Војвода Живојин Мишић

[Srdjan Kotur]

ИЗВЕШТАЈ

Војводе Живојина Мишића Њ.К.В. Александру о Хрватима

(након обиласка Загреба, Карловца, Вараждина, Сушака и других места)

"Из свега сто сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице... Сви они мисле једно, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш, ствар је пропала... Ништа се неће моћи учинити. Tо нису људи на чију се реч можеш ослонити.

Ја сам начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нек ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити и дати им њихову државу."

(На питање Регента како одредити нове границе, Мишић предлаже да то буду обичаји, историја, традиција, најзад и опредељење народа. На примедбу Александра да би то Хрвате гурнуло у наручје Италијанима, Мишић одговара).

"Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити... То су људи сви одреда прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.

... Не заборавите Височанство, моје речи. Ако овако не поступите, сигуран сам да ћете се љуто кајати."

(Сузе и руже Немице Лујзе, Политика 29. IX 1991)

[antics]

Овај текст је изузетан и изузетно значајан. Међутим...

Ако погледамо време када је чланак објављен, видећемо да је то захуктавање рата у покојној СФРЈ, време тзв. "шока од комунизма", када се јављао национални осећај деформисан до бесмисла шовинизма, некада недостојно и гротескно оболео од акромегалије.

Хоћу да кажем да се Политици из тог доба не би могло веровати без провере (Новости су имале Ваву, Трећи канал Миљу Вујановић, НС Плус правио умоболне анализе о надљудскости српског бића... - такво је време било, ма како то данас да некоме изгледа чудно или стидно). Па, ако би се нека добра душа с форума потрудила, ако има неко коме би тај извор био доступан, да провери аутентичност овог текста. Молим...

[Зортодокс]

Ја сам читао пре 20 година књигу која се зове КАЗИВАЊА СРПСКИХ РАТНИКА иили нешто слично и текст је АПСОЛУТНО аутентичан.

Ту сам прочитао и за Николу Пашића да је залупио врата лично краљу рекавши му за Хрвате:БОЉЕ ЈЕ ИМАТИ ДОБРОГ КОМШИЈУ НЕГО ЛОШЕГ БРАТА!!!

И ево после толико грешака краљевих дошли смо на исто ,ево сад смо комшије и полако ће се односи временом средити и веровали или не живећемо лепо као две суседне земље.

[Grizzly Adams]

Потресно је читати из ове наше перспективе. Пророчке речи. Нажалост краљ Аца је хтео да направи себи велику државу и сви се ево љуто покајасмо.

[JESSY]

Šestog jula 1855. rođen je srpski vojvoda Živojin Mišić, učesnik svih ratova koje je Srbija vodila od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa u Prvom svetskom ratu.

foto: Wikimedia.org

Vojno obrazovanje stekao je u Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu predavao je od 1898. do 1904. strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, uspešno je komandovao bataljonom, zatim odredom, istakavši se izuzetnom hrabrošću. Bataljonom je komandovao i u srpsko-turskom ratu 1885, a 1904. je penzionisan, i to zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog vojno-političke situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine, aktiviran je 1909, na zahtev načelnika Glavnog generalštaba – vojvode Radomira Putnika, i postavljen za njegovog pomoćnika. 
U Prvom balkanskom ratu, pokazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata, bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu, 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije, koja je zapala u veoma tešku situaciju. Povrativši joj poljuljani moral, uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe.

Kolubarska bitka, u kojoj je 300.000 austrougarskih agresorskih vojnika do nogu potukla srpska vojska od 120.000 boraca, jedinstven je primer u istoriji ratova koji svedoči o tome da se armija kojoj je predviđan brzi slom za kratko vreme može reorganizovati, preći u kontraofanzivu i neprijatelju naneti odlučujući poraz, zbog čega se i danas izučava na vojnim akademijama širom sveta. Za briljantnu strategiju kojom je tada nadmudrio austrougarsku komandu, Živojin Mišić unapređen je u čin vojvode.

Prilikom povlačenja srpske vojske 1915, operacije Prve armije znatno su pomogle srpskoj Vrhovnoj komandi da osujeti plan opkoljavanja srpske vojske, plan koji je pripremio nemački feldmaršal Fon Makenzen. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske, Živojin Mišić rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom uraganskom ofanzivom srpske vojske, odlučujuće doprinevši odbacivanju zahteva savezničke komande da Prva armija pod komandom Petra Bojovića obustavi napredovanje, jer se odvojila od glavnine savezničkih snaga na rizičnu udaljenost od 200 kilometara. Napisao je više vojnih dela, uključujući „Strategiju“, izdatu 1907.
Njegov lik i delo ovekovečeni su u mnogim umetničkim delima: višetomni roman Dobrice Ćosića „Vreme smrti”; pozorišna predstava „Kolubarska bitka” prema dramatizaciji dela tog Ćosićevog romana; pesme Vojislava Ilića Mlađeg („Na dan sahrane vojvode Mišića”), Alekse Šantića, Slobodana Markovića („Vojvoda Mišić”), Petra Pajića; slike Uroša Predića, Milana Milovanovića, Vase Eškićevića, Veljka Stanojevića, Nikole Milojevića, Teodora Švrakića; skulpture Đorđa Jovanovića (poprsje na beogradskom Novom groblju), Dušana Jovanovića Đukina, Veljka Forcana (bista u Struganiku), Nebojše Mitrića (reljef na ribničkom mostu u Mionici), Ota Loga (spomenik u Mionici, bista na Rajcu), Milana Besarabića (bista u Ljigu), Dušana Nikolića (spomenik u Valjevu), Ljubiše Mančića (reljef na mestu u Beogradu gde je bila Mišićeva kuća), Drinke Radovanović (biste u Tekerišu i Beogradu), Save Halugina (bista u Mišićevu kod Subotice) itd.

U Ljubljani je 1919. dotadašnja Kunova cesta preimenovana u – Cesta vojvode Mišića. Kasarne u Mariboru i Ljubljani dugo su nosile Mišićevo ime. U Zemunu je proglašen za počasnog građanina. Škola u Oglađenovcu se od 5. oktobra 1933. zvala Osnovna škola vojvode Mišića. Osnovna škola u selu Brežđu kod Mionice takođe nosi njegovo ime. Jedno dobrovoljačko naselje na severu Bačke prozvalo se 1927. godine – Mišićevo. Mišićeva rodna kuća u Struganiku je obnovljena i pretvorena u spomen-muzej (1987). Dan Mišićevog rođenja proslavlja se od 1997. kao praznik Mioničke opštine, a od 1998. godine svakog jula u Mionici se priređuju Mišićevi dani. Danas, kasarna Vojske Srbije u Valjevu nosi Mišićevo ime.

 

http://www.krstarica.com/zivot/na-danasnji-dan-rodjen-je-zivojin-misic/

[Schmemann]

кога занима нека погледа наставке...

[Schmemann]

Или сутра

Сутра 8086.gif 8086.gif 8086.gif

[Чунга Лунга]

"Пола Ваше крви је немачко." - немачки официр 1941. године сину Живојина Мишића, уз понуду да му поштеде живот, али да ради као њихов обавештајац.
"Та половина је истекла на Колубари!" - Александар Мишић.