Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Александар Милојков]

Друга контрадикторност, на стр. 157.

 

Први став: "Августин, опет, будући да не полази од Оца, не посматра личност као превасходну чињеницу."

Други став (одмах следећа реченица!?): "Кад је у питању тројично постојање, он (Августин) сматра да Отац представља извор, почетак."

 

Дакле, шта сад? Представља ли Отац или не почетак (грчки "архи", латински "принципиум")? Ако Августин "не полази од Оца", како стоји у првој реченици, како онда истовремено за њега "Отац представља почетак"?

 

А наравно да Августин полази од Оца. У De Trinitate, IV 20. 29. Августина за Оца каже: „...totius divinitatis, vel si melius dicitur deitatis, principium Pater est.” (Почетак целе божанствености или, ако је тако боље рећи, божанства, јесте Отац.)

[Srdjan]

Друга контрадикторност, на стр. 157.

 

Први став: "Августин, опет, будући да не полази од Оца, не посматра личност као превасходну чињеницу."

Други став (одмах следећа реченица!?): "Кад је у питању тројично постојање, он (Августин) сматра да Отац представља извор, почетак."

 

Дакле, шта сад? Представља ли Отац или не почетак (грчки "архи", латински "принципиум")? Ако Августин "не полази од Оца", како стоји у првој реченици, како онда истовремено за њега "Отац представља почетак"?

 

А наравно да Августин полази од Оца. У De Trinitate, IV 20. 29. Августина за Оца каже: „...totius divinitatis, vel si melius dicitur deitatis, principium Pater est.” (Почетак целе божанствености или, ако је тако боље рећи, божанства, јесте Отац.)

 

А можда је Зизијулас хтео да каже да Августин у посматрању личности не полази од Оца, док у посматрању тројичног постојања полази од Оца?

[Ламех]

Мала напомена, која ти Александре није непозната; Зизјулас критикује бл. Августина због тога што по њему речи извор, почетак могу да указују на онтолошку нужност постојања Бога, чак и као Оца, што Зизјулас жели да избегне. Зато он преферира реч узрок и то проналази у делима отаца. (Ипак, познато је да је Зизјулас "окорели" персоналиста па је и његов став у складу са тим; који као такав потом критикује Лудовикос. Бар гледе тог његовог понекад пренаглашеног персонализма.)

У којој мери сад Августин под једним Богом више хоће да укаже на природу Божију или неће, то остављам теби да укажеш. Ја то не знам. Нисам читао Августина.

[Александар Милојков]

А можда је Зизијулас хтео да каже да Августин у посматрању личности не полази од Оца, док у посматрању тројичног постојања полази од Оца?

 

Па како раздвојити то двоје? "Тројично постојање" је постојање три божанске личности. По мом мишљењу, основни проблем у митрополитовом схватању личности јесте њено оштро супротстављање властитој суштини. Мада он декларативно понавља да се не сме замишљати личност без суштине и обрнуто (што је апсолутно тачно), ипак не држи се овог начела у својој аргументацији. По њему, лично узроковање Сина и Духа Светога не односи се на суштину Божију. Ја питам: какав је то лични акт где суштина личности (садржај ипостазе) остаје пасивна? Ствар је у томе, по мом мишљењу, што митрополит није доследан да је ипостас (личност) заправо ипостазирана природа или суштина. Бесмислено је говорити да се унутартројични односи не тичу божанске суштине (рађање и исхођење), већ само личности. 

[Ламех]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Kritika_Zizijulasa.htm

[Александар Милојков]

Зизјулас критикује бл. Августина због тога што по њему речи извор, почетак могу да указују на онтолошку нужност постојања Бога, чак и као Оца, што Зизјулас жели да избегне. Зато он преферира реч узрок и то проналази у делима отаца.

 

То само значи да митрополит или уопште није читао Августина или је то површно чинио. Да, знам за ту његову критику латинске речи "принципиум" , наспрам грчког "етион". Међутим, и ту се ради о полуистини и конструкту. Прво, Кападокијци, конкретно ја се сада детаљно бавим Григоријем Богословом, за Оца не користе само израз "етион" (узрок) већ такође и "архи" (почетак, начело, темељ) па чак и "пиги" (извор). Као друго, латински "принципиум" је превод библијског, новозаветног "архи". Отац се тако назива, на пример, у Јеванђељу по Јовану: Ин архи ин о логос... У почету беше реч... У Оцу беше Син...

У духу латинског језика није да за Оца користи реч causa (узрок, грчки етион) из једног јединог разлога. Када на латинском кажеш да је нешто узрок нечега (употребивши реч кауса) онда се схвата да је то узроковано сасвим друге природ од свог узрочника. Зато Августин реч кауса користи да Бога означи као Творца, а не као Оца Сину. За однос Отац Син Августин користи реч принципиум (еквивалент грчком архи). О томе детаљније пише Тома Аквински у једном свом делу (зашто на латинском принципиум а не кауса као код Грка). А да Августин не подразумева лишеност Оца слободе зато што га назива "принципиум", он сам јасно и експлицитно објашњава. Дакле, не стоји примедба митрополита Зизијуаса.

[Александар Милојков]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Kritika_Zizijulasa.htm

 

Да, ту има жестокох претеривања од стране Лудовикоса али има и ствари које су на месту.

[Александар Милојков]

У којој мери сад Августин под једним Богом више хоће да укаже на природу Божију или неће, то остављам теби да укажеш. Ја то не знам. Нисам читао Августина.

 

Поента је у томе што Августин не раздваја личности од њихове заједничке сушине, ни намерно ни случајно. Он јасно тврди да "тројица јесу тројица", да "Отац није Син ни Дух Свети" и обрнуто, али да имају једну заједничку есенцију (суштину) којој је почетак Отац. О овоме ћу детаљно у студији коју сад управо започињем. 

[свештеник Александар]

@А.Милојков Нисам могао да се уздржим, мада сматрам да је  форум узак за ширу дискусију .Стоји да је Митроп. мало пренаглио са Августином,али Догматске теме нису једини извор његове тријадологије. Што се тиче израза -архи.пиги и риса(корен) које су заиста употребљавали Кападокијци,они нису тако прецизни у изражавању слободног иницијативног и асиметричног Рођења и Исхођења као што је то израз узрок -етиа.Сложићеш се верујем.

[Ламех]

Ха! Занимљиво ми је то тумачење почетка Јев. по Јовану. Нигде нисам нашао то да се архи-почетак повезује са Оцем. За Логос нам је свима јасно, јел да?!

Мени се лично свиђа Лудовикосова критика. И уопште његово писаније које ми личи на покушај да се поново ставе у заједнички оквир богословље и подвижништво(најштурије речено) и да се мало ослободи православна теологија есхатолошког идеализма који занемарује садашњост...итд. Сад да не филозофирам много и надугачко. С тим да можда у њој(критици) има и толико граничних места због жеље да себе издвоји као зрелог теолога, а не да га идентификују као митрополитовог учленика. Али ово је само мој интуитивни и скоро ни на чему заснован став.

[Александар Милојков]

@А.Милојков Нисам могао да се уздржим, мада сматрам да је  форум узак за ширу дискусију .Стоји да је Митроп. мало пренаглио са Августином,али Догматске теме нису једини извор његове тријадологије. Што се тиче израза -архи.пиги и риса(корен) које су заиста употребљавали Кападокијци,они нису тако прецизни у изражавању слободног иницијативног и асиметричног Рођења и Исхођења као што је то израз узрок -етиа.Сложићеш се верујем.

 

Наравно да нису једини извор. Међутим, његов став према Августиновој Тријадологији не разликује се ни у осталим његовим делима. Што се тиче израза етиа, могу да се сложим, мада је то више питање за филолошке стручњаке. Ипак, оно што стоји јесте следеће. Читајући оно што Августин пише јасно се закључује да он не сматра да "принципиум" представља било какву нужност, као што то рецимо постоји у Плотиновом "изливању" Једног и његовим тријадама. Дакле, митрополит се није дубље позабавио Августиновим појашњење Оца као принципиума, већ је априори ишао логиком да тај израз мора да значи нужност, што одмах уноси и Августиново погрешно схватање личности и слободе. У самом De Trinitate, у последњој XV књизи Августин расправља о томе. И изгледа, а то ћу још да истражим, да мисаоно копира исту проблематику коју расправља Григорије Богослов у једној од својих теолошких беседа. Августин је читао Кападокијце, Григорија Богослова сигурно. И то ћу, надам се, ускоро и доказати.

[свештеник Александар]

@А.Милојков.Нисам видео где Митроп. личност оштро супротставља властитој природи.Оштро супротстављање? Па зар их не разликује.Познат ти је пример Св.Григорија Богослова из Теол. беседе о изливању љубави из Бога као из чаше,невољно.Од тога се Григорије ограђује уводећи -узрочност.Не дакле пиги,архи,већ етиа.И инсистирање Св Василија у- Против Евномија - баш на .узроку,како би се оградио од тога да је Син несличан Оцу.Управо узрок се истиче како би се нагласило да је Личност та која рађа и исходи а не суштина,мада се тиче и суштине која је заједничка,али она не узрокује,јер би се тада нарушио принцип библијског једнобожја,на чему су Кападокијци инсистирали.

[makarios]

Мада он декларативно понавља да се не сме замишљати личност без суштине и обрнуто (што је апсолутно тачно),

 

    Odakle uopše ideja da  božanska ličnost mora imati suštinu.Nismo li to pozajmili iz grčke filozofije pa primenili na biblijsko poimanje Boga.Ima li u apostolskim izlaganjima bilo kakvih tragova koji ukazuju da ličnost Boga ima sištinu?

     Mukotrpno nastojanje da se opravda pravoslavno učenje o Sv.Trojici dovelo je do pozajmljivanja svetovnih pojmova  koji su doveli do teološkog haosa i razdora u crkvi.

[Александар Милојков]

Нисам видео где Митроп. личност оштро супротставља властитој природи.Оштро супротстављање?

 

На пример, објашњавајући узроквоње Сина и Духа од стране Оца, суштина се поистовећује са нужношћу а личност са слободом:

 

"...нема принуде или нужности у овој врсти узрокованости, а како би то био случај да се рађање Сина и исхођење Духа одигравало на плану суштине...Тиме што су Оца начинили извором Тројице , Кападокијци су у онтологију увели слободу, будући да Отац као личност, а не као суштина, може постојати једино слободно и у односу са осталим личностима." Заједница и другост, стр. 129.

 

Митрополит даље развија мисао да су Оци Цариградског сабора из Символа вере избацили оно "из суштине Оца", управо да би Отац био, како митрополит каже, слобоан, односно личност.

По мени је ово бесмислено. Сводити суштину на нужност а личност на слободу, као да суштина постоји мимо личности. Суштина је ипостазирана, постоји кроз постојање личности. Како онда суштина може значити нужност? Она значи нужност једино ако узмемо неку древну јелинску онтологију - где из једног супстрата настаје мноштво. Мислим да митрополит управо том онтологијом (критиком исте) оптерећује Тријадологију. Не може Оцу ни Сину ни Духу њихова суштина да значи нужност. Не може се рећи да се деловање личности, Очево узроковање, не тиче божанске суштине коју Он ипостазира. Па како онда делује као ипостас? Син је једносуштан са Оцем (као и Дух Свети) управо зато што се рађање и исхођење од Оца тиче и суштине - али не голе и огољене, него ипостазиране. Рађање и исхођење од Оца, јесте његов лични, слободни акт. Али у том акту, на вечном плану, и ту се ја не слажем са митрополитом, та суштина бива покренута (у рађању и исхођењу). Отац из себе рађа Сина и исходи Духа Светога (наравно, вечно, без икаквог "било је кад није било Сина") - и зато што се тај његов лични акт као Узрока тиче и суштине, Син и Дух Свети су једносушни са Оцем. Суштина, дакле, јесте вечно покренута од Оца ка Сину и Духу Светоме. Али, понављам, не гола већ ипостазирана. Том вољом којом Отац жели Сина и Духа Светог, истом том вољом Син и Дух желе Оца. А знамо, како Предање учи, да се воља везује за суштину  - зато је једна воља Свете Тројице. Овакво богословље, по мом разумевању, развијају и Григорије Богослов и Августин. Даће Бог да то и покажем ускоро.

[Александар Милојков]

    Odakle uopše ideja da  božanska ličnost mora imati suštinu.Nismo li to pozajmili iz grčke filozofije pa primenili na biblijsko poimanje Boga.Ima li u apostolskim izlaganjima bilo kakvih tragova koji ukazuju da ličnost Boga ima sištinu?

     Mukotrpno nastojanje da se opravda pravoslavno učenje o Sv.Trojici dovelo je do pozajmljivanja svetovnih pojmova  koji su doveli do teološkog haosa i razdora u crkvi.

 

Одакле идеја? Па прочитај мало о отачкој и саборској теологији.

Ја бих те замолио да у овој теми не ускачеш са оваквим питањима. Немој се љутити, али очигледно је да ти фали предзнање - чим постављаш овакво питање. Дакле, боље је да се уздржиш и да само читаш, ако хоћеш.