Ваше реакције у различитим животним ситуацијама...

[Ivica M.]

Помаже Бог браћо и сестре. Нови сам на форуму,али пратим вас већ дуже време,као и сајт поуке. Е сад, жао ми је што са овим својим проблемом започињем разговор са свима вама, али много би ми значило ваше мишљење, као и неког свештеног лица. Ево укратко: Супруга ми је ушла у шеснаесту недељу трудноће. Ово јој је друга трудноћа. У првој је плод угинуо у четвртом месецу. Сада је на ултразвуку пронађено да се руке и ноге драстично разликују по величини од тела. То су потврдили и специјалисти у Београду. Дају нам форе још десет дана, а затим предлажу киретажу. Шансе су, како кажу мале да се ишта поправи. Шта сада, да ли урдити киретажу, јер плод је жив,али неразвијен? У искушењу смо.

[Дејан]

Незахвално си питање поставио... постоје ситуације када је киретажа дозвољена... ја на ову твоју ситуацију брате не би ништа коментарисао...

[Guest - . . .-]

Видите, да којим случајем немамо ултразвук или неку сличну машину Ваша супруга би родила зар не? МИслим да не би као хришћани смели да имате ове недоумице. Најпре, веома је могуће да је грешка лекара и да ће дете бити живо и здраво, а друго и ако има мање удове то сада не треба да Вас брине. Пустите Бога да се побрине за Ваше дете.

Мој савет као свештеника и ако се не познајемо лично и нисам Ваш духовник (као и никога са форума) да не чините абортус. Никако.

edit

Једино ако је живот мајке угрожен.

[nishizawa]

Моје је мишљење да одговор на твоје питање, Ивице, можете да дате само и искључиво ти и твоја жена, будући да сте вас двоје ти који ће са тим избором живети до краја живота...

[Guest - . . .-]

Свакако ће они живети са тим. Ово питање може да буде и етичко (у смислу овосветског сагледавања етике) али је и питање онтологије (мислим на православну онтологију).

[Иван Недић]

Када је трудноћа моје сурпруге била у 5. недељи ултразвук није показивао рад срца, њу су сместили у болницу (у Москви) и буквално је наговарали на киретажу (абортус, да будемо без длаке на језику). Убрзо се испоставило да је дете сасвим нормално. Крајем осмог месеца ултразвук је показивао да дете за две недеље није порасло ни грама, да би већ кроз три дана исти тај ултразвук показао да је порасло пола килограма.

Супротан пример. Једна моја рођака родила се (половином деведесетих) без једног прста. До последњег тренутка на ултразвуку се није видело да јој недостаје прст.

Ако наступи крајња ситуација у којој Црква снисходи и, у извесном смислу, одобрава абортус - а то је угроженост мајчиног живота - врши се хитна операција, и то је то.

Боље спонтани побачај (који ако ће да се догоди - догодиће се) него "превентивно" убиство детета.

Господ нека Вас и супругу оснажи, и борите се до последњег!

[w.a.mozart]

Nisam taj koji treba da deli savete a situacija je takva da mislim da bi se većina nas prosto ogradila čim pročita opis situacije...

prilično sam siguran da sam slušao vladiku Porfirija kako o ovom problemu kaže-nije bitno kakav je plod koji je u majčinom stomaku (osim u slučaju kada lekari predlažu nameran pobačaj, kada je život majke ugrožen-mislim da tada i Crkva dozvoljava abortus,neka me isprave ako grešim)

pa vladika nastavlja-ono što je bitno je-da li ta osoba koja će se roditi može da voli,da li može da egzistira voleći nekoga.... ostvarujući se kroz ljubav prema Bogu,roditeljima i svim ostalim osobama tokom odrastanja.Pošto znamo da je odgovor na ovo pitanje potvrdan -za svako novorodjenče,nema dileme za pravoslavca koji veruje u Božiju promisao.

Eto,mislim da je ovo vladikino objašnjenje malo potpunije (da ne kaže egzistencijalne prirode) u odnosu na očev odgovor,koji je takodje veoma lep,pastirski i dobronameran

Neka vas Hristos blagoslovi-šta god se desilo

[Guest - . . .-]

Нисам хтео да се дотичем свих сегмената зашто не извршити абортус. Рекао сам да је ово онтолошко питање а не етичко јер по етичким критеријумима овог друштва много тога не би требало да постоји што постоји.

Хвала ти Моци на допуни, Владикине речи увек погоде тачно где треба.

[Дуња]

Познајем два брачна пара која су имала иста искушења. Једном пару је речено исто што и вама Ивице, а другом пару је речено да носе монголоидно дете. Оба дечака су рођена здрава, данас имају 5 и 3 године. Слава Господу!

[Таша]

Moj prijatelj, jedan jeromonah, mi je svojevremeno ispricao sta mu se dogodilo. Dosao je jedan bracni par kod njega sa istim pitanjem. Sta da cine posto je test amniocinteze potvrdio da fetus ima Daunov sindrom. Rekao je da ne cine nista, da ona iznese trudnocu i rodi dete. Poslusali su ga. Zena je rodila zdravu bebu. Greske su moguce. Medicina jeste uznapredovala ali nije svemoguca i sveznajuca.

Jedan je isus-sinai

[Аљонка]

Познајем два брачна пара која су имала иста искушења. Једном пару је речено исто што и вама Ивице, а другом пару је речено да носе монголоидно дете. Оба дечака су рођена здрава, данас имају 5 и 3 године. Слава Господу!

Ovo je tacno, ali isto tako moramo biti svesni da mozda i ne bude tako... Mozda se zaista i rodi dete sa nekim anomalijama. Po meni, razlog zasto ne treba pristati na abortus ne treba da bude nasa potajna nada da ce Gospod na tu nasu "zrtvu" uzvratiti zdravim i pravim detetom... Vrati se na Mocijev odgovor, potpun je.

[Таша]

Jos i ovo. Ja sam prilicno kasno postala mama i zbog toga radila takodje silne testove i analize. Bila sam sigurna u jedno. Kakav god rezultat da je bio rodila bih. Ima mesta za sve pod ovom kapom nebeskom.

Slava Gospodu !

[Гост]

citajuci ove odgovore i slusajuci iskustva svojih drugarica koje su majke, mogu da zakljucim da su neki lekari prave sirovine, kad tek tako mogu da daju dijagnozu i jos predloze abortus zeni koja je u drugom stanju.

[antics]

Проблем је компликован... У принципу - окосница је оно што је Моцарт навео, али истина је између тога и онога што је написао Нишизава. Чињеница је да је (пре)велика жртва родитеља који имају другачију децу. Није лако, да се не лажемо. Прича да лекари греше јесте у неком случају тачна, али има разлика између вере и лажне наде. Мислим да хришћанин треба да буде јак да може да послужи Богу и као родитељ другачијег детета.

Право да вам кажем, без вере - такав живот је пакао. Сестра једног мог пријатеља има аутистичну ћерку годину дана старију од мене. То више није дете. Живот те жене - мајке - завршио се у личном паклу, у мржњи према свакоме и свакој радости. Прогнозе су, дакле, лоше. Није лако, кажем опет, али моје лично мишљење је да треба чврсто стегнути вилице и дозволити себи жртвовање за своје дете.

[Дуња]

Ovo je tacno, ali isto tako moramo biti svesni da mozda i ne bude tako... Mozda se zaista i rodi dete sa nekim anomalijama. Po meni, razlog zasto ne treba pristati na abortus ne treba da bude nasa potajna nada da ce Gospod na tu nasu "zrtvu" uzvratiti zdravim i pravim detetom... Vrati se na Mocijev odgovor, potpun je.

Да, да, потпун је одговор, а нисам имала на уму ништа другачије од тога што је Моцарт написао. Наравно да свашта може бити, али мислим да је нашем брату у овако тешком искушењу потребно охрабрење ка доброј одлуци за почетак. Исто тако верујем да су грешке у дијагнозама учесталије у односу на нашу представу. Обично реч доктора важи за неприкосновену и то је оно што ми се мање свиђа у оваквим ситуацијама.