Откуд потреба за идеализацијом оних које волимо...?

[JESSY]

...познато је да људи када неког воле у њему виде и оно чега нема... мужу или дечку приписујемо оно што би желели да поседују....у деци видимо оно шта од њих очекујемо...итд

...кажу да идеализација долази од вишка емоција, тј.од недовољног рационалног расуђивања....

...знам доста људи који не желе да виде свет и људе око себе у правом светлу...као да ставе наочаре за сунце...а паметни су, разумни.... 

...да ли им је тако лакше да иду кроз живот...? да ли не могу да поднесу евентуелно разочарање...? да ли се плаше повређивања...? или пак самоће....?

 

                   

[Ненад Р.]

Вероватно да им је лакше јер људи из разних разлога неће да прихвате реалност око себе . Они понекад то раде несвесно , а понекад и свесно , из протеста јер не могу да разумеју и из тог разлога неће да прихвате реалност око себе.

То није добро јер често доводи се до сукоба са ближњим и неретко и до повлачење те особе у себе и одбацивања од стране других људи.

[Млађони]

Не идеализујемо оне које волимо, идеализујемо оне у које смо заљубљени.

 

љубав је једно, заљубљеност друго.. иако иду руку под руку често..

[LISA]

Posmatrati svet kroz blago ruzicaste naocare je najadekvatnija i najzdravija pozicija. Dakle, samo opusteno!

[Deja Vu]

Као што и Милосављевић каже, идеализујемо оне у које смо заљубљени. Услед вишка емоција помути се мозак, па човек не види неке ствари. Тада је особа пред нама савршена, анђео с небеса, она је добра, није као друге. 

 

Љубав ће увек подразумевати виђење мана других тј. виђење реалне особе пред нама, а не перфектне, али то нам ипак не угрожава љубав, већ напротив, увећава. 

 

Идеализовање других је погрешно и проблематично. 

[JESSY]

идеализујемо оне у које смо заљубљени.

ali ako su u pitanju deca, roditelji, prijatelji.... :.mislise. ?

[Данче*]

Идеализујемо их зато што видимо у њима оно што управо ми желимо да они буду, и ово мислим да важи за све категорије од партнера,пријатеља,родитеља и деце...

[Млађони]

ali ako su u pitanju deca, roditelji, prijatelji.... :.mislise. ?

На неки начин можеш бити и "заљубљен" у пријтеља, родитеља, дете... 

Само што то није иста заљубљеност као у симаптију.

 

Исто ко љубав.. можеш да волиш и децу и пријтељ и мужа/жену само на различит начин.

 

[JESSY]

mozda na taj nacin idealizujemo i sami sebe....( svoj izbor, svoj trud na vaspitanju, recimo....itd)

[Ненад Р.]

Лепо је увек полазити од себе , али не смемо од другога очекивати да ће да испуни наша очекивања , јер људи су различити и различито доживљавају свет око себе и они имају своје планове кроз живот којима теже.

Значи , ником не треба да намећемо своја мерила вредности и не треба да очекујемо да нам друга особа испуни своја очекивања. 

Најважније је здравље и љубав , а остало је у другом плану.

[Млађони]

mozda na taj nacin idealizujemo i sami sebe....( svoj izbor, svoj trud na vaspitanju, recimo....itd)

 

То вероватно и јесте сам узрок заљубљености. Заљубљени смо у оно што мислимо о нама у вези са том особом. Например у случају односа, ми као личности вредимо више ако је та и та особа "савршена" рецимо дете.. "моје дете је најбоље" дакле ја вредим више, јер сам ја направио то дете тако најбоље.  

[JESSY]

Posmatrati svet kroz blago ruzicaste naocare je najadekvatnija i najzdravija pozicija. Dakle, samo opusteno!

da...i neka istrazivanja pokazuju da ti ljudi imaju duze i srecnije medjusobne odnose....

[JESSY]

znam primer devojke koja je idealizovala svog decka jos pre ostvarivanja njihove veze....ne poznavajuci ga, sama sebi je stvorila sliku o njemu, kako njoj odgovara i dalje zivi sa tom slikom a ne sa njim samim....

[Дејан]

...познато је да људи када неког воле у њему виде и оно чега нема... мужу или дечку приписујемо оно што би желели да поседују....у деци видимо оно шта од њих очекујемо...итд

...кажу да идеализација долази од вишка емоција, тј.од недовољног рационалног расуђивања....

...знам доста људи који не желе да виде свет и људе око себе у правом светлу...као да ставе наочаре за сунце...а паметни су, разумни.... 

...да ли им је тако лакше да иду кроз живот...? да ли не могу да поднесу евентуелно разочарање...? да ли се плаше повређивања...? или пак самоће....?

 

                   

то је нека егоцентрична љубав

[JESSY]

mozda je i nezrelost, nesposobnost prihvatanja nesavrsenstva....