Зашто је девственост толико битна - теолошко тумачење

[Deki992]

То највише зависи од самог човека. Не могу да знам да ли свако може да се уздржава али неки једноставно не желе или има људи са толико јаким нагоном да и поред искрене воље не могу да се уздрже. Али заправо могу... Код мушкараца је то природно удешено процесом који неки називају истечење или полуција. Не знам како жене излазе на крај с тим. У сваком случају мислим да највише зависи од воље и ако постоји проблем с тим да не би требало заобилазити исповест и трудити се.

Aко неко после овога има жељу да дискутује о мастурбацији нека потражи посебну тему за то а предлажем да се овде концентришемо на теолошки приступ девствености.

Ma ja sam vise ciljao na psiholoski aspekt ali dobro.

Nista onda, nadam se da ce neko pokusati da odgovori na naslov teme, ako je bitna onda bi trebao da postoji i objektivan razlog.

[Milan Nikolic]

Једно је домострој стварања - по овом питању -, а друго је есхатон. Зашто ће људи бити као анђели, без сексуалности у есхатону?

 

Ако је сексуалност сада благословена, зашто је девственост толико важна за вечни живот? Чак и да човек апсолутно влада својом природом, сексуалност неће постојати у есхатону.

 

Зато се отвара питање. Чему толика битност девствености у односу на есхатон - тј. на вечни живот?

 

Нисам видео да Црква објашњава овакво постављено питање - конкретно, теолошки. Али не значи да то неће бити потребно.

 

Кад споменем теологију мислим на следеће. Епископ А.Јевтић каже: ,,Григорије Ниски девственост види као везу и сродност између природе људске и Бога, јер девственост човека орођује и сједињује са самом Светом Тројицом''.

 

Постоји списак Григорија Ниског - О Девичанству. Можда ту има много конкретнијих аргумената, али не могу да пронађем тај списак. Вредело би да га неко стави на форум.

[LogosAgape]

šta tu ima teološki, 

jednostavno seksualnost je potencijalno nejsuptilnija manipulacija... 

koju kad eto neko na vreme izbegne, preskoči po koju stepenicu na gore

[Саша од Москве]

Једно је домострој стварања - по овом питању -, а друго је есхатон. Зашто ће људи бити као анђели, без сексуалности у есхатону?

 

Ако је сексуалност сада благословена, зашто је девственост толико важна за вечни живот? Чак и да човек апсолутно влада својом природом, сексуалност неће постојати у есхатону.

 

Зато се отвара питање. Чему толика битност девствености у односу на есхатон - тј. на вечни живот?

 

Нисам видео да Црква објашњава овакво постављено питање - конкретно, теолошки. Али не значи да то неће бити потребно.

 

Кад споменем теологију мислим на следеће. Епископ А.Јевтић каже: ,,Григорије Ниски девственост види као везу и сродност између природе људске и Бога, јер девственост човека орођује и сједињује са самом Светом Тројицом''.

 

Постоји списак Григорија Ниског - О Девичанству. Можда ту има много конкретнијих аргумената, али не могу да пронађем тај списак. Вредело би да га неко стави на форум.

Iz moje perspektive nagon za održanjem vrste iliti seksualni nagon je jedan od vitalnih. Ne znam bolju varijantu za ispunjenjem onog ,,množite se''. Kako je to bilo zamišljeno da funkcioniše u raju pojma nemam, ali sa padom bilo koja energija (uključujući i ove koje daje nagon) koja te preplavi potencijalno postaje tvoj cilj, umesto da bude cilj ljubav i ovaj drugi (žena, muž, buduće dete)

a i mi na ovom svetu uzrastamo da bismo bili dostojni onog koji dolazi i Onog koji dolazi

[Иван Ивковић]

Ma ja sam vise ciljao na psiholoski aspekt ali dobro.

Ако је психологија у питању мислим да се све своди на вољу. Да ли неко може или не може - то је на површини. У бити је - хоће или неће.

 

 

 

Чему толика битност девствености у односу на есхатон - тј. на вечни живот?

Не бих смео а не бих ни умео да се сам дубље упуштам у разматрање овог питања. Оно што могу да претпоставим јесте да је полност дата не само да би се људи множили већ и да би се зближили и једно у другом препознали Творца. Поставио бих још једно питање. Како то да Адаму није било довољно гледање Божјег лица него му је требала жена? Није ли то на неки начин већ зачетак одвајања од Бога?

 

 

 

Постоји списак Григорија Ниског - О Девичанству. Можда ту има много конкретнијих аргумената, али не могу да пронађем тај списак. Вредело би да га неко стави на форум.

Тражио сам ово по интернету али без успеха. Зар је могуће да још нико није скенирао? Ако ништа видећу да ја средим то али неће ићи баш брзо...

 

КРАСОТА ДЕВСТВЕНОСТИ

О девствености нас поучавају четворица највећих богослова Цркве Христове.

 

http://www.tradicionalnaknjiga.rs/%D0%94%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B8_89?s=2&pg=7

 

"Лепоту девствености Јевреји презиру. То није ниуколико чудно, будући да нису поштовали ни самог Христа који се родио од Дјеве. Незнабошци се, пак, њој диве и чуде, док се једино Црква Божија за њу залаже. Јеретичке девственице ја никада нећу назвати девственицама најпре стога што су нечисте, будући да нису заручене једном мужу, што [иначе] жели пријатељ Женика-Христа када говори: Обручих вас мужу јединоме да девојку чисту приведем Христу (2.Кор.11,2). Иако се овде говори о читавој пуноти Цркве, ипак се тим речима нарочито подразумевају девственици. Како могу бити чисте оне које не гаје љубав према једном Мужу, него додају и другог, непостојећег бога? Оне не могу бити девственице најпре због тог разлога, а затим и због тога што су се почеле уздржавати од брака, сматрајући га нечасним. Прихвативши за правило да брак сматрају рђавим делом, оне су унапред себе лишиле награда које припадају девствености.", каже Свети Јован Златоусти.

[Саша од Москве]

Оно што могу да претпоставим јесте да је полност дата не само да би се људи множили већ и да би се зближили и једно у другом препознали Творца.

facenew22222222

[Иван Ивковић]

Нађох сличну тему (Није добро женити се?) и на њој нешто занимљиво.

 

mislim da o braku i monaštvu treba govoriti u svetlu 2. Hristovog dolaska... Hristos će se tada venčati nama tj. svojom Crkvom.... mi smo ti koji kao mlada primamo svog mladoženju tj. Hrista... i čitao sam negde kod Šmemana,čini mi se jedino kod njega toga ima,ako nije knjiga TAJNE PRAZNIKA... o tome da kad prihvatamo Boga mi postajemo ono za šta nas je Gospod stvorio a to je da budemo žene... misli se na princip naravno... brak je zajednica muža i žene u Hristu... a monaštvo je zajednica monaha i Hrista kroz Crkvu... u svemu je ljubav kroz Hrista... neki sveti otac je rekao kad je čovek sam- on ima prava kad se oženi- ima prava i obaveze a kad dobije decu- ima samo obaveze...  70zfof0qsamomolitva

+

О томе је Јован Златоусти јако лепо говорио у беседи "О девству". За сада је нема на нету на српском, али може да се нађе на руском: https://www.pouke.org/forum/topic/6813-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B5/page-3#entry192224

[Саша од Москве]

... да би се зближили и једно у другом препознали Творца. Поставио бих још једно питање. Како то да Адаму није било довољно гледање Божјег лица него му је требала жена? Није ли то на неки начин већ зачетак одвајања од Бога?

 

Мислим да није. Зато што је сам Бог Света Тројица - значи заједница. Што је баш тако ишло наше стварање - не знам.

Две највеће заповести:

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.

2. Љуби ближњега свога као самога себе.

 

Ову прву заповест је Адам можда могао да испуни сам, али чини ми се да није могао у потпуности да је испуни сам. Ако је Адам један једини и гледа у Бога то је једна врста односа, али саму заједницу Адам је морао и могао да увиди кроз ближњег. Који је морао да буде (као) он, ал опет скроз другачији, сад да не залазимо у разлике у полности, али поента је допуњавање и заједница, да не (п)останеш сам себи циљ.

 

(Мада ни не можеш да испуњаваш заповест ако не постоји избор, другачије би било без слободе)

[Иван Ивковић]

Ову прву заповест је Адам можда могао да испуни сам, али чини ми се да није могао у потпуности да је испуни сам. Ако је Адам један једини и гледа у Бога то је једна врста односа, али саму заједницу Адам је морао и могао да увиди кроз ближњег. Који је морао да буде (као) он, ал опет скроз другачији, сад да не залазимо у разлике у полности, али поента је допуњавање и заједница, да не (п)останеш сам себи циљ

Занимљиво ми је то што је Бог дао људима полност а анђелима није. Питам се (необавезно) како се та полност пројављивала пре пада? Притом ми је занимљиво да се присетим и оног "неће бити мушко ни женско, него као анђели на небесима"... То свакако значи да полност на неки начин треба превазићи и поред тога што је она присутна и евентуално се чак и користи, као што хришћани бораве у овом свету а нису од света...

[Srdjan]

"Зашто је девственост толико битна?"

 

Како за кога. Ко жели девственост и тежи ка чистоти и томе, битно му је да је очува и брине се о томе.

Ко не жели девственост, можда исто тежи ка савршеном браку и чистоти - за њега није битна девственост јер га се не тиче.

 

Уопште гледано, битна је и девственост и брак, ни једно није изнад другог - јер и брак и девственост могу, а и не морају, да буду благословени.

 

А у Царству Божијем неће бити ни једног ни другог.

[Саша од Москве]

Занимљиво ми је то што је Бог дао људима полност а анђелима није. Питам се (необавезно) како се та полност пројављивала пре пада? Притом ми је занимљиво да се присетим и оног "неће бити мушко ни женско, него као анђели на небесима"... То свакако значи да полност на неки начин треба превазићи и поред тога што је она присутна и евентуално се чак и користи, као што хришћани бораве у овом свету а нису од света...

 

али анђели - могу ли стварати? Ми ипак можемо захваљујући полности (овде мислим на друго словесно биће, не знам коме је дат такав дар)

[Juanito]

[Саша од Москве]

хахаха   , овај је мушко на мом профилу (сходно мом имену   )

[Иван Ивковић]

Уопште гледано, битна је и девственост и брак, ни једно није изнад другог - јер и брак и девственост могу, а и не морају, да буду благословени.

Не само да једно није изнад другог него мислим да је честит брак једнак девствености у тајанственом смислу. Кроз заједницу са брачним другом посредно остварујемо заједницу са Христом а кроз монашки подвиг непосредно. "Све су остало нијансе..."

[Juanito]

хахаха   , овај је мушко на мом профилу (сходно мом имену   )

 

 Ма нема везе, данас су модерна времена.