„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Johanes de Silencio]

Моје мишљење је да не треба ни једно ни друго, него како ко и када то жели, и како му савест налаже.

 

Да, разумем сад, и мени се чини да је најбоље тако. Амин.

[Grizzly Adams]

Било је већ речи о томе на једној другој теми. Што се "литургијске заједнице" тиче све су приче испричане и сада већ постаје досадно. Проблем је што се то сада не спроводи у пракси. На пример, да заједница верних буде заиста заједница верних. Бесмислено је када после толиких прича о Цркви као Литургији ми наставимо да глумимо некакву "народну цркву", а свештенике шаљемо међу нецрквен народ од кога су принуђени да живе.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/20114-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

[marko_13]

Они којима је дато да о Литургији говоре, нека говоре.

 

А онима којима је речено да ћуте, нека ћуте.

 

Тако ће и једни и други испунити они што им је дато и задато и неће изневерити.

[Srdjan]

И ја имам једно питање...

 

Треба ли читати Јеванђеље по главу или више одједном, или по врло мало па само тај део држати у уму али дуже?

[w.a.mozart]

И ја имам једно питање...

 

Треба ли читати Јеванђеље по главу или више одједном, или по врло мало па само тај део држати у уму али дуже?

 

evo, a propo teme koja stavlja lični doživljaj nasuprot normama, reći ću svoj doživljaj...

 

nikad mi nije bilo jasno to čitanje po glavama i sozercavanje... a posebno ne razumem onaj momenat kod ave Doroteja kad iskušenicima brane da čitaju jevandjelje (možda je ipak u pitanju istorijski sklop okolnosti i šta ti ja znam)

 

meni je jevandjelje jedna savim jednostavna ali i nasušna knjiga koju su neki iskomplikovali... ne vidim razliku izmedju čitanja novina i jevandjelja ali naglašavam - NE U KVALITETU VEĆ U NAČINU NA KOJI IM PRISTUPAMO, U LAKOĆI KOJOM IHKONZUMIRAMO

novine naravno čitamo da se informišemo a jevandjelje čitamo radi duhovne (nekad čak i fizičke) potrebe da iznova doživimo svedočanstvo Hristove ličnosti na ličnom nivou

 

to su reči koje vremenom u meni grade Hristov lik, i to je jedan od vidova oboženja (po meni)

 

Poslednjih godina postajem svestan značaja koje ima jevandjelje na liturgiji - smatram da je ono punoća punoće. Potpuno je sabrano u neki mističan fokus i jedno jevandjelje na liturgiji može da ima težinu celog Svetog pisma

[Јаков.]

Задњих година изашло је гомила књига на тему Литургије и богослужења.

Мени се као лаику то много допало и жедно сам читао сво што је излазило.

Пуно сам научио, посебно ствари које никада нисам могао чути од свештеника и сабраће.

А шта ћемо са личним доживљајима којих нема у књигама?

Не, моје право питање је: треба ли о Литургији више причати или ћутати?

 

Dragi brate Ćutologu, ti si kako nam to i tvoje ime i avatar (ikona) kažu, odabrao šutnju. 

 

Posmatranjem se uči, ali kada se nauči, onda je svakako stvar kulture, hrišćanske misije i svega onoga što nam je dato kao Križ koji nosimo, da ne šutimo.

 

E sad braco moj, koliko ko ima snage i hrabrosti. Nije isto šutjeti i pričati, u Teheranu ili New Yorku. A tek u Jeruzalemu.

 

-----------

Možeš li brate, ponizno te molim, da nam kažeš neke naslove koji su te najviše takli a rede Liturgije.

[w.a.mozart]

 

 

 

 

 

možda ima veze sa temom

[Johanes de Silencio]

@,

 

Да, сећам се ове теме.

У праву си, проблем је што се многе ствари не спроводе у пракси. Нема ту неке велике приче, јасно је шта је проблем.

 

@@marko_13,

 

Слажем се ово што кажеш.

Само, нешто би додатно питао, али озбиљно:

може ли човек ћутањем да прича о Литургији и да ли је једнако подвигу говорења о њој?

 

 

Dragi brate Ćutologu, ti si kako nam to i tvoje ime i avatar (ikona) kažu, odabrao šutnju. 

 

Posmatranjem se uči, ali kada se nauči, onda je svakako stvar kulture, hrišćanske misije i svega onoga što nam je dato kao Križ koji nosimo, da ne šutimo.

 

E sad braco moj, koliko ko ima snage i hrabrosti. Nije isto šutjeti i pričati, u Teheranu ili New Yorku. A tek u Jeruzalemu.

 

-----------

Možeš li brate, ponizno te molim, da nam kažeš neke naslove koji su te najviše takli a rede Liturgije.

 

 

У праву си брате Исаче, неко ћути неко прича

Волео бих, лично, да ови што причају буду мало разноврснији, ето само то.

 

Неке књиге које сам ја читао и које су бест оф д бест Литургије, према мом доживљају су:

 

1. Свети Никола Кавасила - Живот у Христу

2. Арх. Василије Гондикакис - Преображење твари (ваљда бешетако, нисам сад сигуран)

3. Николај Афанасјев - Трпеза Господња

 

Има још наслова, али ове су ме стварно научиле и преобразиле.

 

 

 

[Johanes de Silencio]

@@w.a.mozart,

 

Лепо, може бити

[Gandalf Sivi]

Ćutanje je tajna budućega vijeka.

[Johanes de Silencio]

Ćutanje je tajna budućega vijeka.

 

Амин.

 

Па ипак, рећи ће неко, док траје историја, мора се причати нешто

[Gandalf Sivi]

Па ипак, рећи ће неко, док траје историја, мора се причати нешто

 

Otvoriću usta svoja i ispuniću se Duha

[Guest јер. Агапије]

Неке књиге које сам ја читао и које су бест оф д бест Литургије, према мом доживљају су:   1. Свети Никола Кавасила - Живот у Христу 2. Арх. Василије Гондикакис - Преображење твари (ваљда бешетако, нисам сад сигуран) 3. Николај Афанасјев - Трпеза Господња   Има још наслова, али ове су ме стварно научиле и преобразиле.

 

Брате Јоханесе, потписујем ове књиге ... Списак као да сам ја правио.

 

Друга се зове : "Св. Литургија - Откривење нове твари". (превод by dr. Irinej Bulovic)

[Johanes de Silencio]

Да, тако је.

 

Можда сам се презаситио приче, јер сам дуго у Цркви и жељан сам остварења тих прича.

Можда свако према свом степену богопознања треба да прима и слуша учења.

 

Хоћу да кажем следеће: не може се стално јести леб и вода, понекад је потребно и нешто треће.

Ето, мени лично је потребна нека друга храна. Не кажем да је та храна вреднија и боља и узвишенија. Можда је баш никаква.

С друге стране, наравно, увек се треба враћати на почетке, на почетне кораке.

 

Молићу се, па ће ми Бог ваљда отворити нешто.

[Johanes de Silencio]

@,

 

Хвала пуно, тако је, тако се зове, да!

 

Шта да кажем, осети се сласт тих књига, баш су слатке.