Samohrani roditelji

[DankaM]

Pozdrav svim samohranim roditeljima i roditeljkama!

Volim vas i podržavam, i nadam se da ćete i dalje ostati hrabri kao do sad. 

[DankaM]

He, i moja mama se računa kao samohrana roditeljka, mada smo brat i ja bili već veliki : on 25, ja 20 godina  A ni to nije lako, a kamoli kad su deca mala...

[Biky83]

Tesko je... ali uz Boziju pomoc sve se stize i moze.

Ja zivim sa sinom u zgradi do mojih i oni su mi najveca podrska. A nemam osecaj da ima oca jer ga niti vidja niti mu kupuje nesto.

Cesto me uhvati neka panika, kako cu da ga vaspitavam sama, kako cu da mu objasnim situaciju kad poraste jos malo... ali uzdam se u Gospoda. To mi je jedina uteha sto znam da je uz nas.

 

Mene je zivot mnogo toga naucio, tako da se dobro snalazim kao samohrani roditelj ( do sada ).

Mnogo toga znam i sama radim, ali na svu srecu, sposobna sam za mnogo toga, tako da se bas ne brinem.....imam i roditelje kojima ja pomazem, radim dosta svakodnevno i na sve strane moram da stizem. Nije mi lako, ali se nadam da ce mi Bog pomoci u mojim namerama i u vaspitanju moje dece.

Nista mi nije tesko, jer oduvek sam radila mnogo toga i velike odgovornosti na sebe preuzimala.

Kazu da vredan covek ne treba da se boji nicega.

E tako se ja ne bojim nicega, hvala Bogu, imam dobrog duhovnika koji  me savetuje , tako da mi to mnogo znaci. ...i posle svega, u ljubav verujem.....pa se nadam boljem sutra!!!!!

 

Shvatila sam da ne vredi zaliti se nikome, nego cuti i trpi . Svako ima svojih muka i briga , a svakome je njegova muka najveca.

Nikome danas nije lako, zato uvek treba imati pozitivan stav i pozitivne misli i samo tako ce mu biti bolje, a svoje brige ce na taj nacin, lakse prevazici.

[Crnokosa]

Jos jednom moram da zahvalim svima koji nam pruzaju podrsku. Verujem da i ostalim mamama na temi znaci.

Vecana, pa ona mora da mi bude snajka onda

Ljubim svu nasu decicu.

Kad citam kroz sta prolazite shvatim koliko smo hrabre.

[Данче*]

Kad citam kroz sta prolazite shvatim koliko smo hrabre.

 

Ми и нисмо свесне да смо храбре, колико можемо да поднесемо толико је тежак и наш Крст,ни мање,ни више а све остало је благодат и помоћ Божија!

[Ненад Р.]

Нисам самохрани родитељ , али знам да је тешко и  желим вам да вашој деци и вама Господ помогне да што безболније превазиђете ту ситуацију.

[Crnokosa]

Uopste nismo svesne... slazem se s tobom. Imam u okolini par samohranih majki i bas je tuzno sto nas je sve vise... Nisam ni znala da nas ima ovoliko na forumu.

[Ленка*]

Нека ми опросте мушкарци, али мислим да се жене у овим ситуацијама много боље сналазе (бар у мени познатим случајевима).

 

Када је моја мама умрла, ја сам имала 19 а моја сестра 9 година... Јесте, 19 година, али појма о животу нисам имала, ваљда због тога што су ме родитељи увек штедели или шта већ... Отац се није баш најбоље сналазио у свему томе, стално је радио а и, како ми се чини, бежао од куће, није могао да поднесе... тако да смо већину времена проводиле саме (без родбине или било чије друге помоћи) а на мени је било све - и кућа, и сестра (читај - мало дете)... За то што смо данас ту где јесмо (ја са мужем и децом, сестра одрасла девојка, још да је удамо   ), наравно, само Господу захваљујући.

 

Пре годину дана нам је умрла кума, млада жена... Кум остао сам са њиховим сином, средњошколцем... Пожалио нам се пре пар дана да се никако не сналази... Дете попустило у школи, а био је вуковац, он оде на посао, врати се увече, дохвати флашу, обезнани се и заспи и тако сваког дана у круг... Иначе, изузетно добар и образован човек... Али ето...

 

Нека је свима вама Господ у помоћи, јер сви ми, ионако, само у Њега и можемо да се уздамо.

[Amina]

Imala sam potrebu da napišem jedan post ovde nakon što mi je zapalo za oko nešto što je Danče napisala na jednoj drugoj temi. Bila sam u blagom šoku kada sam pročitala da je njeno dete slepo, toliko da sam dobila želju da se isplačem, ne znam zašto. Valjda zato jer sam u trenutku osetila da tako nešto nije pravedno prema njoj.

Još od mog dolaska na forum ona je bila jedna od članica koja mi je privukla pažnju svojom dobrotom kojom zrači. Pre svega u temi koju sam ja otvorila a kasnije i na ostalim delovima foruma. Vidim da je mnogo predana Gospodu i veri. Da je, makar koliko sam ja primetila, uvek ispunjena pozitivnom energijom i toplinom svoga duha. Prvo sam joj odala priznanje što je samohrana majka a sada kada sam pročitala ovo odajem joj priznanje opet. I opet. Kao i svakom roditelju čije dete nije onakvo kakvo bi trebalo biti ali ga ti roditelji vole duplo više nego što neki roditelji vole svoju decu kojoj fizički ne fali ništa.

 

Pritom, Danče, znaj da će tvoja malena Dunja (ako sam dobro povezala to je ona) kada poraste moći da čuje i oseti ovaj svet i život bolje nego neki koji mogu da ga gledaju golim očima. Kraj takve majke sigurna sam da će biti tako. Naučiće da živi i doživljava svet kroz sluh i dodir, kroz tvoje priče o lepoti raznih stvari koje život nosi i kroz duhovne vrednosti koje njena mama nosi u sebi i koje će preneti na nju. Videla sam sliku malene Dunje na temi sa slikama, prava malena princezica. Dišite, smešite se, volite se i živite život jedna za drugu i neka je dragi Gospod uvek uz vas. I čuvaj je od nesrećnih ljudi. Nesrećni ljudi su oni koji ne spoznaju pravu ljubav, ne spoznaju čistu i neiskvarenu dobrotu i toplo srce ljudi oko njih, pa ne umeći da spoznaju to i najlepše čari života čine loše stvari čak i neznancima. Ali ne treba se ljutiti na njih, treba se sažaliti i pomoliti se da ih Gospod prosvetli i vrati na pravi put, put ljubavi i poštovanja.

 

Još jednom, ljubim vas obe i neka vas dragi Gospod čuva od svog ovozemaljskog zla.  

[Данче*]

Imala sam potrebu da napišem jedan post ovde nakon što mi je zapalo za oko nešto što je Danče napisala na jednoj drugoj temi. Bila sam u blagom šoku kada sam pročitala da je njeno dete slepo, toliko da sam dobila želju da se isplačem, ne znam zašto. Valjda zato jer sam u trenutku osetila da tako nešto nije pravedno prema njoj.

Još od mog dolaska na forum ona je bila jedna od članica koja mi je privukla pažnju svojom dobrotom kojom zrači. Pre svega u temi koju sam ja otvorila a kasnije i na ostalim delovima foruma. Vidim da je mnogo predana Gospodu i veri. Da je, makar koliko sam ja primetila, uvek ispunjena pozitivnom energijom i toplinom svoga duha. Prvo sam joj odala priznanje što je samohrana majka a sada kada sam pročitala ovo odajem joj priznanje opet. I opet. Kao i svakom roditelju čije dete nije onakvo kakvo bi trebalo biti ali ga ti roditelji vole duplo više nego što neki roditelji vole svoju decu kojoj fizički ne fali ništa.

 

Pritom, Danče, znaj da će tvoja malena Dunja (ako sam dobro povezala to je ona) kada poraste moći da čuje i oseti ovaj svet i život bolje nego neki koji mogu da ga gledaju golim očima. Kraj takve majke sigurna sam da će biti tako. Naučiće da živi i doživljava svet kroz sluh i dodir, kroz tvoje priče o lepoti raznih stvari koje život nosi i kroz duhovne vrednosti koje njena mama nosi u sebi i koje će preneti na nju. Videla sam sliku malene Dunje na temi sa slikama, prava malena princezica. Dišite, smešite se, volite se i živite život jedna za drugu i neka je dragi Gospod uvek uz vas. I čuvaj je od nesrećnih ljudi. Nesrećni ljudi su oni koji ne spoznaju pravu ljubav, ne spoznaju čistu i neiskvarenu dobrotu i toplo srce ljudi oko njih, pa ne umeći da spoznaju to i najlepše čari života čine loše stvari čak i neznancima. Ali ne treba se ljutiti na njih, treba se sažaliti i pomoliti se da ih Gospod prosvetli i vrati na pravi put, put ljubavi i poštovanja.

 

Još jednom, ljubim vas obe i neka vas dragi Gospod čuva od svog ovozemaljskog zla.  

Хвала Амина, јако лепо од тебе и не могу рећи да ми ниси измамила сузе после овог из срца писаног коментара.

Е овако желела бих да се прво свима извиним ако их моја прича узнемирирава,али то је мој живот и на основу мог живота одговарам на сваку тему, ја не могу писати нешто што живи неко други.. Не желим да ме нико сажаљева то не подносим, алергична сам јер ми нисмо за жаљење, имамо јако леп живот нас две и Бог нас је многооо погледао и ако је моја Дуња такво дете како јесте..Трудила сам се и дан,данас се трудим да прихватим да је она за мене здрава, најбоља и најлепша (мада да будем искрена не знам дали ћу се са тим помирити у потпуности) али живим са тим..

Затим не желим да форумаши мисле да ја  емотивно манипулишем са њима,већ тражим понекад разумевање, топла реч и да ми неко каже:" дај Данче биће све у реду" само толико ништа више,ништа мање...

Јако ми је жао што сам уопште и поделила ту неку моју причу на форуму јер дефинитивно није му било ни време ни места, али људи смо слаби, саткани од емоција и искрености бар ја...

Теби душице драга свако добро од Господа желимо моја Дуња и ја, види се да си јако лепа, паметна и васпитана девојка, чувај се да би те Бог чувао.

 

Хвала свима који ме разумеју и надам се да нисам никога саблазнила нити рекла неку реч која није пристојна.

Све вас Дуња и ја 

[LISA]

Vas podvig je veliki... 

[Arsenija]

Ne brinite. Sve će dobro biti.  

[Данче*]

Мајке никад нису саме у својим мислима.Мајка увек мора размислити двапут,једном за себе и једном за своје дете.

-Софија Лорен

 

http://www.mojedete.rs/12483-Deca-pomazu-u-borbi-protiv-stresa-.html

[Vecana]

Svoje majcinstvo ja gledam kao dar od Boga, ono to i jeste. 

Oko mene nema drugih samohranih roditelja, svi su u paru pa mi ponekad bude tesko i deluje kao kazna, al opet draze mi je sto sam sama s detetom nego da sam na mestu njenog oca. 

[Данче*]

Svoje majcinstvo ja gledam kao dar od Boga, ono to i jeste. 

Oko mene nema drugih samohranih roditelja, svi su u paru pa mi ponekad bude tesko i deluje kao kazna, al opet draze mi je sto sam sama s detetom nego da sam na mestu njenog oca. 

Разумем те у потпуности, живимо у средини где нас самохране маме третирају другачије и углавно сваљују на нас кривицу зашто нисмо остали у браку. Ја имам јако лоше искуство чак у једној причи ми је речено: "па што не трпиш,ко ти је крив" али људи нису свесни и не знају дубину свега тога нико се није развео зато што му је било многооо лепо..Али како Бог допусти брак,тако допусти и развод зато и у Цркви постоји друго венчање..Немој да то гледаш као казну већ само схвати да све што нам се дешава,дешава се да је на нашу корист.

Само нека смо ми здраве и живе јер уз здраве и психичко,емотивно способне маме биће и деци добро.