Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[Аљонка]

хм, спасење никад лакше и ближе није изгледало и сад ме срамота што већ нисам тамо. crvenilo

Bices, a neces ni zasluziti

[Аљонка]

само без самоубеђења у своју светост, и да оставиш своју памет да није у праву, своју душу да није чиста, и своје тело да није јако.

O daaaaa... samo sto to izgleda bas i nije tako lako. Ali je to, po meni, najzdravi pristup stvarima...

[JESSY]

Медо confused crvenilo

[Ulični Muzičar]

"Da li veruješ meni , ili misliš svojom glavom ?"

rek'o je :

(nije Bog nego) Cane ! (partibrejkers)

[Ulični Muzičar]

Milan i Milica se nešto mnogo gotive ...

a , slobodni ...

[Милан Меденица :)]

"Da li veruješ meni , ili misliš svojom glavom ?"

rek'o je :

(nije Bog nego) Cane ! (partibrejkers)

Цане ти је један од најпознатијих литургијских православаца  ;)

[Ulični Muzičar]

"Da li veruješ meni , ili misliš svojom glavom ?"

rek'o je :

(nije Bog nego) Cane ! (partibrejkers)

Цане ти је један од најпознатијих литургијских православаца 

a , komentar na onaj drugi (moj) post ?

[Милан Меденица :)]

"Da li veruješ meni , ili misliš svojom glavom ?"

rek'o je :

(nije Bog nego) Cane ! (partibrejkers)

Цане ти је један од најпознатијих литургијских православаца  sFun_bat

a , komentar na onaj drugi (moj) post ?

бациш удицу, па ко се упеца 

[Аљонка]

Milan i Milica se nešto mnogo gotive ...

a , slobodni ...

A ko ti je rekao da smo slobodni?

[Ulični Muzičar]

Milan i Milica se nešto mnogo gotive ...

a , slobodni ...

A ko ti je rekao da smo slobodni?

pa , jes' ... lupam !

al' ako nešto ipak bude , nudim se za kuma , al' da JA sviram na svadbi !

p.s.

bio bih d best kum - ne bih štedeo za ... muziku  0102_laugh

[Искушеник]

Нешто блиско овој теми из књиге "Водом и Духом" о.Александра Шмемана:

"Крштавани исповеда своју веру у Христа као Цара и Бога. Наведене титуле нису синоними. Веровати у Христа као Бога је недовољно, будући да и ђаволи верују (Јак. 2,19). Прихватити Њега као Цара или као Господа означава стремљење и решеност да се иде за Њим, да се сав живот посвети служењу Њему, да се живи у складу са Његовим заповестима. Ето због чега је ранохришћанско исповедање Христа било исповедање и објављивање Њега Господом, Κιριοσ. Наведена реч је у религиозном и политичком језику онога времена садржавала у себи идеју апсолутне и потпуне власти, које је захтевала безусловно потчињавање. Хришћани су прогањани и осуђивани на смрт стога што су одбијали да римске императоре назову „господарима“. Исповедати Христа као Цара значи је Царство, које је Он открио и јавио, не само неко Царство далеке будућности, које се налази „с оне стране“, и које стога не ступа у конфликт или противречност са нашим земаљским „царствима“ и подаништвима. Ми реченоме Царству припадамо овде и сада. Ми му припадамо и служимо му по превасходству, па тек потом свим осталим „царствима“. Наша припадност и преданост било чему другом у овом свету (држави, нацији, породици, култури или било којој другој вредности) могу бити остварени једино уколико не ступају у противречност и не искривљују нашу главну преданост, наше сједињење са Царством Христовим. У светлу Његовом Царства ни једна наша земаљска приврженост се не јавља као апсолутна. Ништа не може претендовати на наже безусловно потчињавање. Ништа и нико не може бити „господар“  нашег живота. Нарочито је важно сећати се реченога у наше време, када не само свет, него и сами Хришћани често апсолутизују своје земаљске вредности (националне, политичке, етничке, културне), разматрајући да их потчине јединственој и апсолутној заклетви, коју су дали на дан свог крштења, на дан када су били „унесени у списак“ оних за које је Христос једини Цар и Господ."

[Милан Меденица :)]

0442_feel да сви имамо такву несавитљиву веру. slavabogu

[Никола Ђоловић]

Ако сувише верујемо своме уму, нарочито у афективним ситуацијама које се острашћено увек постављају као чувари истине, неминовно је да се о другога огрешимо, чак и ако други можда у нечему греши, и више него што јесте чињенично стање. Онда настаје клевета јер додајемо камату на своју освету. Све је то због ектремности нашег карактера, са којом нажалост и на Бога војујемо градећи Га према својој величини. Други не мора да постаје нужан таоц наше патетике којом му претимо.

[Милан Меденица :)]

па то је најлепши облик атеизма уствари - бити сам свој бог и мерило и суд и ...

ти људи ни не капирају колико су уствари далеко од вере којом се декларишу, али је не живе.

[tara8]

interesantna tema, zaista

'' грех језика је најчешћи и најбржи грех '' , а језик говори оно што наш ум мисли. На несрећу увек је ту непријатељ душа људских који нам '' убацује '' ружне помисли о својим ближњима и не пита да ли ми желимо тако да мислимо. Он '' проваљује '' и зато морамо строго пазити и обуздавати свој ум.