Јеванђеље и (не)насиље: (Не)оправданост рата и убиства

[Guest O.Ugrin]

Tacno, dok je opste pozanata stvar da covek u gnevu treba da ucini suprotno onome sto je u tom momentu naumio. Ta samokontrola jeste potvrda nase slovesnosti i demanti opravdavanja osvete ili bilo kojeg uzvracanja na zlo zlim.

O.O. - U.

[Ванда]

Једно питање јер сам у некој као недоумици. Да ли је исправно размишљање да убица преузима на себе гријехе убијеног.... то сам негдје чула па сам се сад тога сјетила... ово питам теологе и свештенике, јер ме занима шта о томе заиста пише у теологији и да ли то уопште има??

[Guest O.Ugrin]

Ne, to nikako nije u skladu sa pravoslavnim poimanjem realnosti. Da bih vam na ovo napisao jos nesto morate mi najpre izneti logiku takvog stanovista, koji su joj temelji i tako to.

Mir Vam - Ugrin

[Милан Меденица :)]

да, чак постоји размишљање да је жртва властодржац греха онога који му га је нанео ...

[Guest Инсајдер]

да, чак постоји размишљање да је жртва властодржац греха онога који му га је нанео ...

Мислиш у смислу праштања?

[Милан Меденица :)]

да, чак постоји размишљање да је жртва властодржац греха онога који му га је нанео ...

Мислиш у смислу праштања?

отприлике, али и као приносник на прање нанетог зла пред Господом ...

чудна нека логика, ако мене питаш - ОДСУСТВО логике ...

[Ванда]

Ne, to nikako nije u skladu sa pravoslavnim poimanjem realnosti. Da bih vam na ovo napisao jos nesto morate mi najpre izneti logiku takvog stanovista, koji su joj temelji i tako to.

Mir Vam - Ugrin

Ма то никако није моје становиште тако да ни не знам логику већ како рекох једноставно вјероватно ми је то или рекао неко или тако нешто па сам имала мисао да то можда и јесте. Зато и питах. 

[Gospodin Jakov]

Једно питање јер сам у некој као недоумици. Да ли је исправно размишљање да убица преузима на себе гријехе убијеног.... то сам негдје чула па сам се сад тога сјетила... ово питам теологе и свештенике, јер ме занима шта о томе заиста пише у теологији и да ли то уопште има??

Moje mišljenje je da ovako nešto ne stoji. Negde sam i čitao o tome....čini mi se kod Vladike Artemija...upoređivao je ovakvo shvatanje i shvatanja nasleđivanja i preuzimanja grehova sa istočnjačkim-budističkim-indijskim učenjima. To sa Pravoslavnom logikom stvarno ne ide ruku pod ruku, ali opet.... i u našoj teologiji postoje i govori se o ovim "spornim" mestima (npr. nasleđivanje grehova od roditelja), a malo se šta objašnjava.....

U vezi teme.... Znao sam jednog momka koji je ubio drugog čoveka (možda ne samo jednog). Nije bio vernik. Od radosti životne koju je posedovao i kakvog takvog sređenog i smislenog njegovog postojanja, život mu se za kratko vreme pretvorio u pakao. Izobličio se i posustao. Više to nije bio on, a i sam ne znajući kako. Ne znam šta je sa njim na kraju bilo....

Hoću da kažem, iako je to ubistvo bilo "opravdano", jer je počinjeno u ratu i ne sa namerom ubistva, već u odbrani golog života, ubistvo je veliki teret. I tu se dešavaju stvari koje prevazilaze moć našeg poimanja stvarnosti, ako se to može uopšte nazvati stvarnost.... Kako god da se okrene, bez pokajanja nema sreće u životu, a ni posle njega..... Bar mislim da je tako.....

[Gospodin Jakov]

Još jedna stvar koja mi pade na pamet, a vezana je za ovu temu o ubistvu, tj. o smrti. Nisam siguran hoću li je tačno ispričati, ali smisao je otprilike ovaj:

Bio je, pre jedno 10-15 godina (možda je još uvek tamo) u manastiru Tvrdoš pored Trebinja, monah Vasilije. Divan jedan čovek i monah. Između ostalog bavio se pčelarstvom. Jednom smo ga zatekli kod košnica kako plače. Pitali smo ga koji je razlog zašto plače? A on nam je pokazao na dlanu dve mrtve ose....

:smiley:

................................................

[Gospodin Jakov]

Još jedna pričica  :smiley: :

Ovo sam čuo na nekom predavanju Vladike Atanasija za vreme rata. Elem, dva poznanika na ratištu. Jedan porodični čovek. Kući ga čekaju žena i deca. Ratuje, šta će? Drugi, njegov poznanik, prijatelj, bukvalno kriminalac. Od pre rata poznat policiji kao razbojnik i lopov. Čak se teretio i za silovanje. Prvi prijatelj biva ranjen u nekom okršaju i nađe se u toj pucnjavi izvan rova, između linija vatre, tako da mu nisu mogli prići da ga spasu. Okršaj i dalje traje. U tom jednom momentu, bez ikakvog razmišljanja o svome životu, taj drugi prijatelj, skoči onako instiktivno da pomogne tom svom ranjenom drugu. Kako je krenuo da ga spasi, izašavši iz rova, biva pogođen metkom direktno u čelo i pada na mestu mrtav. Vladika nas onda pita za naravoučenije ovog događaja, a mi svi kao zabezeknuti gledamo. Odgovor je otprilike ovakav: U tom trenutku, taj drugi čovek, ne razmišljajući o svome životu, samo sa jednom mišlju da pomogne drugom ljudskom biću, čak izlažući se sigurnoj smrti, crpi iz sebe makar jedan gram čovječnosti, ljubavi, milosti Božije i sa tim gestom, poništava sve ono loše što je uradio do tada u životu. Bog to vidi, naravno, i dozvoljava taj metak koji ga usmrćuje. Tako da tom drugom gresi budu oprošteni i nađe se u raju....

[Милан Меденица :)]

Još jedna stvar koja mi pade na pamet, a vezana je za ovu temu o ubistvu, tj. o smrti. Nisam siguran hoću li je tačno ispričati, ali smisao je otprilike ovaj:

Bio je, pre jedno 10-15 godina (možda je još uvek tamo) u manastiru Tvrdoš pored Trebinja, monah Vasilije. Divan jedan čovek i monah. Između ostalog bavio se pčelarstvom. Jednom smo ga zatekli kod košnica kako plače. Pitali smo ga koji je razlog zašto plače? A on nam je pokazao na dlanu dve mrtve ose....

:smiley:

................................................

извини, мени је промакла поента ...

[Милан Меденица :)]

спојене теме Убиство и Једни друге Христу Богу предајмо.

тек сам сад на други поглед укапирао шта овде пише.

наиме спојио сам наизглед две погрешне теме, али без убиства Господа не можемо ни ми данас рећи Једни друге Христу Богу предајмо ...

извињавам се за спам.

[Gospodin Jakov]

Još jedna stvar koja mi pade na pamet, a vezana je za ovu temu o ubistvu, tj. o smrti. Nisam siguran hoću li je tačno ispričati, ali smisao je otprilike ovaj:

Bio je, pre jedno 10-15 godina (možda je još uvek tamo) u manastiru Tvrdoš pored Trebinja, monah Vasilije. Divan jedan čovek i monah. Između ostalog bavio se pčelarstvom. Jednom smo ga zatekli kod košnica kako plače. Pitali smo ga koji je razlog zašto plače? A on nam je pokazao na dlanu dve mrtve ose....

:smiley:

................................................

извини, мени је промакла поента ...

Pa plače za uginulim stvorenjem Božijim, životinjicom... Da li ih je on slučajno usmrtio kad je npr. premeštao košnicu, ili ih je našao tako, ne znam? Poenta je kako se on sažalio i sapatio za tom tvorevinom Božijom, a ja sam izvukao neku paralelu sa ovom temom... Koliko onda mora da je vredan ljudski život i kako bi trebali da se zamislimo nad mogućim ubistvom čoveka i koje su posledice....?

[Милан Меденица :)]

Još jedna stvar koja mi pade na pamet, a vezana je za ovu temu o ubistvu, tj. o smrti. Nisam siguran hoću li je tačno ispričati, ali smisao je otprilike ovaj:

Bio je, pre jedno 10-15 godina (možda je još uvek tamo) u manastiru Tvrdoš pored Trebinja, monah Vasilije. Divan jedan čovek i monah. Između ostalog bavio se pčelarstvom. Jednom smo ga zatekli kod košnica kako plače. Pitali smo ga koji je razlog zašto plače? A on nam je pokazao na dlanu dve mrtve ose....

:smiley:

................................................

извини, мени је промакла поента ...

Pa plače za uginulim stvorenjem Božijim, životinjicom... Da li ih je on slučajno usmrtio kad je npr. premeštao košnicu, ili ih je našao tako, ne znam? Poenta je kako se on sažalio i sapatio za tom tvorevinom Božijom, a ja sam izvukao neku paralelu sa ovom temom... Koliko onda mora da je vredan ljudski život i kako bi trebali da se zamislimo nad mogućim ubistvom čoveka i koje su posledice....?

једно убиство - распеће Господа- је променило цео свет, зар не?

онда је и логично да је цео свет поремећен и цела творевина са сваким другим.

[Jelena Vitorovic]

Mislim da ga razapinjemo iznova i iznova, svaki dan po nekoliko puta.

Kažem to jer u nedostatku misli-interesovanja o drugom, bez razmišljanja uputimo reč, misao..., ne moramo čak ni reći, jer energija koju šaljemo sve govori, mi ubijemo jednu ćeliju Hristolikog u drugome, a da to ni ne shvatamo. Ljudi su sve više ljuti jedni na druge, trpeza više nije trpeza već pijačna rasprava, a zapravo ljuti su na sebe jer nemaju hrabrosti da se pokrenu, da daju. Onda pljuju i bljuju vatre. A kada bi samo zastali, posvetili sebi 5 sekundi, taj bes bi se preobrazio u lepu reč,  neprijatelj bi postao prijatelj.