Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Sanela]

Нећу, јер свети Григорије је то рекао једном светитељу, а ја једном секташу и мутиводи.

Ако сам те добро разумео у првом случају се обратио исти истом, а у твом случају је овај пред тобом знатно нижи.?

[Душко Дугоушко]

Ако сам те добро разумео у првом случају се обратио исти истом, а у твом случају је овај пред тобом знатно нижи?

Не, у првом случају се обраћа епископ епископу, а у другом хришћанин цркворушитељу...

[Sanela]

Не, у првом случају се обраћа епископ епископу, а у другом хришћанин цркворушитељу...

Благо теби ти знаш и за другога да је хришћанин или није, а ја несрећник не знам поуздано ни за себе јесам ли или нисам.

[antics]

Колко видим - не знаш ни да ли си бата, или сека...

Али, замисли - интернет ти је омогућио да све своје најгенијалније мисли (теби сигурно тако делују) презентујеш широкој јавности. Ах, мерака. Цепај, Санела, искористи своју славу, отвори се, кажи све шта ти падне на памет. Као у "Музичком тобогану" код Миње Суботе: Покажи се, докажи се. Бамбији чекају на тебе.

Шта ти они ту теби.... И Влади....

[Александар Милојков]

Ако сам те добро разумео у првом случају се обратио исти истом, а у твом случају је овај пред тобом знатно нижи.?

Читај како се свети Григорије обратио одступнику Јулијану (две беседе). За њим није плакао, а још га је горе, далеко горе и дуже, накитио него светог Василија. Ако за чим вреди плакати то је Владина странпутица и судбина оних који га слушају и следе. То је стварно за бригу и плакање.

[Sanela]

Колко видим - не знаш ни да ли си бата, или сека...

Али, замисли - интернет ти је омогућио да све своје најгенијалније мисли (теби сигурно тако делују) презентујеш широкој јавности. Ах, мерака. Цепај, Санела, искористи своју славу, отвори се, кажи све шта ти падне на памет. Као у "Музичком тобогану" код Миње Суботе: Покажи се, докажи се. Бамбији чекају на тебе.

Шта ти они ту теби.... И Влади....

Када је већ допуштено спамовање, са великим напором сам читао по коју Димитријевићеву реченицу и преморен одустајао, слично је било и са прозом и поезијом који извиру из тебе тебе...

[Zayron]

Трагедија је у томе што су данашњи "српски антпаписти" већи католици од самог папе. Њихово схватање Цркве је нешто на чему би позавиделе чак и средњовековне папе.

Да, они и тридентински седевакантисти, лице и наличје исте медаље.

[Sanela]

Читај како се свети Григорије обратио одступнику Јулијану (две беседе). За њим није плакао, а још га је горе, далеко горе и дуже, накитио него светог Василија. Ако за чим вреди плакати то је Владина странпутица и судбина оних који га слушају и следе. То је стварно за бригу и плакање.

Па добро,брате ако видиш да човек губи душу зашто онда учествујеш у линчу над њим.?

[Желе Зека]

Ево из још једне полемике два епископа:

Vladici Atanasiju smetaju „pobožne pesmice“ koje se pjevaju umjesto pričasna, koji su „eshatološki usmereni“. Među tim „pobožnim pesmicama“ svakako su i pjesme sv. vladike Nikolaja, za koje je o. Justin, sa suzama u očima govorio: „Neka mi oprosti sveti Damaskin, ali Nikolaj ga je prevazišao! „ Jednu od takvih „pjesmica“, „Carica tišine“ sv. vladike Nikolaja, otac Justin uvrstio je u svoj treći tom Dogmatike, u poglavlju o Majci Božjoj (možda je zato Dogmatika oca Justina izbačena sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, da bi umjesto nje bila nametnuta Zizjulasova).

...

Preosvećeni brat Atanasije neprestano priča o nekakvom „zapadnom ropstvu“ Pravoslavne crkve, pa i Liturgije, a zaboravlja reći da su liturgičari-modernisti sa Istoka danas u „zapadnom ropstvu“ rimokatoličkih stručnjaka, poput Tafta, Aranca i Mateosa, čija „naučna istraživanja“ leže u osnovi prepravljene Liturgije.

Savremena liturgijska reforma počela je od tzv. „Američke pravoslavne crkve“ u koju su novotarije prvo uvedene. Bivši klirik ove Crkve, sin Jovana Majendorfa, Pavle, ovo pitanje je podrobno objasnio u svom članku o liturgijskom putu OSA (Orthododx Church of America). U tom članku on navodi da, prema njihovim ispitivanjima 80% sveštenika glasno čita molitvu anafore, 95% sveštenika odobrava često pričešćivanje, 52% provodi zajedničku ispovjest, 39% vrši krštenje u okviru Liturgije, a 21% služi večernje liturgije.

Unijati su, sa odlukom svojih biskupa, sproveli liturgijsku reformu, sličnu onoj koja se dogodila u Americi i, nažalost, djelimično kod Grka, gdje je naišla na žestok otpor vjerujućeg naroda. Snimak unijatske službe sa glasnim čitanjem svešteničkih molitava i providnim ikonostasom može se vidjeti na internetu (njnjnj.byzantines.net), a unijatski sveštenik David Petras (njnjnj.davidpetras.com) u svom tekstu „Liturgijska reforma u Vizantijskoj crkvi“ objašnjava zašto je Episkopski savjet unijata donio odluku da se molitve naglas čitaju:

„Obnova glasnog čitanja svešteničkih molitava, naročito molitve posle Velikog vhoda, same Anafore i molitve blagodarstva je obnavljanje sjećanja na ono što je Gospod naš Isus Hristos učinio za nas na Tajnoj večeri“.

Petras se poziva na pravoslavne moderniste u pravoslavnim sredinama, počev od 1905. god. i izvjesnih predsaborskih razmišljanja pojedinih episkopa Ruske crkve (što Ruska crkva nije prihvatila) i kaže:

„Ovaj zahtjev je vrlo jak u Grčkoj crkvi. Pokret „Zoi“ („Život“) dominirao je grčkom Liturgijom skoro pedeset godina (1907-1960) i zahtijevao glasno čitanje Anafore. Taj zahtjev nije ni danas iščezao“. Unijata Petras kaže dalje: „Glasno čitanje svešteničkih molitava je konačan korak, konačna odluka da se Liturgija obnovi. Na to nas ohrabruje sadašnja praksa drugih Crkava i preporuka Svete Stolice iz liturgičkog uputstva 1996.god, paragraf 54. Šta to znači? Mislim da to znači život“.

Dosta je napada na one koji služe po Tipiku naše Crkve, da su pod uticajem unijata! Neka nam se objasni kako se pravoslavni modernisti i današnji unijati nađoše na istoj poziciji, i zašto se unijati pozivaju na vatikanske instrukcije i na pravoslavne moderniste? Dosta je bilo bacanja prašine u oči. Sv Simeon Solunski i Nikola Kavasila kažu da se svešteničke molitve čitaju tiho, a unijati kažu: glasno. Ko je od pravoslavnih više pod uticajem unijatizma - oni koji slušaju sv. Germana Carigradskog, sv. Simeona Solunskog, Nikolu Kavasilu i druge svete tumače bogosluženja, ili oni koji slušaju unijatske doktore nauka? Patrijarh Pavle, takođe, u Nekim pitanjima naše vere (tom III, str. 135) kaže da nije savetno „proiznošenje naglas molitava proiznošenih tajno kroz tolike vekove“, i dodaje: „Ako pastirski razlozi ukažu da verne treba upoznati sa sadržinom molitava koje sveštenik čita tajno, smatram da je bolje da se oni s njima upoznaju izvan Liturgije, nego da se čitaju naglas“.

Ово су речи владике Јефрема.Дакле нису, нажалост, у питању само Димитријевић и приучени теолози,већ и понеки епископ.

[Александар Милојков]

Па добро,брате ако видиш да човек губи душу зашто онда учествујеш у линчу над њим.?

Не би ли га призвао памети и навратио да послуша не мене већ оне које треба да послуша. Они који Владу тапшу по рамену копају му гроб.

[Александар Милојков]

Ово су речи владике Јефрема.Дакле нису, нажалост, у питању само Димитријевић и приучени теолози,већ и понеки епископ.

Приучених има не само међу лаицима, нажалост. Сведоци смо какву еклисиологију заступа доктор теологије и доскорашњи епископ Артемије. Нажалост, незнање је присутно и у изјавама многих који то незнање не би смели себи да допусте.

[Душко Дугоушко]

Дакле нису, нажалост, у питању само Димитријевић и приучени теолози, већ и понеки епископ.

Их, па незнавени клир није никаква новост у Православној Цркви данашњице...

[Михајло]

Ево из још једне полемике два епископа:

Vladici Atanasiju smetaju „pobožne pesmice“ koje se pjevaju umjesto pričasna, koji su „eshatološki usmereni“. Među tim „pobožnim pesmicama“ svakako su i pjesme sv. vladike Nikolaja, za koje je o. Justin, sa suzama u očima govorio: „Neka mi oprosti sveti Damaskin, ali Nikolaj ga je prevazišao! „ Jednu od takvih „pjesmica“, „Carica tišine“ sv. vladike Nikolaja, otac Justin uvrstio je u svoj treći tom Dogmatike, u poglavlju o Majci Božjoj (možda je zato Dogmatika oca Justina izbačena sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, da bi umjesto nje bila nametnuta Zizjulasova).

...

Preosvećeni brat Atanasije neprestano priča o nekakvom „zapadnom ropstvu“ Pravoslavne crkve, pa i Liturgije, a zaboravlja reći da su liturgičari-modernisti sa Istoka danas u „zapadnom ropstvu“ rimokatoličkih stručnjaka, poput Tafta, Aranca i Mateosa, čija „naučna istraživanja“ leže u osnovi prepravljene Liturgije.

Savremena liturgijska reforma počela je od tzv. „Američke pravoslavne crkve“ u koju su novotarije prvo uvedene. Bivši klirik ove Crkve, sin Jovana Majendorfa, Pavle, ovo pitanje je podrobno objasnio u svom članku o liturgijskom putu OSA (Orthododx Church of America). U tom članku on navodi da, prema njihovim ispitivanjima 80% sveštenika glasno čita molitvu anafore, 95% sveštenika odobrava često pričešćivanje, 52% provodi zajedničku ispovjest, 39% vrši krštenje u okviru Liturgije, a 21% služi večernje liturgije.

Unijati su, sa odlukom svojih biskupa, sproveli liturgijsku reformu, sličnu onoj koja se dogodila u Americi i, nažalost, djelimično kod Grka, gdje je naišla na žestok otpor vjerujućeg naroda. Snimak unijatske službe sa glasnim čitanjem svešteničkih molitava i providnim ikonostasom može se vidjeti na internetu (njnjnj.byzantines.net), a unijatski sveštenik David Petras (njnjnj.davidpetras.com) u svom tekstu „Liturgijska reforma u Vizantijskoj crkvi“ objašnjava zašto je Episkopski savjet unijata donio odluku da se molitve naglas čitaju:

„Obnova glasnog čitanja svešteničkih molitava, naročito molitve posle Velikog vhoda, same Anafore i molitve blagodarstva je obnavljanje sjećanja na ono što je Gospod naš Isus Hristos učinio za nas na Tajnoj večeri“.

Petras se poziva na pravoslavne moderniste u pravoslavnim sredinama, počev od 1905. god. i izvjesnih predsaborskih razmišljanja pojedinih episkopa Ruske crkve (što Ruska crkva nije prihvatila) i kaže:

„Ovaj zahtjev je vrlo jak u Grčkoj crkvi. Pokret „Zoi“ („Život“) dominirao je grčkom Liturgijom skoro pedeset godina (1907-1960) i zahtijevao glasno čitanje Anafore. Taj zahtjev nije ni danas iščezao“. Unijata Petras kaže dalje: „Glasno čitanje svešteničkih molitava je konačan korak, konačna odluka da se Liturgija obnovi. Na to nas ohrabruje sadašnja praksa drugih Crkava i preporuka Svete Stolice iz liturgičkog uputstva 1996.god, paragraf 54. Šta to znači? Mislim da to znači život“.

Dosta je napada na one koji služe po Tipiku naše Crkve, da su pod uticajem unijata! Neka nam se objasni kako se pravoslavni modernisti i današnji unijati nađoše na istoj poziciji, i zašto se unijati pozivaju na vatikanske instrukcije i na pravoslavne moderniste? Dosta je bilo bacanja prašine u oči. Sv Simeon Solunski i Nikola Kavasila kažu da se svešteničke molitve čitaju tiho, a unijati kažu: glasno. Ko je od pravoslavnih više pod uticajem unijatizma - oni koji slušaju sv. Germana Carigradskog, sv. Simeona Solunskog, Nikolu Kavasilu i druge svete tumače bogosluženja, ili oni koji slušaju unijatske doktore nauka? Patrijarh Pavle, takođe, u Nekim pitanjima naše vere (tom III, str. 135) kaže da nije savetno „proiznošenje naglas molitava proiznošenih tajno kroz tolike vekove“, i dodaje: „Ako pastirski razlozi ukažu da verne treba upoznati sa sadržinom molitava koje sveštenik čita tajno, smatram da je bolje da se oni s njima upoznaju izvan Liturgije, nego da se čitaju naglas“.

Ово су речи владике Јефрема.Дакле нису, нажалост, у питању само Димитријевић и приучени теолози,већ и понеки епископ.

Па...

ајде што ако неко од нас...каже шта мисли...па га називају јеретиком и ко зна каквим се епитетима...приватно...

али сада и Епископи неби требали причати...

још мало па и латине има да зезнемо...

п.с

и шта је толико страшно у тексту?

[Sanela]

Не би ли га призвао памети и навратио да послуша не мене већ оне које треба да послуша. Они који Владу тапшу по рамену копају му гроб.

Да би неко некога уопште чуо, а где је тек послушао, треба да га сматра већим од себе или бар равним себи.

Да би га призвао памети потребно је да те за почетак чује, а надаље да уочи твоју надмоћ над собом, ако се слажемо шансе су ти мале.

[Александар Милојков]

Ја сам за време причешћа чуо и ону "црни ђаво ликује што се народ не каје...погазише људи пост, преко пакла паде мост..." Шта рећи него ЈЕЗИВО!!! Скрнављење Литургије до бола. Али, зато реагују на отварање/затварање двери. Ма да се расплачеш.