Сме ли Црква бити српска?

[N.Petrovic]

Eto još jednog katolika

Ovo je veliki problem jer je veza Crkve i naroda nezaobilazna veza ali i jedno veliko igranje sa vatrom iz koga malo njih izađe neopečen. Koliko ja vidim, najveći je problem sa "graničnim" crkvama - onima koje se graniče sa drugom nacijom ili drugom verom. Kod njih je taj problem najveći jer se često desi da nacija potisne Isusa na drugo mesto po važnosti. Kod vas se to ogleda u etnofiletizmu, koji se dodatno pojačava autokefalnošću koja se shvata kao pravo svake nacije da čim stvori državu odmah ima i nezavisnu Crkvu od bilo koga (makedonija, CG...a ima i u svetu dosta toga). Nas malo kontroliše centralna uloga pape, ali daleko od toga da smo imuni. Crkva u Hrvata, poljska Crkva i njima slične su krate nacionalizmom, koji često ume da pređe u šovinizam.

Gde je problem i kako ga rešiti? Po meni - problem je što se "institucionalne" Crkve malo bave pravom edukacijom vernika (kod vas najnoviji primer Artemija i naroda koji sebi uzima za pravo da sudi o stvarima o kojima nemaju pojma - ali nije njihova krivica). Kao i kod vas, i kod nas je prisutna sveopšta "ritualizacija" vere. Dovoljno je ići na liturgiju (kad ti padne na pamet), obavljati povremeno kakvu pobožnost i "zaslužio" si ulazak u Carstvo nebesko. Nemamo prave zajednice vernika - pravih vernika, koji znaju šta je to vera i kako je živeti i svedočiti, a dok toga nema, onda je lako proturiti naciju i svašta nešto usput. Koliko ljudi dolazi na "rituale" (svakako, liturgija je vrhunac našeg života, ali ako se ne shvati šta je to liturgija i šta ona znači za vernika - bez obzira šta ona zaista jeste, postaje samo ritual, lepši ili manje lep), a koliko ljudi uspeš da skupiš na bilo kojem obliku katehizacije ne samo početnika, već i onih koji su već u veri. Koliko ljudi iskreno i redovno sami proučavaju svoju veru? E, to nas sve košta ovoga što se dešava oko nas.

Svi junaci nikom ponikose.....

Ajmo mladi teolozi. Sta reci a ne cutati? Evo nam svestano lice RKC izmedju ostalog govori:

- Da je veza naroda i Crkve igranje vatrom!!!

- Da smo mi Srbi potisnuli Gospoda Isusa Hrista na drugo mesto i obozavamo etnofiletizam i autokefalnost!!

- Da njih malo kontrolise uloga pape.

- Da su nam vernici needukovani, ili vrlo malo.

- Da narod nema pravo da sudi o stvarima jer nema pojma tj needukovan je.

- Da smo izjednaceni sa katolicima jer ritualizujemo veru

- Da se trebamo ujediniti jer nam tada niko ne moze proturati naciju i jos ponesto

Ja bih sam odgovorio ali mi nedostaje recitost a i ono sto bih mogao reci je veoma kratko i nije svojstveno izrazavanju na forumu.

Drugi neko?

[Марио Токовић]

Како би рекао свети Данило Епископ Будимски,Христос није био Јеврејче.

Трагедија национализма није у експонирању нације као дела Човечанства,

већ занемаривање СУШТИНЕ.

Да они који се причешћују примају Оног који није имао народност.

Ми као причасници Бога живога живимо у историји.

Али сувише озбиљно прихватамо историјски талог,национализам.

Ми немамо евхаристијски рефлекс,да охристовљујемо живот.

Ми се стално враћамо са ове стране творевине,у глиб.

Једини "праведни" национализам је страдање.

Остало ја ствар укуса.Често врло лошег.

[Александар Милојков]

У чему је проблем да се црква српског народа зове СПЦ? Да ли то некоме значи да је забрањено да људи који нису Срби припадају тој истој цркви? Да ли то има у Уставу СПЦ?

Црква је широка и мислим да смо ми отворен народ, тако да не видим како то смета. Ја све православне народе гледам као своје, и ако бих се нашао напољу не бих имао проблема да идем у румунску цркву, грчку, антиохијску. Све је то једна Света, саборна, апостолска црква. Национални префикс ту не може да представља никакву сметњу. Ономе ко стварно жели да иде у цркву.

Није проблем да се зове "Српска". Проблем је од тога правити суштину ствари, која обавезно води у етнофилетизам, у јерес. Црква се зове "Српска" јер обитава међу Србима и међу онима који са Србима живе на заједничком простору. То значи да је та Црква и васељенска, свеправославна, призива све и прима све православне у своје крило.

Везивање Цркве за националну припадност је рак-рана на телу Православља. Много проблема имамо због тога и много ћемо још имати. Не само ми Срби, већ и остали православни народи. Етнофилетизам је јерес која озбиљно прети Православљу. Такав однос према Цркви је потпуно нејеванђеоски, јер јеванђеље јасно учи да у Цркви више "нема мушког ни женског, Грка и Јудеја, роба и слободњака већ смо сви једно у Исусу Христу." ЦРКВА НЕ СЛУЖИ СРБОВАЊУ ВЕЋ ДОСЕЗАЊУ ЦИЉА - ЗАЈЕДНИЦЕ СА БОГОМ ОЦЕМ, КРОЗ СИНА У ДУХУ СВЕТОМЕ.

[Zayron]

Kao i kod vas, i kod nas je prisutna sveopšta "ritualizacija" vere. Dovoljno je ići na liturgiju (kad ti padne na pamet), obavljati povremeno kakvu pobožnost i "zaslužio" si ulazak u Carstvo nebesko.

Da, o tom se već slično izrazio i o. Cvetković kad se požalio ovdje na Forumu u jednom postu da su ga pozvali ispratiti nečiji pogreb s tim da on tamo obavi te svoje "ceremonije" što se obaviti trebaju, valja se. Kao da je nekakav šintoistički sveštenik sa zvončićima i lepezama. Istovremeno mi je drago da isti o. Cvetković mnogo ulaže u to kako bi se takva shvatanja u narodu promjenila i tu na Forumu i svugdje drugdje što je zaslužna i potrebna stvar. Evo kako izgledaju te "ceremonije" i "rituali", nadam se da ih potom niko više neće poplesti sa hrišćanskom liturgijom. To dole su sad te "ceremonije" i ti "rituali":

Shinto Ceremony

taped in Kyoto, Japan

Shinto dance at Kyoto temple

This is a Shinto priestess performing a traditional dance at a temple in Kyoto

Bizzare Baby Tossing Ritual In India

http://www.youtube.com/watch?v=c8n2cG8WA3E

As a coming of age ritual in the southern Indian state of Karnataka,

Hindu priests drop babies from the temple balcony down to a crowd

with a catching blanket. Apparently, the belief is the ritual will make them grow stronger.

MOSCOW BANS ISLAMIC RITUAL SLAUGHTER FROM ITS STREETS(RUSSIA)

http://www.youtube.com/watch?v=-No9qReLPCU

[Zayron]

Svi junaci nikom ponikose.....

Ajmo mladi teolozi. Sta reci a ne cutati? Evo nam svestano lice RKC izmedju ostalog govori:

- Da je veza naroda i Crkve igranje vatrom!!!

- Da smo mi Srbi potisnuli Gospoda Isusa Hrista na drugo mesto i obozavamo etnofiletizam i autokefalnost!!

- Da njih malo kontrolise uloga pape.

- Da su nam vernici needukovani, ili vrlo malo.

- Da narod nema pravo da sudi o stvarima jer nema pojma tj needukovan je.

- Da smo izjednaceni sa katolicima jer ritualizujemo veru

- Da se trebamo ujediniti jer nam tada niko ne moze proturati naciju i jos ponesto

Ja bih sam odgovorio ali mi nedostaje recitost a i ono sto bih mogao reci je veoma kratko i nije svojstveno izrazavanju na forumu.

Drugi neko?

Izvini a i bez izvini N. Petroviću, pretjeruješ da se sve praši, i prenemažeš se. Nigdje nisam pročitao tamo ono što si ti pročitao u Midrashevom tekstu. Vrlo zlonamjerno i vrlo bezobrazno. Tako ne izgleda nikakav dijalog. Ako vas to toliko zabavlja onda slobodno tako nastavite pričat dalje, no bez nas. Za to vam mi ne trebamo, to ovako možete i sami. Prvo nas pozivate i to na nekoliko postova a kad naš sveštenik, istudirani teolog napiše šta misli iskarikirate to do besmisla, zaista bezobrazno.

[Млађони]

Није проблем да се зове "Српска". Проблем је од тога правити суштину ствари, која обавезно води у етнофилетизам, у јерес. Црква се зове "Српска" јер обитава међу Србима и међу онима који са Србима живе на заједничком простору. То значи да је та Црква и васељенска, свеправославна, призива све и прима све православне у своје крило.

Везивање Цркве за националну припадност је рак-рана на телу Православља. Много проблема имамо због тога и много ћемо још имати. Не само ми Срби, већ и остали православни народи. Етнофилетизам је јерес која озбиљно прети Православљу. Такав однос према Цркви је потпуно нејеванђеоски, јер јеванђеље јасно учи да у Цркви више "нема мушког ни женског, Грка и Јудеја, роба и слободњака већ смо сви једно у Исусу Христу." ЦРКВА НЕ СЛУЖИ СРБОВАЊУ ВЕЋ ДОСЕЗАЊУ ЦИЉА - ЗАЈЕДНИЦЕ СА БОГОМ ОЦЕМ, КРОЗ СИНА У ДУХУ СВЕТОМЕ.

Objasnio si nekim ljudima neke stvari. Realno.

[Midrash]

Glede prve poruke, slažem se sa svime osim sa - dužnost Crkve da čuva nacionalni identitet. Nije to dužnost Crkve, dužnost Crkve je da spašava duše koje jesu deo i nacionalne zajednice i na taj način da poštuje taj identitet, potpomaže i koristi za spasenje, ali nije njena dužnost da se brine za nacionalni identitet. Nažalost, to nas dovodi do ovoga što se dešavalo i još se dešava na balkanu i još ponekom delu sveta, pa imamo da se Crkva više brine o nacionalnom identitetu nego o spasenju. Oprostite na sledećem, ali i ja sam deo ovog naroda - primer: SPC više govori o Kosovu nego o korupciji, opštoj nekulturi, našoj bahatosti i samoživosti. Kosovo nas neće spasiti bilo u Srbiji bilo van Srbije, a ovo drugo direktno utiče na spasenje.

[marko_13]

Наравно да Црква може бити српска. Одређење помесности не шкоди њеном једном, светом, саборном и апостолском назначењу.

[Zayron]

Наравно да Црква може бити српска. Одређење помесности не шкоди њеном једном, светом, саборном и апостолском назначењу.

Naravno da ne škodi, s te strane gledajući imamo i anglikansku, dakle englesku crkvu i englesku katoličku crkvu a taj pridjev engleska nije na štetu ni jednoj od njih, a ni ne znam zašto bi bio. Kako bi mi recimo drugačije nazvali englesku tj. britansku pomjesnu katoličku crkvu što ju tamo imamo nego britanskom ili engleskom da bismo je mogli razlikovati od francuske, španske ili irske katoličke crkve. Isto tako imamo i engleske katoličke biskupe, nadbiskupe i kardinale. Drugo pitanje su sad hijerarhijsko i kanonsko uređenje i međusobni odnosi tih takvih pojedinih pomjesnih crkvi. Kod nas su definirane u odnosu prema primatu rimskog episkopa i rimske episkopske stolice odnosi svih ostalih pomjesnih crkvi centralno, međusobno i univerzalno.

[Justin Waters]

Наравно да Црква може бити српска. Одређење помесности не шкоди њеном једном, светом, саборном и апостолском назначењу.

Па постоји тај помесни назив, који је и био раније, тј већим дијелом историје Цркве код Срба, а то је Пећка Патријаршија.

Није ми јасно због чега овај назив није задржан до данас.

[Manolis]

Па постоји тај помесни назив, који је и био раније, тј већим дијелом историје Цркве код Срба, а то је Пећка Патријаршија.

Није ми јасно због чега овај назив није задржан до данас.

Управо спремам испит из историје Срба у 16-том веку.

Пећка Патријаршија је назив који су Турци доделили СПЦ у 16-том веку када је СПЦ поново стекла какву такву аутокефалност. Пећка патријаршија је означавала појам ФИСКАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ а не цркве. ПП један од многобројних извора прихода Османском царству.

ево један врло добар чланак мога колеге са факултета:

Османска пореска политика према Српској патријаршији

Коришћењем различитих врста документарних извора, као што су црквени дефтери, катастарски пописи, фермани, фетве шеих ул-ислама, берати појединих патријарха, може се добити мање-више јасна и целовита слика о економском стању у Српској цркви XVI века. Обнављањем Српске патријаршије, османска држава добила је нову пореску јединицу – „Пећку патријаршију“ како су је Турци називали. Од обнове патријаршије, српска црква имала је две нове фискалне обавезе: плаћање пешкеша и плаћање кесима.

Док је улога Мехмед-паше Соколовића у обнови Српске патријаршије дискутабилна, много је извеснија његова заслуга за пореску реформу из 1568. која је нанела тежак ударац православној цркви. Овом реформом, конфискована је сва имовина коју је црква до тада поседовала. Цркви је било дозвољено да поново откупи ту имовину, али оно што није могла да откупи, држава је могла да прода неком другом. Иако се ова реформа дуго преписивала султану Селиму II, с обзиром да је овај владар био незаинтересован за државне послове, ова конфискација није могла проћи без подршке великог везира, а на том положају је тада био Мехмед-паша Соколовић.

Колико је овај фискални систем нанео тежак ударац Српској цркви, постаће још јасније, уколико се има у виду да у хришћанској средњовековној држави, црква није плаћала ниједан порез, а при том је добијала поседе од владара и властеле. Као последица османског фискалног система, манастирски живот у XVI веку почео је да замире – у већини манастира живео је тек један до два монаха. Током XVII века, услед немогућности извршавања свих пореских обавеза, све је израженија и тенденција укрупњавања епископија, односно да након смрти неког владике патријарх тај простор само додели другом владици.

[Justin Waters]

Управо спремам испит из историје Срба у 16-том веку.

Пећка Патријаршија је назив који су Турци доделили СПЦ у 16-том веку када је СПЦ поново стекла какву такву аутокефалност. Пећка патријаршија је означавала појам ФИСКАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ а не цркве. ПП један од многобројних извора прихода Османском царству.

ево један врло добар чланак мога колеге са факултета:

Одкуст сад да су Турци дали тај назив? Зар није цар Душан самовољно подигао статус цркве у ранг Патријаршије што је изазвало противљење Цариграда касније и разне перипетије, па чак и клетве су касније пале.

Црква је прије патријаршије имала назив Пећка архиепископија, а пре тог још Жичка архиепископија. У средњевјековоној Србији нема нигдје назива "Српска Црква" у службеној употреби.

[Manolis]

Одкуст сад да су Турци дали тај назив? Зар није цар Душан самовољно подигао статус цркве у ранг Патријарпије што је изазвало противљење Цариграда касније и разне перипетије, па чак и клетве су касније пале.

Црква је прије патријарпије имала назива Пећка, а претог још Жичка архиепископија. У средњевјековоној Србији нема нигдје назива " Српска Црква" у службеној употреби.

Ради се о Српској патријаршији а не Пећкој. Пећка патријаршија је турски назив за Српску патријаршију. Вековна заблуда која ће остати неискорењена, као и заблуда о спасиоцу Мехмеду-паши Соколовићу.

Пре настанка Српске патријаршије, српка црква се звала Српска архиепископија.

[Justin Waters]

Ради се о Српској патријаршији а не Пећкој. Пећка патријаршија је турски назив за Српску патријаршију. Вековна заблуда која ће остати неискорењена, као и заблуда о спасиоцу Мехмеду-паши Соколовићу.

Пре настанка Српске патријаршије, српка црква се звала Српска архиепископија.

Титула Патријарха Срба почиње са Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско - Карловачки па тек онда Патријарх Српски.

Српска Патријаршија те Српска архиепископија су само модернизовани називи за некад нешто што је имало придјев "Пећки".

Али нека мисли свако како му воља. Измислили смо и "Србе пре амеба" па што не би и остало.

[Grizzly Adams]

Ако је национални идентитет од кључне важности за Цркву, онда би ми морали под хитно да признамо МПЦ и ЦПЦ...