Jump to content

Јеванђеље и (не)насиље: (Не)оправданост рата и убиства


Препоручена порука

Još jedna stvar koja mi pade na pamet, a vezana je za ovu temu o ubistvu, tj. o smrti. Nisam siguran hoću li je tačno ispričati, ali smisao je otprilike ovaj:

Bio je, pre jedno 10-15 godina (možda je još uvek tamo) u manastiru Tvrdoš pored Trebinja, monah Vasilije. Divan jedan čovek i monah. Između ostalog bavio se pčelarstvom. Jednom smo ga zatekli kod košnica kako plače. Pitali smo ga koji je razlog zašto plače? A on nam je pokazao na dlanu dve mrtve ose....

:smiley:

................................................

извини, мени је промакла поента ...

Pa plače za uginulim stvorenjem Božijim, životinjicom... Da li ih je on slučajno usmrtio kad je npr. premeštao košnicu, ili ih je našao tako, ne znam? Poenta je kako se on sažalio i sapatio za tom tvorevinom Božijom, a ja sam izvukao neku paralelu sa ovom temom... Koliko onda mora da je vredan ljudski život i kako bi trebali da se zamislimo nad mogućim ubistvom čoveka i koje su posledice....?

Mene je malo zbunilo kad si rekao "ose", a ne pcele 0203_cool

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam hteo da ubijem oca jer je stalno tukao majku. Imao sam 7 godina i samo sam o tome razmiljao. Ne osecam nikakvo kajanje, jos uvek. Mozda cu se nekada pokajati.

А ја сам једном само пожелела да убијем, тј гађам каменом у главу убицу моје мајке.

После сам се молила за њега, тј давала и његово име за Проскомидију.

Искрено, то сам радила само да бих умолила Бога да учини да нас то зло остави нам миру, а не што га волим као што га воли Бог, без обзира што је убица.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam hteo da ubijem oca jer je stalno tukao majku. Imao sam 7 godina i samo sam o tome razmiljao. Ne osecam nikakvo kajanje, jos uvek. Mozda cu se nekada pokajati.

А ја сам једном само пожелела да убијем, тј гађам каменом у главу убицу моје мајке.

После сам се молила за њега, тј давала и његово име за Проскомидију.

Искрено, то сам радила само да бих умолила Бога да учини да нас то зло остави нам миру, а не што га волим као што га воли Бог, без обзира што је убица.

0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam hteo da ubijem oca jer je stalno tukao majku. Imao sam 7 godina i samo sam o tome razmiljao. Ne osecam nikakvo kajanje, jos uvek. Mozda cu se nekada pokajati.

А ја сам једном само пожелела да убијем, тј гађам каменом у главу убицу моје мајке.

После сам се молила за њега, тј давала и његово име за Проскомидију.

Искрено, то сам радила само да бих умолила Бога да учини да нас то зло остави нам миру, а не што га волим као што га воли Бог, без обзира што је убица.

Машо, свака част на делатном примеру светог смирења. Нико од нас не може ни себе ни другога да воли онако како нас све воли Бог. Томе сви тежимо кроз обожење, али, оно је бесконачан процес и никада не достижемо тачку свесавршене љубави Творца према створеном.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Kad je hrišćanski ubiti čoveka? U kojoj situaciji? Koga? Da li je moguće ubistvom spasiti se i otići u Carstvo nebesko? Deluje kao provokativno pitanje ali čitah nešto o Kosovskim mučenicima i Caru Lazaru pa mi se "javilo" ovo pitanje u glavi. A naročito što sam i sam vojik. Molim vas za mišljenje.

Unapred zahvalan!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najpre moramo pogledati kako je sv. Jovan odgovorio vojnicima koji su došli po njegovu glavu kao i Isusov pred rimskim oficirom.

Uglavnom ta zapovest "Ne ubij" treba da je najpre terminološki rasčlanimo. To bi bilo dobro neko ko zna grčki jezik da nam objasni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kad je hrišćanski ubiti čoveka? U kojoj situaciji? Koga? Da li je moguće ubistvom spasiti se i otići u Carstvo nebesko? Deluje kao provokativno pitanje ali čitah nešto o Kosovskim mučenicima i Caru Lazaru pa mi se "javilo" ovo pitanje u glavi. A naročito što sam i sam vojik. Molim vas za mišljenje.

Unapred zahvalan!

Није никада хришћански убити човјека, о чему свједочи и канон да онај ко је починио тај гријех не може никада да буде свештеник, тј да служи св.Литургију.

Но међутим, у ситуацији када жртвујеш свјесно свој живот да би заштитио слабије од страдања, односно одупреш се онима који желе да освајају, пљачакају, силују, убијају - у том случају Црква не гледа на оне који узму оружије у руке са таквим побудама као на убице, већ као на мученике.

За мене лично су свети мученици сви погинули пилоти у бомбардовању 1999, као и наши граничари по караулама попут Кошара на граници са Албанијом који су дословно жртвовали своје животе да не дозволе улаз стотинама терориста који су касније киднаповали цивиле, мучили их, убијали, па чак и продавали њихове органе.

Догодине на Косову!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kad je hrišćanski ubiti čoveka? U kojoj situaciji? Koga? Da li je moguće ubistvom spasiti se i otići u Carstvo nebesko? Deluje kao provokativno pitanje ali čitah nešto o Kosovskim mučenicima i Caru Lazaru pa mi se "javilo" ovo pitanje u glavi. A naročito što sam i sam vojik. Molim vas za mišljenje.

Unapred zahvalan!

Писало се овде давно о томе али не могу нигде да нађем линк.

Није хришћански али када је нужно онда је и разумљиво. Сигурно нећеш седети скрштених руку ако неко атакује на тебе или твоје вољено биће. То не значи да си изван одговорности иако жеља за таквим актом није дошла од тебе.

Могуће је убити и спасити се. Али не можемо олако приступити проблему покајања јер је попут обожења у питању процес који траје целог живота. Зато и нема духовног стажа. То је оно Христово да ће први постати последњи и обратно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kada su vojnici došli kod sv. Jovana Krstitelja i pitali ga šta da rade, on ih nije savetovao da napuste vojsku a ni Hristos kada je susreo rimskog centuriona.

Ideja hrišćanina viteza koji se latio oružja da bi branio dobro spada u velike hrišćanske ideje.

Kao bivši oficir,  smatram da je rat užasan, ali me je užasavalo od samog rata više,  da sam sretao hrišćane , mlade ljude koji su  iako je bila činjenica da moraju da se bore , to radili ubeđujući me u nekakav "polupacifizam", koji je oduzimao nešto na šta svaki hrišćanin ima pravo a što je prirodni pratilac hrabrosti, izvesnu veselost.

Mi hrišćani verujemo da ljudi žive večno. Možemo da ubijemo ako je to neophodno ali ne smemo da mrzimo i uživamo u mržnji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се нагласи да се мисли на најбуквалнију и најдословнију самоодбрану (односно одбрану ближњег од смрти и страдања), а не као што се то данас извитоперује па се Американци "бране" у Авганистану и сл.

Догодине на Косову!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kad je hrišćanski ubiti čoveka? U kojoj situaciji? Koga? Da li je moguće ubistvom spasiti se i otići u Carstvo nebesko? Deluje kao provokativno pitanje ali čitah nešto o Kosovskim mučenicima i Caru Lazaru pa mi se "javilo" ovo pitanje u glavi. A naročito što sam i sam vojik. Molim vas za mišljenje.

Unapred zahvalan!

Писало се овде давно о томе али не могу нигде да нађем линк.

Jeste,mislim da je +Jovan Zizijulas postavio tu dilemu.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

За шта, Никола, да се каје граничар ако је убио, шиптара на пример, вршећи своју бранитељску дужност ???  

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За шта, Никола, да се каје граничар ако је убио, шиптара на пример, вршећи своју бранитељску дужност ???  

да се каје  брате што је другом човјеку живот одузео а Бог ће рећи  да ли је по његовој правди...

гријех је убити, свакако,  али  убити у рату гдје пушка њему пушка мени  је сасвим нешто друго и оправдано а јел треба пустити да он убије мене, он  који је моју Земљу напао и моју Цркву рушио, гријех је убити дјете, жену, старца убити кукавички свезаног, заробљеног ал убити у борби е ту је гријех много мањи него ли нпр у ови случајевим што сам раније наведеним...  ако гријешим исправите и праштајте

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За шта, Никола, да се каје граничар ако је убио, шиптара на пример, вршећи своју бранитељску дужност ???  

да се каје  брате што је другом човјеку живот одузео а Бог ће рећи  да ли је по његовој правди...

Слажем се.

Свети Симеон Мироточиви је прогонио непријатеље своје вере и државе, па опет по доласку на св.Гору многи монаси "се дивљаше несагледивој дубини његовог покајања".

Догодине на Косову!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...