, kako ti kažeš "cima". Uvijek ih se gura, reklo bi se u vojnom žargonu, u prve redove kada treba nešto teško raditi ili obaviti.

Često puta mi ih dođe žao i nastojim im se približiti, razgovarati sa njima kao čovjek sa čovjekom, priđem prvi pa pričam viceve, o sportu, ženama i sl. i ne dodirujem se neugodih tema jer ne želim da smatraju da ih "cimam" ili da im želim loše. Zato vas Srbe ovdje pitam ono što u stvarnom životu ne bih znao kako pitati. Jer nikada ne shvaćam kako moji dragi sunarodnjaci Hrvati u Srbinu uvijek vide neku prijetnju i nekoga tko im je dalek - a kada nam u društvo ili firmu dođe Bosanac ili Albanac, svi sa njima ko najbolji prijatelji? I ja sada stojim, gledam ih i razmišljam: tko je tu lud? Jer ja sa Bosancem (muslimanom) i Albancem ne vidim apsolutno ništa zajedničko, čak osjećam neku vrstu odbojnosti zbog neke dvoličnosti koju osjetim u njih, dok u Srbinu vidim jedinog istinskog brata. Često puta ranjenog jer sam i ja očito ranjen.

Ako je osjećaj bratstva obostran, molim vas recite mi. Ili ipak smatrate da taj je osjećaj samo produkt nekog mog čudnog shvaćanja odnosa?

[Goku]

Прво, велики поздрав за Леополда, заиста ми се чини да човјек говори из срца.

Друго, неки моји лични ставови се приближно поклапају са бароновим, али не бих их износио јер они нису тема.
Ја сам рођен и одрастао у Бањалуци, Богу хвала нисам морао никуда из ње (неки суграђани других националности на жалост, јесу, својом или туђом вољом, ни то није тема); али супруга ми је поријеклом из Славоније па бих рекао пар ствари из свог угла.

 

У питању је село (није битно име, можда га неко и може препознати, али сва су тамо мање-више таква) које умире. Село је пострадало у другом свјетско рату када је од стране усташа више стотина људи заклано и бачено у бунаре (и сада стоје тамо); а преко стотину живи спаљени у сеоској цркви. У овом (домовинском) рату је село понново ослобођено од својих житеља. Они који су отишли, по повратку су затекли лешеве оних који су остали. Данас ту живе углавном стари. Имовина је враћена (била спаљена па, као, обновљена), али хрватска власт чини све да се повратак онемогући. Када тих старих више не буде било, насљедници ће вјероватно продавати куће јер неће моћи за њих да плаћају порез (који се плаћа и за гробна мјеста) На страну што повратници не могу рачунати на посао (вјероватно није боља ситуација ни за домаће становништво), ту су и разни други притисци (рецимо пунац када би дошао да посјети родитеље, други дан би им хрватска полиција долазила на врата да се распитује ко је ту био и зашто). У недјељу сам био на Литургији у црквици у сусједном селу. Свештеник и 5 или 6 бакица. Ко ће долазити на Литургију за коју годину?
С друге стране, упознао сам неку женину родбину који тамо живе (од пољопривреде) нормално. Момци су се поженили (Хрватицама), добили дјецу коју су крстили у Православној Цркви. Тако да живота (и суживота) за повратнике ипак има. Ја сам био изненађен љубазношћу у опћини Пакрац када смо сређивали неке папире. (извадили смо домовницу за сина, то је показатељ жеље да се и убудуће сачува српки идентитет на том простору)Али са друге стране видимо медијске нападе бранитеља на новоустоличеног владику Јована ни кривог ни дужног.

Да ли је осјећај братства обостран, не знам, вјероватно је то индивидуално. Ја Хрвате не сматрам браћом (осим у оном хришћанском смислу да су сви људи браћа), али заиста немам проблема са људима индивидуално. Имам проблема са методама које спроводи (независна) држава Хрватска. Зато тамо не бих отишао никада на љетовање. С друге стране, радо бих и отишао некоме у госте, а још радије угостио некога, понављам, мислим да (нормални) људи немају проблем једни са другима због националности.

Што се блискости тиче, наравно да би због језика и географије нема ближег народа од Хрвата. Тако би у идеалном свијету требало да буде. Кажем требало, јер на жалост, није тако. Ако би моје симпатије у спорту и ишле на страну Хрвата, то поквари поклич "за дом спремни" на стадиону. Враћао сам се авионом из Амстердама прије мјесец и по, у њему је био Чилић којег сам поздравио аплаузом. Он је по повратку титулу из Њујорка славио уз Томпсона. Толико о братству.

На крају, унапријед се извињавам Леополду ако сма био преоштар или рекао нешто увредљиво; или сам испао неки шовиниста; заиста нисам такав нити ми је то била намјера. Дјетињство (барем један дио)сам проживио у Југославији, али нисам Југоносталгичан. Прошлост је таква каква јесте, не можемо је промијенити. Будућност, ипак, не мора бити црна, она од нас зависи. При том не мислим на лажно братство и јединство, него на истинско разумијевање и уважавање. Чини ми се управо овакво какво је започето на овој теми. Свака част, Леополде.

[Leopold]

@Goku

Hvala ti na otvorenosti. Slažem se sa tobom, lažno bratstvo i jedinstvo čiji su temelji ležali na zločinačkom komunizmu i zbog kojeg je sve i počelo mora biti zamjenjeno onim Božjim bratstvom i jedinstvom. Očito je težak i dugačak put pred nama..

Nisi bio preoštar, ne zamjeram ti, navikao sam slušati puno verija što je bilo i kako je bilo. Svjestan sam da svaka strana ima svoju verziju povijesti tako da ne doživljavam kada je nekoga ponesu emocije. Pjevač Phil Collins bi rekao "We always need to hear both sides of the story" - bitno je čuti obje strane. Jer iako Slovenci kažu Srbi krivi za rat u Sloveniji, Hrvati kažu Srbi krivi za rat, Bosanci kažu Srbi krivi za rat, Albanci kažu Srbi krivi za rat, a Srbi kažu mi smo se branili i samo smo htjeli smo u istoj državi, i ja to potpuno razumijem, razumijem sve strane. Samo istina je uvijek negdje u sredini.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nego jednostavno balkanski narodi su na tom nivou da im je za sve nedaće uvek kriv neko drugi. A sve zemlje regiona su u manje-više teškoj ekonomskoj situaciji, generalno ljudi loše žive.

 

Da brate ovo je pun pogodak.

 

Kad ekonomski krene loše,kad je vlada potpuno nesposobna da održi kakav takav nivo normalnog života,onda uleće lako u desne neonacističke grupe tj. dozvoljava im da se razmašu i od toga i profitiraju, od te vlade.

 

Da,to bi bio pravi problem svim narodima u okruženju. 

 

Primer ukrajina

[Goku]

Leopolde, драго ми је да смо се разумјели. Искрено се надам да ћемо се још сусретати на разним темама овог форума.

[Leopold]

Ako Bog da hoćemo. Hvala ti

[Golub]

Branitelji su ljudska bića, sa svojim ranama i ožiljcima, neki su očajni ...

 

И Срби су људска бића, са својим ранама и ожиљцима...

 

Највећа рана и највећи српски ожиљак су Јасеновац, Јадовно, херцеговачке јаме... сташан је то ''терет'' брате Леополде, и док се људски и братски то не растерети ... (рас)тераћемо се још... нажалост, не ти и ја, него рањени и очајни Срби и још очајнији Хрвати...

 

Апсолутно сам сагласан да је ми је хришћанин Хрват много ближи од босанског муслимана или муслимана са Косова, али већини Хрвата су много дражи муслимани и Албанци, што само говори да међу вама Хрватима има мало правих хришћана...

[Leopold]

И Срби су људска бића, са својим ранама и ожиљцима...

 

Највећа рана и највећи српски ожиљак су Јасеновац, Јадовно, херцеговачке јаме... сташан је то ''терет'' брате Леополде, и док се људски и братски то не растерети ... (рас)тераћемо се још... нажалост, не ти и ја, него рањени и очајни Срби и још очајнији Хрвати...

 

Апсолутно сам сагласан да је ми је хришћанин Хрват много ближи од босанског муслимана или муслимана са Косова, али већини Хрвата су много дражи муслимани и Албанци, што само говори да међу вама Хрватима има мало правих хришћана...

 

Zar 45 godina u Jugoslaviji nije bilo dovoljno da se Jasenovac, Jadovno, hercegovačke jame i ostali teret људски и братски растерети? Mnoge ustaše i odgovorni su pogubljeni zbog zločina, mi ostali nismo krivi za to. Pogledamo li predsjednike Hrvatske od 1999. godine do danas, sve su antifašisti (Mesić, Josipović) iz redova SDPa koji svake godine posjećuju Jasenovac i odaju počast žrtvama. Žao mi je ako to ne smatrate kao znak dobre volje i pruženu ruku budući da su oba predsjednika uvjerljivo pobijedila desničare sa velikom većinom glasova Hrvata. Na vlasti su nam isto tako SDP, HNS i ostale umjerene stranke izašle iz antifašističkih temelja Hrvata što je odraz da Hrvati sazreli i da većina osuđuje Jasenovac. Oni koji ga veličaju su marginalci poput ustaške stranke HSP koja je vladala za vrijeme NDH 1941-1945. a danas osvajaju oko 5% glasova, što nije dovoljno ni da pređu izborni prag, a ako pređu, dobiju samo jednog zastupnika za Sabor.

Točno Golube, Srbi jesu ranjeni, znam to, samo koliko su Srbi izlječili rane i suočili se sa mračnom prošlosti jer koliko vidim Radikali, i slične ultradeničarske stranke koje su u rangu našeg proustaškog HSP, osvajaju većinu, imaju predsjednike i premijere, tako da bi trebalo poraditi i na sebi slažeš li se?

Suosjećam sa vama za Jasenovac, Jadovno, hercegovačke jame i ostala stratišta srpskog naroda i jako mi je žao, nisam kriv za to kao ni 95% današnjih Hrvata, mnogi Hrvati ustaše su zbog toga likvidirani i ako pravda nije zadovoljena, ne znam kada će? Zar trebamo svi Hrvati ispaštati zbog toga i opet se tući sa vama? Razmisli još jednom..

[Goku]

Ух, и плашио сам се да ова тема не оде у овом правцу...

 

Хајде, само кратко:

45 година није било довољно да се растерети из простог разлога што се о томе ћутало (тј ту искључиву кривицу видим у Србима, што смо ћутали о томе). Проблем је (по мени) што се данашња држава Хрватска, колико год ти љевичарски предсједници тврдили да је утемељена на антифашизму, никада није дистанцирала од НДХ, ни декларативно а дјелима поготово. Наравно да нису сви Хрвати криви за усташке злочине (заправо, мало их је данас живих који јесу), нити да због тога треба да испашта било ко ко није крив, али ако се узме у обзир Томпсонова популарност (а он отворено пјева о клању Срба) онда бих рекао да сви његови фанови (а није их мало) подржавају усташтво као идеологију. Што се правде тиче, мислим да она никада не може бити задовољена у временским и земаљским оквирима, то је ипак категорија за други Христов долазак и страшни суд. Није наше да судимо, нити објективно можемо, свако види ону другу страну и боле га само његове ране.

А што се власти у Србији тиче, они су све само не десничари, па ти људи се одричу дијела своје територије (Косово), а камоли да имају претензије према туђој.

Добро, није било кратко
Извињавам се, моја поента је да се једна јако добро замишљена тема не претвори у неко препуцавање Леополда са једне и осталих форумаша са друге стране. На крају крајева, ако је ово хришћански форум, онда бисмо сви требали бити на истој страни, зар не?

[Goku]

Е, да, заборавих се само осврнути на ово :

 

opet se tući sa vama

С обзиром на бијелу кугу и код вас, а поготово код нас, чини ми се да се за 50ак година више нећемо имати ко тући, све и да хоћемо...

Зато