Хришћански поглед на вантелесну оплодњу

[Никола Поповић]

Kad zivot nastane, tj. kad dodje do zaceca i spajanja 2 celije, sve sto ljudi treba da rade je da pazljivo cuvaju taj zivot.

 

Na zalost, danasnji covek ima razdrobljenu i atomiziranu svest, nije sposoban da sagleda celinu, nego ulaze ogromne napore (pazi, ova tema je vec presla 100 strana!) samo da bi nasao "rupu u zakonu". Tragicno...

 

Ali upravo to. Cini mi se da kako razlazemo stvari na sitna crevca,sve prestaje da ima svoju sustinu i posmatra se kao zaseban deo. Mislim da to nije dobro za covecanstvo. Jasno je da ako se skoncentrisemo na prve nedelje trudnoce i pomislimo na celije koje se umnozavaju, mi ne vidimo sliku deteta i dozvoljavamo sebi da mislimo kako zaustaviti celije je humanije nego zivot deteta od tri godine... Ne znam sta da kazem. Mislim da je covecanstvo opasno u krivu odkako je krenulo da razmislja ovim putem. 

 

Recimo ako bismo u psihologiji primenili ovaj sistem, nas bi definisila konkretna trenutna dela i trenutna razmisljanja, sto, jasno, nije tacno. Mi smo svi skup mislenog, osecajnog, telesnog i religioznog, pa tako i celije. Ako bismo coveka, dakle zivog, poceli cepkati na sitne komade i razmisljati o svim celijama koje svake sekunde umiru ili radjaju, mi bismo se definitivno zaustavili na verovanju da je covek malo inteligentnija zivotinja. Naravno, mnogi ovako i misle, ali ja tu vidim promasenu sustinu. 

 

Sve u svemu pitanje abortusa je pitanje odgovornosti svakog pojedinca. To je pitanje sexa. Pitanje privlacnosti i pritom jasne neodgovornosti. Sta je uopste svrha sexa danas? Penetracija? Zadovoljstvo pri penetraciji? To je sve? A da, kalorije koje se gube i koza koja ce biti blistavija, a i dobro utice na psihu jer je tamo neko tako rekao.... ne bih da vredjam, ali malo mi ovo deluje debilno. Toliko. 

[Никола Поповић]

p.s. Ovo moze delovati kao da sam odvukao temu na to da li upraznjavati sex ili ne, medjutim, bebe ne padaju s neba. Potrebno je ici do jasnog uzroka ''problema'', ako vec idemo u konkretne detalje. 

[cloudking]

Dakle mozemo da sumiramo da su vernici protiv vantelesne oplodnje?

[Н И Н Е]

p.s. Ovo moze delovati kao da sam odvukao temu na to da li upraznjavati sex ili ne, medjutim, bebe ne padaju s neba. Potrebno je ici do jasnog uzroka ''problema'', ako vec idemo u konkretne detalje. 

Па нормално. Када би секс служио само за размножавање не би ни било абортуса. 

[Никола Поповић]

Dakle mozemo da sumiramo da su vernici protiv vantelesne oplodnje?

 

Ne, ovde se jasno vidi da sam govorio o abortusu tako da ne razumem tvoj zakljucak. 

 

Protiv vantelesne oplodnje nemam nista. Niko ne ide na vantelesnu oplodnju zato sto mu se svidja da na taj nacin dobije potomstvo, vec zato sto je to jedini nacin. Jasno je da to nije najsrecnije resenje, ali ako pomaze, onda u redu. Mada, ne zaboravimo da je mnogo dece u domovima koje zude da imaju siguran dom, mamu i tatu. Mozda je problem sa zacecem dopusten sa razlogom. 

[cloudking]

Ne, ovde se jasno vidi da sam govorio o abortusu tako da ne razumem tvoj zakljucak.

Protiv vantelesne oplodnje nemam nista. Niko ne ide na vantelesnu oplodnju zato sto mu se svidja da na taj nacin dobije potomstvo, vec zato sto je to jedini nacin. Jasno je da to nije najsrecnije resenje, ali ako pomaze, onda u redu. Mada, ne zaboravimo da je mnogo dece u domovima koje zude da imaju siguran dom, mamu i tatu. Mozda je problem sa zacecem dopusten sa razlogom.

Vantelesna oplodnja podrazumeva veliki broj oplodjenih celija od kojih vecina "umire" u procesu. Zato veliki broj vantelesnih trudnoca podrazumeva blizance, trojke... jer doktori namerno ugradjuju veci broj jer mnoge ne prezive

Kako onda mozete da podrzavate vantelesnu oplodnju kad ona podrazumeva znacajan broj ubijenih oplodjenih jajnih celija odnosno licnosti, dece?

[cloudking]

Па нормално. Када би секс служио само за размножавање не би ни било абортуса.

Znaci seks moze dva eventualno tri puta u zivotu?

[Н И Н Е]

Dakle mozemo da sumiramo da su vernici protiv vantelesne oplodnje?

Можемо да сумирамо да се пол детета одређује приликом зачећа. :Р

 

Што се тиче вантелесне оплодње сваки верник размишља својом главом. Ја лично не бих томе прибегавао, пре бих усвојио дете .

[Никола Поповић]

Vantelesna oplodnja podrazumeva veliki broj oplodjenih celija od kojih vecina "umire" u procesu. Zato veliki broj vantelesnih trudnoca podrazumeva blizance, trojke... jer doktori namerno ugradjuju veci broj jer mnoge ne prezive

Kako onda mozete da podrzavate vantelesnu oplodnju kad ona podrazumeva znacajan broj ubijenih oplodjenih jajnih celija odnosno licnosti, dece?

 

Sam proces vantelesne oplodnje je vestacki, a samim tim anomalije su moguce. Nekada samo telo odbaci plod bebe, a nekada lekari savetuju da se izvrsi abortus i tako ''napravi mesta'' samo za jednu bebu. Sa jedne strane to pokazuje vrlo jasan stav coveka - ja sve kontrolisem i ja odredjujem koliko cu beba da donesem na svet iako su vestacki zacete. Dakle, ja ovde i ne mogu da imam neko misljenje, slaganje ili neslaganje jer je stvar vrlo individualna. Takodje, bilo je i primera gde rodiltelji odluce da ostave sve tri bebe koje su zacete i tako pod velikim rizikom one dodju na svet. Jasno je da ovakva odluka zahteva jednu veliku zrtvu, ali pitanje koje ja postavljam - ako toliko zelis dete, zasto praviti selekciju? Na kraju, dosta toga priroda uredi sama, kao sto sam napomenuo, desava se da jedna beba bude odmah odbacena iz materice i to se radi bez obavljanja bilo kakvih intervencija. 

[Натан]

Ovo sa bioloske strane uopste nije tacno.

Nije problem sto necete da se informisete i naucite nesto nego je problem sto vi izgleda sednete, zamislite najbolji moguci scenario koji vam odgovara i onda ga proglasite za tacan i branite svim silama...

Pol se odredjuje tek nekoliko nedelja nakon zaceca. Tada ako embrion dobije Y hromozom postaje musko a ako ga ne dobije OSTAJE zenskog pola... Da, em sto se zacecem ne odredjuje pol nego su i svi embrioni do svohe 5 nedelje zenskog pola (zato muskarci imaju bradavice, jer njihovo formiranje pocinje pre "dolaska" Y hromozoma...)

Ko zna za sta sve jos niste u pravu...

Да тужиш наставницу биологије, јер те ништа научила није, и одштету да ти плати.

 

 

 

Ukoliko spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, on je oplodi. I to je zapravo začeće. U ovom trenutku, genetski materijal je kompletan, uključujući pol deteta. U roku od tri dana nakon začeća, oplođena jajna ćelija, koja se ubrzano deli u nove ćelije, prolazi kroz jajovod u matericu, gde se zakači za zid materice. Placenta, koja će hraniti bebu, takođe počinje da se formira.

http://www.planetazdravlja.com/razvoj-bebe-u-stomaku-od-zaceca-do-rodenja/

[Млађони]

Ево, нашао сам један текст који објашњава: 

http://www.pravoslavlje.rs/broj/902/tekst/covek-nastaje-zacecem/

 

Брате мој, питао сам за теолошко објашњење. Зашто се сматра да се душа усељава у тренутку када се усељава. 

не знам колико пута да поновим. 

То питам звог ове дилеме око ембриона, ван телесне оплодње као и стем ћелија и њиховог потенцијала. 

 

 

Kad zivot nastane, tj. kad dodje do zaceca i spajanja 2 celije, sve sto ljudi treba da rade je da pazljivo cuvaju taj zivot.

 

Na zalost, danasnji covek ima razdrobljenu i atomiziranu svest, nije sposoban da sagleda celinu, nego ulaze ogromne napore (pazi, ova tema je vec presla 100 strana!) samo da bi nasao "rupu u zakonu". Tragicno...

 

Нема брате Оби ту ништа трагично. Те тврдње које се озносе су подложне критичком преиспитивању. А посебно их треб критички преиспитивати јер је потенцијал стем ћелија велики да побољша милионе живота. Може да пружи људима нове руке и ноге, обнови оштећене мозгове, помогне параплегичарима или људима који имају повреде кичме и живе у колицима. Итд.

 

Људи стопирају научна истраживањ на основу тврдње да се душа усељава у пар хиљда стем ћелија. И да су тих пар хиљада стем ћелија личност. То је брате тврдња. И то не баш очигледна.

 

Мени је као православном хришћанину јако битно да видим теолошку основу тога. Ваан тога за мене у тим ћелијама не постоји личност, самим тим не могу их сматрати убиством.

Убиство може бити смо у случају личности, а 1000 стем ћелија не могу бити личност.( Немају ниједну карактеристику живе личности.)

Осим наравно ако не прихватим тврдњу која се шири кроз православље да се душа усељва чим се ћелија оплоди. 

 

Надам се д ти као мало мудрији и искуснији разумеш природу ових мојих питања.. а не као неки саговорници да мислиш да ја овде развозим дебату про анти абортус јер мислим да неодговорне девојке које улазе непажљиво у сексуалне односе треба да имају право да "убијају" "децу". 

[Н И Н Е]

Znaci seks moze dva eventualno tri puta u zivotu?

Не кажем то. 

 

Узгред, није тако лако добити дете, из прве, мора се ту помучити мало.

[Млађони]

Не кажем то. 

 

Узгред, није тако лако добити дете, из прве, мора се ту помучити мало.

 

Тешко онима који добију из прве.  

[cloudking]

Не кажем то.

A sta kazes?

[Натан]

 

Брате мој, питао сам за теолошко објашњење. Зашто се сматра да се душа усељава у тренутку када се усељава. 

не знам колико пута да поновим. 

То питам звог ове дилеме око ембриона, ван телесне оплодње као и стем ћелија и њиховог потенцијала. 

Ја сам се орјентисао на питање абортуса, па нисам ни обратио пажњу до краја шта желиш да питаш.

Ево, извукао сам део текста који даје одговор на твоје питање:

 

Đakon dr Petar Dabić, internista-kardiolog

Slovo o bioetičkim dilemama 

..........

Moderna bioetika nameće potrebu recepcije svetootačke teologije. Kakav odgovor daje pravoslavno bogoslovlje na bioetičke probleme kao što su: vantelesna oplodnja, eutanazija, kloniranje, rađanje dece sa posebnim karakteristikama, genetsko testiranje u medicinske svrhe, zaštita humanih fetusa i embriona, donošenje odluke u vezi sa postupcima kod novorođenčadi na granici preživljavanja, i slično?

– Za svaki od ovih savremenih bioetičkih problema može se naći potpun i adekvatan odgovor u učenju svetih Otaca. Kako je to moguće i pored velike vremenske distance? U osnovi svih ovih problema leži shvatanje međuličnih odnosa, odnos prema drugom i drugačijem bez obzira na njegove objektivne osobine, vrednovanje ljudske ličnosti na osnovu njene bogolikosti i sagledavanje statusa embriona, fetusa, novorođenčeta, deteta i odraslog čoveka iz perspektive onoga što će biti (ili što je moglo biti) – odnosno eshatološke i večne perspektive. Misao Otaca, u potpunosti i do kraja, i u savremenim uslovima razrešava svaki od ovih bioetičkih „Gordijevih čvorova“.

Šta nije prihvatljivo sa stanovišta hrišćanske etike u vrednovanju rezultata bioinženjeringa? 

– Nije prihvatljiv nijedan dijagnostički ili terapijski metod koji bi, delimično ili u potpunosti, odnosno na bilo koji način ugrozio biološki opstanak ljudske ličnosti. Za Crkvu lični identitet (pojam „duše žive“) imaju kako embrion od momenta spajanja muške i ženske polne ćelije, tako i fetus, novorođenče, dete i svaki čovek bez obzira da li boluje od izlečive ili neizlečive bolesti. Drugim rečima, hrišćansko poimanje ljudskih prava i njihova zaštita obuhvatnije je, šire i dublje od savremnog shvatanja ovog pojma. Ne postoji ništa što bi bilo jače od ovog prava: ni pravo drugoga, ni invaliditet, ni manja biološka vrednost, ni „loš kvalitet života“, ništa čime bi se moglo opravdati uskraćivanje šanse jednoj ličnosti (od embriona do starca) da živi, voli i bude voljena; jer se vrednost svake ličnosti meri iz eshatološke perspektive, merom Božje ljubavi i realnosti dolazećeg Carstva Nebeskog, a ne propadljivim aršinima ovoga veka, nad kojima caruje smrt.

Bavili ste se temom „Smisao polnosti i rodni problemi u pravoslavnom braku“. Da li je dobijanje potomstva primarni smisao bračnih polnih odnosa, i da li hrišćanska etika opravdava voljno sprečavanje začeća – kontracepciju, prevremeni prekid trudnoće-abortus i veštačku oplodnju? Kako pred tim dilemama treba da se postave pravoslavni hrišćani? 

– U ovom predavanju pokazano je na koji način su sveti Oci shvatali smisao bračnih polnih odnosa, status embriona i bračnu neplodnost, da bi se onda sagledali savremni fenomeni kontracepcije, abortusa i lečenja steriliteta. Bračne polne odnose otačka misao shvata kao normalnu fiziološku pojavu, a njihov veliki značaj u braku sagledava prvenstveno kao način očuvanja bračne celomudrenosti, uzajamne vernosti i jačanja supružanske ljubavi, a tek onda i kao sredstvo za sticanje blagoslova potomstva koje bi dodatno trebalo da osnaži brak kao bogospasavajuću zajednicu. Izraz neporočnosti u fiziološkim pojavama, pa i u bračnim polnim odnosima, jeste sponatnost, odsustvo proračunatosti, pa u tom kontekstu kontracepcija ovde nema svoje mesto i nije blagoslovena. Posebno su pogubni abortivni kontraceptivni metodi (sprečavanje ugradnje u zid materice već začetog embriona – intrauterine proteze tzv. „spirale“ i „jutro posle“ pilula) kao i sam abortus, koji se smatraju decoubistvom. Biomedicinski potpomognuta oplodnja („veštačka oplodnja“) uz određene uslove nije u suprotnosti sa hrišćanskom etikom.

Kakav je stav Crkve prema problemu bračnog steriliteta? Da li je prihvatljivo lečenje neplodnosti savremenim medicinskim metodima (surogat-majke, donatori ćelija, oplodnja većeg broja jajnih ćelija pre embriotransfera i zamrzavanje embriona)?

– Budući da Oci ne posmatraju bračni sterilitet kao Božju kaznu (sv. Jovan Zlatousti: „Ne možemo govoriti da je neplodnost posledica greha...” Beseda na Postanje, XLIX 1–2), to je i stav Crkve prema njegovom prevazilaženju lečenjem pozitivan. Pri tome je neophodno da se (za razliku od polnih ćelija, koje se posmatraju kao tkivo), embrion posmatra kao odušetvoren od momenta začeća, odnosno da se tretira kao jedinka sa ličnim identitetom (sv. Maksim Ispovednik: „U njemu (embrionu) od momenta začeća postoji umna i razumna duša.“ Pitanja i poteškoće, 28). U tom smislu, u skladu sa pravoslavnim etosom je biomedicinski potpomognuta oplodnja u kojoj su pacijenti isključivo bračnici, isključuje se učešće trećeg lica (kao donora ćelija ili surogat-majke), i poželjna je oplodnja najviše tri jajne ćelije pre embriotransfera (vraćanje embriona u matericu). Zamrzavanje embriona je diskutabilno, dok je zamrzavanje jajne ćelije i semenih ćelija prihvatljivo. 

........

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1053/tekst/slovo-o-bioetickim-dilemama/print/lat