Антипатија

[Зорица екс Милева]

Свако од нас, бар једном у животу срео је особу која му је без икаквог разлога ишла на живце. Ја сама иза себе имам читав низ људи због којих ме хвата нервоза када ми се нађу у близини. Не раде ми ништа, и не радим им ништа, али осјећај нелагоде ипак постоји. Како ви објашњавате ову појаву? Било би интересантно када би неко објаснио и са становишта психологије, али и са становишта православља. Наиме, сви смо ми браћа и сестре, и наравно да треба да се боримо да заиста тако и гледамо једни на друге, али шта урадити са тим неконтролисаним осјећајем који се понекад може назвати и страхом, љутњом и нетрпељивошћу (а све како сам навела без видног разлога и без наше воље)?  crvenilo

[Toma]

Imao sam ja ovakvih odnosa. Bojim se da će ih još biti, život ide dalje.

Elem, ja lično empatijom iznalazim razlog da se potrudim i od antipatične

osobe - 'napravim' simpatičnu.

Dijalog je 'majka' rešenja mnogih problema.

[мирођија]

    Па  мени  се  догађало  да  ми  је  неко  антипатичан, а  да  га/је  и  не  познајем.

    Али,  ако  се  упознамо  ствар  се  може  и  променити, зар  не?

[Зорица екс Милева]

Може, хвала Богу. Али шта ако се то не догоди? Нпр. постоје људи које кад упознам постану ми још антипатичнији. Послије се трудим да их изигноришем, али гризе ме савјест што без икаквог разлога отпишем неку особу јер ми изаива лош осјећај у желуцу. Баш осјећам кривицу. 0110_hahaha

[tanja m.]

Pomaze Bog!

Pojava antipatije je veoma cesta.Ni sama ne znam koliko puta mi se dogodilo da mi,na prvi pogled neka osoba ne bude simpaticna,da me cini nervoznom ecc...Ali mi verujuci,u takvoj situaciji traba da tezimo da to savladamo.Radi se o nasrtaju lukavog,o iskusenju koje treba da bude prevazidjeno.Zato,brojanicu u ruke i tiho ili u mislima izgovarajmo Isusovu molitvu"Gospode Isuse Hriste sine Bozji,pomiluj me gresnog"sve dok ne osetimo kako nasu dusu ispunjava mir.

[Зорица екс Милева]

Добро дошла Тања на наш форум! И да нам се дуго задржиш овдје

[tanja m.]

Hvala sestro!

[KaJ - Kolja]

Mileva,

ako ti neko ide na zivce i ako ti je neko antipatican, to su veoma razliciti slucajevi.

Na zivce ti moze ici neko i ko ti je simpatican, a antipaticnost se zasniva u nekim slucajevima vec pri susretui pri prvom merkanju.

[Danijela]

u mom slucaju ako mi je neko antipatican taj osecaj ostaje.

skoro nikad se ne prevarim kad je taj osecaj u pitanju.

[Маша]

Мислим да су то наши трипови и да им не треба веровати.

Ево мени је рецимо Звонко Богдан од кад сам чула за њега и видела га, ишао на живце, а онда, одједном, почела сам да га готивим. Зашто - ко то зна 0409_feel

Тако и за људе, углавном ми се учини нешто, ја томе поверујем и тог неког обележим као непожељног. У ствари проблем је недостатак моје љубави према људима, па ми то дође као алиби.

[Никола Ђоловић]

antipatija - relativna kategorija jer dolazi od ljudske slobode, time i ljubavi, koga ce da priblizi a koga da udalji od sebe. Dakle, neka vrsta odmeravanja ali i promenljivosti - nije konacna destinacija.

Sa druge strane, nasa vera i zahteva napor volje, time i ljubavi, da prihvatimo druge kakvi jesu - niko nije rekao da je to lak proces. Zato na tom putu stalno i padamo ali se i  iznova dizemo.

Takodje, neko ko se trudi da bude antipatican otvara novu problematiku u odnosima jer nije od Boga svako trpljenje takvih...

[JESSY]

Ima pak ljudi koji samom svojom pojavom izazivaju našu odbojnost. Svaka njihova riječ, gesta, primjedba znači dodatnu iritiranost, “povišeni krvni tlak”. Očigledno, i takve osobe imaju u sebi nešto od našega drugoga, sjenovitoga, neprihvaćenoga “ja”. Budući da čovjek ne može pobjeći od sama sebe niti od svoje sjene, on projicira te slabe, “mutne” strane na druge ljude. Kada ih pak prepozna, reagira odbojno, srdito, agresivno, destruktivno. Što su naše reakcije žešće, time su ti dijelovi naše duše dublje zakopani, prikriveni, maskirani. Na taj način, ono što nas užasno smeta kod drugih, zapravo već odavno postoji u nama samima… Nažalost, toga je svjestan tek mali broj ljudi! Ako mi, naprimjer, susjeda X sasvim “dobronamjerno” kaže kako je susjeda Y velika tračara, to u najmanju ruku upućuje na jedno: da susjeda X i sama ima problema s tračevima. U suprotnome, ona bi mi skrenula pozornost na to da nepoznatim ljudima ne vjerujemo prebrzo niti olako. Stupanj simpatije (kao i antipatije) koji osjećamo prema drugim ljudima, identičan je stupnju simpatije prema sebi samima.

I simpatija i antipatija imaju vrlo malo veze s razumom. Riječ je o jednome području nad kojim razum nema izravne kontrole. Bez obzira na to što netko pokazuje uzvišene manire, nećemo ga nužno smatrati simpatičnim. U najboljem slučaju odat ćemo mu dužno poštovanje, možda ćemo ga se potajno pribojavati, ali nam sigurno neće biti simpatičan. Na svu sreću nitko nije samo dobar ili samo loš, već i jedno i drugo. Ljudi su poput duge na nebu, premda mnogi uporno pokušavaju istaknuti jedne boje na račun drugih.

Tko u pitanju simpatije želi napraviti korisnu bilancu svoga života, trebao bi se zapitati: jesam li i s koliko sam simpatije prihvatio samoga sebe, ovakvoga kakva me Bog stvorio? Tek nakon dobivena odgovora na ovo pitanje, moguće ga je proširiti na druge.

 

Ima trenutaka kada bih željela biti sunčeva zraka

da zagrijem tvoje ruke, da otarem suze sa tvoga lica;

sunčeva zraka, koja će ti protrljati nos i nasmijati te;

sunčeva zraka, koja će obasjati tamne kutke u tvojoj duši,

podariti svijetlo tvojoj svakodnevici i istopiti glečere u tebi i oko tebe.

 

http://duhovnost.net/simpatija-i-antipatija/