Олимпови тренуци радости и неке белешке

[JESSY]

''Smirenost dolazi kao posledica moralnog savršenstva. Istinska smirenost ima osnove u unutrašnjem čoveku. Ona je odraz unutrašnje blagodati duše, blistanja njenih vrlina i njene duhovne preukrašenosti. Ona kao blagodat, unutra izlivena, lik smirenoga čini svetlim i ljupkim.
Smirenost je prava slika naravi i projava duševnog raspoloženja i unutrašnjeg veličanstva smirenoga. Ona, budući nelicemerna i neizveštačena, prosta i tuđa
preterivanju, ima postojan i nepromenjen karakter koji se nikada ne menja ili preobražava iz smirenog u nesmireno, te tako stalno ostaje isto.''

[Arsenija Laric]

  On 26. 10. 2014. at 10:06, Олимп рече

Па ово ће бити најлепши ии најмиришљавији цветић на свету! Хвала ти Арсенија! ^_^

 

I drugi put.

 

[Млађони]

DA li znash kako da prebacim ubuntu unity bar na bottom ekrana..

[Олимп]

  On 26. 10. 2014. at 23:08, Млађони рече

DA li znash kako da prebacim ubuntu unity bar na bottom ekrana..

http://m.webupd8.org/2011/10/how-to-move-unity-launcher-to-bottom-of.html?m=1 погледај нешто овде

[Ljubičasta]

За све који болују од телесне страсти:

 

Лук не треба нагло затегнути, јер може да пукне. Време је велики исцелитељ! Време ће проћи и страст ће да утихне.
Али то време је ради упорне духовне борбе против страсти.
Да се не попушта својој похоти и да се избегава свака прилика за сусрет и разговор са особом према којој се oceћa страст, те да све мисли о тој особи треба одбацивати од себе као смртоносни отров.
То је најгора страст; Господ се гнуша те страсти. Блудници и прељубочинци неће наследити Царство Небеско! Сатана се грохотом смеје над онима који су се оскврнули грехом сладострашћа. Треба да се учимо да на лепог човека гледамо као на створење Божије, и да одагнавамо од себе све похотне страсти, па ће све да нестане. Телесни грехови се очишћују пре свега смирењем. Гашење телесних страсти и њихово потпуно ишчезавање и јесте циљ подвижништва. На лепе људе тада ћете гледати као на букет цвећа, и нећете више осећати никакву похоту, никакву страст. Видећете само хармонију лепоте и пропорцију у свему дивно дело Творчево!

Старац Сава Псково-Печерски

[Млађони]

  On 27. 10. 2014. at 20:32, Олимп рече

http://m.webupd8.org/2011/10/how-to-move-unity-launcher-to-bottom-of.html?m=1 погледај нешто овде

 

Nista ovo je za verzuju 11... ja imam 14.10

[JESSY]

„Неки људи који живе као световњаци упитали су ме:
„Имамо жене и окружени смо житејским бригама, па како онда да водимо усамљенички живот?"
Одговорио сам им:
„Учините свако добро дело за које вам се укаже прилика; ни о коме немојте лоше говорити; ни од кога немојте украсти; никога немојте мрзети; немојте пропуштати службе Божје; никога немојте вређати; не нарушавајте породичну срећу другога човека и будите задовољни оним што вам могу пружити ваше сопствене жене. Ако се будете овако понашали, нећете бити далеко од Царства Небеског".(Свети Јован Лествичник)

[Ljubičasta]

Суштина, значај и сила молитве

Молитва је доказ да сам разумна личност, доказ моје боголикости и залог мог будућег обожења и блаженства. Бог је светлост и зато и моја молитва треба да буде приношена у светлости мог ума и мог срца. Бог је огањ и зато и моја молитва, као и сам живот, треба да буде ватрена. Бог је свеслободан и зато и моја молитва треба да буде слободно отварање срца. Ех, како је богат човеков дух! Само што у срцу свом помислиш на Бога и тек што свим срцем пожелиш да се с Богом сјединиш, Он је истог тренутка с тобом. Ни зидови дома, ни тамнички катанци, ни планине, ни провалије не могу спречити тај разговор створења с Творцем, то побожно стајање душе пред Њим као пред Царем и Само-Животом Који свима даје живот.

Свети Јован Кронштатски

[Олимп]

XXXII

Вера Те моја види, Господе. Она је светлост и даљновид очију мојих.

Вера је моја осећање свеприсуства Твога. Она ми привија колена к земљи и уздиже руке к небу.

Вера је моја додир душе моје с Тобом. Она покреће срце моје на игру и грло моје на песму.

Кад се ласта приближује, ластавчићи се узнемире у гнезду. Јер и на даљини осећају долазак мајке.

Вера је моја узнемиреност моја, јер Ти долазиш, Мајко моја.

Кад ми пријатељ пише писмо у далеком граду мислећи на мене и ја напуштам друге мисли и мислим на пријатеља свога.

Вера је моја мисао о Теби, што покреће Тебе, Најеластичнијега, да мисли о мени.

Кад се одвоји лав од лавице, замуте се очи лаву од туге за лавицом.

Вера је моја туга моја за Тобом, кад си далеко од мене, Красото моја.

Кад сунца нема, најстрашније буре шибају море.

Вера је моја утишаност буре у души мојој, јер светлост Твоја полива ме и умирује.

Очи моје говорише ми: не видимо Га. А ја их умирих речима: заиста, ви нисте ни створене, да видите Њега но Његово.

Уши моје говорише ми: не чујемо Га. А ја их уразумих речима: заиста, ви нисте ни створене, да чујете Њега но Његово.

Ништа од свега што је створено не може видети и чути Њега но Његово. Створено види и чује створено. Само рођено од Њега може видети Њега. И само рођено од Њега може чути Њега. Не може слика видети сликара, али син сликарев може видети сликара. Не може звоно чути звоноливца, али кћи звоноливца чује оца свога.

Око Га не може видети, јер зато је створено - да Га не види. Ухо га не може чути, јер за то је створено да Га не чује. Али Га вид може видети, и слух Га може чути.

Вера Те моја види, Господе, као што рођено види родитеља свога. Вера Те моја чује, Господе, као што рођено чује родитеља свога.

Бог у мени види и чује Бога у Теби. А Бог се не ствара но рађа.

Вера је моја гњурање у бездан душе моје и испливавање с Тобом.

Вера је моја једино озбиљно знање моје. Све друго је дечје сабирање шареног шљунка на језеру.

Вера је моја једино озбиљно занимање живота мога. Заиста, све је друго комедија чула.

Кад кажем: додај ми вере, ја мислим: додај ми Себе, Оче мој и Боже мој.

Свети Николај Велимировић - Молитве на језеру

[Данче*]

О људима данас - Старац Тадеј

Исак Сирин каже у десетом веку: Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа“. Како је данас?

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно

ћеш себи учинити невољу. Не можеш ти да будеш бољи од неких који су попили сву филозофију.

Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом

ништа да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна, и ко се држи истине истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: Ја сам живот, пут и истина.

Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро.

Не везујмо се за земљу него се везујмо за Небо. Земља остаје а Небо вечно траје и вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази.

Ми читав живот беремо плодове сопствених мисли и жеља.

 

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2014-11-18/26.html

[Олимп]

  On 18. 11. 2014. at 11:45, Дани рече

О људима данас - Старац Тадеј

Исак Сирин каже у десетом веку: Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа“. Како је данас?

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно

ћеш себи учинити невољу. Не можеш ти да будеш бољи од неких који су попили сву филозофију.

Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом

ништа да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна, и ко се држи истине истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: Ја сам живот, пут и истина.

Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро.

Не везујмо се за земљу него се везујмо за Небо. Земља остаје а Небо вечно траје и вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази.

Ми читав живот беремо плодове сопствених мисли и жеља.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2014-11-18/26.html

"Ми читав живот беремо плодове сопствених мисли и жеља."

[Данче*]

О Богу - Свети Дионисије Ареопагит

Бог је узрок и почетак свега, суштина свих бића, живот свега живога, разум словесних бића, ум свих умних бића; оних који су од Њега отпали Он је поновно позивање и подизање, а оних који упропаштавају оно што је по природи – обновљење и преображавање; оних који се њишу некаквим неблагочестивим колебањем – свештено утврђење, и постојаних сигурност; а оних који се ка Њему крећу – пут и руководство које ка њему узводи.

Додаћу још да је Он и Отац свих оних бића која су од Њега створена; јер Бог је, заправо, наш Отац, који нас је из небића у биће привео, а не они који су нас родили, и који су од Њега примили и биће и својство да рађају.

Он је пастир оних који Га следе и које напаса, блистање оних који се Њиме просвећују, тајноводство оних који се посвећују у тајне вере, богоначало оних који се Њиме обожују, мир оних који се надмећу, једноставност оних који су једноставни, те јединство оних који се сједињују, надсуштаствени и натпочетни почетак свакога почетка, и благо предавање онога што је скривено, односно, свога познања, према ономе колико је свакоме допуштено и доступно.

 

 

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2014-11-26/26.html

[Олимп]

"Молитвом се ум,мало по мало,ослобађа и утврђује.Душа се испуњава храброшћу и надом.Очишћава се и срце онога који се моли.Овако оснажен човек осећа радост.Колико се више труди на молитви,толико више бива слободнији,и има боље настројење према ближњима.Молитва је лек,снажан и спасоносан.Њу саветујем свим силама своје душе.Она оздрављује,исцељује...Човек се молитвом,мало по мало,ослобађа,и током времена исцељује.Молитва је духовно здравље,сила,помоћ Божја,слобода и све што је добро!"

 

старац Филотеј Каракалски

 

[Ljubičasta]

  On 18. 11. 2014. at 10:51, Олимп рече

XXXII

Вера Те моја види, Господе. Она је светлост и даљновид очију мојих.

Вера је моја осећање свеприсуства Твога. Она ми привија колена к земљи и уздиже руке к небу.

Вера је моја додир душе моје с Тобом. Она покреће срце моје на игру и грло моје на песму.

Кад се ласта приближује, ластавчићи се узнемире у гнезду. Јер и на даљини осећају долазак мајке.

Вера је моја узнемиреност моја, јер Ти долазиш, Мајко моја.

Кад ми пријатељ пише писмо у далеком граду мислећи на мене и ја напуштам друге мисли и мислим на пријатеља свога.

Вера је моја мисао о Теби, што покреће Тебе, Најеластичнијега, да мисли о мени.

Кад се одвоји лав од лавице, замуте се очи лаву од туге за лавицом.

Вера је моја туга моја за Тобом, кад си далеко од мене, Красото моја.

Кад сунца нема, најстрашније буре шибају море.

Вера је моја утишаност буре у души мојој, јер светлост Твоја полива ме и умирује.

Очи моје говорише ми: не видимо Га. А ја их умирих речима: заиста, ви нисте ни створене, да видите Њега но Његово.

Уши моје говорише ми: не чујемо Га. А ја их уразумих речима: заиста, ви нисте ни створене, да чујете Њега но Његово.

Ништа од свега што је створено не може видети и чути Њега но Његово. Створено види и чује створено. Само рођено од Њега може видети Њега. И само рођено од Њега може чути Њега. Не може слика видети сликара, али син сликарев може видети сликара. Не може звоно чути звоноливца, али кћи звоноливца чује оца свога.

Око Га не може видети, јер зато је створено - да Га не види. Ухо га не може чути, јер за то је створено да Га не чује. Али Га вид може видети, и слух Га може чути.

Вера Те моја види, Господе, као што рођено види родитеља свога. Вера Те моја чује, Господе, као што рођено чује родитеља свога.

Бог у мени види и чује Бога у Теби. А Бог се не ствара но рађа.

Вера је моја гњурање у бездан душе моје и испливавање с Тобом.

Вера је моја једино озбиљно знање моје. Све друго је дечје сабирање шареног шљунка на језеру.

Вера је моја једино озбиљно занимање живота мога. Заиста, све је друго комедија чула.

Кад кажем: додај ми вере, ја мислим: додај ми Себе, Оче мој и Боже мој.

Свети Николај Велимировић - Молитве на језеру

 

Divno.Slava Bogu.

[Ljubičasta]

Не бојте се патњи! Не трудите се да се што пре избавите од њих, него их искористите да се учите трпљењу и смирењу. Јер се кроз патње савршава наше спасење. Кроз патњу сазнајемо колико нам је Господ близу: Господ је близу скрушенима у срцу, чујемо у Псалмима Давидовим. Кроз патње схватамо да без Бога ништа не можемо да учинимо. И та свест о сопственој немоћи и слабости одгаја у нама смирење, па се појављује смирена молитва која доноси душевни мир. Тада у душу улази сила Божија која лечи немоћи и надопуњује недостатке. Кроз патње се стиче духовно расуђивање, опит. Понекад за грехе није довољно само покајање, него је потребна и очишћујућа казна, страдање. Признајмо да смо грешници и немојмо роптати и туговати због патњи које доноси живот, него се трудимо да будемо благодарни Богу за искупљујућа страдања, јер је Сам Господ претрпео крсна страдања за грехе света.

Старац Сава Псково-Печерски