Обарање авиона Ф-86Д

[Милан Ракић]

Почетком 70-их година сада већ прошлог XX века, у Југославији је извршено планирано обарање авиона у лету. Наиме оборен је неупотребљив и за расход предвиђен авион Ф-86Д. Обарање је извршено самонавођеном ИЦ ракетом К-13 лансираном са авиона Миг-21.

Ф-86Д, извор за фото:http://www.mycity-military.com/imgs2/52022_81458016_14088.jpg 

У то време вежбе гађања у приближно реалним условима, вршене су и у другим земљама, али су цене оваквих вежби биле врло високе. У жељи да се појефтини обука, у Команди РВ и ПВО су дошли на идеју да се у лету као мета гађа „расходован“ авион (кога би пилот претходно напустио падобраном), а затим би га ловачки авион „заскочио“ и оборио.

 

Како је већ речено мета је био авион Ф-86Д, који је имао добар ауто-пилот и са кога је ради потпуно безбедног напуштања авиона скинута кабина. Такође, пре извршења задатка извршена је и припрема избацивог седишта, тако што је: скинута сва непотребна опрема, извршена замена пиро-патрона, а у простор пакета за преживљавање стављено је олово, чија маса је требало да умањи G-дејство на пилота код напуштања авиона.

Падобран „Паракомандер“ извор за фото:http://www.seniorskydivers.com/data/kuvat/cache/20102005_18-57-58_0016a.jpg-1000x1000.jpg

 

Треба истаћи да је капетан Сава Остојић заменио и припадајући пилотски падобран спортским падобраном „Паракомандер“, да би пилот могао да направи дужу „задршку“ и да би могао да управља падобраном. Припрему авиона је све време стручно пратио капетан Коцијан Антон.

Ф-86Д на стајанци. Извор за фото: http://www.mycity-military.com/imgs2/133465_144988387_114%20%281%29.jpg

Пилот на авиону Ф-86Д, капетан Тома Ђелошевић, био је спортски падобранац и пилот у Ваздухопловном савезу Југославије. По ступању у активну службу у ЈНА, бива распоређен у Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ), као пробни падобранац, али и лети на авиону Ј-20 Крагуј. Када се због предстојећег задатка указала потреба за пилотом-падобранцем, капетан Тома Ђелошевић, убрзано се обучава за пилота на авиону Н-60 Галеб, а затим добија и неколико информативних летова на авиону Ф-86Д. Ради бољег увођења у ситуацију, један од тих летова је извршен без поклопца кабине. Одмах потом, ппук Раде Милатовић, пробни пилот ВЗ „Мома Станојловић“ је из Батајнице прелетео авион у Титоград. 

 

Може бити од интереса да се истакне да је још и пре наговештаја овог задатка, капетан Тома Ђелошевић поднео захтев за демобилизацију и прелазак у ЈАТ. Његов захтев је прихваћен, он је демобилисан и када је требало да се поменути задатак изврши, он је био у ЈАТ-у. Међутим, Тома Ђелошевић је испоштовао дату реч и без обзира на сву ризичност, вратио се и успешно извршио овај задатак.

МиГ-21 наоружан ракетама К-13 и Р-60. 

Извор за фото: http://www.mycity-military.com/imgs2/139317_52023893_Mig%2021%20...SFRJ%20sa%20R%2060%20...%20i%20K13%20%2C%2C%20VV%2C.jpg

 

У току непосредног извршења овог задатка 5. јула 1973. године, учествовала су четири пилота са три авиона. У авиону-мети Ф-86Д, пилот уједно и падобранац је био Тома Ђелошевић. У ловачком једноседу МиГ-21 са кога је лансирана ИЦ ракета К-13, пилот је био мајор Анте Шутало. На двоседом авиону МиГ-21, летели су пилоти, пуковник Бојан Савник и мајор Миленовић Момчило. У овом лету пуковник Савник је пилотирао авионом, а мајор Миленовић је био у улози сниматеља камером. Треба поменути да су као посматрачи (без интервенција) у авиону Н-60 Галеб, на мањој висини летели и пуковник Франц Рупник и генерал-мајор Златко Рендулић, док је на земаљској радио станици на обали мора био командир опитне авио-групе, потпуковник Владо Крмељ.

 

Сва три авиона, Ф-86Д и два МиГ-21 полетела су са аеродрома у Титограду и на висини од око 5000 метара прешли су у хоризонтални лет. Потпуковнику Крмељу (на земљи) јавили су да је сумаглица доста јака и да капетан Тома Ђелошевић због скинуте кабине има доста јако „шуштање“ у слушалицама (што омета радио везу), али да се лет наставља.

 

Једносед МиГ-21, са пилотом Антом Шуталом, већ се поставио иза Ф-86Д са пилотом Ђелошевићем, док је МиГ-21 са Савником и Миленовићем, био иза и са стране под углом од приближно 45 степени у односу на Ф-86Д.

 

Убрзо, Анте Шутало јавља да има циљ „у захвату“.

 

Владо Крмељ пита да ли је пилот искочио? 

 

Бојан Савник одговара: „Јесте, искочио је и видимо да је отворио падобран!“ 

 

Крмељ је командовао: „Можете да отворите ватру!“ 

 

Анте Шутало отвара ватру и обара авион, коме је прво отпао хоризонтални реп, а затим је у пламену пао у море.

 

Командир 127. Суперсоничне ескадриле мајор Момчило Миленовић је из задње кабине авиона МиГ-21 камером снимао читав процес обарања овог авиона, а визуелним посматрањем, уочио је низ релевантних података и дао врло леп опис догађаја.

Гађање (НАПОМЕНА! Фотографије је само илустрација за текст. Иначе на слици је дејство МиГ-21 на авион Мираж током египатско-израелског рата… Извор за фото: http://www.egfighters.freehosting.net/mig21vsmirageiii.jpg

По активирању „система за спасавање“, седиште и пилот су избачени иза авиона. Тома Ђелошевић се ослободио седишних веза и наставио је путању слободним падом од око 2000 метара. Када се нашао на висини 2500/3000 метара, отворио је падобран-Паракомандер и наставио планирајући лет. Приземљио се на обалу у непосредној близини земаљске радио станице, односно Владе Крмеља.

Само лансирање ракете односно обарање авиона извршено је на висини 5000 метара на растојању од око 3 километра и при брзини 850 километара на сат.

 

Владимир Милошевић аутор ове приче је рођен у Новом Саду  21. јануара 1938. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Завршио је и ШРО за ваздухопловно-техничког официра, а на ВВА у Задру је стекао и звање војног пилота. Средином 70-их је боравио у Француској на специјализацији, где је стекао звање опитног инжењера-пилота. Службовао је у ВОЦ-у, на Војној академији у Жаркову, а био је и проректор за наставу на Универзитету одбране ВЈ.   Пензионисан је у чину пуковника авијације 1994. године. Учествовао је у истраживању и развоју више типова летелица у нашем ваздухопловству. Аутор је више десетина стручних и научних радова, публикација, уџбеника и монографија. На Машинском факултету БУ је био биран у звање ванредног професора, док је на Полицијској академији био у звању редовног професора до 2003. године. Са породицом живи у Београду.