Никад игла, увек кондом, немој пити и возити

[Дејан]

Помало "јак" наслов, за неке саблажњавајући и непримерен овом сајту, али једини који ми пада на памет на тему односа  православних Хришћана према својим блиским пријатељима и свету око себе.

 

Под великим сам утиском текстова које сам читао последњих дана , све ме је то навело да размишљам који је најдекватнији однос православног Хришћанина према нашим пријатељима и генерално људима, који су у контакту са нама, а не деле наше погледе на свет.

Као неко ко је био почетник у вери, неофит, често сам наметао своју  веру и моралне норме другима, сходно томе најчешће био одбачен и окарактерисан као "тежак човек"  , како ми рече један пријатељ, човек си широких рамена а уских схватања .

Сада када је прошло много времена, схватам да је једина кривица у мени и да сам ја тај који се погрешно позиционирао у односу на свет који ме је окруживао.

Читајући текст нашег администратора Александра Милојкова, о утицају светог Августина на теологију и духовност запада, који је са тврдњом  "Да Адам није пао у рају, Христос не би дошао " , одразило на начин да су темељи духовности запада били однос онога који је крив , његове казне и Божијег страдања због нас. Акценат је стављен на Велики петак, муке Исусове, ране Исусове, грешни верни народ који је морао да испуни морални закон како би задобио рај. Морализам је итекако завладао а Инквизиција је била резултат тога. Такав верник и таква духовност, у односу на библиску причу о Исусу и блудници, позиционира моралисту међу оне који каменују.

На истоку је преовладало мишљење светог Максима Исповедника :"Христос би дошао и да Адам није пао у рају" , што даје сасвим различиту слику, где Бог показује да је створио овај свет из љубави и да жели да имамо вечну заједницу са њим. Акценат је на Васкрсењу , на љубави и на радости.

Патријарх Павле је био добар јер је у његовом срцу становао Христос, није имао добра дела јер то негде пише на папиру. Изрека каже да има људи који никада писмо нису прочитали а испунили су све заповести. Дакле , ти људи нису имали никакав писани закон, једино што су имали је света Литургија, која је извор Цркве, извор доброте па самим тим је та доброта донела морал , односно писани закон, али неусиљено. Христос је иза себе оставио само Литургију, никаква писана дела није оставио.Дакле, ономе коме је Христова љубав , односно Литургија, неусиљени извор морала, а то је прихватио под утицајем светог Максима, јасно је позициониран, у причи о Исусу и блудници, на место где говори ." Ко је без греха нек први баци камен".

Уколико поредимо ова два наведена примера, најбоље поређење је дао отац Александар Шмеман :

 

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

 

 

У истом овом духу говори и епископ, којег много поштујем, Лазар Пухало , где тврди да је морализам јерес (видео је у линку). У емисији где гостује, владика је дао пример какав је однос моралисте а какав је однос православног Хришћанина конкретно према проститутки.

 

Можемо узети пример бројних отаца и духовника, у овом примеру ћу навести старца Порфирија Кавсокаливита, који учи да не смемо наметати своју веру другима и о вери можемо причати само ако нас неко пита, а на ову поуку сасвим се природно наставља митрополит Антоније Блум, који говори да овај свет не мењамо мењајући друге већ мењајући себе.

Ако желиш да промениш овај свет за један милиметар, промени себе за тај један милиметар

 

 

Морал  овде није негиран, позициониран је тамо где му је место, морал може бити здрав само ако је неусиљена видљива пројава доброте.

Моралисти су каменовали блудницу...

 

Познанства и живо искуство  са овога сајта, које се односи на људе строгих моралних начела, који по дифолту тако не живе већ намећу другима, након неког времена су резултирале скидањем маске,  откривање правог лица и у 90% случајева се испоставило да су ти људи врло лукави, склони сплеткама и лажима, тачније, покварене особе.

 

Обзиром да сам окружен људима који су православни, атеисти, сујевјерни, морални, погубљени, хомосексуални, који воле "све што воле млади" сматрам да моја љубав према њима не сме бити доведена у питање али и моја одговорност према мојим пријатељима, какви год да су .

 

Ако се поставим према њима као моралиста, "каменоваћу их" а то не желим да радим, увек се трудим да их заштитим, да разумем и своје и њихове слабости , да у сваком злу (зло из моје Хришћанске перспективе а квалитетан живот из њихове) увек одаберу оно које је мање.

Мислим да није непримерено мени као вернику, да својим промискуитетним пријатељима саветујем да користе заштиту, онима који конзумирају неке веселе суптанце, скренем пажњу докле може да иде и сл

 

Обзиром да на Истоку никада нисмо чули, за разлику од Запада, званична саопштења у вези кондома, биоетике и сл а и свестан реалности свог окружења, све оно што је нормално просечном младом човеку у Србији а нама "нормално", одабрао сам наслов теме .

 

Свака критика текста , позитивна или негативна,  више  је него добродошла

[DYNABLASTER]

Dobar je tekst

[Лидија Миленковић]

@,

facenew22222222

 

Колико сам само пута моје најдраже повредила док нисам спознала ово о чему говориш, и то све из превелике бриге за њих.

Отрезнила ме је мајка ( на некој теми сам писала о томе) када ми је уплакана рекла :" Ја тебе, сине, ништа не разумем. Можеш ли да ме волиш овакву каква сам "?

  joooj Она је мој паничан страх за њено спасење схватила као да је не сматрам довољно добром и да је не волим.

И сад ми се желудац грчи кад се сетим тога.

 

 Данас, покушам да укажем ближњима на то где ми се чини да греше. Некад то прихвате, некад не. Дешава се ( Богу хвала, изузетно, изузетно ретко)  да не препознају добру намеру. Она стара Лидија би тада терала мак на конац, ова садашња се повуче, али зато умножи молитве Богу и за те ближње, и за себе.

И, заиста, је то дало резултата. Полако мењају неке ствари у животу, не доживљавају ме више као "ванземаљца", а и ја са поверењем се уздам у бесконачну љубав Господњу.

П.С. Моја мадре сад навелико пости среду и петак, често преиспитује себе, причешћује се, духовно узраста........Хвала Богу !

[Zoran Đurović]

Племенити Дејане, текст је одличан! Чим уграбим мало времена, јавићу се, јер не могу да одолим а да не "морализујем":)) лицемере. Толико за сада.

[Zoran Đurović]

Е, да, то што је наш другар Аца Милојков навео за Августина, једноставно није тачно. Овде смо се на Августинијануму ја и чувени амерички професор Georg Lawless жестоко дохватили око тога, тако да је летело перје. Ја сам то проблематизовао и у мом докторату, који је, памти се на Августинијануму, био права одбрана, а декан Robert Dodaro је рекао да ће се убудуће моја методологија примењивати и на другим тезама. Но, то је тема за себе.  

[Наташа81]

Помало "јак" наслов, за неке саблажњавајући и непримерен овом сајту, али једини који ми пада на памет на тему односа  православних Хришћана према својим блиским пријатељима и свету око себе.

 

Под великим сам утиском текстова које сам читао последњих дана , све ме је то навело да размишљам који је најдекватнији однос православног Хришћанина према нашим пријатељима и генерално људима, који су у контакту са нама, а не деле наше погледе на свет.

Као неко ко је био почетник у вери, неофит, често сам наметао своју  веру и моралне норме другима, сходно томе најчешће био одбачен и окарактерисан као "тежак човек"  , како ми рече један пријатељ, човек си широких рамена а уских схватања .

Сада када је прошло много времена, схватам да је једина кривица у мени и да сам ја тај који се погрешно позиционирао у односу на свет који ме је окруживао.

Читајући текст нашег администратора Александра Милојкова, о утицају светог Августина на теологију и духовност запада, који је са тврдњом  "Да Адам није пао у рају, Христос не би дошао " , одразило на начин да су темељи духовности запада били однос онога који је крив , његове казне и Божијег страдања због нас. Акценат је стављен на Велики петак, муке Исусове, ране Исусове, грешни верни народ који је морао да испуни морални закон како би задобио рај. Морализам је итекако завладао а Инквизиција је била резултат тога. Такав верник и таква духовност, у односу на библиску причу о Исусу и блудници, позиционира моралисту међу оне који каменују.

На истоку је преовладало мишљење светог Максима Исповедника :"Христос би дошао и да Адам није пао у рају" , што даје сасвим различиту слику, где Бог показује да је створио овај свет из љубави и да жели да имамо вечну заједницу са њим. Акценат је на Васкрсењу , на љубави и на радости.

Патријарх Павле је био добар јер је у његовом срцу становао Христос, није имао добра дела јер то негде пише на папиру. Изрека каже да има људи који никада писмо нису прочитали а испунили су све заповести. Дакле , ти људи нису имали никакав писани закон, једино што су имали је света Литургија, која је извор Цркве, извор доброте па самим тим је та доброта донела морал , односно писани закон, али неусиљено. Христос је иза себе оставио само Литургију, никаква писана дела није оставио.Дакле, ономе коме је Христова љубав , односно Литургија, неусиљени извор морала, а то је прихватио под утицајем светог Максима, јасно је позициониран, у причи о Исусу и блудници, на место где говори ." Ко је без греха нек први баци камен".

Уколико поредимо ова два наведена примера, најбоље поређење је дао отац Александар Шмеман :

 

 

У истом овом духу говори и епископ, којег много поштујем, Лазар Пухало , где тврди да је морализам јерес (видео је у линку). У емисији где гостује, владика је дао пример какав је однос моралисте а какав је однос православног Хришћанина конкретно према проститутки.

 

Можемо узети пример бројних отаца и духовника, у овом примеру ћу навести старца Порфирија Кавсокаливита, који учи да не смемо наметати своју веру другима и о вери можемо причати само ако нас неко пита, а на ову поуку сасвим се природно наставља митрополит Антоније Блум, који говори да овај свет не мењамо мењајући друге већ мењајући себе.

 

Морал  овде није негиран, позициониран је тамо где му је место, морал може бити здрав само ако је неусиљена видљива пројава доброте.

Моралисти су каменовали блудницу...

 

Познанства и живо искуство  са овога сајта, које се односи на људе строгих моралних начела, који по дифолту тако не живе већ намећу другима, након неког времена су резултирале скидањем маске,  откривање правог лица и у 90% случајева се испоставило да су ти људи врло лукави, склони сплеткама и лажима, тачније, покварене особе.

 

Обзиром да сам окружен људима који су православни, атеисти, сујевјерни, морални, погубљени, хомосексуални, који воле "све што воле млади" сматрам да моја љубав према њима не сме бити доведена у питање али и моја одговорност према мојим пријатељима, какви год да су .

 

Ако се поставим према њима као моралиста, "каменоваћу их" а то не желим да радим, увек се трудим да их заштитим, да разумем и своје и њихове слабости , да у сваком злу (зло из моје Хришћанске перспективе а квалитетан живот из њихове) увек одаберу оно које је мање.

Мислим да није непримерено мени као вернику, да својим промискуитетним пријатељима саветујем да користе заштиту, онима који конзумирају неке веселе суптанце, скренем пажњу докле може да иде и сл

 

Обзиром да на Истоку никада нисмо чули, за разлику од Запада, званична саопштења у вези кондома, биоетике и сл а и свестан реалности свог окружења, све оно што је нормално просечном младом човеку у Србији а нама "нормално", одабрао сам наслов теме .

 

Свака критика текста , позитивна или негативна,  више  је него добродошла

Слажем се да ако критикујемо друге, моралишемо па и осуђујемо, да их онда не прихватамо онаквим какви они јесу и да нема у нама још увек довољно доброте и љубави какву нам је заповедио Христос. Слажем се и са Лидијом да такво понашање , иако најчешће из добре намере, изазива контраефекат и да у таквим случајевима највише помаже молитва и смирен приступ проблему(уверила сам се у то на примеру моје рођене сестре). Али шта да се ради ако је понашање наших ближњих, па чак и наших родитеља,понекад толико деструктивно да некад прођу године а да се ништа у суштини не промени? Како изаћи на крај са тим и не одустати, ако си и сам угрожен? Што се тиче младих, наших вршњака, пријатеља, комшија, колега..апропо овог интересантног наслова  више пута сам се уверила да људи неће да толеришу различитост. Дешавало ми се да настојим да одржим однос са неким ко нема иста схватања као ја, поштујући његово право да живи како жели, али да он/она онда не поштује мене. Када после извесног времена схвати да у неке ствари озбиљно верујем и да се трудим да живим по томе, постајем неподобна, "друштвено неприхватљива" и наш однос пуца. Шта онда?Прилажем овде једна пасус који сам прекопирала са фејсбук профила манастира св. Тројице код Љубовије а који се донекле дотиче ове теме. Волела бих Дејане, да ако будеш могао , прокоментаришеш ово моје писаније(надам се да нисам била преопширна  )Наравно, то важи и за остале. Поздрав

" Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli."

Patrijarh Pavle

[Ђорђе Р]

Морал, тј. врлински живот треба примењивати на себи, а не њега захтевати од другога. То је суштина, јер само тако можемо задобити Царство Господње.

 

Погрешно је одбацити врлински живот, као неки недостижни идеал, а још погрешније је захтевати врлински живот од другога.

 

Није довољна само литургија, причешће. Морамо се лично трудити да очистимо свој живот од скраме трулежности, од промашаја. Морамо се трудити да будемо савршени, као што је Отац наш на небесима.

 

Опет, не можемо спасавати друге својим речима, а делима сведочити другачије. Увек је боље својим примером сведочити, причати о свом животу, о својим поступцима, него о туђим.

 

Ја, рецимо, не бих неког могао да саветујем да у свом промискуитетном животу користи кондом, или не. Или да у свом наркоманском животу убризгава хероин из сопствене игле, а не заједничке. Ако нам промискуитет није заједнички, ако нам наркоманије није заједничка црта, не бих никада о томе причао, него о заједничким темама. Можда нам је заједничка љубав према некој врсти уметности, па би могли о томе да причамо, или било чему другом... Зна се да је једно лоше, а друго лошије, ако би ме пријатељ питао, само то бих могао рећи, јер се стварно у то не разумем. Ако бих о томе причали, не би се разумели, јер он има једно искуство, а ја друго. Исто као када би причали о духовном животу, о чему он нема готово никаквог искуства, па да ме рецимо саветује да више посећујем парохијску цркву, а мање да обилазим манастире...

[Драшко]

Браво Дејане.

Немам више шта рећи, понекад пожелим да ме удари неки тролејбус и да ако преживим будем други човек,

Завидим многима који нису верници у правом смилу те речи јер су искрени, срећни, воле себе и живот, никога не газе,..... не завиде, не гуше свој живот и не секу га.... не мислим овде на наркомане или људе из геј популације које исто имам за пријатеље, већ просто на људе који су радосни и пуни живота, то ми недостаје мнооого.

[feeble]

Завидим многима који нису верници у правом смилу те речи јер су искрени, срећни, воле себе и живот, никога не газе,..... не завиде, не гуше свој живот и не секу га.... не мислим овде на наркомане или људе из геј популације које исто имам за пријатеље, већ просто на људе који су радосни и пуни живота, то ми недостаје мнооого.

Ја баш за тебе, знајући те овако виртуелно , не бих рекао да немаш животне радости и сл.

 

Елем, да ли ова реченица имплицира да црквени живот гуши радост или сам ја погрешно протумачио? Пошто сам то слушао раније од неких црквених људи, а неки су и мени говорили да сам постао тежак смор од кад сам кренуо у цркву   

[Драшко]

Елем, да ли ова реченица имплицира да црквени живот гуши радост

не, сами гушимо, ја сам своју дотукао, али то нема везе са Црквом, мало сам чини ми се и злоупотребио Цркву за алиби да себе гушим, благо речено, а то је јако лоше... то много боли

Можда сам превише искрен, али ајде.... и Декијев пост је баш искрен.

[Mironosica]

не, сами гушимо

Можда сам превише искрен, али ајде.... и Декијев пост је баш искрен.

 samo treba naći meru 

zlatna je "sredina " , zar ne ?

[Драшко]

 samo treba naći meru 

zlatna je "sredina " , zar ne ?

Треба бити врло искрен и отворен према себи, са собом ...како се већ каже

Па даље одлучивати без "исхитрених" мера

[Mironosica]

Треба бити врло искрен и отворен према себи, са собом ...како се већ каже

Па даље одлучивати без "исхитрених" мера

 

slažem se 

jer :" sve što je brzo to je i kuso "

[Gordana .]

Odlična tema za razmišljanje. Pa šta znam...neki zaključak koji sam ja donela baš ovih dana na tu temu je da ne možemo da zahtevamo složene zadatke od nekog ko nije naučio brojeve. Niti trebamo.

I ja sam iz brige nametala, a i iz oduševljenja novim saznanjima smorila ljude koji to ne razumeju niti ih interesuje. I u raspravama sa ljudima koji ne žele da čuju već da ospore. U svim slučajevima je šteta bila veća od koristi, na sve strane.

Zatim, ljudi koji nisu u veri ima dve vrste kao što i vernika ima dve vrste. Ima jako dobrih ljudi koji nisu u veri, i koji bi nam mogli poslužiti svojim životom kao primer. Ima i onih koji su prsli. Isto tako vernika ima koji su divni, dobri ljudi. I ima psihopata koji zloupotrebljavaju veru kako bi imali veliko lovište ništa ne slutećih žrtava.

 

Zato mislim da je mnogo gori vernik koji ne radi na sebi već na drugima, jer on pravi štetu drugima, dok nevernik uglavnom bude autodestruktivan.

Jer "vernik" zna kako treba, zna kako će drugi vernici reagovati i lako je da ih koristi.  Dakle svesno zlo. 

A onaj koji ne zna...pa on ne zna za bolje, ako i čini zlo. Ili je makar utoliko iskren što se neće oblačiti u jagnjeću kožu pa i to mogu više da poštujem.

I dok gledam samo druge, zveram uokolo gazim sve pred sobom i to je još najgore. A kad sam počela sebe meriti tim lenjirom kuku se meni! Ni u dužinu ni u širinu, ja najgora! Pa kuku lelek. Pa ne valja ni to. Pa ajd pustiš sve pa shvatiš da te zlo uzjahalo i koristi. Pa ne sme ni to. 

I onda vidim da imam pune ruke posla da budem po meri ja, a ne drugi. Oni su takvi kakvi su, nije moje da učim karfiol da štrika. 

Pa onda opet kažem, zar to nije sebično? Pa jeste. I onda opet u ispitivanje.

Na karju sam negde izbalansirala do sledećeg: sa svakim treba govoriti jezik koji razume. Iz ljubavi prema njemu. Biti normalan. Ako treba da se branim, braniću se. Ako treba da pomognem pomoći ću. Ako ne mogu ili pazi sad, i to je legitimno: NEČU i to je dobro. Smem da neću da pomognem nekome ako procenim da ne treba. 

Jer i zahtevati od sebe više nego što možemo nije zdravo i čini štetu ne samo nama već i drugima.

ži onda nekako dođem do onog da ja treba da pštujem druge, da im ne bodem svojom verom stalno oči, ali da zahtevam i da mene poštuju. dakle, reći ću ne želim čvarke danas, oprosti ja sredom postim, neću kriti ali neću ni vikati sreeeeda jeee čim sam ušla ljudima u kuću.

Ako su mi na slavu došli prijatelji koji ne veruju i uredno se posluže i žitom i kolačem a ne prekrste se, neću ih ni opominjati ni terati niti držati predavanje o tome. Biću srećna što su došli iz ljubavi prema meni. 

Posebno volim one koji me nisu odbacili kada sam počela liturgijski da živim (koliko ja to razumem, dakle ne govorim o nekom svom idealu) iako to nije deo njihovog života. Prava ljubav na delu. I mogu samo da naučim nešto od njih....da čoveka treba voleti bez obzira da li je u veri ili nije, a od nečoveka se treba isto tako sklanjati bez obzira ako je u veri ili nije. A posebno ako jeste.

[Gordana .]

A da, što se tiče naslova...potpuno je na mestu. Jer od nas se zahteva da  imamo srca...imati srca znači imati empatiju...imati empatiju znači uživeti se u nečije cipele i dati mu pravi savet iz njegove, a ne naše perspektive. Tako da - da, nikad igla, koristi kondom, nemoj piti, polako vozi, pokrij bubrege, ne sedaj na ladan beton....