О. Милош Весин, разноврсна предавања

[раб.аџија]

" DA NEBO NE BI BILO PRAZNO..."

" DA NEBO NE BI BILO PRAZNO..."
O Vaskrsu 2003.

Dragi moji,

Da li smo bas uvek u stanju da nad-vremenske dogadjaje iz istorije ljudskoga spasenja dozivimo u njihovoj realnosti koja je I danas prisutna medju nama? Realnosti koja, istina, cesto biva zaklonjena iza svega onoga sto ispunjava nasu svakodnevicu, cesto
smislom tako daleku od Duha Istine. Mada mnogi pravoslavni praznici I te kako zauzimaju znacajno mesto u nasem zivotu, ne ostaju li oni cesto tek na nivou obicaja I svega onoga, istina, lepog I poucnog u njima? Drugim recima, koliko je u nama danas duhovne snage da "kalendarska zbitija" osetimo u svetlu onog cesto pominjanog, a retko
dozivljenog, LITURGIJSKOG DANAS?Da li nas, zaista, tokom Velike sedmice- sedmice stradanja Gospoda nasega Isusa Hrista, obuzme tuga sto mnogi I danas svojim
delima-nedelima jos kako glasno vicu - Raspni ga raspni? Sto I mnoga nasa negativno usmerena misao, necistim jezikom izgovorena rec, hladnocom srca neucinjeno dobrocinstvo, neosetljivoscu prema sebi I bliznjem ispletena gordost I sujeta, jos uvek vesto prikivaju nove I nove klinove u Telo blagog I svemilostivog Gospoda?

haialutdinow33 http://photopolygon.com

Pitate se I pitate me: kakve su ovo reci na pocetku
jednog obracanja, koje bi, a zaista I jeste, trebalo
da bude ispunjeno jedino I samo radoscu Vaskrsenja.
Reci ove, koje sa vama delim, pisemo svi mi zivotima
nasim, a nocas ih lahorom ovovremene prolaznosti
ostavljamo na istom onom mestu na kome je Gospod,
prikovan na Krstu, ostavio I prikovao I svaku nasu
nemoc, sumnju, zlobu,laz, neucinjenu dobrotu,
pomisljenu I izgovorenu uvredu, svaki nas greh...

Evo nas ponovo ispred praznog Hristovog groba. Mnogi
su zacudjeni, neki I uplaseni, a neki I ravnodusni
prema necemu sto se desilo tako, tako davno. Ali ta
"davnina" se uvek iznova oblaci u sadasnjost. Ona cak
prevladava sadasnjost. Cime? ISTINOM. Istinom koja je,
onda kao I sada, osudjena, razapeta, ali istinom koja
je vecita, jer Hristos, koji je nasa ISTINA, VASKRSE
IZ MRTVIH. Ne govori li I nama danas andjeo, kao sto I
citamo u Jevandjelju po Marku: "... ne plasite se.
Trazite raspetoga Isusa Nazarecanina, vaskrsao je,
nema ga ovde, evo mesto gde ga polozise"(Mk 16:6).

Prosle subote, bas uoci Vrbice, pitao sam se kako li
ce "proci" ovogodisnja Strasna sedmica I Vaskrs.
I sam, eto, mada propovednik Istine koja obitava u
vecnosti, jos kako bivam ogranicen merilima
prolaznosti. Kisna Vrbica I relativno mali broj dece I
odraslih u litiji kao da je I mene pokolebala,
te ponovo zaboravih da je Hristos veoma jasno I
nedvosmisleno rekao: " NE BOJ SE MALO STADO!" A mi
kao da smo jaci ako je oko nas sve veci broj ljudi,
ako su nam I crkvena zbivanja
"omasovljena", ako nismo ostavljeni ispitu sopstvene
savesti koja svakoga iz broja MALOGA STADA ne moze a
da ne upita: - Sta si svojim zivotom, svojom
ljubavlju, svojom zrtvom, ucinio(la) da Istina bude
prisutnija u svetu oko tebe? Pitao sam se I o cemu cu
govoriti tokom Velike sedmice,
na Veliki Petak, na Vaskrs...? A onda sam, na Cveti
uvece, sa celom svojom Parohijom, I MALIM I "velikim"
stadom,ZANEMEO! Gospod nas je suocio sa tragedijom.
Tragedijom jedne porodice, ali I cele Parohije kao
prosirene porodice.

U noci izmedju Lazareve subote I Cveti, poginuo je u
saobracajnoj nesreci jedan mladic iz nase Parohije.
Christopher Hybert. Tek je navrsio 26-u godinu. Majka
je druga generacija americki rodjenih Srba, a otac
Amerikanac isrsko-svedsko-nemackog porekla, ali
pravoslavan u veri, a Srbin po ljubavi prema svemu
onome sto je prigrlio kao svoje. S obzirom da je
Kris(kako su ga svi zvali) te subote otisao kod druga,
rekavsi da ce se vratiti tek u nedelju po podne , niko
ga ranije ni ocekivao, a ni trazio ranije. Majka I
sestra su mu bile na Vrbici I to vece se I ispovedile,
a na Cveti se I pricestile! Vest o nesreci zatekla ih
je kada su seli da rucaju, vrativsi se iz crkve.
Policija je telo pronasla tek u nedelju oko 9 sati
ujutru.
Christopher se predomislio I umesto da ostane kod
druga, oko ponoci je krenuo kuci. Usavsi u jednu
opasnu krivinu, izgubio je kontrolu nad kolima, sleteo
sa puta I usled udara u drvo izleteo kroz tzv.
suncani krov svoga automobila, daleko od puta, daleko
od bilo cijih ociju.

Kada sam cuo sta se desilo, na Cveti oko pola sest po
podne, bio sam na domaku Dzolieta, gradica sezdesetak
kilometara od Cikaga, gde smo to vece imali poslednje
Velikoposno vecernje naseg Cikaskog arhijerejskog
namesnistva. Odmah sam se javio Dani I Leriju
(roditeljima), rekavsi da cu odmah posle Vecernja doci
kod njih. Priznajem, u momentu slabosti, upitah se-
Pa zar bas sada? Sada uoci Velike nedelje? Kao da bi
takva tragedija u bilo kom drugom periodu godine bila
"laksa"!

Oko pola devet uvece bio sam u kuci Hajbertovih.
Prepuna kuca rodbine I prijatelja. Otac, mati, brat I
sestra u soku I neverici. Zagrlise me svi odjednom, a
Krisov stariji brat me upita: - Oce, da li je I ovo
deo nekog Bozijeg plana? I pre no sto bilo sta
izustih, otac poginulog mladica me preduhitri I rece:
- Ako smo uvek Bogu bili blagodarni na svemu, zar cemo
ga sada optuzivati? Ko zna zasto se ovo desilo! Boziji
je prvo bio, pa onda nas, zar ne oce, I Bog je uzeo
svoje... Isprekidanim glasom I suznih ociju je otac
izgovarao ove reci. Tu kratku, ali tog momenta
najpotrebniju propoved svima u kuci! I to uoci dana
kada ce poceti citanje iz Knjige o Jovu. I kao da
strele "proslosti" proletese kroz mene, opomenuvsi me
da koliko god da smo novi I neponovljivi na ovoj
zemlji, ipak se vec sve
jednom negde desilo...

Ostadoh skoro do ponoci sa roditeljima u razgovoru u
kome su oci govorile vise I glasnije od reci.
Sve vreme, sedeci medju njima, pitao sam se da li je
"umesno" da ih sve zajedno pozovem na molitvu? Ne
cudite se tome, dragi moji, jer koliko god da sam u
sebi pokusavao te veceri da se molim, svaka rec se
odbijala o poglede onih koji su me gledali I verovatno
se pitali: - I sta sad? Ali
poznavajuci roditelje I njihovu veru, bez obzira na
mnostvo prisutnih od kojih se mnogi bas I nisu libili
da Bogu I prekor upute, ustao sam I pozvao sve da se
pomolimo kako za pokoj duse poginulog, tako I za
dusevni mir njegovih roditelja, brata I sestre.
Poslednja rec jedne molitve, postajala je izvor za
drugu I tako redom. Kao da se nikome nije prekidao taj
svojevrsni lanac.

Sutra dan - na veliki Ponedeljak, pocese uporedo sa
bogosluzenjima Strasne sedmice I pripreme za
Pomen I Opelo . Ovde je obicaj da se uvek dan uoci
sahrane sluzi Pomen sa citanjem Vaskrsnog jevandjelja
u pogrebnom zavodu u kome je "izlozeno" telo
pokojnika. Na Veliku Sredu, posle poslednje Liturgije
predjeosvecenih darova u ovogodisnjem velikoposnom
ciklusu I posle Svete tajne jeleosvecenja, svi iz
crkve se kao u neplaniranoj koloni uputise ka
pogrebnom zavodu. Bio je to , po broju prisutnih,
najveci Pomen za mojih 13 godina u ovoj Parohiji. Od
cetiri po podne do devet uvece(a Pomen je bio u 8 )
ispred zgrade je bio red. Hor I ja smo se dugo
"provlacili" ne bi li dosli do otvorenog kovcega u dnu
prostrane "kapele". Na Pomenu se, obicno, samo izjavi
saucesce, dok je sutra dan na Opelu(koje je uvek u
crkvi) obavezna I propoved. Mimo "obicaja", govorio
sam I te veceri. Da li govorio, ili pustio da kroz
mene progovore stranice koje smo u hramu citali tih
dana? Prorok Jezekilj I pravedni Jov. I jedan I drugi
zaista imaju sta da kazu kada se nesto poput ovoga
desi. Pa ipak, I na povratku kuci, kao da sam ostao u
kolu sopstvene upitanosti o cemu cu I kako govoriti na
Opelu. U jednom momentu, moj Marko (jedanaest I po
godina ima) me upita: - Tata, zasto ljudi umiru? Nije
to bio prvi Pomen na kome je bio, ali jeste prvi kada
je pred sobom video nepomicno telo mladog coveka. Ne
cekajuci da mu bilo sta odgovorim, on je , na dahu
iste recenice,
prosto sam za sebe, rekao:- Pa ... verovatno zato DA
NEBO NE BI BILO PRAZNO! - Da znas sine, da I jeste bas
tako! I vec sam znao o cemu cu sutra dan govoriti.

I mozda bas zato sto je Krisovom pogibijom poremecen
sklad nasih ovozemaljskih nadanja I planova, moja
upitanost - Zasto bas sada sve ovo da se desi, dobila
je odgovor tako harmonicno uskladjen u svim zbivanjima
Strasne sedmice. Jer ako je iko ovih dana bio blizak
I poistovecen sa Bogoostavljenoscu, nisu li to Krisovi
roditelji, brat I sestra? Ako se iko u hramu I na
groblju nasao kao na polju punom kostiju,o kome nam
tako rorocki potresno govori Jezekilj, onda su to bili
oni, ocekujuci kakvom li cu ih recju utesiti? Odmah
sam im rekao da ja takvu rec niti imam, niti znam, ali
vise nego jednu rec ima Zivotodavac Bog. On koji
zaista ne zeli da "nebo ostane prazno". On koji
svetlost I radost "neba", tj. Vecnosti zeli da podeli
sa onima koje je stvorio iz Ljubavi. On koji je Sina
svoga jedinorodnoga poslao da uzevsi oblicje coveka,
oseti muku I patnju stradanja, Bogoostavljenosti,
tezinu krsta, gorcinu smrti, ali I da KAO BOG VASKRSNE
! I kako
da ne kazem majci da je svojom molitvom u nedelju u
hramu ( ne znajuci da je u to isto vreme sin vec bio
odavno mrtav) I primanjem ispruzene Hristove ruke u
Svetom Pricescu, prihvatila I sve sto od Njega dolazi?
Kako da ne kazem ocu da je Jov vec odavno izgovorio
sve reci koje bi I on sada da kaze? Kako da im svima
ne kazem da ce oni na najblizi, najpotresniji I
najistinitiji nacin osetiti ovogodisnje golgotsko
uspinjanje, raspece I smrt Sina Bozijeg? Ali kako da
im I ne kazem da ce svetlost Vaskrsnjeg jutra prozeti
I njihova srca, jer nas Bog nije Bog mrtvih, vec Bog
zivih! Nas Spasitelj je vaskrsao sa tragovima svoga
stradanja. Zar bi ga apostoli ikada prepoznali, da
nije tako? Vaskrsli Hristos nije utvara, nije magija,
vec BOZIJI ODGOVOR VECNOSTI nad upitanoscu smrcu
obesmisljene prolaznosti. Bog mi je svedok, da vec
godinama sve clanove porodice Hajbert redovno pominjem
na Proskomidiji. To mi u trenu prodje kroz glavu dok
sam govorio na Opelu, pa to I sa svima podelih, ali
jedino kao znak da su oni I bili I ostali, pred
Bogom, SVI ZAJEDNO! Jer Bog zaista ne zeli da "nebo
ostane prazno". A redosled kojim se ono popunjava
jeste I bice tajna, ali ono sto tajna nije to je da je
Hristos bio: "U grobu telesno, u adu s dusom kao Bog,
u raju s razbojnikom, na prestolu sa Ocem I Duhom, sve
ispunjavajuci...", kao sto I govorimo pred pocetak
svake Bozanstvene Liturgije.

Na groblju, pred otvorenom rakom, podelih sa porodicom
jos jedan zivi znak pravoslavnog sa-ucestvovanja u
veri I nadi na Vaskrsenje, prenevsi im poruku
dugogodisnjeg prijatelja njihove kuce,
Akademika Dimitrija Stefanovica iz Beograda, koji je
bio medju prvima u molitvenoj vezi sa njima,
molitvom za pokoj duse njihovog sina I brata, molitvom
koju je prineo Bogu sa pevacima iz svoga
hora.

Mnogi se od nas sa pogreba uputise ponovo u hram, jer
se blizilo vreme za 12 Jevandjelja stradanja.
Malo je ko medju nama ovog Velikog cetvrtka, Velikog
Petka I Velike Subote ostao ravnodusan prema
jevandjelskim opisima Hristovog stradanja, smrti I
polaganja u grob. Jedno ljudsko stradanje mnoge je
priblizilo stradanju Sina Bozijeg, kao sto je I smrt
Sina Bozijeg ponela sobom pod zemlju
jos jedan splet "kostiju suvih", koje ce Bog VASKRSLOM
RECJU oziveti I povesti sobom u vecnost, "da nebo ne
bi bilo prazno."

Na Veliki Petak kasno uvece, tek sto se vratih iz
crkve, pozvao me je Leri, otac pokojnog mladica.
-Oce, rekao mi je, - kako nam je , to samo mi znamo.
Ali Ljubav, kao sto ste juce na Opelu rekli, ne
prestaje pa zato Dana I ja, Ljubavi radi, Boga radi I
duse nasega sina radi, zelimo da se pricestimo
na Veliku Subotu. Mozda sam ovih dana, u citavoj
pometenosti mojoj, I pojeo nesto sto nije bilo posno,
ali , molim Vas, ja zelim da se pricestim. -Leri,
odgovorih mu, - bez obzira sta god da si pojeo,
ili nisi, to je sada toliko sekundarno u odnosu na
post koji si ne svojom, vec Bozijom voljom prineo
Hristu. Tvoje reci I drzanje svih ovih dana su za mene
I post I ispovest zajedno. Dodjite u subotu, Liturgija
pocinje u 11 sati. Nema potrebe ni da vam pomenem da
se mnogi zacudjen pogled zadrzao
na njima kada su tiho I skoro neprimetno usli u hram.
U mnogih Srba, bez obzira gde da smo, kao da vlada
neko "pravilo" da se ne pojavljuju jedno vreme u hramu
posle smrti nekog clana porodice.
Posmatrao sam I slusao njihove tihe jecaje za vreme
citanja Parimeja(odeljaka iz Staroga Zaveta), tekstova
njima oedjednom tako bliskih I razumljivih.A njihov
prilazak Svetoj Casi bio je za mene pravi pravcati
NAGOVESTAJ VASKRSENJA!

U ovoj pashalnoj noci, dragi moji, sirom pravoslavnoga
sveta odjekuju reci da je "Krstom zasijala radost
celome svetu." Posle ovih proteklih dana ne mogu a da
ne kazem da Vaskrsnja poruka ipak drugacije zvuci I
znaci onima, recimo Dani I Leriju, kao I Krisovom
bratu I sestri, koji osetise svu tezinu zivotnog
krsta, postavsi time na tren senka Simona Kirinejca,
koji je , ne svojom voljom, poneo Spasiteljev krst na
Golgotu. Tek pod tezinom tog krsta, oni dozivese Krst
I kao simvol vaskrsenja
I zalogu vecnosti. Zar su ista drugo prigrliti mogli?
Jesu, mogli su se okrenuti nistavilu od koga nisu bili
daleko. Ali onako kako su ucili decu svoju, tako su se
sada, na najtezem roditeljskom ispitu I sami poneli-
iznevsi svoj krst do kraja I ispovedivsi Hrista koji
je I njima rekao: "Ko veruje u mene, ako I umre,
zivece...".

Neka Vam je svima, dragi moji, 4chsmu1 I BLAGOSLOVEN
PRAZNIK NAD PRAZNICIMA. Ne obazirite se danas na to da
li ste ( ili oni oko vas) postili svih sedam, ili pet,
ili tri, ili jednu nedelju.
Pustite da vas iskonska radost pobeditelja Zivota nad
smrcu obuzme I ne pustajte je lako od sebe.
Praznujte sto duze mozete. Ne, ne za bogatom trpezom,
ne u pesmi I praznom razgovoru, ali praznujte u
Istini, praznujte umnozavajuci ljubav, strpljenje,
razumevanje, oprastanje. Svuda I na svakom mestu. Neka
vaskrsnja radost bude vazda prisutna srz svih nasih
zbivanja, svih nasih misli, svih namera I zelja. U
vaskrsnjoj radosti vasoj, ne zaboravite ove godine,
molim vas da u molitvama pomenete I novoupokojenog
raba Bozijeg Kristofora, Boga radi, Ljubavi radi,
VASKRSLOG HRISTA RADI, jer nebo zaista nije prazno!

H R I S T O S V O S K R E S E -------
V A I S T I N U V O S K R E S E !!

Vaskrsnju radost I Istinu sa svima vama deleci,
iskreno vas sve pozdravlja ,
Vas,

o. Milos

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

Захваљујем се браћи из  фондације "Пријатељ Божији", који неуморно постављају ове видео снимке.

http://www.prijateljboziji.com/

[Ignjatije]

Протојереј др Милош Весин: Како савладати завист и љубомору

Tagged:

• Катедра
  

81:10 минута (11.63 МБ)

Протојереј др Милош Весин, доцент на Богословском факултету Светога Саве у Либертвилу у Сједињеним Америчким Државама поново је у Београду, где је 15. маја у Великој дворани Задужбине Илије Коларца одржао предавање „Како савладати завист и љубомору“. Говорећи о љубомори и зависти протојереј Милош Весин је наводио примере из Старог и Новог Завета, али и савременог живота, често посежући за мишљењима светих отаца, али и знаменитих психолога и психијатара. Тонски запис предавања преузели смо са Радија "Слово љубве".

• Преузмите аудио датотеку
  

[JESSY]

У препуној великој дворани Коларчеве Задужбине, протојереј-ставрофор др Милош Весин беседио је на тему „Хришћански одговор на претеране бриге и страхове“. У свом надахнутом и темељном излагању, прота се осврнуо на психолошка и биолошка тумачења анксиозности, али је праве одговоре потражио у новозаветним списима, тачније у Христовим речима

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/7/12/11/09.11.12_zbor_-_prota_dr_milos_vesin_hriscanski_odgovor_na_preterane_brige_i_strahove_kolarac_2._deo_64kbps.mp3

[Oglo]

U ovakvim temama, obično nedostaje veza između ljudi (hrišćana) i onoga što se zove hrišćanskim (Pismo, SvOci = Gospod)

Je li iko probao da nađe tu vezu i taj hrišćanski odgovor, ili se sve svodi na prepričavanje i tumačenje?

[Огњен]

Да ли је у предавању поменута реч Литургија?

[Ignjatije]

Предавање Протојереја - ставрофора др Милоша Весина професора Богословског факултета у Либертвилу, на тему "Зашто је мој ближњи све даљи од мене" које је одржао у понедјељак 5. новембра 2012. године.

Захваљујемо Радију "Глас" Епархије Нишке на тонском запису овог предавања.

LINK

[RYLAH]

Невероватно предавање. Једно од оних које свакако вреди послушати, можда и више пута. И није само за вернике, сви овде могу много тога да чују.

 

Најтоплија препорука свима.

 

http://www.svetigora.com/node/11799

 

 

[Guest - . . .-]

Дивна прича...