Сме ли Црква бити српска?

[Баба]

Сме ли Црква бити српска?


Бог није створио људе као мноштво безимених, него ствара сваког човека понаособ као непоновљиву личност. Сваки човек je појединац сa властитом свешћу, с личним именом, и - ако баш хоћете - властитим нигде у космосу поновљивим геномом (ДНК).

Човек је, дакле, сасвим одређени појединац, затим као битно друштвено биће члан своје породице, свога народа и велике породице човечанства. Заједништво с другима не постиже се негирањем различности, него рушењем ограда и предрасуда.

Као што због јединства народа у националној заједници не укидамо локалне обичаје, фолклор, песме, специфична јела и слично, тако ни због јединства људскога рода не укидамо богатства културних разлика која означaвају различите народе. Било би то просто нехумано. Као што сваки човек има право на своје лице, на властиту физиономију и властити стил, тако и сваки народ има право на свој идентитет. Нигде не постоји општи човек, него је сваки појединац човек на свој начин. Ко човеку негира посебне особине које чине његов идентитет, повређује његову посебност, чини га непрепознатљивим. Бити Србин значи бити човек на српски начин.

Црква се у сваки народ, у сваку културну баштину мора инкултурирати, изразити се изразима својственим тој баштини. Тако она у сваком народу постаје његова властита, а не увозна. Христијанизација онда није духовни колонијализам него прихватање, клијање и раст семена Богом откривене вере на сасвим одређеном национално-културном тлу. Брисати ознаке идентитета значи припремати народ да буде не само политички него и духовно колонизован, подјармљен од оних који су јачи. Стога брига Православне Цркве за очување националних идентитета, у овом случају српскога, није ништа друго него њена брига за човека на свим нивоима његове егзистенције, његове посебности. Што је народ мањи и угроженији, то му је таква брига потребнија.

Велико заједништво свега човечанства, које се у правом смислу означава као глобализација, не сме се постизати асимилацијом него интеграцијом. Различност цвећа и дрвећа не разбија јединственост парка него га обогаћује и осмишљава.




____________________________________________________________
П.С. Сви који буду критиковали текст покајаће се. Сви који буду лајковали текст покајаће се.
Ко се не покаје тај се имао рашта и родити.

[Justin Waters]

Није задатак Цркве да чува национални идентитет. То се можда у једном кратком временском интервалу, под турским јармом појавило као потреба, да Црква сачува писмо, језик, итд кроз писане форме и усмена предања...али пре тога то није било толико угрожено, а данас поготово гдје се читава једна библиотека са све заједно мултимедијалним материјалом може сачувати на једном екстерном хард диску од рецимо 2 ТБ.

Водимо ли се искуство ране Цркве, није постојала никава национална црква, него су имена патријаршија давана по градовима у коме су осниване. Римска, Јерусалимска, Антиохијска, Александријска, Цариградска...а нешто касније и Пећка, те Московска..Рана Црква и средњовјековна чак водиле су се начелом "у Христу нема ни Грка ни Јевреја већ су сви у Христу једно".

Давање Цркви националног епитета, је поприлично модерног карактера из 18, 19 и 20 вијека. Такво понашање је од стране Васељенске Патријаршије, а због Бугара осуђено као етнофилетизам. Црква треба да шири Јеванђеље, а не да чува националне интересе. Црква је та која превазилази нацију, уједињује људе у много већем духу од националног а то је у Светом Духу. Зато је сасвим подесно да Цркве буду назване по мјесту у коме су основане, да својим именом не фаворизују нијдену нацију, а да притоме у своје крило примају свакога ко повјерује у Христа. Ако би Црква била та која треба да чува националне интерсе, онда за случај да у Српској Цркви рецимо постоји група крштених Албанаца, онда би Црква требала да брани и чува и албанске национални идентиет што је потпуно апсурдно и бесмислено.

[Михајло]

Ја знам Јусто да ти окајаваш своје зилотсе дане...

али Брате мили претерујеш...

[Александар Милојков]

Оно "Српска" се односи само на административни ниво, никако на суштину Цркве.

[Михајло]

п.с

ја се прејављујем у Јерусалимску Патријаршију...

ако нам укину Српску

[Баба]

  On 25. 5. 2012. at 18:45, Јустинијан рече

Није задатак Цркве да чува национални идентитет. То се можда у једном кратком временском интервалу, под турским јармом појавило као потреба, да Црква сачува писмо, језик, итд кроз писане форме и усмена предања...али пре тога то није било толико угрожено, а данас поготово гдје се читава једна библиотека са све заједно мултимедијалним материјалом може сачувати на једном екстерном хард диску од рецимо 2 ТБ.

За време Турака није ни било потребе да се чува ћирилично српско писмо јер је званична турска администрација на том писму и језику службовала.

Али данас Срби готово и да не пишу ћирилицом.

  On 25. 5. 2012. at 18:45, Јустинијан рече

Водимо ли се искуство ране Цркве, није постојала никава национална црква, него су имена патријаршија давана по градовима у коме су осниване. Римска, Јерусалимска, Антиохијска, Александријска, Цариградска...а нешто касније и Пећка, те Московска..Рана Црква и средњовјековна чак водиле су се начелом "у Христу нема ни Грка ни Јевреја већ су сви у Христу једно".

Давање Цркви националног епитета, је поприлично модерног карактера из 18, 19 и 20 вијека. Такво понашање је од стране Васељенске Патријаршије, а због Бугара осуђено као етнофилетизам. Црква треба да шири Јеванђеље, а не да чува националне интересе. Црква је та која превазилази нацију, уједињује људе у много већем духу од националног а то је у Светом Духу. Зато је сасвим подесно да Цркве буду назване по мјесту у коме су основане, да својим именом не фаворизују нијдену нацију, а да притоме у своје крило примају свакога ко повјерује у Христа. Ако би Црква била та која треба да чува националне интерсе, онда за случај да у Српској Цркви рецимо постоји група крштених Албанаца, онда би Црква требала да брани и чува и албанске национални идентиет што је потпуно апсурдно и бесмислено.

Све ово што си написао се ни најмање не дотиче горе написаног од мене текста , просто промашио си тему, седи 1 .

[Баба]

  On 25. 5. 2012. at 18:48, Александар Милојков рече

Оно "Српска" се односи само на административни ниво, никако на суштину Цркве.

Појасни мало како смо то од светосавске постали административно светосавска ?

[Михајло]

  On 25. 5. 2012. at 18:48, Александар Милојков рече

Оно "Српска" се односи само на административни ниво, никако на суштину Цркве.

ма где би била Српска...

само сте заборавили историју Цркве неких 300 година до данас...

али како се ствари одвијају....још мало ће се на латнски прећи.

[Justin Waters]

  On 25. 5. 2012. at 18:48, Михајло рече

Ја знам Јусто да ти окајаваш своје зилотсе дане...

али Брате мили претерујеш...

Не претјерујем ја, ја нисам измислио Антиохијску, Јерусалимску и друге анационалне Патријаршије. У почетку су добро примјењивали апостолске речи "нема у Христу ни Грка ни Јеврејина већ сви су једном у Њему"

[Марио Токовић]

Охристовљење романтизма и национализма(звучи препотентно,али...)

Све се може охристовити,осим одбијања да се охристовиш.Хула на Дух Свети.

Када су желели свет,Отац,Син и Дух,су га желали као охристовљен свет.

Христоса као Последњу Тајну Творевине,као жељено свељубвебитовање Творца и Творевине.

Не постоји време када Бог није чезнуо за Творевином.

Зашто је чезнуо,када је изнад сваког савршенства.

Зато што је Њихова окренутост Другом,да се воли и буде вољен,Њихово постојање,свесавршенство.Љубов.

И Христос је то чудо,окренутост Другом, које се десило,дешава и дешава ће се кроз сво одуство времена.

Он је остварио оно што је жељено,охристовљење свега створеног.

Енергије,знане и незнане,материја,знана и незнана,простор,знан и незнан,

Време,знано и незнано,Анђели,биљке,животиње,Човек,све се охристовљује.

Све то јесте део природе Христосове,и све то јесте ЗАГРЉЕНО превечном љубаљу Логоса.

И све то јесте испуњено Духом Светим,и привијено на крило Мајчино,и приљубљено уз образ Очев.

А ко сме да каже ТАТА Оцу.Па Христос.А да ли ми то смемо да кажемо.

То ћемо познати када будемо познати као Ћере и Синчићи.

[Grizzly Adams]

Па ок, лепо је и добро да помесна Црква учествује у култури коју је негде "затекла", али то никако не сме да се помеша па да постане "непроменљиво предање" око којег ће се после ломити копља када се та култура промени, што се увек неминовно дешава.

[Justin Waters]

  On 25. 5. 2012. at 18:49, Жељко рече

Све ово што си написао се ни најмање не дотиче горе написаног од мене текста , просто промашио си тему, седи 1 .

Ма немој рећи. Ако су Црква народи, и у Цркви имаш и Србе, и Мађаре и Македонце и Јужно Африканце и Колумбијце и Американце, због чега би таква Црква имала епитет Српска?

[Баба]

  On 25. 5. 2012. at 18:53, ZvonkoM рече

Па ок, лепо је и добро да помесна Црква учествује у култури коју је негде "затекла", али то никако не сме да се помеша па да постане "непроменљиво предање" око којег ће се после ломити копља када се та култура промени, што се увек неминовно дешава.

Ти заиста завређујеш да се с тобом дискутује, али мислим да немамо довољно простора , мораћемо правити посебан форум.

Уколико Црква не Христијанизује културу или народ коме је пришла , онда је њена мисија пропала.Уколико пак то успе онда је њен утицај на ту културу неминован, самим тим "непроменљиво предање" постаје један од темеља њене мисије, наравно да ће касније ако дође до апостасије (рецимо у виду секуларизма) од тог предања Црква да се бори , сасвим је логично то, да поврати хришћанску културу , иначе одустајање од овога циља би уједно значило за Цркву и одустајање од сопствене мисије.

[Баба]

  On 25. 5. 2012. at 18:54, Јустинијан рече

Ма немој рећи. Ако су Црква народи, и у Цркви имаш и Србе, и Мађаре и Македонце и Јужно Африканце и Колумбијце и Американце, због чега би таква Црква имала епитет Српска?

Дај ми име те Цркве о којој ти говориш и наведи ми њену локацију ?

[Михајло]

  On 25. 5. 2012. at 18:53, Јустинијан рече

Не претјерујем ја, ја нисам измислио Антиохијску, Јерусалимску и друге анационалне Патријаршије. У почетку су добро примјењивали апостолске речи "нема у Христу ни Грка ни Јеврејина већ сви су једном у Њему"

Ајде се мало распитај..

Јерусалимској нема шансе да ико приђе...а да није Грк...

а Арапа и Јевреја Хришћана има само међу нижим клиром...