Jump to content

Олимпови тренуци радости и неке белешке


Препоручена порука

Живот ти је као торта , ред доброг , ред патњи и ма шта да нас снађе , треба да захвалимо Богу .

Господ каже да свака невоља је прилика да се нешто научимо . Нико не воли да му искушење "закуца на врата " , али ако се појави не треба клонути духом .

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 157
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Када чујете звона са ове ваше Свете Цркве, говорите себи: ето, Господ нас зове к Њему, Господ нас учи: да будемо добри, праведни, свети, бесмртни и вечни. Господ нас зове на молитву, да се помоћу молитве очистимо од греха и зла и наоружамо Вечном истином и вечним добром, еда бисмо се могли одржати када ударе на нас невоље и муке и неправде овога света.
Свeти Јустин Ћелијски

od-danas-crkvena-zvona-ne-zvone.jpg

http://www.ebranicevo.com/pozarevac/zabava/vest/2994/od-danas-crkvena-zvona-ne-zvone.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Космичко празнословље - Протојереј Александар Шмеман

Живимо у епохи козмичког празнословља (празних речи). Новине, радио, телевизија, књиге, школство... све су то оруђа и символи једног планетарног, тоталног и непрекидног "празнословља" које има за циљ да нас омалоуми, да нам главу напуни туђим идејама, да нас присили да мислимо онако како то желе безбожни "господари ума". Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован "празним речима" које се у коначном исходу увек показује као лаж.

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

O NAVIKAMA

Navike imaju moc slicnu prirodnim svojstvima: sledbenik Isusa Hrista treba da stice dobre navike i da izbegava rdjave navike.

Mladicu! Budi razborit i obazriv: u svojoj mladosti obrati posebnu paznju na sticanje dobrih navika: u zrelim godinama i svojoj starosti obradovaces se bogatstvu koje si bez truda stekao u mladosti.

Ne smatraj malo vaznim ispunjenje tvoje naizgled najbeznacajnije zelje: svako ispunjenje zelje neizostavno ostavlja svoj utisak na dusu. Utisak moze biti ponekad veoma snazan, i moze da sluzi kao pocetak opasne navike.

Da li je znao kockar kada je prvi put dodirnuo karte da ce ta igra biti njegova strast? Je li znao covek sklon bolesti pijanstva da pocinje samoubistvo dok je ispijao prvu casicu? Tako nazivam tu nesrecnu naviku koja unistava i dusu i telo.

Jedan nesmotren pogled cesto zadaje ranu srcu; nekoliko ponovljenih pogleda toliko produbljuju tu ranu da se ona jedva izleci dugogodisnjim molitvama, dugogodisnjim podvigom i placem.

Vaspitaci i nastavnici! Stvarajte u mladezi dobre navike, odvlacite je, kao od velike nesrece, od porocnih navika.

Porocne navike su kao okovi na coveku: one ga lisavaju moralne slobode, nasilno ga drze u smrdljivom blatu strasti.

Za covekovu pogibiju dovoljna je jedna porocna navika: ona ce stalno otvarati ulaz u dusu svim grehovima i svim strastima.

Nauci se da budes skroman: ne dozvoljavaj sebi nikakvu odvaznost, cak ne dozvoljavaj sebi da dotaknes bliznjeg bez krajnje nuzde – i navika skromnosti ce uciniti da velika vrlina celomudrenosti za tebe bude sasvim prikladna. Tvoji bliznji osetice zalog skromnosti u tebi, i zato ce pred tobom biti bez imalo odvaznosti, kao da, puni trepetnog strahopostovanja, stoje pred miomirisom svetinje.

Nista tako ne uzdrmava celomudrenost kao navika odvaznosti, slobodnog obracanja, koja je odbacila zakone skromnosti.

Nauci se da budes uzdrzan u jelu: uzdrzavanjem ces pruziti zdravlje i krepkost telu, a umu posebnu bodrost, tako neophodnu u delu spasenja, veoma korisnu i u zemaljskim vezbanjima.

Prozdrljivost nije nista drugo do rdjava navika, nerazumno, nezasito zadovoljavanje zloupotrebom izopacene prirodne zelje.

Nauci se na najjednostavniju hranu. Ona je, naviknes li se na nju, ukusnija od najprobranijih jela, da i ne govorim o tome koliko je zdravija od njih.

Kakvu slobodu i moralnu snagu daje coveku navika na jednostavnu hranu, naizgled tako nevazna, materijalna navika! Takva navika iziskuje izuzetno male izdatke za hranu, veoma malo vremena i sasvim malo truda za njeno pripremanje. Siromahu, sviklom na obicnu hranu, siromastvo ne pada tesko.

Kako je tezak prelazak od bogate i prefinjene trpeze ka obicnim jelima! Mnoge ljude primorale su okolnosti da ucine taj prelazak, i mnogi su presavsi izgubili zdravlje, cak su se moralno pokolebali. Od te nesrece sacuvala bi ih razborita i blagovremena navika na obicnu hranu.

Narocito je za coveka koji zeli da posveti sebe sluzenju Hristu navika na obicnu hranu, moze se reci, bescena po svojim posledicama: ona dozvoljava da se izabere najosamljenije mesto za zivljenje, cini nepotrebnim ceste odnose sa ljudima – ona uklanja sve razloge za rasejanost i tako omogucuje potpuno predavanje molitvi i razmisljanju o Bogu.

Svi svetitelji su narocito vodili racuna o navici umerenog uzimanja hrane, ali i o navici na obicnu hranu. Cena dnevne hrane apostola Petra iznosila je nekoliko novcica.

Kako je uzasan porok pijanstvo! To je strast, bolest: ona ulazi u telo tako sto se popusta zelji, a prelaskom u naviku stice onu snagu koju poseduje prirodna osobina.

Hristov sluzitelj treba da se cuva od pijanstva, ali i od navike mnogog uzimanja vina, jer ono izaziva silna uzbudjenja u telu i pobudjuje u njemu zivotinjske zelje. I ne opijajte se vinom, u kome je razvrat,[1] rekao je apostol. Dozvoljeno je uzimanje vina u sasvim maloj kolicini; ako ne mozes da se ogranicis na umerenu upotrebu, bolje ces uciniti ako se potpuno odreknes vina.

Pimen Veliki je rekao: “Podvizniku je od svega potrebniji trezven um.”[2] Vino oduzima coveku sposobnost da sacuva trezvbn um. Kada se podviznik izlozi dejstvu vina, tada oslabelom i pomracenom umu pristupaju njegovi neprijatelji, i um vise nema snage da se bori protiv njih. Sputan dejstvom vina, on se povlaci u ponor greha! U jednom trenu bivaju unisteni plodovi dugotrajnog podviga, jer Sveti Duh odstupa od opoganjenog grehom. Eto zasto je prepodobni Isaija, egipatski otselnik, rekao da ljubitelji vina nikada nece biti udostojeni duhovnih darova:[3] ti darovi, da bi ostali u coveku, zahtevaju stalnu cistotu, mogucu jedino u stalnoj trezvenosti.

Srebroljublje, plahovitost, nadmenost, bezobzirnost zlocudne su bolesti duse, i nastaju zato sto porocne teznje ispomazu palu prirodu. Posredstvom navika one narastaju, sazrevaju, porobljavaju coveka.

Po tom zakonu postupa i telesna pozuda, iako je prirodna palom coveku. Blazen je mladic koji, cim se u njemu prvi put pojavi pozuda, shvati da ne mora da se predaje pozudi, da treba da je obuzdava Bozijim zakonom i razboritoscu. Pozuda obuzdana pri prvim njenim zahtevima lako se pokorava umu i vec slabije iznosi zahteve, dejstvuje kao nevoljnik vezan lancima. Zadovoljena pozuda pojacava zahteve. Pozuda kojoj razum preda vlast nad covekom time sto ona dugo i stalno postize zadovoljenje vec gospodari, kao tiranin, nad telom i nad dusom, unistava i telo i dusu.

Sve strasti se razvijaju u coveku zato sto im on popusta; ucestalim popustanjem sklonost prelazi u naviku, a kroz naviku strast postaje nasilni gospodar nad covekom. “Boj se zlih navika” – rekao je prepodobni Isak Sirijski – “vise nego demona.”[4]

Cim gresna zelja, ili strast, pocne da dejstvuje u nama, treba je odbiti. Sledeceg puta ona ce da deluje vec slabije, a napokon i da potpuno utihne. Ali ako postize zadovoljenje, ona svaki sledeci put dejstvuje sa novom snagom, stice sve vecu vlast nad dobrom voljom, i na kraju stvara naviku.

Sagresenja koja smo navikli da cinimo izgledaju nam neznatna, koliko god bila teska. Novo sagresenje uzasava dusu, i nece se ona brzo odluciti da ga ucini.

Strasti su zle navike; vrline su dobre navike. Ovde je rec o onim strastima i vrlinama koje je covek stekao i usvojio svojom delatnoscu, svojim zivotom. Ponekad su u delima otackim strastima nazvana razna svojstva bolesti, koju je pad izazvao u nama, razne vrste gresnosti, zajednicke svim ljudima; sa tim strastima se radjamo; vrlinama se nazivaju covekova prirodna, naravna, dobra svojstva. Takve strasti i takve vrline ne stavljaju nikakav odlucujuci pecat na coveka; taj pecat stavlja sklonost, usvajana dobrovoljno, stalnim ili cestim zadovoljavanjem te sklonosti, stalnim ispunjavanjem njenih zahteva.

Sluga Hristov mora da izbori sto vecu slobodu od rdjavih navika, da mu one ne bi zabranile hod ka Hristu. On mora da se udaljava ne samo od direktno gresnih navika nego i od svih koje vode u greh: na primer, od navike na raskos, od raznezenosti, rasejanosti.

Ponekad najbeznacajnija navika vezuje nase noge, i ostavlja nas na zemlji – a morali bismo biti na nebu.

Mladicu! Ponavljam ti spasonosni savet: dok se nalazis u moralnoj slobodi, izbegavaj zle navike kao okov i tamnice; stici dobre navike, jer one cuvaju, utvrdjuju, potvrdjuju moralnu slobodu.

Ako se neko u zrelom dobu spremio da sluzi Hristu, i, po nesreci, vec stekao mnogo porocnih navika, ili navika raskosi i raznezenosti, koje obicno drze dusu u stanju slabosti, taj ne mora da se predaje uniniju i dvodusnosti; on mora da hrabro stupi u borbu protiv zlih navika. Pobeda nad njima nije nemoguca, uz Boziju pomoc.

Odlucna slobodna volja, osenjena i ukrepljena Hristovom blagodacu, moze da pobedi i najzapustenije navike.

Navika se na pocetku zestoko odupire onome ko hoce da skine njen jaram; isprva izgleda nepobediva, no vremenom, tokom neprestane borbe protiv nje, pri svakom nepokoravanju njoj, ona postaje sve slabija.

Ako se u produljivanju borbe, zbog ko zna kakvih neocekivanih okolnosti, desi da budes pobedjen, ne zbunjuj se, ne padaj u beznadje: ponovo pocinji borbu.

Prisilnu borbu protiv porocnih strasti Bog uracunava coveku u mucenistvo, i koji je u toj borbi odneo pobedu, taj dobija venac ispovednika, jer se podvizava radi Zakona Hristovog.

Milostivi i svemoguci Gospod prima svakoga koji Njemu dolazi, pruza desnicu da pridrzi nase slabosti. I zato, makar sav bio u zlim navikama, kao u teskim lancima, ne ocajavaj u sticanju slobode. Stupi u nevidljivu bitku, bori se hrabro i nepokolebivo, velikodusno podnosi svoje poraze. Ponekad nas Bog prepusta same sebi da bismo opitno poznali koliko smo slabi u takvoj svojoj samoci, i da bismo se zbog tog poznanja neodstupno drzali Boga, jer On jedini moze da pobedi greh u onima koji istinski zele da vide da je greh u njima pobedjen. Amin.

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

ASKETSKI OGLEDI

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

O NAVIKAMA

Огромно хвала на овим јаким и бодрим поукама Љубичаста!

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Људи су бескрајно уображени и убеђени да себе познају. 
Сергеј Јесењин је рекао да “сваки човек неку белегу има, залогу детињства, незарастао чир” што делује јако реално и мало песимистички. 
То је један реални песимизам који не мора да буде трајан - ради на себи, колико можеш више, а на себи радиш најбоље кад себе упознајеш."

Јеротић

"Ја сам спреман - нашао сам шлем."

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Огромно хвала на овим јаким и бодрим поукама Љубичаста!

:slavaaa: 

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

<3

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Душа није материјалне природе, нити је чулном оку видљива. Она је свеукупност наших осећања, размишљања, жеља, стремљења, сазнања, намера срца, слободне воље, умних моћи, савести, дара вере и наде у Бога. Душа је бесмртна, и зато је она бесцени дар љубави Божије људима."

 

Архимандрит ЈОВАН Крестјанкин

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

О оговарању

Ако заиста волиш ближњега како кажеш, помоли се тајно, а не да исмеваш човека. То је начин који је угодан Господу. А и ово нека ти не остане непознато, па ћеш се чувати да не осудиш људе који се спотакну: док је Јуда био ученик Христов, разбојник је припадао убицама; и чудо, како да се у једном магновењу зби са њима таква промена.

Ко хоће да победи духа оговарања, нека кривицу не приписује ономе који је пао, већ демону који га је оборио. Јер, нико баш нарочито не жели да греши против Бога, мада нико од нас не греши принудно.

Знао сам човека који је јавно згрешио, а тајно се покајао. И онај кога сам осудио као блудника, беше већ пред Богом невин, умилостививши га искреним обраћењем.

Никада се немој устручавати пред оним који у твоме присуству оговара ближњега, него штавише реци: „Стани, брате! Ја сваки дан падам и у теже грехе. Па, како могу да га осуђујем?" Тако ћеш једним замахом начинити два добра: једним леком излечићеш и себе и ближњега.

Један од најкраћих путева да се добије опроштај грехова јесте: не осуђивати. Не судите, и неће вам се судити (Лк.6,37). Као што се ватра противи води, тако је и осуђивање страно ономе који хоће да се покаје.

Немој осуђивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце.

Свети Јован Лествичник

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Св. Тихон Задонски у једном свом писму каже да се у Царство Божије не иде од победе ка победи, него углавном од пораза ка поразу, али да долазе они који после сваког пораза уместо да седну и да га оплакују, устају и иду даље..Подвиг се састоји управо у томе:да никада не седнемо да оплакујемо. Плакати се може успут, плакати се може и на путу, можеш да заплачеш кад дођеш до циља, паднеш на колена пред Спаситељем и кажеш:"Опрости, Господе! На сву твоју љубав ја сам одговорио низом издаја, али сам ипак дошао к Теби а не неком другом"
Митрополит Антоније Блум

201317041412163036-600x400.jpg

http://www.pravmir.ru/zachem-nam-nuzhna-vera-audio/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наш циљ је да живимо православно, а не само да говоримо или пишемо православно. Видиш, зато једна проповед не поучава, не утиче на другог човека, ма колико да је добра, уколико проповедник не живи у складу са својим речима.

-Cтарaц Пајсијe Светогорaц

 

10881555_898257813527544_309044759708127

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10881555_898257813527544_3090447597081278013_n.jpg?oh=36be429277cb8b6d6c9fbe51844e2091&oe=55269AB5&__gda__=1425817055_641b6d3dadaae152948f60efeceeab75

10906426_898258090194183_602153823724056https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10906426_898258090194183_6021538237240560214_n.jpg?oh=34188823d9b59d8d7e841ce5ecafe457&oe=55435CEA

 

Братство Манастира Св. Јован Бигорски-Македонија

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од срца вам хвала људи!  :bighug:заиста nasznak

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема потребе да сазнајемо нaднебеске тајне, не трагајмо за тиме да сазнамо оно што је скривено, или оно шта се односи на будућност. За спасење је неопходно да верујемо, да испуњавамо заповести и да свагда очишћујемо своје срце. Зато, нека Христос постане наше срце и наш живот.

 

СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ

 

                                                          el_greko.jpg

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све што радиш, из срца ради

Отац Тадеј

 

Послушање је веће од поста и од молитве. Онај који је непослушан узалуд се моли и узалуд пости. Господ не прима његове молитве, зато што је у ратном стању са ближњима. Свети Оци кажу сваки је посао Божански посао и треба га радити од срца, треба да се труди човек да га ради као Богу а не као људима. А у раду, када радимо, било где, у цркви, у администрацији, свуда има неправде и неких који избегавају рад и бољу плату имају од оних који се труде и раде. 

Сваки посао на Земаљској кугли и у васиони је Божански посао и ништа не бива без Промисла Божијег и без допуштења. Свако добро је Промисао Божија, сваки негативни поступак појединца то је допуштење од Господа. Он зна зашто је то допустио. Човек треба да вежба да осам сати ради из срца, да се моли из срца и онда је сва концентрација у срцу јер кад се ради из срца то је као Бог. Срце и ум имаће успех, а не само ум. Да се потрудиш да се мислено измениш и да се сјединиш срцем са Богом да знаш да је Бог љубав.

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...