Volim_Sina_Bozjeg Написано Мај 24, 2014 Пријави Подели Написано Мај 24, 2014 више одсуство него немоћ... класичан пример су атеисти Da, ali to odsustvo i slobodu za to oni u bezumlju doživljavaju kao Božju nemoć. Klasičan primer su svi koji ne veruju u Bogočoveka, jer upravo tu upadnu u zamku Hristove dve nedeljive i neslivene prirode. Dakle samo da izrazim poentu: Najteže je od svih religija i vera, verovati u Bogočoveka i tu je neiscrpna radost u Oca Nebeskog kad mu takvi padnemo u zagrljaj. Kako je to prelepo primiti radost od Oca kad zavoliš mu Sina po svojoj slobodnoj volji u Duhu Svetome. Rašo је реаговао/ла на ово 1 Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Rašo Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Ја вјерујем да је Богу све могуће. Чак и наше глупости исправљати. Али, што би рекли у Херцеговини, морамо и ми мало дати руке. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
RYLAH Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Naterani su bili od silne ljubavi koju je prosto bilo nemoguće zadržati samo za sebe. Не спорим ја да је све то било за свеопшту добробит, то сам и нагласио. Али су сви до једног одбијали, јер су знали шта их чека. Да су се они питали, лакше би било много да воде своје животе као до тада, мирно и без трзавица. Види само Јона колико је бежао, колико се Мојсије противио, то су само два примера, а сви су такви. Буквално су били натерани. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Џуманџи Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Lako je razumeti i prihvatiti događaje u kojima se projavljuje sila Božja - treba razumeti i prihvatiti one događaje u kojima se projavljuje Njegova nemoć. Šta mislite o ovome i da li svemogući Bog zaista može u nekim situacijama biti nemoćan? Zanimljive su ti teme. Kao sto su vec mnogi rekli - On ("moze" (pod znacima navoda jer je glagol neprimeren) da) nekad hoce da ne upotrebljava Svoju svemoc. Negde sam nasla na nesto ovako (parafraziram): Ovaplocenje Sina Bozijeg je dokaz svemoci Svesvete Trojice. Zasto? Kolika je sila/moc "bila potrebna" da se Vecni, Zivi, Neobuhvatni, Nesagledivi, Onaj kroz Koga je sve postalo "skupi" u telo jednog coveka?" Mene je nateralo da se zamislim. Ono sto pokusavam da kazem je sledece: Mislim da Njegova "nemoc", odnosno, "ne zeljenje" upravo projavljuje/objavljuje Njegovu svemoc. Dakle, (sad o sebi govorim, ono sto je, eto, meni postalo bitno) kako bih (ja) verovala da nas sve bezuslovno voli, ako nema "primeraka" (mozda je losa rec, mislim na ljude) ciju slobodu Sam Gospod postuje toliko da Ga mogu i opsovati, ili cak i negirati Njegovo postojanje? Nekako, On upravo (po mom misljenju) time pokazuje svemoc: ne mozemo Ga "izazvati", ne mozemo Ga impresionirati, ne mozemo (mi prvi) uciniti ama bas nista sto bi Ga "nateralo" da (nekako) "reaguje" na nas, tj, mi nikada ne mozemo biti apsolutni inicijatori bilo cega. To je ono o cemu govori clan @Aquilius Cratus (ako sam uopste to razumela ). Njegova volja prethodi svemu. Али су сви до једног одбијали, јер су знали шта их чека. Буквално су били натерани. Sa ovime se ne slazem, mislim da nisu znali. Poenta svih navedenih primera je bila da oni saznaju. To je bio period upoznavanja sa voljom Bozijom koja je: da se svi spasu (pocevsi od pojedinca), a i upoznavanje Njega: moze da deluje i na druge ljude, neznabosce, jer, On je iznad svega i svih. A "naterani" su bili upravo da bi shvatili neke stvari i da bi se odgonio strah ljudski (koji ih je, upravo, sprecavao da saznaju i strah je taj koji ih je terao da se cak i Bogu suprotstave i negoduju na Njegove zahteve). Mi tesko to mozemo da zamislimo, jer mi (Hriscani) sve ovo znamo vec par hiljada godina, oni nisu znali, na njima je bilo da dozive, prozive i prenesu drugima svoja iskustva (kao sto i mi danas citamo Zitija Svetih, nema neke razlike). :.mislise. "You know something is messed up when you see it" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
RYLAH Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Sa ovime se ne slazem, mislim da nisu znali. Poenta svih navedenih primera je bila da oni saznaju. To je bio period upoznavanja sa voljom Bozijom koja je: da se svi spasu (pocevsi od pojedinca), a i upoznavanje Njega: moze da deluje i na druge ljude, neznabosce, jer, On je iznad svega i svih. A "naterani" su bili upravo da bi shvatili neke stvari i da bi se odgonio strah ljudski (koji ih je, upravo, sprecavao da saznaju i strah je taj koji ih je terao da se cak i Bogu suprotstave i negoduju na Njegove zahteve). Mi tesko to mozemo da zamislimo, jer mi (Hriscani) sve ovo znamo vec par hiljada godina, oni nisu znali, na njima je bilo da dozive, prozive i prenesu drugima svoja iskustva (kao sto i mi danas citamo Zitija Svetih, nema neke razlike). Имали су искуство и знали су врло добро како пролази свако онај ко је пророк: муке, прогони, изругивања, погредне речи, опадање, пљувачина, а неретко и мученичка смрт. То су сви хтели да избегну и зато су морали да буду натерани, јер нико није хтео свесно да се упушта у тако нешто, људи смо. Касније, не верујем да би то што су у међувремену добили мењали за било шта друго, али пре него што су на тај пут закорачили, гледано споља, није било баш занимање којим би свако пожелео да се бави. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Џуманџи Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Имали су искуство и знали су врло добро како пролази свако онај ко је пророк: муке, прогони, изругивања, погредне речи, опадање, пљувачина, а неретко и мученичка смрт. То су сви хтели да избегну и зато су морали да буду натерани, јер нико није хтео свесно да се упушта у тако нешто, људи смо. Opet se ne slazem. Manje-vise muke, progoni itd. I Apostol Pavle nam svedoci da covek moze dati da mu se telo sazeze, a da ipak nema ljubavi. Smatram da oni nisu shvatali da spasenje nije pojedinacno i da je to Gospod hteo da im saopsti. Dakle, nema spasavanja* sebe, spasenje zavisi i od ostalih. "Ako jedan ud strada, stradaju svi udovi..." * pod spasenjem, za Jevreje, mislim na "dobar" zivot, zivot u izobilju i u milosti Bozijoj. Volim_Sina_Bozjeg and w.a.mozart је реаговао/ла на ово 2 "You know something is messed up when you see it" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
RYLAH Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Opet se ne slazem. Manje-vise muke, progoni itd. I Apostol Pavle nam svedoci da covek moze dati da mu se telo sazeze, a da ipak nema ljubavi. Smatram da oni nisu shvatali da spasenje nije pojedinacno i da je to Gospod hteo da im saopsti. Dakle, nema spasavanja* sebe, spasenje zavisi i od ostalih. "Ako jedan ud strada, stradaju svi udovi..." * pod spasenjem, za Jevreje, mislim na "dobar" zivot, zivot u izobilju i u milosti Bozijoj. Нисам разумео шта желиш да кажеш, а можда ни ја нисам био јасан. Ал да пробам да појасним себе, па ћемо се одна разумети: Кад би некоме од нас било понуђено да страда, да га гледају ко најгорег клошара, да га пљују, да га мрзе, да га туку, гоне, да мора да се скрива по пећинама и да једе биљке и инсекте, да га на крају вероватно и убију, свако би одбио. Исто као што су и ти старозаветни пророци редом одбијали у почетку. Касније, када би видели шта су добили успут, вероватно да то што су добили не би мењали ни за какву удобност, али док то нису добили, размишљали су људски. Не само они, имаш оног младића кога је сам Господ звао да пође са Њим, који је на своје очи видео чудеса и знао је да се ради о Господу, није морао да верује као старозаветни пророци, одбио је да пође када је позван, јер је знао шта тај живот са собом вуче. Надам се да сам сада мало јаснији био шта сам хтео да кажем. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Џуманџи Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Нисам разумео шта желиш да кажеш, а можда ни ја нисам био јасан. Ал да пробам да појасним себе, па ћемо се одна разумети: Кад би некоме од нас било понуђено да страда, да га гледају ко најгорег клошара, да га пљују, да га мрзе, да га туку, гоне, да мора да се скрива по пећинама и да једе биљке и инсекте, да га на крају вероватно и убију, свако би одбио. Исто као што су и ти старозаветни пророци редом одбијали у почетку. Касније, када би видели шта су добили успут, вероватно да то што су добили не би мењали ни за какву удобност, али док то нису добили, размишљали су људски. Не само они, имаш оног младића кога је сам Господ звао да пође са Њим, који је на своје очи видео чудеса и знао је да се ради о Господу, није морао да верује као старозаветни пророци, одбио је да пође када је позван, јер је знао шта тај живот са собом вуче. Надам се да сам сада мало јаснији био шта сам хтео да кажем. Razumem ja tebe, nego ja ne umem da objasnim lepo. Mislim da se mesaju 2 razlicite stvari i to se vidi u povezivanju sa ovom novozavetnom pricom koju si pomenuo "јер је знао шта тај живот са собом вуче". Mislim da nije tako. Uopsteno, vera nije "racionalno odmeravanje", bar po meni. Jer je Gospod rekao "Ja svakome dajem meru vere", znaci, On je opet Taj koji daje snage i blagodati. Mladic koga si pomenuo je primer da, prosto, ne mozemo svi verovati, niti verovati istim intenzitetom (uporedi njega i Natanaila). Ne moze to covek sam od sebe da "bira" ( moze da "prokocka" datu mu blagodat i darove (talante), ali, za sprovodjenje u delo, coveku opet treba Bog). Da se vratim na starozavetnike: ipak ne mislim da su oni razmisljali ovako kao sto si opisao ("jer znam sta me ceka"), vec zato sto nisu bili svesni uloge drugih naroda u njihovim zivotima (osim kada su prozivljavali teska vremena), niti svoje uloge u zivotima drugih naroda. Mislis da se nisu pitali: "A, sto mi da cekamo toliko dugo da nas Bog izbavi iz Misira?" Jer je Bog kazao: "И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих." Jer, oni su izabrani narod Boziji i to je to, drugi nisu toliko bitni jer nemaju savez sa Jahveom... Drugi ih narodi ne zanimaju toliko, osim kada se ratuje. Dok Bog (boldovano) otkriva vise da Mu je cilj da Ga poznaju... I mnostvo drugih naroda. "You know something is messed up when you see it" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Занимљиво питање али је мој одговор - оксиморон, такав ми је наслов, такво ми је мишљење. Бог може само да изабере да не учини ништа. oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
ines Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Božja nemoć ne postoji jer ON je svemoćan i savršen! Никанорац је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Мај 25, 2014 Аутор Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Занимљиво питање али је мој одговор - оксиморон, такав ми је наслов, такво ми је мишљење. Бог може само да изабере да не учини ништа. prilično racionalistički pristup, kaj ne? Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 prilično racionalistički pristup, kaj ne? Јесте да. таки сам ти ја, ево њега то је он. :Р w.a.mozart је реаговао/ла на ово 1 oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Шијакињић Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Jer je Gospod rekao "Ja svakome dajem meru vere", znaci, On je opet Taj koji daje snage i blagodati. Mladic koga si pomenuo je primer da, prosto, ne mozemo svi verovati, niti verovati istim intenzitetom (uporedi njega i Natanaila). Некад се питам где је онда ту слобода човека? Где одговорност... Ако је као у цитату... Који је онда критеријум по коме ће Бог "судити" ако нам је тако тешко да видимо како је то човек слобода и како може бити крив за било шта... Можда је тај критеријум тајна... Шта Бог тражи од нас? (Иначе, што се тиче Старог Завета, вероватно због моје духовне незрелости (још нисам за тврду храну претпостављам), једини начин да верујем је да добар део СЗ-а схватим митолошки, као причу која носи поруку, али не обавезно и чињенице... ) Млађони је реаговао/ла на ово 1 Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos."Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Некад се питам где је онда ту слобода човека? Где одговорност... Ако је као у цитату... Који је онда критеријум по коме ће Бог "судити" ако нам је тако тешко да видимо како је то човек слобода и како може бити крив за било шта... Можда је тај критеријум тајна... Шта Бог тражи од нас? Видиш ја имам исто питање као ти и одговор налазим у оној причи о монаху алкохоличару. Није толико до успеха, колико до жеље и покушаја. Ми људи умемо само неки успех да ценимо онако како га је друштво скројило, мислим да Господ цени наше успехе по нашем индивидуалном нивоу. Например не верујем да ће исте критерујем да има за наприемр тебе који си имао релативно ок детињство и живот без пуно насиља и неког ко је рођен у некој ратној зони где је насиље стил живота или неког ко је рођен од злог оца и још горе мајке. Једноставно - нисмо сви исти... тако да ја мислим да нам ни господ не суди по "истим" критеријумима али да суди правично. Баш исто као што је монах алкохоличар био алкохоличар цео живот, али њега су опијали још док је био беба, он је на алкохол био навучен од малена. Али се цеоживот трудио иако никад није успео да се одвикне од алкохола "легија анђела" је дошла по његову грешну душу. Иако су га многи други монаси осуђивали како је грешан, алкохоличар и неваљатан. Volim_Sina_Bozjeg, Срђан Шијакињић, Џуманџи and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Шијакињић Написано Мај 25, 2014 Пријави Подели Написано Мај 25, 2014 Видиш ја имам исто питање као ти и одговор налазим у оној причи о монаху алкохоличару. Није толико до успеха, колико до жеље и покушаја. Ми људи умемо само неки успех да ценимо онако како га је друштво скројило, мислим да Господ цени наше успехе по нашем индивидуалном нивоу. Например не верујем да ће исте критерујем да има за наприемр тебе који си имао релативно ок детињство и живот без пуно насиља и неког ко је рођен у некој ратној зони где је насиље стил живота или неког ко је рођен од злог оца и још горе мајке. Једноставно - нисмо сви исти... тако да ја мислим да нам ни господ не суди по "истим" критеријумима али да суди правично. Баш исто као што је монах алкохоличар био алкохоличар цео живот, али њега су опијали још док је био беба, он је на алкохол био навучен од малена. Али се цеоживот трудио иако никад није успео да се одвикне од алкохола "легија анђела" је дошла по његову грешну душу. Иако су га многи други монаси осуђивали како је грешан, алкохоличар и неваљатан. Сасвим се слажем и исто тако верујем... Онда слободу не треба тражити дубље, можда је то настројење, од или према Љубави, на неки недокучив начин слободно, а у свему осталом (ово што се види, понашању, моралу итд) можда мало слободе има... Но , није тема... w.a.mozart је реаговао/ла на ово 1 Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos."Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука