Хришћански поглед на вантелесну оплодњу

[Ronald]

пре 2 часа, Срђан Шијакињић рече

Мислим да може.

Уопштено, мислим да су људи толико различити да није могуће установити неко правило. Звучи као опште место али често то заборављамо, ја први. Верујем да човек може бити остварен и сам, и у манастиру и у браку са децом и у браку без деце. Можда има смисла констатовати да је већина људи нпр. срећнија са партнером негп без њега, или да је већина бракова срећнија са децом него без њих, али на нивоу појединца то не мора ништа да значи... Из мог искуства, једна од бољих ствари за многе људе би била да престану да посматрају свој живот као промашен зато што нису нашли партнера и остварили се и као родитељи. 

Problem je sto su ljudi cesto kroz kulturu i kucno vaspitanje i podizanje uceni o modelu kojeg njihovi roditelji smatraju jedinim ispravnim za ostvarivanje srece, sto god to znacilo. Zato postoje i mnoge predrasude , a cesto bezosjecajnost kod ljudi na raznoraznim okupljanjima u nasim krajevima. Pocev od toga da djevojke pitaju bez imalo pardona zasto se ne udaju, ne radjaju djecu, kao i udate zene koje nemaju djecu. Nisu samo zene u pitanju vec i muskarci, naravno sve polazi od roditelja koji vrse pritisak o udaji, radjanju itd., kukumataju o tome, pa se onda preliva na rodbinu, prijatelje, poznanike ili najgore ljude koje ne znamo itd. Mozda nekoga to ne vrijedja, ali mnoge ljude iskreno povrijedi, narocito ako su pokusavali da ostvare razlicite oblike zajednice ili da dobiju djecu a nisu uspjeli. Medjutim i do samih je ljudi koliko god ovi koji pitaju i smaraju ne razmisljaju o svojim bezosjecajnim pitanjima, odnosno ne razmisljaju kakav ce uticaj njihovo pitanje imati na drugu oaobu. Zato je i najveca hriscanska vrlina slusati, ali slusati da razumijemo a ne da cujemo, ljubav zapocinje sa slusanjem a onda dolazi poslusanje. Do ljudi koje povrijedi je takodje jer se nisu sami oslobodili negativnih predrasuda i stereotipa. Ja sam tako izgubio u jednom kratkom periodu dosta kilograma, 20-25 zbog bolesti 2015-16,  uglavnom misice, i za to uglavnom nisam otvoreno upitan sta je od ljudi koje sam sretao, vec pitan kroz konstataciju, je li tumor, je li HIV, itd., ali meni je to smijesno haha, medjutim drugim ljudima nije, cak se povrijede ljudi koji u tom trenutku budu sa mnom i slusaju to. Drugi problem sa mnogim ljudima neoslobodjenim negativnih predrasuda i stereotipa je da su oni cesto "gluvi" u kontekstu recenice o ljubavi i slusanju. Mnogi na primer pitaju i ne zele da cuju uopste sta im se kaze. To sam se uvjerio mnogo puta, mada da bi nekoga dublje shvatio potrebno je da razumijes njegov problem, bila to bolest ili bilo sta drugo, da razmisljas o toj osobi i da se naravno molis za nju. Od hriscanskih asketa se vjerovatno to moze najbolje nauciti. Moj dobar prijatelj je proveo jedno vrijeme kod starca Tadeja i za razliku od drugih koje znam a bili su kod starca on je onako najobjektivniji i najracionalniji, drugi koje sam slusao ono skloni su da preuvelicavaju i cesce su optereceni pricama o cudima. Moj drugar sa druge strane kaze da mu je najfascinantije bilo sa kojom smirenoscu i dubinom starac slusa svaku rijec sagovornika, a to je i Vladeta Jerotic potvrdio.

[Нифада]

пре 5 часа, Vladan :::. рече

Не бих баш толико био сигуран у то.

Шта је са самцима који желе брак (дакле, свесни су да нису за манастир) али никако да нађу особу за то? Они не могу да имају истинску љубав према Господу и ближњима?

 

 

С обзиром на амбијент и на одлике менталитета овде,мислим да самцима који немају афинитет за монашки живот,а нису срели особу са којом би ушли у брак,сва прозивања ,критике,деградирања и сл.треба да им буде урачунато као мучеништво

Невероватно је како неки воле да укалупе људе у своја мерила,и да прозивају некога и сл.Они који обитавају у лошем браку,улазе у паралелне везе.мање су на тапету од самаца.

Исто тако је и са онима који немају децу,као да су мање вредни.Чак сам чула како жена која је претрпела порођајне муке је на неком вишем егзистенцијалном новоу.

Е зато ја кажем да онима који нису у браку,не зато што омаловажавају брак,напротив,  сви ти коментари,покушаји деградирања и сл.треба да буде  урачунато  у мученички статус,мислим да је раван порођајним мукама

Лично познајем не мали број особа које нису у браку,а веома су квалитетне особе и заслужују сваки респект.Они једноставно живе свој живот,не машући својим  самачким статусом ,нити га глорификујући .Не постоје одређене године за брак,људи се сретну и у старачком дому и проведу остатак живота у љубави.

Чини ми се да неки  имају нека три калупа у који покушавају да уклопе све људе,мислим и на мушкарце и жене.Сваки човек је прича за себе.

 

[dilic]

пре 23 часа, Vladan :::. рече

Шта је са самцима који желе брак (дакле, свесни су да нису за манастир) али никако да нађу особу за то? Они не могу да имају истинску љубав према Господу и ближњима?

Наравно да могу. Кроз Свету Литургију и кроз прихватање заједнице са онима који су те заједнице остварили. Кроз бочне заједнице и тежњу ка заједници с Богом

[Vladan :::.]

пре 2 часа, dilic рече

Наравно да могу. Кроз Свету Литургију и кроз прихватање заједнице са онима који су те заједнице остварили. Кроз бочне заједнице и тежњу ка заједници с Богом

Литургија је Заједница која спашава и нема потребе да измишљаш некакве бочне заједнице (!?) кроз које се људи спашавају ако их прихвате. Ко је у литургијској Заједници у заједници је и са удатима и ожењенима и калуђерима и самцима и удовима и свима. Нема никаквих побочних заједница које спашавају осим литургијске која укључује све.

 

[dilic]

пре 23 часа, Vladan :::. рече

Нема никаквих побочних заједница које спашавају осим литургијске која укључује све.

Да појасним. Литургија је несумњиво заједница која спашава. Ипак ван ње ако нисмо у могућности да живимо у монашкој или брачној заједници, живећемо са родитељима, братом, сестром, рођацима и бринути о њима или они о њему на хришћански начин, молити се за њих... да не објашњавам даље... На то сам мислио када сам рекао бочне заједнице. Оне су помажу да између две Литургије живимо хришћански и не изгубимо благодат. Не можемо да кажемо да нам нико не треба и ми никоме не требамо и да себе назовемо Христовим

[Vladan :::.]

пре 5 минута, dilic рече

ако нисмо у могућности да живимо у монашкој или брачној заједници, живећемо са родитељима, братом, сестром, рођацима и бринути о њима или они о њему на хришћански начин

Могу се и потпуни самци, који немају ништа од овога, бринути о другим људима на хришћански начин.
 

пре 7 минута, dilic рече

бочне заједнице. Оне помажу да између две Литургије живимо хришћански и не изгубимо благодат

Да није овако како сам горе рекао онда би монаси пустињаци били осуђени да између две литургије изугубе благодат, а ипак то није тако.
 

пре 9 минута, dilic рече

Не можемо да кажемо да нам нико не треба ... и да себе назовемо Христовим

Ја нисам ни рекао да (сви) самци који су хришћани то говоре. Изгледа да ти то тако подразумеваш.
 

пре 9 минута, dilic рече

Не можемо да кажемо да ... ми никоме не требамо и да себе назовемо Христовим

Ево рецимо ова жена, на доњем линку, види да никоме не треба. За сада захваљујући помоћи неких форумаша преживљава некако, а јесте Христова трпљењем својих тешких болести и (малтене потпуне) самоће:

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/60358-најтужнија-пензионерка-у-земљи-да-пробамо-да-помогнемо/

https://twitter.com/rada_simic

 

[dilic]

Једноставно у окружењу у коме се човек нађе може се спасавати кроз Литургијску заједницу, кроз брак, монаштво и страдање