Олимпови тренуци радости и неке белешке

[Олимп]

1. Кад се молиш чувај се лености, јер молитва лењивца празне су речи.

2. Пажљиво читај Свето Писмо и оно ћете отргнути од нечисте помисли.

3. Ако се будеш стално и усрдно занимао читањем Светог Писма и испуњавао заповести, Божија милост биће с тобом.

4. Размишљај о делима Божијим и не буди лењ на молитви.

5. Спавај мало и умерено и Анђели ће те обилазити.

6. Не занемаруј Богослужење, да ти у томе не буде ни камен спотицања ни замка.

7. У цркви ни најмање не говори.

8. Не скривај од свог духовног оца грех који си учинио.

9. Не отварај своје помисли свакоме, осим онима који могу лечити твоју душу.

10. Према свима буди пријатељски расположен, али не слушај свачији савет.

11. Ако си ти прво престао бити сарадник греху, онда тек говори у име Господа, и поучавај оне због којих се хули на име Господње. Пошто су они мртви и одречени од живота Господа, потруди се да они напусте своја мртва дела, да оживе и да се припреме за пример и углед.

12. Ко не прима твоје поруке, више му их не говори.

13. Не предлажи другоме никакво правило, пре него што га сам будеш испунио на делу.

14. Највећа од свих бесмислица јесте следеће: заповедати другоме: заповедати другоме да ради оно што ти сам не испуњаваш, јер никакве користи нећемо добити ми од туђег дела.

15. Не говори преко срца , него благогласно (искрено), и речи твоје нека служе за поуку. Сети се да од речи долази и слава и срамота.

16. Говори без раздраживања, и говор твој да буде прожет разумом и мудрошћу као и твоје молчаније. Угледај се на премудре наше Свете Оце, чије су речи увек биле разборите и мудре, као год и њихово ћутање.

17. Језик твој нека увек следује разум, зато што су речи противне разуму сличне бодљикавом трњу и врховима игала.

18. Чувај се лажи, иначе ће она удаљити од тебе страх Божији.

19. Нека твоја уста говоре увек само истину.

20. Предмет твога говора да увек буде благодарење Свевишњем Богу; тиме ћеш постати достојан да добијеш од њега још веће благо.

21. Не распитуј се о рђавим делима, него што даље од њих држи своју душу.

22. Не почињи празне разговоре, а онима који на то не пазе не поклањај пажње, да се шта рђаво не би прилепило за твоју душу.

23. Никада се не куни, било у сигурним, било у сумњивим питањима.

24. Ако си се предао Богу, Чувај све његове заповести, а што ти се нареди извршуј марљиво, ништа не изостављајући. Јер ако мислиш да штогод изоставиш, онда ти се неће опростити твоји пређашњи греси; а ако се тврдо решиш да испуниш све, онда буди уверен да су ти ранији греси опроштени.

25. Твоје мисли треба непрестано да су заузете Божијим заповестима, и свим силама труди се да их испуниш, не пропуштајући ни једне, јер иначе од твоје душе може се направити сместиште свих нечистота.

26. Кад прилазиш неком послу, а не видиш при томе вољу Божију, одустани од тога по сваку цену.

27. Не ради по примеру онога који је слабији од тебе, него онога који је савршенији од тебе.

28. Нека ти служе за пример и углед они који од свег срца љубе Господа и увек су готови на добра дела. Не стиди се тражити од њих упутства за живот, зато што су они савршени у добродетељи.

29. Увек се сећај одласка из тела и држи стално на памети вечиту осуду. Ако тако будеш поступао, нећеш никад погрешити.

30. Сам у себи мисли и говори: нећу провести на овом свету више од данашњег дана, и никад нећеш сагрешити пред Богом.

31. Свакога дана говори у себи: ово је последњи дан који ћу још проживети на овом свету, и сачуваћеш себе од грехова.

32. Пре свега молитву непрестано изговарај, и увек заблагодари Богу за све што ти се догоди.

33. Изоставимо све што пружа спокојство нашем телу. Ценимо сасвим ниско свој живот, да би живели с Богом, који ће нас на дан Страшног суда питати, да ли смо гладовали ради Њега, били жедни, трпели наготу, осећали скрушеност, уздисали из дубине свога срца, испитивали сами себе да ли смо достојни Бога. Дакле, прилегнимо скрушености, укоравајмо себе за грехе, да би имали уза се Бога. Презримо тело да би се спасла душа.

34. Умири сваког дана да би остао жив; јер ко се боји Бога тај ће бити увек жив.

35. Стално буди на опрези, да не би запао у леност и нерад.

36. Презри све што је светско и одбаци га од себе; иначе ће те светски таласи удаљити од Бога.

37. Мрзи све оно што може да шкоди твојој души.

38. Што год радиш, ради са стрпљењем, и Бог ће ти помоћи у свим делима твојим, и у свему што би ти се догодило.

39. Буди благодушан у свему, ма шта да радиш по вољи Божијој.

40. Заволи смирење, и оно ће покрити све твоје грехе.

41. Буди смирен у свима данима свога живота, и прихватај се свега што је добро.

42. Онога који је слабији од тебе у врлинама рачунај равним себи; а онога који ти је раван у врлинама, сматрај као много зрелијег од тебе у савршенству.

43. Не завиди ономе ко избија на површину, јер боље је да све људе рачунаш већим од себе, да би с тобом био сам Бог.

44. Ако те почну хвалити за твоја дела, нити се томе радуј, нити се тиме наслађуј, скривај своја дела уколико ти је могуће; Не дозволи себи да коме говориш о својим делима, и увек се старај да нађеш начина да те људи не хвале.

45. Чувај се да се не прочујеш по неком од својих дела.

46. Ако те неко на правди укори за неки грех, смири се тада, и добићеш венац.

47. Научи свој језик да чешће говори "опрости ми", и добићеш смирење.

48. Нека ти то постане навика да сваком приликом, у свако доба и свакоме брату говориш "опрости ми". Понављајући то стално, брзо ћеш достићи до смирења.

49. Знај да смирење није ништа него сматрати све људе бољима од себе. Увек имај на уму да си ти крив за многе грехе. Главу своју приклони к земљи, и спремај језик да одговориш ономе ко те увреди: "опрости ми!" Једини предмет твога размишљања нека буде смрт.

50. Сластољубив човек није способан ни за какво дело.

51. Не буди сластољубив, јер Бог не слуша сластољубиве.

52. Мрзи на тело и његове утехе, зато што су оне пуне зла.

53. Ако те напада гнев, што пре отерај га подаље од себе, и бићеш радостан у свима данима свога живота.

54. Никада се ни на кога не срди, и свима праштај.

55. Ако те неко укори неправедно, не љути се.

56. Не буди славољубив, и не хвали се у своме срцу говорећи: "ја сам то и то урадио, ја имам тај и тај успех". Такве помисли заударају таштином, и ко је се њима испунио, постао је боравиште нечистих духова.

57. Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људску.

58. Божије заповести не погази из обзира према човечанској љубави.

59. Не буди лицемеран, ни притворен, а још мање лажљив.

60. Нека пред људима и не изгледаш толико праведан, али сам у себи буди мудар, кротак, благородан, стрпљив, ревностан, и човекољубив.

61. Сваку ноћ заливај сузама своју постељу, и смируј се пред Христом Господом, да Он заглади твоје грехе и да те обнови, да ти да помоћ за извршење добрих дела, и да ти дарује у наслеђе своје вечно Царство. Амин.

Свети Антоније Велики

[JESSY]

Савети о духовном животу

Свети Отац Алексеј Мечов

- Како човек може задобити смирење? Окрени се ка унутра чешће; сматрај себе горим од других.

- Без обзира у који си грех пао, покај се; Господ је са отвореним рукама спреман да те прими.

- Буди као дете у свему –како у питањима вере, тако и у питањима живота.

- Пази на себе. Желиш да живиш духовним животом – пази на себе. Сваке ноћи испитуј шта си радио током дана. Захваљује Богу за добро и кај се за лоше.

- Из разлога што је „Молитва Господња“ скраћено Јеванђеље, треба јој се прићи са припремо.

- Ради на подизању своје млађе браће и сестара; утичи на њих примером; запамти да ће покупити твоје мане. А Господ ће те сматрати одговорном за то.

- Када видиш нешто лоше у онима око тебе, одмах гледај на себе – да ли си ти можда узрок тога? Када те лоше помисли нападну, посебно у цркви, мисли о томе пред Ким стојиш или отвори срце и реци: „О Госпођо, помози ми.“

- Ако си нападнут мислима сумње, нарочито пред Свето Причешће, одмах реци: „Господе верујем, помози моме неверју!“

- Не треба да осуђујеш друге; у туђој кући, ако служе мрсну храну у посни дан, нема потребе да будеш презрив и да је одбијеш. Код куће можеш да се искупиш за овај пропуст, или појачањем физичког поста или, још важније духовним постом, т.ј. обуздавањем раздражљивости, неосуђивањем, итд.

- У свему човек треба да се понаша на следећи начин: нешто треба да се учини; мисли одмах како би Исус Христос чинио у том тренутку. И нека те ова мисао увек води. На овај начин све лоше и грешно ће постепено да те напусти.

- Не благосиљам да о било коме кажеш било шта, што би могло да покрене кружење трачева; о поучном, међутим, или благотворном, наша је дужност да говоримо.

- Да је лако спасити се, требали би да сви постанемо Светитељи још одавно.

- Лоше помисли су те напале – веома је могуће да се ниси молила довољно. Мораш их одагнати. Чим приметиш лоше мисли – ако постоји само једна, почни да се молиш; ако их има више, узми озбиљну књигу, или почни да радиш нешто.

- У цркви стој даље од оних који воле да причају.

- Време је да одагнаш неозбиљне мисли; мораш усвојити озбиљан став према свему.

- Није достојно постати раздражљив, није достојно... Жели срећу свима, и сама ћеш бити срећна (савет против зависти).

- Ти не слушаш духовног оца; то значи да ниси одана Богу. Преклињем те, ради Бога, пази на себе, ради Бога, буди пажљива... Царство Небеско на силу се узима (Матеј 11:12) и само они ко јисе присиљавају ће се радовати. А ти једва да си прст подигла.

- Установи строгу дисциплину у свом живот, у свим видовима; време за учење, време за читање, итд. Ако треба идеш негде – напред, да читаш нешто – зашто не; али у свему овоме установи поредак.

- Баћушка је ово сматрао нечим неопходним, нужним. Живећи у дому, иако ме нико није спречавао, нисам могла да се уклопим у било који оквир, нисам могла да успоставим никакав распоред; у основи, нисам видела неку потребу за таквом дисциплином.

У исто време, желела сам да ми Баћушка да радим нешто као врсту (спољашњег) подвига, и питала сам га за то. У почетку ми није одговорио, али када ме је питао да ли сам развила режим, одговорила сам да једноставно није ишло. Слушао ме је у тишини, и никада ме није укорио, али у одговору на питање да ми да подвиг, коментарисао је са осмехом: „Рекао сам ти: установи одређени распоред (у твом животу), а ти ми увек говориш да не можеш.“

Тек тада су ми се твориле очи, и видела сам свој ужасан став према саветима Баћушке – непослушност и недостатак озбиљности. Нисам давала много значаја једноставном и наизглед „чудном“ подстицају да дисциплинујем свој живот, али Баћушка, како је изгледало, гледао је на то, као на врсту „подвига“ за мој карактер. Касније ме је опет подсетио на ово веома озбиљно: „Дисциплинуј свој живот, без пропуштања...“

- Молитва захтева мирноћу, а ти је немаш тренутно. Ти биваш одвучена у различитим смеровима. Такоће, умараш се веома физички. Под таквим условима, молитва неће ићи добро. Пре свега је потребна мирноћа; не можеш бити уземирена. Ја сам увек у стању да се молим, али ти не можеш очекивати то од себе. Када живот иде као твој сада, човек се мора молити умом и не обраћати пажњу на то да срце не одговара. Проникни у речи молитве и не брини, нека само буде са умом, моли се некако, али моли се, моли се.

Немој захтевати од себе оно што не можеш дати сада. Не падај у очајање. Твој живот ће се смирити и тада ће бити могуће, али не сада; сада не можеш.

- Исусова Молитва – то је озбиљан посао. Мораш стално имати Господа пред собом, као да стојиш испред неке веома важне угледне личности, и да се хвалиш у константном разговору са Њим, тада ћеш искусити узвишено расположење.

[napoleon bonaparta]

Odlični saveti!

Uprkos svemu osnova za ispunjavanjem ovakvih saveta jeste volja. Ako si ljen i nemas volju, tesko da ces bilo sta postici od ovoga. Moj najveci problem ....

Postoje li neki saveti za "odricanje" lenjosti?

[JESSY]

Postoje li neki saveti za "odricanje" lenjosti?

Više interesovanja, manje lenjosti 170fs799081

[Олимп]

Поуке старца Пајсија

* Онај ко је велики грешник има много основа да се смирава, а велико смирење привлачи благодат Божију. Потом је довољно да човек само избегава поводе, или разлоге како је не би изгубио.

* Физичка телесна борба престаје кроз пост, бдење и молитву, ако нема гордости.

* Богохулне помисли су од ђавола, а не од човека.

* Исусова молитва је најефикасније оружје против ђаволових помисли.

* Онај ко се духовно подвизава, бори се против непријатеља ђавола, а после тога ђаво напада њега. Човек који победи невидљивог непријатеља, биће овенчан од Христа.

* Било да се молимо за себе, или за друге, молитва треба да буде умносрдачна. Туђе невоље постају наше. За молитву се претходно треба припремити.

* Уколико је човек духовно зрелији, утолико мање права тражи од живота.

* Страдања чисте и просветљавају човека. Не постоји ништа узвишеније, јер превазилазе и молитву "Господе Исусе Христе..."

* Отров (жалост) постаје сладак, када се са њим духовно суочиш.

* Деци која су сада мала, што је могуће више помозите добрим, како би и она што пре схватила дубљи смисао живота. Добрим.

* Ви млади, који желите духовно да се узвисујете, мораћете да напустите склоност ка насладама и да се окренете трудољубљу.

* Узроци који изазивају богохулне помисли су ови:

а) Гордост и борење које превазилази наше могућности.

б) Бављење питањима хришћанског учења за која нисмо меродавни.

* Основне особине истинског покајања су:

а) Када постоји истинско чувство безвредности.

б) Када у срцу, поред чувства безвредности, постоји снажно чувство утехе и поуздања.

г) Када нема тескобе.

* Треба да се непрестано молимо, Да изучавамо отачке књиге колико год можемо и да појемо, када смо жалосни.

* Магови немају никакву власт и њихова магична демонска дејства не "хватају" хришћане. Делују само ако:

*

а) Нема чисте исповести и

б) када некоме чине неправду. У таквим случајевима дају власт ђаволу.

* Треба да отворимо своје срце добрим духовницима и да слушамо оно што нам говоре. Тако ћемо се умирити.

* Наша упокојена браћа очекују наше молитве као што утамничени очекују посете најближих.

* Веома често телесни болови рађају духовне утехе и то треба Да примамо са радошћу.

* Деца треба изузетно много да пазе на то да поштују родитеље. Када деца дрско одговарају и не поштују родитеље, као прво, дају Повода да их напусти благодат Божија и постају пријемчива за демонске утицаје и деловања.

* Наше је да се старамо како да пружимо спокојство и Богу и ближњему, а што се тиче нас, Бог се стара о нама, На неки начин је дошло до духовног споразума. Да ми с поуздањем гледамо према Богу и да радимо за Њега, а Он да гледа на нас: "Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас." (1 Пт 5, 7)

* ... Бог се занима и стара и о најмањим појединостима Својих малих створења! Колико се више занима за нас, за које је све то саздао и који смо обличје Његово? Будући, међутим, да смо слепи, не видимо Његову промисао којом нас штити.

* Када човек живи једноставно, када има скромно мишљење о себи и осећа неопходност очинске бриге Божије, с вером Богу оставља сваку бригу о себи и онда га Он пресени промислом Својим и милошћу Својом. Тада душа потпуно јасно види помоћ Божију коју јој Он пружа и радује се.

Једино што ми треба да желимо јесте да дејствује љубав и промисао Божија, како, када и ако Он то жели. Када човек поседује такву веру и вољу, онда види чуда Божија - и самога Бога - онда је непрестано уз Њега, у свакој ситуацији. Међутим, треба свакако да одбацимо било какву световну помоћ и свој ум.с поуздањем да поверимо Богу, без оклевања и чиста срца. Тада одмах долази благодат Божија нашега Христа и пресењује нашу душу.

Када, дакле, човек као циљ има тражење Царства Божијег и стицање Божанске Правде, онда својој души пружа све.:

Међутим, неки људи имају погрешну представу, мислећи да могу свој ум потпуно да упосле старањем за световна и материјална добра, а да истовремено могу да очекују да се Бог о њима стара. Они не поступају добро. То ће их упропастити, јер ти људи ће остати заробљени у љубави према свету.

* Једино решење је да постанемо свесни своје ситуације, да се исповедимо своме духовнику и да смерно чинимо све што он од нас тражи.

Данас је свет све побркао, не зна шта чини, потпуно је испустио контролу над кормилом из својих руку. И то зато што нико од нас не жели да га контролишу. Свако хоће да иде кроз живот неометано, по својој вољи. То је међутим, потпуна катастрофа, јер истина је да је Бог човеку подарио слободни избор (да је елободан да чини оно што хоће), али му је подарио и знање и тако му је пружио способност да зна да сам, са могућношћу слободног избора не може да постигне ништа добро ".. .без мене не можете чинити ништа" (Јн 15, 5).

Када дакле човек слободно користи свој слободни избор, а да притом нема у виду своју немоћ, онда пада у прелест. Ти људи све што виде покушавају да објасне разумом. Њима, уместо благодати Божије, влада разум и тако ум човеков постаје прелаштен. То је страшно.

Данас само ово говорим људима и инсистирам да то чине:

а) да постану свесни своје ситуације и колико су удаљени од Бога,

б) да се покају и

в) да се смерно исповедају...

Са свим својим проблемима треба да се суочавамо са трпељивошћу, добрим помислима и смирењем, како би могла да нам помогне благодат Божија.

* Из искуства знам да се у овом животу људи деле у две категорије. Једна категорија људи личи на муву, а друга на пчелу...

Свима који дођу код мене и оптужују друге, па ме оптерећују, кажем тај пример и тражим да изаберу у којој категорији људи желе да се нађу и да у складу са тим траже не би ли нашли друге људе из исте категорије.

* Од тога какве помисли има, види се на ком се духовном нивоу налази човек... Када неки брат има наопаке помисли треба добронамерно и смирено да се трудимо да их учинимо бољима. То је наша обавеза.

* Питање: Старче, шта је подстакло наше светитеље не само да пате и да подносе мучеништво, него и да се непрестано радују, док ми не можемо да поднесемо ни ујед комарца?

Одговор: Све је садржано у томе да имамо добро усађену помисао. Ако нам је помисао утемељена у вери, нико не може да је помери... Добра помисао може да ниподаштава болове и мучења.

* Човек је слободан и добром помишљу побеђује сваку страст и сваку жељу и све што из њих происходи.

За човека не постоји "не могу", постоји само "не волим" и "не желим". То су једини разлози да каже да нешто не може.

* Треба да "растеретимо" своју душу од страсти и да допустимо да дејствује благодат Божија. Што се боље свако од нас очисти, то више дејствује благодат Божија. А када се душа савршено очисти од својих прохтева и у потпуности се смири, онда види и благодат Христа нашега, увиђа како се остварује све што је Христос обећао.

* Само оно што се чини из усрдности има вредност у духовном животу.

* Ми данас поседујемо тежњу да све морамо да разумемо, све да сазнамо. У својим кућама имамо велике библиотеке, у прсте знамо Добротољубље, али ништа од делања.

* Човек може само онда да напредује и да има добробити, када успе да стигне дотле да своју вољу сведе на нулу зарад воље Божије.

* Христос љуби сва своја чеда једнако, сва Његова чеда, међутим, не поседују једнаку усрдност.

* Онај ко поседује непоколебљиву веру у Христа, заједно с њом поседује у себи и све благодатне дарове.

[Олимп]

POKAJANJE, SMIRENJE, TRPLJENJE

POKAJANJE

-Pokajanjem se dopunjuje nedostatak dobrih dela. Isak Sirijski: Zalostiti se u umu i kajati se, to prevazilazi sav trud tela.

-Ko se udostojio dostizanja samopoznanja, dostigao je pocetak i kraj mudrosti.

-Najpre misli o svojoj nistavnosti.

–Nije toliki prestup cinjenje greha, kao bestidnost posle greha…Nesreca nije u tome sto si pao, nego sto ne ustejes, nije u tome sto si sagresio, nego sto si uporan u grehu.

–Niko nije tako blag i milosrdan kao Gospod, ali onome koji se ne kaje, ni On ne prasta.

–Nema neoprostivog greha osim nepokajanog.

–Boga ne ljute toliko gresi koje smo pocinili, koliko nedostatak zelje da se promenimo.

–Zakhej, cim je doneo odluku da se popravi, nazvan je sinom Avramovim.

-Ako covek samoga sebe kori u svakoj nevolji ce osecati mir.

-Pokajanje je jedina garancija za pravilnu molitvu.

-Sv. Jefrem Sirin: Pokajanje coveka je praznik za Boga.

–Ako covek peva Bogu mnoge himne divljenja i blagodarnosti, a ne oseca svoju gresnost, nista mu ne vredi. To osecanje gresnosti vodi pokajanju, a pokajanje Hristu.

–Istinsko pokajanje donosi osvecenje. Da bi se pokajala, dusa mora da se probudi. Bez blagodati dusa ne moze da se pokaje. Ljubav Bozja cini sve, ona moze da se posluzi i bolescu da bi coveka privela pokajanju. Ako ne postoje preduslovi da Hristos udje u nas onda nece doci do pokajanja. Ti preduslovi su: smirenje, ljubav, molitva, zemni pokoni, metanije, trud Hrista radi.

-Tri su uzroka nekajanju: neznanje sta je greh, gordost i stid.

–Koja su prva vrata za Carstvo Nebesko. To su skrusenost ili ispovedanje svoga nistavila pred Bogom, nasuprot oholosti.

–Svaki koji se brine za spasenje, stavlja se u duznost da uvece ispita svoju savest i kad utvrdi sve nepravilnosti koje je u toku dana dopustio –ocisti ih pokajanjem.

–Pokajanje se svrsava unutra i spolja; placem srca i dragovoljnim podnosenjem ponizenja i nevolja.

–Ne odlazimo pokajanje, sveti oci kazu: Danas podji, danas, napred za Gospodom.

–Pokajanje je majka zivota. Darove primamo pokajanjem.

–Pocetni lek od svih grehova jeste pokajanje.

–Kajanjem se dusa cisti i kupa.

–Kada se covek jednom istinski pokaje, ne treba da misli o gresima ucinjenim da ne bi opet zgresio.

–Kad neko vidi svoje grehe kao pesak morski, to je pocetak prosvetljenja duse i znak njenog zravlja.

–Istinsko pokajanje se sastoji u zadobijanju osetljivog srca.

-Pokajanje je ociscenje savesti.

-U kojoj god duhovnoj meri da se nalazimo imamo potrebu za pokajanjem.

-Pokajanje jeste izvinjenje Bogu za nase grehe.

–Osecaj gresnosti je veci dar od dara velikih sozercanja.

–Prvi stepenik ka pokajanju: Ukoloni se zla i cini dobro.

-Pokajanje je promena naseg shvatanja zivota.

–Coveku u ovome zivotu dolazi Carstvo Bozije kroz srdacno pokajanje.

–Vera, strah od Bozijeg suda, pokajanje, molitva, ispovest, suze, umnozavanje molitve i pokajanje, dovodi do delimicnog oslobodjenja od strasti, od cega se radja nada. Nada umnozava podviznicki trud, molitvu, suze, produbljuje osecanje greha, usled cega raste strah koji dovodi do najdubljeg pokajanja. Ono zatim privlaci Bozije milosrdje i dusa se udostojava blagodati Svetoga Duha.

–Ko se kaje, Gospod ce takvom dati Carstvo Svoje i nece se opominjati grehova njegovih, kao sto se nije opominjao grehova razbojnika.

–Pokajanje nije samo u tome da se vise ne cine losa dela, nego da se pokazuju dobra dela u jos vecoj meri. SP: ‘Prinesite plodove dostojne pokajanja’ (misli se na dobra dela). Zbog toga je Gospod je prokleo smokvu iako je imala listove.

–Pokajanje se naziva grckom recju ‘metanoja’, sto bi znacilo izmena svoga uma.

–Pokajanje, to je srce skruseno i smireno.

–Ko mrzi svoje grehe, taj prestaje da gresi.

-Pokajanje poradja cuvanje zapovesti.

-Covek ne moze da se pokaje bez telesnog napora i smirenoumlja.

–Pocetak pokajanja zapocinje se paznjom prema sebi.

–Gledaj da se greha tj. pokajanja ne setis onda kada bude vreme i mesto jedino za ocajanje (pakao).

–Najpouzdaniji znak na osnovu koga svaki gresnik zna da li su mu gresi oprosteni od Boga, jeste taj da osecamo takvu mrznju i odvratnost prema svim gresima, da cemo pre pristati da umremo nego da opet dobrovoljno sagresimo pred Gospodom.

–Ne mogu se rane ocistiti od gnoja ako se ne otvaraju. Otuda ne moze biti ociscenje bez pokajanja.

–‘Ako pred Gospodom iskreno okrivis sebe, smatraces nas (demone) za paucinu’. Demonima nista tako ne daje snagu u napadima kao to sto ih neispovedjene gajimo i sakrivamo u srcu.

–Kao sto voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrsati grehe. Kao sto slova u nedostatku vode brisemo drugim sredstvima, tako i duse koji nemaju suza izgladjuju i odstranjuju svoje grehe tugovanjem, uzdasima i dubokom setom.

–Bozija milost ide jedino pokajniku u susret.

–Ako ti je srce omeksalo, bilo od pokajanja pred Bogom, bilo od poznanja beskrajne ljubavi prema tebi, ne gordi se prema onima kojima je srce jos tvrdo okorelo. Seti se kako si dugo i ti bio tvrda i okorela srca.

–Obelezja istinskog i verodostojnog pokajanja su:

1. osecanje nedostojnosti, 2) snazno osecanje utehe i uzdanje u milost Boziju, 3) odsustvo uznemirenosti.

–Istinsko pokajanje sastoji se u tome da covek prvo na savesti oseti greh svoj, da oseti bol, da zaiste da mu Bog oprosti i tek onda da se ispovedi. Samo u tom slucaju ce stici uteha Bozija. Zato uvek preporucujem pokajanje pa ispovest. Samo ispovest nikada ne preporucujem (s.Pajsije). Kada, medjutim pocinimo neki greh svesno i posle toga se pokajemo, treba da se pomolimo da od posledica naseg greha ne proizidje neko zlo.

–Radosti mogu da prekrivaju grehe, da ih potiskaju u nas, ali oni i tada nastavljaju svoje delovanje. Tada covek pocinje da otupljuje i postaje neosetljiv, zato sto potiskuje svest, a na srcu pocinje polako da se hvata led, sto je prepreka pokajanju.

-Ava Alonije: Ako zeli, covek od jutra do mraka moze dospeti do bozanske mere. Ovo govori da za oduhovljenje zivota nisu potrebne godine. Za jedan sekund covek moze da se nadje, umesto u paklu, u raju, samo ako se pokaje. Pokajanje treba da bude nasa svakodnevna briga.

–Kada budes stigao u oblast suza, onda poznaj da je um izasao iz tamnice ovoga sveta i zakoracio u putovanje novoga veka.

–Ako ljubis pokajanje, ljubi i bezmolivije, jer bez bezmolivija ne biva pokajanje. Steci sebi bezmolivije, brate, kao snazan zid. Bezmolivije te uzvisuje iznad strasti, jer ti s njima vodis borbu odozgo, a one s tobom odozdo.

-Duh Sveti u nama prebiva bez obzira na to sta mi radili cekajuci nase obracanje, a Gospod tek po smrti razdvaja definitivno Duha Svetoga od onih koji su odbijali ceo zivot da to cine. Jer, kako bi se neko pokajao ako ne Duhom Svetim. Duh Sveti u nama cini i da zelimo i da mozemo i da hocemo. Nikad to nije samo ljudsko.

-Skruseno raspolozenje dolazi od svagdasnjeg secanja na nase grehove. Ne treba se udubljivati u svaki greh pojedinacno, jer to moze biti zamka djavolova, vec treba osecati da smo krivi.

–Delo pokajanja je jednostavno, samo uzdah i reci: Sagresio sam, necu vise.

–SP: ‘Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo Nebesko’.

SMIRENJE

Smirenje i bez dobrih dela moze mnoge grehe da oprosti.

-Sv.Jovan Lestvicnik: Nisam postio, nisam bdio, nisam lezao na zemlji, nego sam se smirio i odmah i brzo me spase Gospod.

-Sv. Makarije Veliki: Smireni nikada ne pada. Kuda ce i pasti onaj koji je nizi od sviju.

-Smirenje je velika visina, cast i dostojanstvo.

–Ako neko poseduje svest o svojoj gresnosti, a pokajanje ne oseca, to znaci da ne poseduje smirenje.

-Bog sa nama ima probleme, jer mislimo za sebe da smo pravi i zbog toga sto sudimo drugima. Ne osecamo potrebu za Njegovom pomoci, a samim tim lisavamo se blagodati Bozije koja nas spasava.

-Smirenje ima veliku moc i unistava djavola. To je za njega najveci udarac. Jednom je jedan sveti monah imao vidjenje andjela, za koga je posumnjao da je demon. Da bi to proverio, rekao je tom bicu da kaze: Svjati Boze, Svjati Krepki, Svjati Besmrtni, pomiluj nas. Demon u nalicju andjela je to izrekao ali nije mogao da kaze i ‘Pomiluj nas’. Da je to rekao postao bi andjeo. ‘Za pomiluj’, potrebno je smirenje.

-Istinsko smirenje ne govori, ne smirenoslovi, ne upotrebljava fraze kao sto su ‘ja sam gresnik, nedostojan, manji od svih’. Smiren covek se plasi da kroz smirenoslovlje ne padne u tastinu.

–Sveti Isak Sirin: Dokle god covek ne zadobije smirenje, ne zadobija nagradu za svoja dela. Nagrada se daje ne za dela nego za smirenje. Majka mnogih dobara nije trud, nego smirenje.

–Dusa se smiruje recima: Tako mora da bude.

–Smirenje je najteza nauka za coveka.

-Bogu je mnogo bolji smireni gresnik nego li gordi pravednik.

-Nacin da sve privedemo Hristu jeste samo nacin krotosti. Krotoscu zadobijamo ljude, a smirenjem odgonimo djavole i prizivamo sebi u pomoc andjele. Krotki i smireni imaju manje iskusenja u ovom zivotu, tj nalaze pokoj dusama svojim.

-Smirenje su vrata Carstva Nebeskoga. Put ka smirenju je telesni trud, poslusanje i pravda srca. Smirenje se javlja i od ozaloscenosti prema Bogu, ili i od straha Bozijega.

-Bog dopusta mnogo vece iskusenja na gorde nego li na smirene. Smirenje je opravdalo carinika i bludnog sina.

-Napredovanje coveka ka Bogu jeste smirenje, jer koliko se neko spusta u smirenju toliko se uspinjuje u napredovanju.

-Covek sa mnogo briga ne moze da postane krotak i smiren.

-Ovo je smirenje: cutati, ne prepirati se, potcinjavati se, drzati spusten pogled, imati smrt pred ocima, istrpeti vredjanje, biti nesklon samougadjanju, biti trezven, nikoga ne razdrazavati i nikoga ne prezirati.

-Onaj ko sebe smatra nistavnim, ispunjava celo Sveto Pismo.

-Smirenoumlje je monahov venac. Ako ni u koga nemas poverenja da mu poveris svoja iskusenja, to je dokaz da nemas smirenja. Jer ko je smiren, na sve ljude gleda kao na svete, a ne sebe kao na gresnika.

-Smirenoumlje je kada cinis dobro onima koji ti cine zlo. A ako to ne mozes, onda samo cuti.

-Kada lukavi ne podize na nas borbu, onda treba da se jos vise smirivamo, jer nas Bog stiti znajuci nasu slabost.

-‘Draze mi je sagresenje sa smirenoumljem, nego pobeda sa gordoscu’.

-Put ka smirenju jesu i telesni napori.

-Ko je stekao mnoge vrline, a ipak misli da je malo sta dobro ucinio, on ce zbog samog tog smirenja dobiti najsvetliji venac.

-Kada covek veruje da je gori od svih ljudi, onda ce jedno ‘Gospode pomiluj’, koje on izgovori za ceo svet, vredeti vise nego hiljadu ,Gospodi pomiluj’, koje izgovori neko drugi.

-Dobro je ako covek stremi da dostigne visinu drevnih svetitelja, ali samo ako se podvizava prosto i smireno. Potrebna je i paznja.

-Smirenje se zadobija borbom.

-Smirenima se daje blagodat.

-Za smirenje je potrebno cisto srce i ljubav. Smirenje i ljubav idu zajedno.

-Duhovni covek smatra za svoje dobro ukoliko se nalazi u gorem polozaju nego drugi.

‘-Uverio sam se da je najveci podvig smirenje i ljubav’.

-U svakom podvigu mora preovladati smirenje. Ako se ne smiris, i ne oslobodis svetovnog duha na snagu ce stupiti duhovni zakon.

-Ko se uzdize, ponizice se.

-Kad spoznamo sebe, smirenje dolazi na prirodan nacin i postaje covekovo stanje.

-Neka se svako stavi u polozaj drugoga.

-Duhovno napredovanje postoji tamo gde ima mnogo smirenja.

-Ne trudite se da zadobijete ljubav, molitvu, post, bdenje i ostale vrline. Uzalud cete se truditi, jer nam Bog nece pomagati, ukoliko nije prisutno smirenje.

-Demoni se nicega ne plase koliko smirene duse. Najpre pretrpi, smireno trazi i cekaj.

-Blagadat dejstvuje tamo gde postoji smirena pomisao.

-Kada govoris, govori smireno, a ne kao ucitelj.

-Pocetna vezbanja regruta za vojsku Hristovu jesu vezbanja poslusnosti i smirenja.

–Onaj ko se naucio smirenju privlaci blagodat Boziju.

–Sad kad odlazim na nebo, cini mi se da ce me Bog upitati: Sta ces ti ovde? (ovo je u smirenju rekao jedan svetitelj).

-Ako nema smirenja, ne mozemo da zavolimo Hrista.

–Gde ima smirenja tu nema potistenosti.

–Sveto smirenje cini coveka bogocovekom.

–Ako zelis da razmisljas kao pravi duhovni filozof, onda sve sto ne valja pripisuj svom ‘rdjavom ja’, pa ces se uvek smirivati.

-Smirenje je u tome da verujes da su svi ljudi dobri. Kad recimo cujes za nekoga nesto negativno, ne veruj u to. Sve i svakoga voli, ni o kom ne misli rdjavo i za sve se moli.

-Ako u dubini duse budemo mislili da je svaki nas bliznji bolji od nas, Milost je Bozija blizu.

-Sta je smirenje? Saznanje da smo gresni. Najvise zna onaj koji govori: Nista ne znam.

–Za smirenost jedan svetitelj je rekao: ona nema jezika da govori zlo drugima, nema ociju da vidi tudje zlo, nema usiju da cuje tudje zlo.

–Veliko je delo kada covek postane svestan samoga sebe i srcem uvidi da je u ropstvu greha.

–Kao sto vojnik koji stice sve vecu slavu zbog svoje hrabrosti, tako i covek treba da se smirava sto vise napreduje u duhovnom pogledu.

–U smirenju je sve lako.

–Sveti Antonije: Zavoli smirenje i ono ce pokriti sve grehe tvoje. Ne smatraj sebe ucenim i mudrim, inace ce propasti trud tvoj i ladja tvoja doplovice prazna do obale.

-Smirenje Makarija Velikog zadivljavalo je i demone. Rece mu jednom demon: Ima samo jedno u cemu te ja ne mogu savladati. Ali to nije post, jer ja ne jedem nikad nista, to nije ni bdenje, jer ja nikad ne spavam. Nego sta je to, pita ga starac? Tvoje smirenje.

–Cesto sa nama bivaju mnoge nevolje i teskoce ovde na zemlji i sve to zato sto se nismo jos smirili. Kad se dusa smiri i pokori volji Bozijoj, onda za nas prestaju stradanja i patnje. Jer tada su i stradanja i patnje nekako mili srcu i dusi. Sve shvatamo drugacije. Sasvim se drugo razumevanje zivota tada kod nas ispoljava. Kad se dusa smiri, kad se pokori volji Bozijoj, tada duhovi zlobe vise nemaju vlasti nad njom. Jer je dusa pod okriljem blagodati Duha Svetoga.

-Koliko se dusa smiri, toliko joj se otkrivaju tajne nebeske. Takva osoba sve shvata na duhovan nacin, stvari shvata mnogo dublje on onih koji su godinama studirali mudrost ovoga sveta.

-Sto vise neko poznaje Boga on se vise smiruje.

-Isak Sirin: Ponizi sebe i videces slavu Boziju u sebi.

–Onaj koji nije poslusan zapovestima Bozijim, taj ne moze steci smirenje. Prema stepenu poslusnosti biva nase i smirenje.

–Ukoliko covek napreduje u vrlini, utoliko se ukrasava smirenjem, te mu tada i najmanji gresi izgledaju veliki.

–Smirenje se stice kroz uvrede, rane i ruzenja.

–Sto jedan covek vise napreduje u duhovnom sazrevanju i ociscenju srca, to mu izgleda nizina u kojoj se nalazi sve niza, a visina kojoj stremi sve visa.

-Kada se nalazis u periodu dusevnog mira i nemas rat, tada se smirivaj jos vise, jer mozes pasti u gordost.

-Ljudi koji nemaju poslusnosti i smirenja nemaju ni mudrosti ni ljubavi.

–Smirenog i krotkog postavi i u pakao i njemu ce biti dobro.

-Dok se covek ne smiri, ni strasti ne moze pobediti, a ni duhovne darove steci.

-Kada sedite u keliji nemojte misliti da ciniti nesto veliko.

-Kad se dusa seca smrti, postaje smirena. Dusa u koju se Hristov mir useli, pristaje da kao Jov sedi na djubristu i druge da vidi u slavi. Tada je dusi drago sto je gora od svakoga.

–Odbacivsi pravednu ili nepravednu optuzbu odbacio si spasenje.

–Nevolje i bol radjaju smirenje.

-Nasa dobra dela su ugodna Bogu samo kada se cine sa smirenjem, o cemu Hristos govori: ‘Kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno.…’

-Stremeci ka tome da vidis svoja dobra dela, padas u nemoci i strasti.

–Opasno je kada vidis svoj duhovni napredak ili svoje vrline. To je ocigledan primer prelesti i otpadanje od Boga.

–Ko ide putem odbacivanja sopstvene volje i razuma, taj dostize poznanje svoje slabosti i smirenje.

–Nas um ne moze da pokori strasti dok ne bude isamaran i ne pozna svoju slabost i ne smiri se.

–Sveti Oci kazu: Ako vidis mladica kako hita na nebo, spotakni mu nogu, tj. ne dozvoli mu da padne u gordost.

–Nagradu Gospod ne daje za delanje nego za smirenje.

–Revnost se ohladjuje kada je sujetna.

–Padovi se dopustaju radi smirenja, a smirenje cuva vrline. Bez posrtanja ne moze se doci do smirenja.

–Smirenoumnje je plod razuma, a razum plod iskusenja.

–Kada se smirimo onda se i nasa dela osvecuju. Sa smirenjem Gospod i mala dela prima, a bez smirenja ni veliki podvizi nisu Mu ugodni, sto vidimo na primeru fariseja.

–Namerni greh radi smirenja je bezumnje. Ko namerno padne u nadi na pokajanje, ‘taj podlo hodi pred Bogom’.

–Spokojstvo = trpljenje i smirenje.

-Molitva i post jesu mocna oruzja, ali bez smirenja nisu delotvorna.

-Kako dostici smirenje: 1) ispunjavanjem zapovesti Bozijih, ‘kad ispunite sve’…

2) poznanjem svoje nemoci i kroz iskusenja. Pravednik koji ne poznaje svoje nemoci nalazi se u opasnosti, 3) secanje na prosle grehove donosi tugu u srcu i smiruje dusu,

4) od poslusanja se radja smirenje, 5) padanje u strast po dopustenju Bozijem, kako bi smo videli nasu gnusobu.

–Siromasni duhom sebe ubraja u poslednje. On smatra da svi mogu da ga gaze.

–Sam Gospod govori da ce smirimo i tada ce se nasa zalost okrenuti na radost i u cudu cemo pitati sebe, zasto smo se toliko zalostili i mucili.

–Gord se covek boji ukora, a smireni ne. Ko je stekao Hristovo smirenje, neprestalno se ukoreva i raduje kada ga drugi ruzi, a zalosti kada ga ljudi hvale. Ali ovo je tek pocetak smirenja.

-Gordoj dusi sve smeta, dok je smirenom coveku sve dobro.

–‘…I kada bi me pitali kakav dar od Boga zelim, rekao bih: Duh smirenja kome se Gospod raduje, vise nego bilo cemu drugom’. Zato se Djeva Presveta slavi na nebu i na zemlji.

–Najvisi dar Duha Svetoga jeste smirenje.

–‘Ranije sam mislio da Gospod cini cuda samo zbog molitava svetitelja. Sada sam pak uvideo da Gospod cini cuda i na molitvu gresnika, samo ako mu je dusa smirena’.

–Kada spoznamo svoje grehe, onda pocinjemo da sa stidom gledamo druge, cak i bestidne zene, jer su i one cestitije od nas, buduci da tako drsko grese ne znajuci Boga, dok nase srce pristaje na grehe, iako smo verujuci.

–Starac Tihon je mnogo govorio o smirenju: Svako jutro Bog blagosilja coveka jednom rukom. Kad vidi smirenog coveka blagosilja ga sa dve ruke.

-Starac je verovao da je blagodat Bozija uzrok svakoga dobra. Usled svog dubokog smirenja, optuzivao je sebe za svako zlo koje bi se desilo.

–Pre nego sto su se upustili u teske duhovne borbe i strogo podviznistvo, nasi svetitelji su uznapredovali u smirenoumlju. Na taj nacin ih je stitila blagodat Bozija i podvizi nisu naskodili njihovim telima.

–Smiren covek ne tezi da bude ucitelj drugima. On samo slusa. Kada pak zatraze njegovo misljenje, on ce ga dati sa smirenjem.

–Prihvati nepravdu kao veliki blagoslov, jer tako dobijas nebeski blagoslov. Ipak, nemoj zeleti nepravdu jer to moze biti prikrivena ‘plemenita zloba’.

–Smiren covek je pobozan i cutljiv, i zato je srodan blagodacu ispunjenoj Bogorodici Mariji, koja je, iako je ponela u sebi ovaplocenog Logosa, cutala dok se Logos nije rodio i Sam progovorio u vreme kada je to trebalo.

–Hristos hoce smirenje, sve ostalo tvori Njegova blagodat.

–Ako hoces da se smiris, budi onda poslusan.

–Covek koji ima smirenja nikada nece reci ‘ja’ nego ‘pomisao mi kaze’, ili ‘Oci kazu’,odnosno, govori kao ucenik.

–Smirenje bez dobrih dela, kazu Sveti Oci, spaslo je mnoge, ali su dobra dela bez smirenja mnoge pogubila i udaljila od Boga.

–Umece kojim odgonimo gordost jeste ‘da pripisemo Bogu sva svoja dobra dela’.

–Smirenje se radja u covekovom srcu i od mnogo molitava.

–Smirenouman je onaj ko u tajnosti ima stogod moze da se pogordi i ne gordi se, vec smatra sebe prahom zemaljskim, zemljom i pepelom. Smirenje je Hristova haljina.

-Istinski delatelj smirenoumlja poznaje se i po tome sto mu je obljutavilo da bude svetu po volji, svojim delima ili recju, a u njegovim ocima slava ovoga sveta nema vrednost.

-Sveto Pismo kaze da se od trudova i muka dobija smirenje: I ponizi se u mukama srce njihovo (Ps 106,12)…I opet: Dodjoh k njima s gnevom velikim i istrebicu ih u zemlji neprijatelja njihovih. Onda ce se smiriti srce njihovo neobrazano, i onda ce se pokajati za svoje grehe.

–Pravednik koji ne poznaje svoju nemoc ima svoje delanje na secivu noza, ne buduci daleko od pada i od lava koji nanosi stetu. Ko ne poznaje svoju nemoc, lisen je smirenoumlja.

–Najvece koristi od smirenja su: spasenje nase duse, po reci: Ponizih se, i spase me (Ps 114,6). Druga korist koju sticemo smirenjem jeste da se Bog seca nas samo ako imamo smirenje i izbavlja nas od nevolja i neprijatelja. To proizilazi iz reci Psalmopevca, koji veli: U ponizenju nasem opomenu nas Gospod i izbavi nas od neprijatelja nasih (Ps 135-24). Smirenje nam omogucuje da budemo naslednici Carstva Nebeskoga, po svedocenju Spasetelja: Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najveci u Carstvu Nebeskom (Mt 18,4). Smirenje donosi ne samo spasenje, nego i slavu od Boga i od ljudi, po recima nasega Isusa Hrista Spasitelja: Koji se ponizi uzvisice se (Mt23,12). Smirenje cini da coveka u njegovoj dusi posecuje i odmara Blagi Bog, po Prorokovoj reci: Na koga cu pogledati, veli Gospod, do na smirenoga i krotkoga koji drhce od Mojih reci (Isaija 66,2). –Sveti Isak Sirijski: Kao sto senka sledi za telom, isto tako za smirenjem sledi milost Bozija. Trudi se da budes nipodastavan i ispunices se casti Bozije. Ne trazi da budes postovan kad si iznutra pun rana. Optuzuj cast i nemoj je ljubiti, da ne bi postao obescascen. Budes li sebe nipodastavao, kako ne bi bio castvovan, Bog ce te projaviti. I ako se istine radi budes optuzivao, Bog ce dopustiti svim Svojim sazdateljima da te hvale, otvarajuci pred tobom dveri slave tvoga Sazdatelja, i hvalice te, jer si ti, zaista, po Njegovom liku i podobiju.

–U vreme kada smirenje caruje u tebi, pokoravace ti se dusa i zajedno s njom sve ce ti se pokoravati, jer se u tvom srca radja mir od Boga. A ako si izvan toga, bices gonjen ne samo od strasti, nego cesto i od dogadjaja. Zaista, Gospode, ako se sami ne smirimo, neces prestati da nas smirujes.

-Istinsko smirenje se radja od poznanja, a istinsko poznanje se radja od iskusenja.

-Smirenoumlju sledi obuzdavanje i uzdrzavanje, a tasta slava je sluziteljka bluda i delo gordosti.

-Napredovanje coveka jeste smirenje, jer koliko se neko pogruzava u smirenju, toliko se uzisuje u naredovanju. Ko se smiruje, smiruje djavole, a ko se ne smiruje, tom se djavoli rugaju.

–Smirenoumnom svi s postovanjem ustupaju da govori. Oci sviju paze kakve reci izlaze iz njegovih usta, i svako iscekuje njegove reci kao reci Bozije. Takvom coveku drugi ljudi poklanjaju paznju kao Bogu.

–Znaci po kojima se raspoznaje onaj koji ima istinsko smirenje su: sebe smatra gresnijim od drugih, smatra da nikakvo dobro nije ucinio pred Bogom, krivi sebe uvek, svugde i u svemu, nikoga ne prekoreva, svagda svakoga hvali i slavi, nikada ne sudi, ne podastava niti ogovara nikoga, uvek cuti i ne govori nista bez zapovesti ili bez preke potrebe, a kada bude upitan i bude hteo da odgovori, cini to kratko, stalozeno i jasno, kao da je prisiljen i stidi se govoriti; ne svadja se ni sa kim zbog vere ili zbog drugog cega, nego ako reknu dobro, onda i on tako kaze, a ako li reknu zlo, kaze: ‘Ti znas’; mrzi sopstvenu volju kao nesto pogubno; ima uvek oboren pogled; ima uvek smrt pred ocima; ne govori taste stvari i nikada ne laze; ne govori protiv pretpostavljenoga; radosno trpi ukore, nipodastavanje i stete; mrzi odmor i ljubi trud; ne podbada nikoga i ne podastava nicije znanje.

–Da bi se zastitio od gordosti kada te drugi hvale, ti reci sebi: Ljudi imaju dobro misljelje o meni jer me ne znaju kakav sam.

–Pitanje jeste znak smirenja. SP: Sve cini sa savetovanjem.

–Ukoliko se ne smiris ni poslusati neces moci. Ako ne slusas onda ni ne volis.

–Gordost znaci da sve mogu sam, a smirenje znaci da nista ne mogu sam. Smirenje je svest da moramo da saradjujemo sa drugima.

TRPLJENJE

–Bog kaznjava one koje voli da bih ucinio jos boljim.

–Zrtva bez roptanja donosi nam u zivotu mnoge mirne i svete dane.

-Za hriscanina je najvaznije od svega na nauci da trpi, a da pritom ne misli da je postigao nesto veliko.

-Blago coveku koji sa strpljenjem i sa nadom u Boga podnosi sva stradanja u zivotu. Njegov jedan dan pretegnuce na merilima nebeskim mesece i godine bezboznika koji ili se veseli bez stradanja ili strada bez strpljenja i nade u Boga.

-Blago coveku koji ne ropce na stradanje nego ispituje uzroke svoga stradanja sa strpljenjem i nadom u Boga.

-Svaki koji pretripi nesrecu sa blagodarnoscu Bogu, primice venac mucenika.

–Pravo trpljenje je onda kada stradamo a nismo krivi.

–Malodusnost je majka mucenja, trpljenje je majka utehe.

-U nevoljama nema zla. Jedino zlo je greh. Nevolja gradi trpljenje. SP: Radujte se braco kada padnete u razlicita iskusenja, znajuci da vasa kusenja vere grade trpljenje.

-Nevolje smiruju i ujedinjuju ljude. Kada je Crkva bila gonjena, svi hriscani su imali mir i ljubav prema sebi i drugima.

-Kada trpeljivo podnosimo svoje probleme i obracamo se Bogu za pomoc, zapazamo da nam On daje najbolje moguce resenje. Nazalost, u nase vreme ljudi su veoma nestrpljivi. Mi ne pokazujemo ni najmanju sklonost ka trpljenju.

–Trpljenje je strasno za onoga ko ne ocekuje nagradu na kraju borbe.

-Bog nagradjuje za trpljenje do onog casa do koga covek trpi krotko.

–Tek kada budemo strpljivo podnosili sramocenja od ljudi, ne za zla, nego za dobra dela, e, tak onda ce to biti ugodno Bogu.

–Ako u teskim trenucima govoris sebi da ti je jos malo stradanja zbog grehova tvojih, u tom slucaju dobro postupas.

-Bog ce najpre kusati strpljenje stradalnika i dace vremena tiraninu da jede iz cinije nepravde svoje.

-Onaj ko nema trpljenja, mnogo se muci. Recimo, mraz mu se tada cini dvostruko jacim, a zega dvostruko nesnosnija.

-U svemu je potrebno stpljenje, a posebno u duhovnim stvarima.

-Najpravilnije je da covek prihvati teskobe radosno, ma sta da se dogodi, i da oseti da je on kriv.

-Onaj ko misli da ce bez molitve i trpljenja pobediti iskusenja, taj ih nece odagnati od sebe, nego ce se jos vise zaplesti.

–Netrpeljivost je plod gordosti.

-Da bi nam nevolje posluzile na spasenje, sebe moramo smatrati za prah i pepeo. ‘Svi koji hoce da zive pobozno bice gonjeni’…’Kroz mnoge nevolje valja nam uci u Carstvo Nebesko’. Ako nemamo nevolje padamo u mnoge strasti. SP: ‘Svacim smo ugnjetavani, ali ne i potisteni’. To znaci da ne treba da budemo malodusni, ne treba da ropcemo, nego da blagodarimo Bogu. Nevolje su u ovom zivotu neminovne; SP: U svetu cete imati zalosti.

-Gospod je proslavljen krstom i stradanjima. Car slave se nije proslavio onda kada je mnogoljudni grad klicao: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje. Nego kada su mu pripremana stradanja i krst. ‘Sada se proslavi Sin Coveciji ‘(Jn,13,31).

–Nevolje nam pokazuju stanje u kojem se nalazimo.

-Covek koji dobrovoljno ne ostavlja greh, nehotice privlaci na sebe nevolje.

–Bog trpi sve ljudske slabosti, ali coveka koji stalno ropce ne trpi nego takvoga coveka kaznjava.

-Cesce citaj zitije sv. Save Osvecenog, uceci se trpljenju.

–Kada covek ne ropce zbog neke teskoce u kojoj se nadje, nego slavi Boga, onda djavo puca od besa.

–U nama je zlo. Nemamo ljubavi i samo zato ostale ljude ne dozivljavamo kao bracu nego se sablaznjavamo o njih. Ukoliko se sablaznjavamo, znaci da zlo nije izvan nas nego u nama…Pomislite na Boga, na Presvetu Bogorodicu i andjele koji vide sve ljude na zemlji-kao da se nalaze na nekom balkonu i gledaju na trg na kome je okupljeno mnogo ljudi-jedni kradu, drugi se svadjaju, treci telesno sagresuju. Kako ih trpe. Kako oni trpe sveukupno zlo i greh koji postoji na svetu, a mi ne mozemo da otrpimo svoga brata! To je strasno.

–Ne treba se uznemiravati zbog nepravde u ovom zivotu koje su nam naneli bilo ljudi, bilo demoni, jer Bog belezi te nepravde i sa kamatom ih cuva u Svojoj nebeskoj stedionici.

-Strpljenje je znak po kome se razlikuju dobri od rdjavih, pravedni od nepravednih, pa zato i Sveto Pismo kaze: Sve sto ti naneseno bude, primi, i u smernosti svojoj trpi,jer se zlato cisti u vatri a covek u strpljenju.

[Олимп]

Драги моји,

често прочитам нешто јако лепо и племенито, желим то поделити, па нема адекватне теме где бих то поставио. Тако да ову тему посвећујем томе, и неким својим белешкама.

Свако ко осети потребу да у овде пише, нека изволи, бићу благодаран! :bendoff:

Велики :4869:

 

 

[Олимп]

"Имајући Христа у срцу, бој се да га некако не изгубиш, а са Њим и спокојство срца. Горко је почињати изнова, а напори да се после отпадања поново приљубимо уз Њега биће тешки и стајаће нас многих горких суза. Држи се свим силама за Христа. Задобијај га и немој губити свету смелост пред Њим."

 

 

У ово сам се много пута уверио...

[JESSY]

Kad se borimo po Bogu, zadobijaju se dve vrste blagodati: jedna je uteha Svetog Duha, koji dušu ispunjava radošću, mirom, nasladom, itd. Druga se naziva opit iskušenja. Ova blagodat opita se neizbrisivo utiskuje u dušu, odnosno ne napušta srce, budući da je sjedinjena sa srcem koje je opitno doţivelo iskušenje. Prva blagodat, blagodat Svetog Duha, ponekad odlazi, a ponekad dolazi. U vreme iskušenja, korisnija je druga blagodat ili opit, jer prosvetljuje dušu saznanjem kako da ih proĎe. Budući da opit dolazi od iskušenja, zna kako da dušu izbavi iz pogibelji kad god se ona pojavi. Iskušenja koja podnesemo s trpljenjem nagraĎuju nas mudrošću iskušenja i na taj način postajemo istinski filosofi. Ako se ne smirimo, pouke koje dobijamo posredstvom iskušenja neće se prekinuti. Egoizam stvara iskušenje, ali zato iskušenje obuzdava egoizam.

 

                                                                               

[Олимп]

Kad se borimo po Bogu, zadobijaju se dve vrste blagodati: jedna je uteha Svetog Duha, koji dušu ispunjava radošću, mirom, nasladom, itd. Druga se naziva opit iskušenja. Ova blagodat opita se neizbrisivo utiskuje u dušu, odnosno ne napušta srce, budući da je sjedinjena sa srcem koje je opitno doţivelo iskušenje. Prva blagodat, blagodat Svetog Duha, ponekad odlazi, a ponekad dolazi. U vreme iskušenja, korisnija je druga blagodat ili opit, jer prosvetljuje dušu saznanjem kako da ih proĎe. Budući da opit dolazi od iskušenja, zna kako da dušu izbavi iz pogibelji kad god se ona pojavi. Iskušenja koja podnesemo s trpljenjem nagraĎuju nas mudrošću iskušenja i na taj način postajemo istinski filosofi. Ako se ne smirimo, pouke koje dobijamo posredstvom iskušenja neće se prekinuti. Egoizam stvara iskušenje, ali zato iskušenje obuzdava egoizam.

 

                                                                               

Хвала Богу на овоме, и вама Џеси што сте ово објавили овде! :bendoff: :0442_feel:

[Олимп]

О речи

 

Свети оци пишу: “...и открива се словесна природа твари.” Све је било створено Речју, и човеку који се уподобљава Речи, односно Христу

 

открива се словесна природа. Св. Амвросије је свуда, ма где да погледа, ма шта да чује, налазио ову словесност, па је зато и говорио у причама, сликовитим причицама и стиховима (случај с ексером на трему). Свет који је створен Речју јесте огромна књига. Књига Живота. Али може да је чита само онај који на њу гледа чистим оком и чистим срцем. Цело Писмо је Богом надахнуто и корисно за учење, за разобличавање, за исправљање, за поучавање у праведности.³⁰ То је речено о Светом Писму, али се исто може рећи и за створени свет, јер је и то писмо, и оно је нацртано великом десницом Свете Тројице.

 

***

 

Због чега истина постоји, а људи не могу да јој поверују, не могу да постану причесници њене силе? Људима је отежано проницање у смисао речи, отежано им је да постану причесници силе речи и самим тим им је отежана спознаја истине – само дејством (моћи) греха. То је последица пада, преступања заповести Божије. Адам није послушао Реч, односно сам се одрекао поимања смисла, као да се одвојио од њега и у трену је грех испунио пукотину која се створила. Уосталом, сама ова пукотина, сама ова празнина и јесте грех, извртање. Он нам као некакав покров сада заклања истину и смисао речи.

 

Ево због чега је тешко разликовати речи у њиховој потпуној сили и у њиховом истинском смислу. Исто тако је тешко разликовати предмете у сумраку. Пут васпостаљања могућности слушања Речи и Његовог поимања и причешћивања Њему – ево смисла нашег труда.

 

***

 

Зашто је тешко читати Јеванђеље? Господ не одговара на питање уста, већ на скривене помисли срца. У њима је сва суштина, оне су узрок, а питање је последица. Односно, устројство срца је важније од речи које се изговарају, важније је од логичког склада речи.

 

***

 

(Треба да се) с молитвом обраћамо Богу да би нам Он дао да кажемо реч на корист ближњем. Самим тим се разговор чисти од таштине.

Треба говорити с опрезом, не препуштајући се многословљу. Не треба постављати празна радознала питања.

Ако се занесеш и кажеш нешто што није у складу са савешћу прекори себе у мислима и покај се пред Богом.

Због наше оскудице у времену са својим ближњима морамо да делимо своја оскудна знања.

Због наше оскудице у времену са својим ближњима морамо да делимо своја оскудна знања.

 

***

 

Сваки појам, реч, има смисао и осећање које је повезан о с овим смислом, ехо у души. Грех је расекао ово јединство смисла и ми не осећамо о чему говоримо и не схватамо оно што осећамо. Господ Својом благодаћу васпоставља ово јединство, лечи ову неисцељиву рану. Међутим, све ово се дешава тако као да поново почињемо да учимо да ходамо. Све је ново, све је необично, све је тешко. Све се даје само с искуством, само њиме. Како другачије човек да научи да хода? Значи, све је у испуњавању заповести Божијих.

И Реч је постала тело, и обитавала је с нама, пуна благодати и истине.³¹

 

Свака поука народу, свака реч Господа препуна је љубави, љубави која укључује у себе чак и смрт, и то смрт на Крсту. Она је препуна мира, кротости и смирења. Она је Божанска, пуна благодати и истине. Али да то види, да осети, да осећа срцем, човек може само онда када Сам Господ открива: “О, Мудросте и Слове Божиј, подавај нам истјеје Тебје причашчатисја.” Реч Божија је критеријум за истинитост свега.

 

_____________

³⁰ 2 Тим. 3, 16.

³¹ Јн. 1, 14.

 

 

 

Свети новомученик Василије Оптински

 

 

 

[Олимп]

http://i.minus.com/j5TFePaoPku90.jpg

[Ненад Р.]

Одлична тема Олимп .

[Иоанна]

 

О речи

 

Свети оци пишу: “...и открива се словесна природа твари.” Све је било створено Речју, и човеку који се уподобљава Речи, односно Христу

 

открива се словесна природа. Св. Амвросије је свуда, ма где да погледа, ма шта да чује, налазио ову словесност, па је зато и говорио у причама, сликовитим причицама и стиховима (случај с ексером на трему). Свет који је створен Речју јесте огромна књига. Књига Живота. Али може да је чита само онај који на њу гледа чистим оком и чистим срцем. Цело Писмо је Богом надахнуто и корисно за учење, за разобличавање, за исправљање, за поучавање у праведности.³⁰ То је речено о Светом Писму, али се исто може рећи и за створени свет, јер је и то писмо, и оно је нацртано великом десницом Свете Тројице.

 

***

 

Због чега истина постоји, а људи не могу да јој поверују, не могу да постану причесници њене силе? Људима је отежано проницање у смисао речи, отежано им је да постану причесници силе речи и самим тим им је отежана спознаја истине – само дејством (моћи) греха. То је последица пада, преступања заповести Божије. Адам није послушао Реч, односно сам се одрекао поимања смисла, као да се одвојио од њега и у трену је грех испунио пукотину која се створила. Уосталом, сама ова пукотина, сама ова празнина и јесте грех, извртање. Он нам као некакав покров сада заклања истину и смисао речи.

 

Ево због чега је тешко разликовати речи у њиховој потпуној сили и у њиховом истинском смислу. Исто тако је тешко разликовати предмете у сумраку. Пут васпостаљања могућности слушања Речи и Његовог поимања и причешћивања Њему – ево смисла нашег труда.

 

***

 

Зашто је тешко читати Јеванђеље? Господ не одговара на питање уста, већ на скривене помисли срца. У њима је сва суштина, оне су узрок, а питање је последица. Односно, устројство срца је важније од речи које се изговарају, важније је од логичког склада речи.

 

***

 

(Треба да се) с молитвом обраћамо Богу да би нам Он дао да кажемо реч на корист ближњем. Самим тим се разговор чисти од таштине.

Треба говорити с опрезом, не препуштајући се многословљу. Не треба постављати празна радознала питања.

Ако се занесеш и кажеш нешто што није у складу са савешћу прекори себе у мислима и покај се пред Богом.

Због наше оскудице у времену са својим ближњима морамо да делимо своја оскудна знања.

Због наше оскудице у времену са својим ближњима морамо да делимо своја оскудна знања.

 

***

 

Сваки појам, реч, има смисао и осећање које је повезан о с овим смислом, ехо у души. Грех је расекао ово јединство смисла и ми не осећамо о чему говоримо и не схватамо оно што осећамо. Господ Својом благодаћу васпоставља ово јединство, лечи ову неисцељиву рану. Међутим, све ово се дешава тако као да поново почињемо да учимо да ходамо. Све је ново, све је необично, све је тешко. Све се даје само с искуством, само њиме. Како другачије човек да научи да хода? Значи, све је у испуњавању заповести Божијих.

И Реч је постала тело, и обитавала је с нама, пуна благодати и истине.³¹

 

Свака поука народу, свака реч Господа препуна је љубави, љубави која укључује у себе чак и смрт, и то смрт на Крсту. Она је препуна мира, кротости и смирења. Она је Божанска, пуна благодати и истине. Али да то види, да осети, да осећа срцем, човек може само онда када Сам Господ открива: “О, Мудросте и Слове Божиј, подавај нам истјеје Тебје причашчатисја.” Реч Божија је критеријум за истинитост свега.

 

_____________

³⁰ 2 Тим. 3, 16.

³¹ Јн. 1, 14.

 

 

 

Свети новомученик Василије Оптински

 

 

 

 

Sveti novomučenik Vasilije Optinski, moj omiljeni, ako uopšte smem da kažem tako ....

[Олимп]

@@Иоанна, Делимо мишљење сејо!

На тако једноставан начин а тако дубоко говори...