Вести о упокојењу...

[Andre Williams]

Borba sa kancerom je teška,bolna, iscrpljujuća i dugotrajna,često neizlečiva.Za mene su ljudi oboleli od kancera istinski,hrabri borci.Verujem da su takvi i pred Bogom.

 

Gospode odmori dušu sluge Tvojega i smesti ga u Carstvo Nebesko i podaj mu večni mir.

 

.mislise.

[Милан Меденица :)]

Господ да га помилује  girl_jumping

чуди ме да сад нема коментара о сатанизму, наркоманији, алкохолисању и приде 

[SANJA]

Господе Исусе Христе, једини Човекољупче, помилуј слугу Твог Милана, опрости му сагрешења, погледај на добра дела његова и љубав коју је другима давао, трпљење, које је у болести показао, нека му је на спасење и покој душе...

Amin.

[Драган Јашић]

Господе Исусе Христе, једини Човекољупче, помилуј слугу Твог Милана, опрости му сагрешења, погледај на добра дела његова и љубав коју је другима давао, трпљење, које је у болести показао, нека му је на спасење и покој душе...

0110_hahaha 0110_hahaha дај  0110_hahaha

[Јефимија Крунић]

  Pokoj mu dusi, i da ga Gospod useli na mesto mirno i svetlo , gde nema bola i patnje. Amin!

[grigorije22]

  Pokoj mu dusi, i da ga Gospod useli na mesto mirno i svetlo , gde nema bola i patnje. Amin!

[Guest]

greengrin amin-nas

[Пајко]

  Pokoj mu dusi, i da ga Gospod useli na mesto mirno i svetlo , gde nema bola i patnje. Amin!

greengrin amin-nas

[gloria west]

  Pokoj mu dusi, i da ga Gospod useli na mesto mirno i svetlo , gde nema bola i patnje. Amin!

facenew22222222

[Guest - . . .-]

Vlastimir Popović, vanserijski reporter „Večernjih novosti“ umro je u petak u Beogradu, u 63. godini, posle teške bolesti.

Nadao se da će poživeti barem još malo u penziji. O susretu sa smrću nije govorio i kada je bilo gotovo izvesno da mu se bliži kraj. Živeo je, potiskujući bolest. I do poslednjeg trenutka nazdravljao je životu, kao što ga je slavio u svojim nezaboravnim tekstovima.

U „Novosti“ je, sa svojim raskošnim talentom i osobenim stilom, banuo krajem osamdesetih. I u naš list tada uneo svežinu, pomerajući reporterske granice do literarnih visina.

Vlastin reporterski put nije lako smestiti u tek nekoliko rečenica, jer, nije bilo ratišta koje nije obišao. Rudnika u koji se nije spustio. Tornja na koji se nije popeo. Sela, u kome nije izvagao težački život, začinjen mirisom oranica. Kada je, prošle godine, dobio nagradu „Novosti“ za životno delo „Slobodan Glumac“, svojim mladim kolegama je poručio: „Ne gledajte život kroz prozor. Izađite i udahnite ga“.

Razboleo se, a nije verovao skeneru, kao što nije verovao novim tehnologijama („uključi mozak, a onda kompjuter“). Ipak je, posle potvrđenog nalaza, podvukao crtu. Napisao je: „Sve odlazi. O čemu da pišem? Zašto je mnogima od nas redakcija važnija od pravog života? Voleo sam redakciju. Huk rotacije. Ubije nas sopstveno ime potpisano ispod bilo kod našeg teksta. A to ime, osim nas, malo ko pročita.“

Naš Vlasta nije bio u pravu - njegovo ime je upamćeno.

Obični ljudi bili su njegovi glavni junaci. Običan život - scena sa koje je crpeo teme za svoje briljantne priče. Duhovit i ciničan. Pravedan i emotivan. Lepršavog i bogatog stila. Obogaćenog jezika. Maštovit, a vidovit. Skeptik koji veruje. Znalac kome se između prstiju valja gipko testo, spremno za najlepšu pogaču.

Umeo je, na samo njemu svojstven način, da između redova poruči i više od napisanog. Bio je to Vlastin „obračun“ sa vlašću, kao što je ona čuvena reportaža o suši i državi, koju je naslovio: „Sušo, sušna, gde ti je država?“ I u „obračunu“ je imao meru.

Vlasta je zapažao i ono što drugi nisu. Ljudsku bol i nesreću je opisivao i oplakivao. I duboko preživljavao. Nezaboravne su njegove reportaže o stradanju srpskog naroda u Hrvatskoj. O pogromu srpskog kosmetskog življa u martu 2004. godine, kada je video da su „ljubičice boje krvi“ procvetale u enklavi Štrpce, podno Šar-planine. Kako je samo pisao o „vozu bez voznog reda“, od Zvečana do srpskog Kosova Polja, kojeg više nema.

Možda je posebno poglavlje pisanje o beogradskim kafanama, njegovom omiljenom ambijentu. Ma koliko „opijen“ tom atmosferom, hvatao je životne storije ljudi bez adrese i neizvesnog koraka u bolje sutra.

Vlasta je sagovornike zvao svojim „besmrtim junacima“, koji žive na stupcima „Novosti“, kao i u njegovom romanu „Daždevnjak“. Priželjkivao je da mu ovo delo bude izvedeno i na daskama. Ali, život je režirao drugačije.

Jednom je, citirajući svog starijeg kolegu, našeg novinara Ranka Todorovića, kazao: „Kada bi se moj čitav životni opus sveo u Rankovu rečenicu, rekao bih: život je kao facenew22222222. Od pola pena, a do pola gorko.“

Možda je život i bio gorak. Ali, nema u Vlastinim tekstovima pene. Ima opojnog pića, gustog životnog soka, lepote, zdravine, umnosti, grcanja, suza, humora - svega onog što mu je život pružio, što je u životu okusio i što je tako darovito ispisao u hiljadama tekstova.

Veliko mu hvala za veliku novinarsku ulogu!

*****

IZ VLASTINE REPORTERSKE BELEŽNICE

DAN BAKSUZAN, A JA UPORAN!

SASVIM uobičajena, nenormalna gužva pred uplatnim mestima za loto širom naše zemlje kockarske i uzalud opaske jednog našeg satiričara da bi tiket trebalo uplatiti ranije, zato što onda nada duže traje. Vole ljudi direktan prenos na „ružičastoj“ televiziji, sa svih onih 39 hostesa, bubanj u kom se sudaraju kuglice i najave i odjave voditelja u maniru iskusnih cirkuskih impresarija.

Nj. v. Lutrija Srbije već dve nedelje najavljuje novog deviznog milionera, sve TV stanice rasturaju se od spotova gde je neko ubo sedmicu.

- Iste brojeve uplaćujem 12 godina - poverava nam se čovek u Kondinoj ulici u Beogradu. Takav osmeh, upućen i ostalima u redu, zainteresovao bi nekog psihijatra. I njih ima u redovima.

- Zašto da mi za porez uzmu 20 odsto? - ljuti se Milutin Z. (54).

- Malo ti je milion i 600.000 evrića? - pita ga ortak. Strahinja Zogović, penzioner, psuje Lutriju zato što je izvlačenje sedmice baš u utorak, baksuzni dan za sve Srbe.

- Boj na Kosovu je bio u utorak - naznačava Strahinja.

- Čekaj, bre, čiča - ispravlja ga mlađi čovek. - Na Kosovu je bilo iz keca u dvojku, mi smo dobili prvo poluvreme, Murat dobio crveni karton, ali Turci ubaciše svežeg Bajazita. A i sudija nam nije svirao čist penal, Vuk Branković potpisao za Galatasaraj!

Tri čoveka sede za stočićem u rezidenciji Lutrije, uplatnom mestu u Nušićevoj ulici. Jedan krije tiket.

- Nisi ti normalan - obraća mu se sapatnik u teškom pokušaju da iskoristi „čistu sreću“ (kako mogućnost dobitka reklamira Lutrija). - Pa, ima ravno 77,5 milijardi kombinacija da se od 39 brojeva ubode sedam dobitnih brojeva.

- Nije tačno - ispravlja ga drugi čovek. - Kombinacija ima svega 15.380.937. Moj zet je matematičar, informatičar.

- I astmatičar - naljuti se prvi kombinator. - Ali, utešio si me.

- Ako lupaš uvek iste brojeve, sedmicu možeš dobiti posle 15,4 miliona izvlačenja - pojasni drugi. - Na to ćeš da čekaš samo 295.787 godina.

- Sačekaću, kud žurim.

- A, ako stalno menjaš brojeve, teoretski ne moraš nikada da dobiješ.

Opšte je mišljenje igrača lota da nj. v. Lutrija opasno muti, da se poslednji broj usisa kada centralni kompjuter izračuna da se time ne dobija nijedna sedmica. A, sve kuglice imaju čipove, čuli smo „ekspertizu“ na Banovom brdu.

- Misle, mi smo budale?

- upita se ovaj gospodin. - Kao, mere težinu loptica. Normalno da su sve isto teške, sve imaju istu elektroniku.

- Dobro, burazeru, ako sve to znaš, zašto popunjavaš tiket? - upita ga ćelavi momak, ničim izazvan.

- Da li je zabranjeno? Ako hoćeš da znaš, Lutrija nekada mora i da isplati dobitak, inače mi, majmuni, ne bismo više uplaćivali. Ćelavi proguta ono „majmun“, ali upita „razložnog“ gospodina da li je siguran da je neko ikada dobio sedmicu i da te vesti o deviznim milionerima nisu kojim slučajem čista izmišljotina.

- Ko je od nas čuo ime i prezime dobitnika? - upita.

- A koja budala bi objavila da je dobila dva-tri miliona evra? - pitanjem odgovori sagovornik. - Šta, treba da da oglas u novinama i još napiše adresu i broj stana?

- Objavili su jednom da je dobitnik iz Bloka 70 - ubaci se u razgovor mladić sa strane.

- Tamo su Kinezi, ima ih kao Kineza u onom tržnom centru „Piramida“ - namračeno će jedan bradati igrač na sreću. - Ako pritegnemo Lutriju, reći će da su novac pokupili Kinezi i zapalili u Norvešku.

- Što u Norvešku? - opet će ćelavi.

- Šta ja znam gde će Kinezi.

Verovatnoća da će nekoga grom spaliti je jedan prema 625.000. Prema onoj, blažoj računici, sedmica će da udari u verovatnoći jedan prema 15,4 miliona.

- Neće ni grom ni sedmica u koprive - začini poslovicom čitav razgovor starija žena, obeležavajući hemijskom olovkom poslednju kolonu tiketa.

Mrak, odoše loto igrači u svoje tople i hladne domove. Osam je časova, može lepo da se mašta još čas, čas i po vremena.

- Motika! - povika nasred Terazija neki ne baš sabran lik. - Hoćete novac bez motike?

Neki prolaznici mu obećaše motiku preko leđa, što smiri demonstranta protiv loto igre. I, pratimo ga. Iz džepa izvadi svežanj tiketa i vrlo čudno se naceri.n

(Objavljeno 30. januara 2007)

Novosti

[Guest - . . .-]

Господин Властимир Поповић је отац свештеника Угрина Поповића.

Бог да му душу прости.

[Zeebedee]

Бог да му душу прости.

[Анастасија]

Бог да му душу прости.

[Radmila]

Бог да му душу прости.

0110_hahaha 0102_laugh t4431

[JESSY]

Бог да му душу прости.