Јесен стиже, дуњо моја.....

[Guest]

Чаробне јесени у Јапану

Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија

Обичај посматрања јесењег лишћа дубоко је уткан у ткиво јапанске културе, па поред богатог песничког корпуса на ту тему, постоји и хиљаде публикација као што су збирке уметничких фотографија и туристички водичи који представљају шуме, храмове и паркове са најлепшим листопадним дрвећем.

Свеже али сунчано време, са пуно светлих и прозрачних дана, од којих по неки буде топао као у рано пролеће, карактеристично је за новембар у средишњем делу Јапана, земљи која се простире Пацифичким океаном у смеру север-југ у дужини од око 3.500 километара.

У јесен, нарочито у новембру, паркови, храмови и универзитетски кампуси у јапанским градовима заблистају, а ободи планина, брда и долине се упале, те неколико недеља пламте у свим нијансама жуте и црвене боје захваљујући богатом плашту шареног јесењег лишћа.

Тада се стотине хиљаде Јапанаца запуте у обилазак паркова и храмова, викенд излете у шуме и планине, на путовања у топла планинска купатила са циљем да уживају у ватреној лепези јесењег лишћа и учине нешто добро за своје здравље.

Обичај да се у природу изађе управо ради посматрања јесењег лишћа потиче из раног средњег века када су јапански дворјани ишли у планине и брда у околини тадашње престонице Кјото да би опевали лепоту али и пролазност тог лишћа, упоређујући их често са карактером љубави и људског живота уопште.

Јапан је вероватно у свету јединствен по томе што се у метеоролошким прогнозама поред информација о температури, ветру, падавинама или висини таласа на мору, дају и обавештења о томе кад и у којем делу земље је поцрвенело лишће, односно, где и у којој мери цвета пролећни бехар.

Сваке године талас црвеног јесењег лишћа формира се крајем септембра на северном острву Хокаидо, које готово дотиче Камчатку, и потом се током наредна два месеца лагано помера ка југу.

Обичај посматрања јесењег лишћа и шире, блиског праћења вегетативних промена у природи, дубоко је уткан у ткиво јапанске културе и друштва, па поред богатог песничког корпуса на ту тему, постоји и хиљаде публикација као што су збирке уметничких фотографија и туристички водичи који представљају шуме, храмове и паркове са најлепшим листопадним дрвећем.

Јапански свештеници и хортикултуристи са пажњом бирају и распоређују одређене врсте дрвећа као што су јавор или храст, те их комбинују са маховином и другим биљем, како би у јесен постигли посебан естетски угођај.

Јесење лишће се чак користи и као украс при аранжирању јела у неким ресторанима традиционалне јапанске хране. Лепо време и пејзажи од којих застаје дах чине новембар, уз април, најпријатнијим месецом за посету Јапану.

[JESSY]

jesen stize, dunjo moja, jesen rana....

https://www.youtube.com/watch?v=MnWdq_2otFE

[JESSY]

 

http://www.belami.rs/pocinje-jesen/

[JESSY]

 

http://kontaktradio.com/2014/09/jesen-pocinje-sutra-u-04-29-casova/

[JESSY]

U poznu jesen

 

Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,

I guste slojeve magle u vlažni valja do...

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,

Mutno je nebo svo.

Frkće okiso konjić i žurno u selo grabi,

I već pred sobom vidim ubog i stari dom:

Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,

I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom -

A veter sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,

I guste slojeve magle u vlažni valja do...

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,

Mutno je nebo svo.

 

Vojislav Ilić

[JESSY]

Jesen

Ko gorda carica i bajna,
sa snopom zlatnog klasja
na polju jesen stoji.
Sa njene dražesne glave
lisnatih vreža splet
čarobno se spušta dole
do same mirisne trave.

Puhorom posut grozd
u jednoj podigla ruci,
i slatko smeši se na nj.
Pitome i blage ćudi,
priprema one spokojne
večeri i dan,
i žetvu bogatu nudi.

Kako je mamljivo sve!
Na starom ognjištu mirno
pucketa crvenkasti plam.
Kad magla pokrije ravni
i vlagom ispuni zrak,
tu prošlost vaskrsne drevna,
i gatke vremena davni'.

I pozno u tavnu noć
razgovor spokojno bruji,
Dok dremež ne savlada sve.
I strašno šaptanje tada
kroz mirni prosusti dom
al' i to gubi se brzo,
i san lagano pada.

Vojisl

[Данче*]

jesen stize, dunjo moja, jesen rana....

https://www.youtube.com/watch?v=MnWdq_2otFE

 

Моја омиљена песма Џес...

 

Пс. Као што је сликару потребно уједначено светло да би додао завршне линије својој слици, тако и мени треба умируће светло које никако не може да ме засити у јесен.

– Лав Николајевич Толстој

[JESSY]

Jesen

Vrata otvorena,soba puna jeseni,

police nakrcane mirisima.

I mi udisemo taj miris, znamo ga i volimo ga.

Svaki put bi nas opio,

mislim da cemo ga zauvek osecati.

Ludujem za tim njenim dodirom

para moga daha,

odjeci,glasni sapati,ljubav-koren,

disanje i udisanje, kucanje njenog srca,

proticanje krvi i vazduha kroz moja pluca.

Zastani danas,nocas samnom i videces

poreklo svih mojih pesama.

Slusaces na sve strane, cediti ih iz sebe sama.

Dugo ces stajati i saputati tiho

da konacno razumes odakle dolaze.

Toliko smo hodali,trcali i smejali se

da vise nema mesta gde nismo bili zajedno.

Senkama smo se pokrivali i skrivali

od svih nedaca sveta

i uvek birali onaj put radosti.

Jesen je,a ti dajes vetru

da nosi sva nasa saputanja.

Siris ruke zracima sunca i

kisi poklanjas ples,

a kosu na njoj zabacujes ponosno.

Jesen je,a ja pisem ponovo

kako ce i oktobarske kise,one tople

u slucajnom dodiru tvoje haljine i nje

da podseti na leto i sve njegove lepote

u skretanju iza ugla i senkama sto dolaze.

Dosla je i mi prestajemo da lutamo

putevima samo nama poznatim.

Pokricemo se senkama i birati put radosti

Pisacu ponovo o oktobarskim kisama

i o tvojoj kosi sto je ponosno zabacujes na njoj.

 

http://teodor24.wordpress.com/2011/09/26/jesen/

[Melhisedek88]

Jedna od boljih,nepravedno medijski nezastupljen bend...

[JESSY]

Ma sto da zelim
sve je tako daleko
i sad mi zao
sve bi opet ponovo.
Najljepsu pjesmu
tebi bi pjevao
hej kamo srece
da sam pjevat mogao.
Ptice u begu
tisina gradi zidove
zvoni zbogom
reci kazne Bozije.
Te tvoje usne
opojne
jos uvijek sanjam
kako su me ljubile.
Jesen u meni tuguje
zasto sanjam cemprese
moje ceste ne vode
nikuda.
Jesen u meni caruje
a u tebi proljece
ni sunce ne moze
ne moze kroz oblake.
Rano moja, hej
s kime sada putujes
ma sto da bilo
nemoj da mi tugujes.
Najljepsu pjesmu
tebi bi pjevao
hej kamo srece
da sam pjevat mogao.
Jesen u meni tuguje
zasto sanjam cemprese
moje ceste ne vode
nikuda.
Jesen u meni caruje
a u tebi proljece
ni sunce ne moze
ne moze kroz oblake.
Jesen u meni tuguje
zasto sanjam cemprese
moje ceste ne vode
nikuda bez tebe.
Jesen u meni caruje
a u tebi proljece
ni sunce ne moze
ne moze kroz oblake.
Rano moja hej.

[Ненад Р.]

[JESSY]

 

https://lh6.googleusercontent.com/-plVakoD5z7k/VDE2O3gJMZI/AAAAAAAAPjU/P-ZJFgQMPBw/w886-h665/0LYD0043.jpg

[JESSY]

 

https://lh6.googleusercontent.com/-cBkoDZRB_co/VD9IdHZEjmI/AAAAAAAAtdo/RimVJTExjPs/w956-h635-no/The%2BCanal%2BWalk_pollylew.jpg

[JESSY]

[JESSY]

Jesen

Prošla je bura, stišale se strasti,

I ljubav s njima sve je bliže kraju;

Drukčije sada tvoje oči sjaju –

U njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem: naša srca biju tiše,

Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;

Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,

Ko da mi zbori: nema ljeta više!

Za društvo nekad ne bješe nam stalo,

O sebi samo govorismo dugo;

No danas, draga, sve je, sve je drugo:

Sada smo mudri i zborimo malo…

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.

U srcu našem nijednog slavulja;

Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,

I mrtvo lišće po humkama pada…

Aleksa Šantić