Da li pravoslavlje odgovara srpskom mentalitetu?

[JESSY]

Autor: prof. dr Vladeta Jerotić   

Ovako postavljeno pitanje, koje niti je novo niti potiče od mene, predstavlja izazov, kako za psihologa, naročito etnopsihologa, tako i za teologa i, šire, za antropologa. Trebalo bi, najpre, kako je red, definisati pojmove. Ne bi trebalo da bude teško objasniti pojam pravoslavlja i ja ću ponuditi jedno njegovo određenje koje je za sve prihvatljivo: "Pravoslavlje je učenje koje je neposredno, neprekidno i stalno povezano sa apostolskom tradicijom, posredstvom patrističkog i neopatrističkog blagoslovlja, kojim formira zajedničku veru ispovedanja nepodeljene Crkve prvog milenijuma" (Jovan Brija, najpoznatiji savremeni rumunski teolog).

Znatno je teže relativno tačno predstaviti srpski mentaltet, srpski "nacion", srpsku karakterologiju, između ostalog, zbog nepoznavanja ili nedovoijnog poznavanja "srpskog karaktera" pre pada srpske Despotovine u turske ruke, sredinom 15. veka. Dodatnu teškoću prouzrokuje i opravdano pitanje, da li se narodi menjaju, i kako se menjaju kroz istoriju. Neka nepromenjena vertikala, kada je u pitanju pojedinac (pojedinačno biće) i njegova ličnost, mora da postoji i to bi bilo ono Ja, koje traje od rođenja (ili od trenutka detetovog ushićenja kada uzvikne: ja sam ja!) do smrti jedinke.

Sa dovoljnom opreznošću, možda bismo mogli pretpostaviti sličnu osovinu koja postoji i traje u jednom narodu. Znači, i pored mog (i ne samo mog) uverenja da se narodi menjaju kroz istoriju - srpski narod, na primer, posle dugotrajnog turskog gospodarenja, ili ruski narod, posle sedamdeset godina trajanja komunizma - pretpostavljam da neki skelet, kao čvrsta osnovica, i pojedinog čoveka i naroda, treba ili i mora da postoji. Na pitanje koje bi karakterne osobine mogle biti od nekog stručnjaka (antropologa) označene kao, više ili manje, trajne u srpskom narodu, pokušao sam da odgovorim u nekim mojim radovima (pogovor za posleratno izdanje knjige Vladimira Dvornikovića Karakterologija Jugoslovena, u mojoj knjizi Vera i nacija i u nekim drugim radovima). Neka bude dovoljno za ovu našu temu da spomenem sledeće, relativno, kroz istoriju srpskog naroda postojane karakterne osobine: impulzivnost i agresivnost (kao potreba da se naglo, često nerazumno, reaguje na unutarnje i spoljašnje podsticaje); osvetoljubivost ("violentni tip dinarca"), rajinska osobina pokornosti prema jačem i agresivnost prema slabijem (najverovatnije šteđena osobina, za vreme i posle turskog ropstva), što stvara dvoličan karakter; moralna i socijalna mimikrija kao posledica, najverovatnije, identifikacije sa agresorom; oholost iza koje stoji potisnuto osećanje inferiornosti, krivica, otuda i sklonost mazohističkom podnošenju patnje i samokažnjavanju; žeđ za pravednošću i socijalnom pravilnošću; preovlađivanje ekstravertovane životne orijentacije, sa poznatim oznakama društvenosti, otvorenosti, nedovoljno kontrolisane iskrenosti.

U potpunosti sam svestan da se ovim navedenim (da li bitnim?) karkternim osobinama srpskog naroda mogu staviti razne opravdane primedbe, kao i da im se mogu dodati i druga njegova, pozitivna i negativna svojstva. Zbog kratkoće vremena i prostora moramo, na žalost, prekinuti dalju, sigurno zanimljivu raspravu o osnovnim crtama srpskog karaktera (urođenim i stečenim) i vratiti se na pitanje iz naslova našeg članka: da li pravoslavlje odgovara srpskom društvenom ustrojstvu, kakvog smo ga maločas postavili, naravno i pod pretpostavkom da smo ovo mentalno ustrojstvo tačno sagledali?

[JESSY]

Odgovor na ovako postavljeno pitanje počeo bih kazivanjem jednog našeg poznatog savremenog istoričara:

"Za nas istoričare, događaji koji su se odigrali u istoriji - morali su da se odigraju"

Ako je ovo zbilja tako, možda ne bi izgledalo previše smelo kada bismo ga proširili na pravoslavlje i srpski narod, rekavši: srpski narod je jednom u prošlosti primio pravoslavnu veru, znači da je trebalo da je primi! Uporni pokušaji islamiziranja i unijaćenja srpskog naroda kroz istoriju, u novije vreme pokušaj ateizacije (proces iskorenjivanja srpskog naroda) i pored povremenih uspeha u ovim     nastojanjima, ipak se na kraju razbijao o relativno čvrstu stenu pravoslavlja i svetosavlja u srpskom narodu.

Pozivajući se (uvek iznova) na teoriju velikog istoričara u 21. veku, Arnolda Tojnbija o "izazovu i odgovoru", mogli bismo reći da je srpski narod sa svim svojim negativnim i pozitivnim osobinama ("duh paganskog nasleđa"), postajući upavo pravoslavan hrišćanski narod, u najvećoj meri izazvan od Božije Promisli, istorijskih neminovnosti i zbivanja ili slučaja (zavisno od našeg stava prema istoriji i ulozi naroda u njoj). Zašto je izazvan baš od pravoslavlja u najvećoj meri? Zato što smatram da ako je hrišćanstvo najzahtevnija religija, između ostalih religija", onda je pravoslavlje u hrišćanstvu (između rimokatolicizma i protestantizma) maksimalistički zahtevna veroispovest hrišćanstva, jer traži od čoveka doživotni pudvig oboženja.

Da li je to onda Njegošev "udar" (izazov pravoslavlja) u koji je našao "iskru u kamenu” (srpska karakterna svojstva). Odgovor može da bude  samo etnološki,  projiciran u budućnost, sa punom neizvesnošću ishoda borbe.

[JESSY]

Borbe između koga?

Svakako pravoslavlja, s jedne strane, i svega onoga iz daleke i bliske prošlosti srpskog naroda što ga čini neprijemčivim, pa i odbojnim prema pravoslavnom hrišćanstvu. U ovu tamnu stranu karakterologije srpskog naroda (njegova je to Senka, rekao bi K. G. Jung) da li ćemo ikada saznati koliko urođenu, a koliko stečenu? stavljam njegovu "anarhičnu individualnost", stalnu spremnost na protest (bogumilstvo na Balkanu, bilo je, prema Vladimiru Dvomikoviću, prvi "protestantizam" u Evropi i hrišćanstvu, još u 11. i 12. veku), kao i nedovoljna razvijenost savesti, moralnih obaveza, osećanja odgovornosti i kajanja, ali onda i slabo razvijen organ za socijalni život. U kojoj meri je pravoslavna hrišćanska religija u stanju da ublaži ili i promeni senovitu stranu u karakteru srpskog naroda? Tek će generacije Srba koje dolaze, a koje će živeti, možda. u drukčijim političkim prilikama, moći da odgovore - pozitivno ili negativno - na postavljeno pitanje iz naslova ovog članka: da li pravoslavlje odgovara srpskom mentalitetu.

http://www.stetoskop.info

[Candy Butcher]

Srpskom mentalitetu odgovara samo komunizam(provereno dokazano), bitno je da imaju vodju(živ je tito umro nije dok je srba i srbije), jednu partiju(stranku), da neko misli njihovom glavom, i da imaju "leba i igara", a sve ostalo je nepotrebno. 

[Deki992]

Ja sam ranije razmisljao dosta na slicno pitanje, koliko su nasi narodni junaci oplemenjeni pravoslavljem. 
Kao prvi lik se naravno uzima Marko Kraljevic. 
Tako da, sada mogu reci da pravoslavlje ne odgovara nasem mentalitetu.

Medjutim, smatram da pravoslavlje od nas zahteva nesto nadprirodno, a sam mentalitet je nesto ovozemaljsko. Iz toga mi se cini da pravoslavlje ne moze odgovarati nijednom mentalitetu, moze se samo manje ili vise podudarati sa istim.

[Дејан]

Srbi imaju vrlo razvijenu indicidualnost, konstantene podele ,  što je svojstveno protestantskom menalitetu.

[Melhisedek88]

Srbi su samo izmucen narod,uz to i nepismen u svim segmentima,pa refleksivno divljacki reaguju na ugrozenost.Al ipak,pitomi i miroljubivi,jer nikad nisu imali pretenzije da ugroze druge teritorije i narode.Stoga,ipak Srbi su oplemenjeni pravoslavljem kao moralnim naceliom,dok duhovno nisu opismenjeni da bi razumeli samu esenciju pravoslavlja.Al je to valjda i potrebno za ovaj deo sveta,jer ovako i jesmo ratnici kojima je data sudba odbranbenog i krstonosnog naroda.

[cloudking]

Srpskom mentalitetu je jedino neophodno da se izleci od srpskog mentaliteta...

[Дејан]

Al ipak,pitomi i miroljubivi,jer nikad nisu imali pretenzije da ugroze druge teritorije i narode

da, i baš zbog toga ja živim u Vojvodini  

[Agnostik]

Srbi imaju vrlo razvijenu indicidualnost, konstantene podele ,  što je svojstveno protestantskom menalitetu.

 

Drugi naprimer istoricari oko Latinke Perovic i Dubravke Stojanovic vide u kolektivnosti Srba zlo. 

 

To je uvek i stvar ideologije kako se interpretiraju karakteristike naroda. 

[Grizzly Adams]

Не верујем у "менталитет". Не постоје "колективне особине".

 

Постоје само индивидуалне лоше навике које могу да се излече врло брзо променом окружења.

[Agnostik]

Не верујем у "менталитет". Не постоје "колективне особине".

 

Постоје само индивидуалне лоше навике које могу да се излече врло брзо променом окружења.

 

Pa to i jeste mentalitet. 

[Melhisedek88]

da, i baš zbog toga ja živim u Vojvodini

Ne znam sta je Bicko hteo da kaze,mozda je hteo da kaze da zivi u Vojvodini,jer su drugi narodi ugrozili njegovo autoktono pravo ,pa je migrirao u Serbsku Vojvodinu

[Ненад Р.]

Да не одговара , не би трајало десет векова .Пагански обичаји као што је дрво запис и крсна слава који су по свом пореклу пагански обичаји , су прилагођени православљу , а то је знак да се радило на томе да се православна вера прилагоди српском металитету јер у супротном , Срби је не би прихватили.Мисионар су доста радили на томе .

И прво писмо наше глагољица је настала захваљујући раду мисионара да српска паганска племена пребаце у у православну веру , јер је сврха првог словенског писма да се на  том писму напишу црквене књиге . Значи прелазак на православну веру је довела до појаве прве писмености у Српском народу .

[Дејан]

Drugi naprimer istoricari oko Latinke Perovic i Dubravke Stojanovic vide u kolektivnosti Srba zlo. 

 

To je uvek i stvar ideologije kako se interpretiraju karakteristike naroda. 

Srbi sačinjavaju glupu i nefunkcionalnu grupu.