Препорука филма, уз осврт

[Биљана 1234]

Film je na mađarskom jeziku, možda ima negde sa titlom na engleskom, ne znam. Na početku se kaže da je sve fikcija ida je svaka sličnost sa realnim ljudima i događajima slućajna. Igrani film je delo mladog reditelja, i donosi nam sliku mogućeg sveta, i života, a pod zemljom. Scene su iz metroa u Budimpešti. Mislim da je film čitljiv i prepoznatljiv u kontekstu filmskih priča o dodiru stvarnosti, i snova i želja i istine u svima nama. Jezik i situacije su savremene veoma, i poznate takođe.

Kontroll is a 2003 Hungarian comedy–thriller film. Shown internationally, mainly in art house theatres, the film is set on a fictionalized version of the Budapest Metro system. "Kontroll" in Hungarian refers to the act of ticket inspectors checking to ensure a rider has paid their fare. The story revolves around the ticket inspectors, riders, and a possible killer.

The film was written and directed by Nimród Antal and stars Sándor Csányi, Zoltán Mucsi, and Csaba Pindroch. The film was entered in a number of film festivals in Europe and North America. It won the Gold Hugo Award at the Chicago International Film Festival and was screened in the Un Certain Regard section at the 2004 Cannes Film Festival.^[3] It was also Hungary's submission for Best Foreign Language Film for the 2004 Academy Awards

 

 

[Биљана 1234]

evo i link sa prevodima na engleski i srpski

 

[Снежана]

одличан осврт Николе Ђоловића

 

„Монах“

Винсента Касела смо углавном навикли да гледамо у француским контроверзним улогама, баш као што су филмови Дејвида Линча већ дуго година препознатљиви по својој специфичној дегутантности. Овог пута, видимо га у нетипичној улози монаха у истоименом филму. Отварају се разна питања и сагледавања. Радња на први поглед тече једнолично, пасивно, а онда сасвим очекивано, почиње да се одмотава набој у доласку мистериозног и маскираног путника који жели да постане сабрат манастира у којем велики монах и проповедник (Касел) живи. Ирелевантно је за тумачење у неком другом светлу што није реч о православном манастиру као што затичемо у руском филму „Острво“, јер нису исте ни тематске релације.

Главни протагонист (Касел) бива одбачен од мајке као дете. Оставља га пред вратима манастира рукама другог. Братство узима на себе бригу и васпитање детета. Његов белег на телу је драмски наглашен. Како године пролазе, постепено али сигурно постаје највећи по ревности и даровима међу братством. Монахиње маштају о исповести код њега а народ се тиска по храму да не пропусти ниједну његову надахнуту проповед. Пред нама је изразито дисциплинован и сталожен човек, аскета, неко ко не сумња у Бога ниједним својим видљивим и невидљивим покретом.

Долазак загонетног путника са маском на лицу уноси нову димензију. Братство се буни али монах (Касел) инсистира да се укаже шанса и добродошлица новом брату. Заправо, свима измиче главна ствар а то је да имају сатану у гостима. Додуше, не директно али индиректно сасвим. Иза маске се крије лепа жена која је заљубљена у монаха. Линије су танке јер се не види разлика између заљубљености у њега и у његову побожност. Једино њему открива своје лице остајући заправо у том откривању у целости сакривена. Монах, пренеражен, захтева да она одмах напусти манастир али због уједа отровном животињом у башти, где је лечио своју главобољу тишином – тај план се одлаже. Братство је свесно да ће он умрети али се моли за њега. Жена остаје насамо са њим. Исисава му отров својим устима чинећи ризик да и себе отрује. Овде долазимо паралелно и до сексуалног чина којег монах није у потпуности свестан јер је у отрованом делиријуму између неког вида екстазе, грознице и сна. Његово исцељење братство посматра као чудо Божије сматрајући га светим човеком пред Богом. Нико не узима у обзир могућност другачијег увида. Монах (Касел) одмах тражи брата (тј. жену) чију тајну почиње да крије од осталих. Одавде почиње његов духовни суноврат. Његов статус великог духовног ауторитета, далеко од сведока, ту почиње да подрхтава. Жену затиче болесну од његове крви у постељи. Она глуми жртву и зависност од њега. Очигледно му ово друго некако импонује. Осећа морални дуг према њеном заузимању али не увиђа њену манипулацију. Страсти су већ увелико а невидљиво овладале већим делом његовог разума. Постаје дезоријентисан али не још очигледно.

Помало је сумњиво што се таква величина, омиљена у братству и народу готово до идолопоклонства, изразито брзо повлачи од размишљања о Богу. Не узда се у Бога са истим жаром. Олако прихвата наговор жене да се она сама, али у његовом друштву, сама исцели демонском силом из једног празног гроба само да може крај њега да остане здрава у манастиру. Он добија указање и опомену од Богородице Марије лично али га ни то не обесхрабрује да застане са својим наумом. Мотив да спречи жену на било који начин – одсуствује радикално. Таман када гледалац помисли да му заљубљеност помрачује ум и посвећеност, он се окреће једним истим загонетним сновима у којима му се јавља још лепша али нека друга девојка. Имамо заплет. Развој добија на ефектности доласком девојке из снова лицем ка лицу у манастир. Она га моли да посети њену мајку како би његове речи, обзиром да је на високом гласу, ублажиле њено здравствено стање. Монах (Касел) прихвата изазов. Не помиње своје снове девојци. Све више назиремо мистериозан обрт чија прасковитост се чува за оно финално. Али, и све више видимо да га загонетни сабрат (жена са маском) одједном више не привлачи као што га привлаче његови снови отелотворени у конкретно новопридошло лице. Посећује болесну жену. Крепи је речима. Њена ћерка (девојка из снова) постаје у знак захвалности ватрени слушалац и следбеник монахових богослужења. Међутим, иако и даље богословски надахнут, негде и пијетистички оријентисан (има нечег охолог када трнов венац ставља себи на главу), он све више изнутра сумња у силу својих речи којима допире до других. Корозија га је начела али још није докрајчен. Као да затиче себе као глумца побожности која му је све више страна. Његов пад иде постепено. Није свестан. Омамљују га фантазије. Жели да оживи ноћ када је био отрован и силован, али га та, сад увелико исцељена, жена, хладнокрвно одбија. Заправо, његова резигнација врхуни у моменту заједничке молитве са девојком из снова. Изговарајући псалме, чије силе се већ одрекао, преплављује га пожуда али га девојка протерује. У том одбитку, док се молитва на уснама још преплиће морбидно са нечистим страстима, враћа се жени (са маском) која демаскирана постаје јер је свесна своје непожељности пред лепшом конкуренцијом. Ипак, у том чвору се открива да она (жена са маском) и није разлог доласка у манастир, већ управо та друга девојка на коју наводи монаха. Имамо невероватно суптилну а опет какогенијалну демонску стратегију. Жена је свесна монахове немоћи. Истиче све јаче његову повређеност само да би се још више издала за помоћника. Користи његову слабост да би га натерала на покоравање демону који ће заузврат помоћу чини омогућити да задобије наклоност девојке из снова заувек иако се она већ обећала другоме.

Монах овде уопште више не размишља у границама своје побожности. Бога нема ни у наговештају макар минималног моралног колебања. Одлука је пала и пре освешћености о димензијама светогрђа. Пред нама је монах који отворено кокетира са сатаном. Усред ноћи, док траје литија у част Богородице Марије по улицама и трговима, монах обија дом девојке из снова и њене мајке коју је недавно посетио. Користећи чини и њену сањалачку буновност, успева да је заведе и наведе на сексуални акт. За то време, у још морбиднијем маниру, вереник испевава своју љубав са музичарима испред прозора своје веренице. Мајка почиње да сумња. Нешто јој не да мира усред ноћи. У другој соби затиче стравичан призор: омиљеног слугу Божијег како обнаженог тела спава налик простирци преко тела њене ћерке. Од ужаса је блокирана. Хтела би да врисне. Али, не само од затечене ситуације, него јер по младежу препознаје свог сина којег је као бебу оставила пред вратима манастира. Заправо, хоће парадоксално да врисне и од ужаса (због угледаног) и од среће (због пронађеног) али баш у том моменту када узима ваздух за тај чин, монах јој зарива нож у стомак и ставља руку на уста. Мрак је сакупљен у тоталности. Трагедија на врхунцу. Монах не препознаје своју мајку, нити има свест о инцесту који се догодио. Девојка се буди. Врисак. Хапшење. Суд. Изгнанство. Све се пребрзо одвија.

Пустиња. Остаје нејасно да ли је демон одвео монаха у пустињу (као некада Христа) или монах лута пустињом свог унутрашњег света. Други део остаје провокативнији. У недођији сопствене душе, где кораци трају као вечност, унутар себе затиче сатану. Сатана га похваљује. Ђаво је импресиониран. Монах је у бунилу. Усред пакла брине за девојку из снова. Не мари за себе. Остаје, такође, нејасно да ли брине за њу као неостварени љубавни идеал или за њу као своју рођену сестру. Од сатане сазнаје да је она изгубила разум због његовог зла. Ђаво је лукав. Иако га је веома префригано натерао на зло, још није задобио његову душу. Наводи га тако беживотног на још веће зло условљавајући га да ће заузврат његова сестра добити ментално здравље назад. Мора да се отворено одрекне Свете Тројице. Ту се, дакле, опомиње Бога али не молитвено већ бласфемично. Можда би дошло до преокрета да се и усред свог пандемонијума сетио Бога како доликује али то нам овде измиче. Монах прихвата непристојну понуду. Бласфемија је максимализована. Нема даље. Пут без повратка.

Ипак, имамо необичан призор: добровољан избор пакла да би други нашао своје спасење. У том чину, колико год звучало противуречно, има нечег пожртвованог. Ситуација се пак чини нерешивом. Одбијени Бог не може деловати тамо где није добродошао. Као да и Он Сам постаје таоц овакве замршености. Крај филма је очигледно намерно недефинисан. Оставља простор за спекулацију у којој је немогуће одредити причу са срећним или тужним крајем. Лик сестре, и њен глас који призива монаха опет у постојање, а испрекидан измаглицом самонестајања монаха, оставља пламен наде да ће монах и усред пакла надмудрити сатану, али је сила тог пламена више него слаба. Неизвесност остаје. Пандорина кутија је отворена али нада није изашла напоље.

---

Резиме: Филм је минималистички устројен, са ненавалентним темпом, али са богатим и узнемиравајућим колоритом символа и поруке које одашиље. Осим несрећно одиграних околности (у којима су узроци и последице реално могуће) основна порука лежи у опомени да је врло лако одбацити Бога чак и код оних који су се највише утврдили у вери. То је главна и нимало наивна антиномија. Јер, не повлачи за собом само унутрашњи пад једног појединца (где је сам себи сведок), него и све остале са којима долази у додир. Колико год прича била фиктивна, или наивна за неке гледаоце, остаје опомена да се свакоме у мантији, или ко није у мантији а декларише се као хришћанин, може слична трагедија, на нивоу отпадије, догодити. Та потенцијалност, да нам се такав сличан, блажи или још гори, пад може догодити, управо и јеста она суштинска узнемиреност која позива на константно бдење у лавиринту неизвесности где је уздање у себе највећи ризик.

 

 

[Давор73]

Јако добар и озбиљно урађен документарац после којег сам имао помало утисак Форманове ,,Косе``. Зажмурите на насловну страну и одгледајте. Прави првомајски хепенинг.

 

[Никола Поповић]

On 2/13/2017 at 13:32, Снежана рече

одличан осврт Николе Ђоловића

 

„Монах“

---

Резиме: Филм је минималистички устројен, са ненавалентним темпом, али са богатим и узнемиравајућим колоритом символа и поруке које одашиље. Осим несрећно одиграних околности (у којима су узроци и последице реално могуће) основна порука лежи у опомени да је врло лако одбацити Бога чак и код оних који су се највише утврдили у вери. То је главна и нимало наивна антиномија. Јер, не повлачи за собом само унутрашњи пад једног појединца (где је сам себи сведок), него и све остале са којима долази у додир. Колико год прича била фиктивна, или наивна за неке гледаоце, остаје опомена да се свакоме у мантији, или ко није у мантији а декларише се као хришћанин, може слична трагедија, на нивоу отпадије, догодити. Та потенцијалност, да нам се такав сличан, блажи или још гори, пад може догодити, управо и јеста она суштинска узнемиреност која позива на константно бдење у лавиринту неизвесности где је уздање у себе највећи ризик.

 

 

Бруталан, али одличан! 

[Trifke]

Mozda ce za neke ovaj film biti pomalo naivan ali na mene je ostavio utisak jer je ostavio prostora za jednu znacajanu zivotnu temu a to je pokajanje i porodica. Niko od nas nije bezgresan i svi mi u zivotu brljamo ali je jako vazno da makar pokusamo da popravimo ono sto smo zabrljali. Film je o jednom pilotu koji ima dve cerke sa lojima nije proveo zadnjih deset godina ni jedan praznik i o kojima vrlo malo zna. Necu vam vise govoriti. Odgledajte pa ce te videti zasto ga preporucujem. 

 

[Trifke]

Ovaj film je radjen po istinitom dogadjaju. Rec je o mladom ucitelju koji dolazi u New York u potrazi za poslom. Trazeci posao stize u jednu skolu u Harlemu (njozologasenom delu New Yorka). Dok mu direktor nudi razne razrede on je zapazio razred u koji ni jedan profesor nece da udje i koji su pravili dar mar dok ih on posmatra. On trazi i njih i dobija ih. Sada prica krece dalje kako on uspeva da sa tom izgubljenom i odbacenom decom izadje na kraj. Film je jako topao i govori o zaista heroju naseg vremena . 

 

[JESSY]

 

Nathan, briljantan odvjetnik u New Yorku, poslovno je izuzetno uspješan, no privatno je tužan otkako se razveo od Claire, njegove jedine ljubavi. Dok ne upozna dr. Kaya, tajanstvenog liječnika koji se predstalja kao Glasnik. Tvrdi da može osjetiti kad će određeni ljudi umrijeti, i da je poslan kako bi pomogao tim ljudima srediti svoj život prije nego bude prekasno. Nathan mu ne vjeruju niti jednu jednu riječ, no uskoro, naknadno, svjedoči nekim prizorima koji potvrđuju liječnikove tvrdnje.

[ГрешниСлуга]

Ако је неко гледао филм ,,Меланхолија,, из 2011 могао би мало да нам подробније исприча. Углавном чуо сам да је добар и да је потребан напор за филм.  

[Драшко]

The Help

2011

Topao, potresan, težak život crnačkih žena 60ih

ali i duhovit, sa par urnebesnih situacija

Uživao sam

 

 

[Никола Поповић]

Колиба филм

Можда је време поста дивно време да се погледа и овај филм.

Јасно је, много је контроверзи везано за њега, као и за саму књигу кад је изашла. Признајем, као што је најчешће случај, филм је далеко сиромашнији од књиге, али итекако има поенту и добро описује борбу човека да прихвати и ”разуме” Бога. Мени је књига, сада скоро давне 2009. године променила поглед на свет и Бога, али... свако нека поступи како осећа да треба  Филм је одличан. Али ваља припремити марамице.

 

 

[Татјана H]

Нека препорука за ово зимско вече? 

[Поет]

@Татјана H 

 

[Татјана H]

@Nikola Stojanovic  Хвала... Мало уморила литература 

[Поет]

@Татјана H Taman rabota, sve za takvu jednu damicu. Hahahah