Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Александар Милојков]

Pa ja koliko vidim Sveti Avgustin zastupa pravoslavno ucenje.....a to je da je Otac izvor i nacelo Bozanstva.....a ne da je bezlicna sustina emanirana na tri licnosti.....

 

Управо тако. 

[Ламех]

Колико сам ја разумео онај чланак о. Зорана Ђуровића и поред Августиновог инсистирања на томе да је Отац узрок постојања Сина и Духа ипак негде ту по оним цитатима које је он наводио избија између осталог и то да Дух ипак као посредника у свом исхођењу од Оца има Сина тј. да се може схватити да је Син својеврсни, секундарни узрок Духа. Односно да своје биће не добија непосредно од Оца него преко, посредством Сина. Августин нигде у тим цитатима не помиње филиокве, а не мислим и да га је имао на уму. Бар је то мој утисак, без икаквих доказа додуше. Али ми исто тако оно што је онде наведено може бити схваћено као филиокве. И да је на Западу касније тако и схваћено.

А онда је дошла на сцену понекад потпуно непотребна хришћанска вештина доконости у рапредању, разглабању и растављању на ситна цревца догматских формула и њихова комбинаторика  која је сасвим за само вероисповедање непотребна. Типа оно када у "Имену руже" Умберта Ека фрањевци поставе питање:"Дали је одећа коју је Христос носио била његово власништво?".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kad god sagledam unutar Sv.Trojice ne mogu a da ne gledam da se je Otac rodio u Sinu koji je od Oca samim tim nema nikakve ni vremenske ni logicke razlike osim po Nerodjenju i Rodjenju tako da tu nema ama bas nikakvog mesta gde bi Duh Sveti imao posredstvo Sina u sushtinskom ishodjenju.

[Zoran Đurović]

Kad god sagledam unutar Sv.Trojice ne mogu a da ne gledam da se je Otac rodio u Sinu koji je od Oca samim tim nema nikakve ni vremenske ni logicke razlike osim po Nerodjenju i Rodjenju tako da tu nema ama bas nikakvog mesta gde bi Duh Sveti imao posredstvo Sina u sushtinskom ishodjenju.

Ако није проблем да другим речима ово кажете јер се не разуме... вероватно нисте добро откуцали реченице

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ако није проблем да другим речима ово кажете јер се не разуме... вероватно нисте добро откуцали реченице

Hocu da kazem da uvek sagledavam u Trojici sledece:

Otac se je rodio u Sinu ali Otac nije Sin, Sin je jedan i od Oca je, niti je Sin Otac jer je Otac nerodjen (uzrok)

I vremenski i sushtinski Priroda im je jedna i to ne utice da imaju razlicite Ipostasi, odnosno utice da bas Bog bude trojicnoipostasan.

Takodje je prirodno da Duh Sveti sushtinski ishodi od Oca a ne i od Sina,jer se je ponavljam Otac rodio u Sinu.

Ako je ovo moje potpuno pogresno molim vas da mi objasnite polako jer sam na vrhu napisao da ja tako sagledavam.

[Gandalf Sivi]

Ако није проблем да другим речима ово кажете јер се не разуме... вероватно нисте добро откуцали реченице

Oče, ako vam je za utjehu, ni on sam ne razumije šta je htjeo da kaže.... 

[Gandalf Sivi]

Otac se je rodio u Sinu

Otac se nije rodio u Sinu. Otac je rodio Sina, tj uzrok je Sinu, i Svetom Duhu. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Otac se nije rodio u Sinu. Otac je rodio Sina, tj uzrok je Sinu, i Svetom Duhu.

Ma ti razumes madjionicarski srpski jezik.

To sam i rekao i namerno sam koristio reci U Sinu ali da je uzrok Sinu Otac pa ako ces mi ispravljati gramatiku onda u redu.

Sad ti meni ovako lep i pametan objasni malo sta znaci za tebe rec UZROK.

Pa da vidimo kako indijanci ponekad gramaticki pogresno nisu hteli da budu shvaceni od strane belih madjionicara.

[Gandalf Sivi]

a ti razumes madjionicarski srpski jezik. To sam i rekao i namerno sam koristio reci U Sinu ali da je uzrok Sinu Otac pa ako ces mi ispravljati gramatiku onda u redu. Sad ti meni ovako lep i pametan objasni malo sta znaci za tebe rec UZROK. Pa da vidimo kako indijanci ponekad gramaticki pogresno nisu hteli da budu shvaceni od strane belih madjionicara.

Slijepom namigivati, i gluhom šaptati, uzaludan je posao. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Otac se nije rodio u Sinu. Otac je rodio Sina, tj uzrok je Sinu, i Svetom Duhu.

Ajde ti sad meni objasni gde se gubi Licnost ako se kaze da je Otac rodio Sina ili da se Otac buduci nerodjen rodio u Sinu? Gde se tu gubi Licnost Oca i Licnost Sina? Ja sve vreme pricam da se um moj bori protiv vremenske i sushtinske razlike.

I jos jednom da ti napisem Srpski jezik nikada nisam ucio u skoli vec sam ziveo sve vreme u inostranstvu.

Mada da je tako nerazumljivo ti ne bi ni primetio gresku nego bi sve bacio u smece.

[Zoran Đurović]

Ajde ti sad meni objasni gde se gubi Licnost ako se kaze da je Otac rodio Sina ili da se Otac buduci nerodjen rodio u Sinu? Gde se tu gubi Licnost Oca i Licnost Sina? Ja sve vreme pricam da se um moj bori protiv vremenske i sushtinske razlike.

I jos jednom da ti napisem Srpski jezik nikada nisam ucio u skoli vec sam ziveo sve vreme u inostranstvu.

Mada da je tako nerazumljivo ti ne bi ni primetio gresku nego bi sve bacio u smece.

Отац се не рађа ни од ни у себи, нити у неком другом. Нерођеност није својство природе него лица. Зато је Отац лице са специфичношћу што рађа, а и Син је Бог иако је рођен, али са специфичношћу онога ко је рођен. Рођеност и нерођеност се приписују лицима као неотуђиве и неразменљиве карактеристике, атрибути, као што је и карактеристично за Духа да исходи. Нерођен, рођен и исходећи описују лица Тројице, њихов идентитет. Када је идентитет, он не може да буде примењив на другог, јер бисмо се примакли монархијанству. Ова имена, атрибути служе да јасно омеђе личности у Тројици. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Отац се не рађа ни од ни у себи, нити у неком другом. Нерођеност није својство природе него лица. Зато је Отац лице са специфичношћу што рађа, а и Син је Бог иако је рођен, али са специфичношћу онога ко је рођен. Рођеност и нерођеност се приписују лицима као неотуђиве и неразменљиве карактеристике, атрибути, као што је и карактеристично за Духа да исходи. Нерођен, рођен и исходећи описују лица Тројице, њихов идентитет. Када је идентитет, он не може да буде примењив на другог, јер бисмо се примакли монархијанству. Ова имена, атрибути служе да јасно омеђе личности у Тројици.

Hvala Oce ja razumem i prihvatam to vase ispovedanje.

Otac ne moze sam sebe roditi bio bi to nebulozno. Ali nisam nasao da se ne bi mogao koristiti termin rodjen u Sinu i Kroz Sina stvarati .Misleci sve vreme da su Otac i Sin jedno po Hristovim recima.

Pa cu pobediti onda polako tu moju nocnu moru.

[Zoran Đurović]

Hvala Oce ja razumem i prihvatam to vase ispovedanje.

Otac ne moze sam sebe roditi bio bi to nebulozno. Ali nisam nasao da se ne bi mogao koristiti termin rodjen u Sinu i Kroz Sina stvarati .Misleci sve vreme da su Otac i Sin jedno po Hristovim recima.

Pa cu pobediti onda polako tu moju nocnu moru.

Драги мој, лепо размишљаш, али на оштрици бријача. Сам Отац у повратном смислу црпе свој идентитет од Сина. Због Сина је Отац. Само у преносном смислу се може рећи да је онда Син узрок Оца. У смислу да Отац не може бити Отац ако нема Сина. По традиционалној теологији се не може рећи да се рађа у Сину. По некој идеалистичкој немачкој филозофији (Фихте на првом месту), може се рећи да се као такав препознаје у Сину (ту би ваш израз да се рађа у Сину могао да нађе своју легитимност). Но, ја мислим да сте ипак јако блиски монархијанском решењу (и ни најмање вас не осуђијем јер треба размишљати о Господу), јер цитирате да су Отац и Син једно. Сада, треба разликовати прецизно, како су то урадили стари Латини у свом преводу, рекавши да су О. и С. unum, што значи једно/а природа, а не  unus, једна особа. То каже библијски текст: Ја и Отац смо једно те исто, али нисмо једна те иста особа. Ако смо једно, ја рађам Сина који је моје природе (јер је рођен од одређеног бића) и други је у односу на мене, а ако смо једна и иста особа, онда сам ја један те исти дијалектички фактор који се артикулише у два момента, али се ради о једној особи/ствари.

Дакле, хришћанска теологија је од Оригена почела да размишња о ипостасима (лицима) као о комплетним бићима, заокруженим у себи. То је омогућило Василију да припреми предлог за Други васељенски сабор, где се говори о три особе/ипостаси.            

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hvala!

Ja dobro razlikujem Ipostasi tj Licnosti ne ulazim tu u nikakvu problematiku.

Potpuno su mi jasne tri osobe/ipostasi.

Kad je Hristos rekao Otac i ja jedno smo to se odnosilo na Bozansku Sushtinu Prirodu koja se pokazuje istovetna u svoj Trojici.

No dobro i puz juri juri ali kutju ne gubi

E da obratite paznju kad sam prvi put rekao ne mogu a da ne razmisljam. Znaci Lekic pa da mogu a da ne razmiljam pogresno...eto pa sve u tom pravcu hvala.

I da upravo razmisljam na taj nacin da se Otac takav prepoznaje u Sinu i to mi je cela istina moja koju proveravam jer mi je nekako vazna kad se govori o ishodjenju Duha Svetoga.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Дакле, хришћанска теологија је од Оригена почела да размишња о ипостасима (лицима) као о комплетним бићима, заокруженим у себи. То је омогућило Василију да припреми предлог за Други васељенски сабор, где се говори о три особе/ипостаси.            

 

Kako od Origena?