Bozanić: Ništa ne može zaustaviti kanonizaciju Stepinca

[RYLAH]

Pa mozda ti je Shakira djevojka...

 

Дал би онда проводио време на форуму са нама, шта мислиш?

[Gerhard]

Пих, па да ја будем Пике онда, играм за Барселону и фолирам прекршаје, немо' се вређамо

Nema potrebe da budes Pike...oni su u otvorenoj vezi...

[Срђан Шијакињић]

А где то сам неког напао далеко од тога. Више ће бити да некима не седа добро горка истина у чињеницама. Зар сам ја крив што Бозанић тако гордо збори о Степинцу, зар сам ја крив што католици раде глупости?

 

Па рече људима да иду да се поклоне Степинцу, то би мени била увреда да ми неко каже да идем да се клањам таквом неком...

[Gerhard]

Дал би онда проводио време на форуму са нама, шта мислиш?

Pa..bi.... u trenucima iscrpljenosti...

[Manolis]

А где то сам неког напао далеко од тога. Више ће бити да некима не седа добро горка истина у чињеницама. Зар сам ја крив што Бозанић тако гордо збори о Степинцу, зар сам ја крив што католици раде глупости?

 

 

Чињеница је да имаш озбиљан проблем. Уместо да нађеш свој духовни мир у вери, ти си се пренеразио у талибана. Што би рекли данас: ЕКСКУЛИРАЈ!

[Никанорац]

Па рече људима да иду да се поклоне Степинцу, то би мени била увреда да ми неко каже да идем да се клањам таквом неком...

 

Слажем се са тобом али то је њихов светац тако да за њих то неће бити уреда... 

[Срђан Шијакињић]

Дал би онда проводио време на форуму са нама, шта мислиш?

 

Него шта него бих проводио, шта треба, да заборавим другаре због сукње, свашта. 

Nema potrebe da budes Pike...oni su u otvorenoj vezi...

 

Зар је могуће, зато ми се она јави понекад значи... Како сам ја био наиван... 

[RYLAH]

Pa..bi.... u trenucima iscrpljenosti...

И то што каеш. Вазда би му досадила, сто посто да је џангризало поред толких пара.

 

Шијакињићу, кад мало боље размислим, добро што ниси с њом, шта ће ти та мука у животу?!

[Срђан Шијакињић]

Слажем се са тобом али то је њихов светац тако да за њих то неће бити уреда... 

 

Кажем брате само да није фер да тако приступаш људима, којима очигледно није драго што се то тако дешава и који о Степинцу ништа лепо не мисле, а који су иначе крајње добронамерни људи. Слично као кад би мени неки католик рекао, у току оне фрке са вл. Качавендом, да идем да јурим неке стриптизере и очекивао да ми то не буде увреда јер је то владика моје Цркве који није одговарао ни за једну оптужбу и који је и даље пуноправни владика...

[Manolis]

Слажем се са тобом али то је њихов светац тако да за њих то неће бити уреда... 

 

 

Хахахаха, бисер си. 

 

Не дај Боже да се Степинцу поклоним. Незамислива сцена.

[Срђан Шијакињић]

И то што каеш. Вазда би му досадила, сто посто да је џангризало поред толких пара.

 

Шијакињићу, кад мало боље размислим, добро што ниси с њом, шта ће ти та мука у животу?!

 

па нормално, лепо сам ја проценио, нисам ја фудбалер! 

[Zawisza]

Ne bih da gubim vreme polemišući i navodeći sad primere iz istorije ko je sve i kako proglašavan svetim.

 

Interesantno je da Hrvati imaju svoj stav i da je jasan , definisan, oni proglašavaju za sveca čoveka koji je ovako govorio "„Bog koji upravlja sudbinom naroda i nadzire srca kraljeva dao nam je Antu Pavelića i podstakao vođu prijateljskog i savezničkog naroda Adolfa Hitlera da upotrebi svoje pobedničke trupe i rasturi naše ugnjetače. Nek je slava Bogu, naša zahvalnost Adolfu Hitleru i odanost poglavniku Anti Paveliću! (3. avgust 1941.)“

 

I sad vlast  u Srbiji umesto da bučno proslavi godišnjicu velikog rata, Gavrilu Principu da podignu spomenik, oni stidljivo sve nešto se uvijajući i  kao dogovaraju. 

 

Hrvati neka proglašavaju koga hoće za sveca ja ne moram da imam nikakav odnos prema tome. 

[Megas Doux]

 

 

Мислиш ви римокатолици имате свакакве. 

 

Као што рече један брат с почетка тотално друга вера.  Немамо више ништа заједничко. Далеко беше 1054.

 

ma jel ! Slavimo i dalje sve svece koje smo slavili do 1054. medju njima slavimo i nekoliko rimskih biskupa, tj. papa, kao što oni slave nekoliko carigradskih patrijarha.

[Дејан]

Осврт на недавну посету папе римског Загребу

23. Јун 2011 - 14:22

Дводневном походу папе Бенедикта ХVI Хрватској, 4. и 5. маја ове године, као и свакој другој посети првојерарха Римокатоличке Цркве и шефа Ватикана, најмање - али не и најбезначајније - независне државе на свету, светска јавност је посветила велику пажњу. Не мању пажњу ова посета, остварена под геслом „Заједно у Христу", изазвала је у нашој јавности.

Многе поруке које је римски првосвештеник, као врхунски теолог, упутио из Загреба, универзалне су и могу бити примењене у васцелом хришћанском свету. То су, пре свега, оне поруке које охрабрују хришћанске породице да се одупру духу секуларизације и негују светињу живота, брака и породице. Исто тако, значајне су и поруке упућене младима који су у узрасту када траже смисао живота.

Ипак, две поруке изречене у два дана остале су запамћене као контроверзне, и то не само у српској јавности.

Прву је папа послао још на путу у Хрватску, из авиона, у неформалном разговору са новинарима. Наиме, сећајући се ранијих загребачких надбискупа, он је изјавио: „Покојни кардинал Фрањо Шепер, покојни кардинал Фрањо Кухарић и кардинал Јосип Бозанић увек су говорили да Хрватска није на Балкану него у Средњој Европи, па би било логично, праведно и потребно да Хрватска уђе у Европску унију, где историјски и културно одувек припада." Размишљајући о овом суду, притом без улажења у расправу о томе да ли је Хрватска на Балкану или у Средњој Европи, желимо да верујемо да његов угледни изрицатељ није имао намеру да Југоисточну Европу - некада средишњи простор Римског Царства, а потоњу Румелију (у преводу Римску земљу: европски, претежно хришћански део Отоманске Империје), данас познату под турским називом Балкан - смести некуд изван Европе, нити пак да се врати на почетак 16. столећа, када је његов претходник Лав X Хрватску означио као аntemurale christianitatis („предзиђе хришћанства"). Не треба притом заборавити да су „предзиђе" у та времена, поред Зринских и Франкопана, чували и многобројни Срби граничари, којих данас, после пет векова историјског присуства, наједном онде више нема или опстају као остатак што покланог што протераног народа.

Са своје стране, ми Балканци, дакле и ми Срби, Европу не видимо у уском обзорју Западне и Средње Европе, па ни у ширем распону од Атлантика до Урала, него је видимо као цивилизацијски континент од Атлантика до Пацифика, односно од Канарских до Курилских острва, јер је то јединствен духовни простор, који има исте хришћанске корене и дели исте вредносне идеале. Ми пак који припадамо православним народима Балкана, не љубимо само своје отаџбине него и сав Балкан, свој византијско-словенски, али и онај западнохришћански, као и муслимански, своју ширу - ромејску - отаџбину, свесни да је она подарила Европи њена два цивилизацијска темеља, јелинство и хришћанство. Напомињемо да класична јелинска култура, вековима највиша у Европи, јесте, по дефиницији, превасходно балканска култура, - као што су то и најстарије познате културе Европе, лепенска и винчанска, - а да је младо хришћанство на тло Европе ступило такође на Балкану (конкретно у Филипима, близу данашње Кавале у Грчкој).

Подсећамо и на антологијску формулацију почившег папе Јована Павла II да нема Европе без оба плућна крила, од којих се једно зове православно или источнохришћанско, махом грчко-словенско...

Мада овом приликом нису испуњена очекивања многих римокатоличких верника, понајпре у Хрватској, да ће Алојзије Степинац, загребачки надбискуп током Другог светског рата, бити канонизован, односно признат за светитеља Римокатоличке Цркве, додатну контроверзу, у нашој средини и болну недоумицу, изазвале су папине речи - изговорене такође на путу према Загребу - да је кардинал Алојзије Степинац „био против усташког режима" и да је „бранио право човечанство против тог режима тиме што је бранио Србе, Јевреје, Роме". Слично је поновио у омилији у загребачкој катедрали рекавши да је кардинал Степинац „у време нацистичке и фашистичке диктатуре постао бранитељем Јевреја, православних и свих прогоњених". С обзиром на то да је Степинац био војни викар „Независне Државе" Хрватске - или је, према другима, поставио војног викара - и члан парламента Ендехазије, а, са друге стране, имајући у виду читавом свету познати усташки физички и духовни геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима, морамо истаћи да је, у светлу историјских чињеница, ова димензија Степинчеве личности у најмању руку једнострано пренаглашена или, пре ће бити, на силу исконструисана, и то предимензионирањем случајева његовог заузимања за поједине Србе или Јевреје (међу којима неким чудом, нема именâ тројице мученички пострадалих православних епископа и више од две стотине православних свештеника побијених од усташа), а прећуткивањем или минимализовањем његове идеолошки мотивисане и јавно исказиване анимозности према Православљу, „Бизанту", Јеврејству, Српству и још понечем.

На крају, благодарно истичемо, упркос свему претходном, папин позив римокатоличким бискупима и свештеницима да се трајно заузимају за помирење међу подељеним хришћанима, као и међу хришћанима и муслиманима. Руке помирења нека увек буду испружене, као у акту стварања, како га је Микеланђело Буанороти приказао у Сикстинској капели. Бог је Помиритељ прошлог са будућим. Бог је наш Исток, и Запад, и Север, и Југ. Бог је наше Све.

Епископ бачки др Иринеј

 

sajt SPC

[Megas Doux]

Ne bih da gubim vreme polemišući i navodeći sad primere iz istorije ko je sve i kako proglašavan svetim.

 

Interesantno je da Hrvati imaju svoj stav i da je jasan , definisan, oni proglašavaju za sveca čoveka koji je ovako govorio "„Bog koji upravlja sudbinom naroda i nadzire srca kraljeva dao nam je Antu Pavelića i podstakao vođu prijateljskog i savezničkog naroda Adolfa Hitlera da upotrebi svoje pobedničke trupe i rasturi naše ugnjetače. Nek je slava Bogu, naša zahvalnost Adolfu Hitleru i odanost poglavniku Anti Paveliću! (3. avgust 1941.)“

 

I sad vlast  u Srbiji umesto da bučno proslavi godišnjicu velikog rata, Gavrilu Principu da podignu spomenik, oni stidljivo sve nešto se uvijajući i  kao dogovaraju. 

 

Hrvati neka proglašavaju koga hoće za sveca ja ne moram da imam nikakav odnos prema tome. 

Ko da slavi bučno ? Srbija ? Srbija ima da im se sagne, kao što je i do sada, nema ona šta da slavi, Srbi otkad postoje stide se svoje države i svoje žrtve za slobodu ! Srbi su teški poltroni i lizači , sve za vlast- vlast ni za šta..a žrtve ma ko ih.....Srbija je zbog lošeg postupanja prema samoj sebi više puta platila visoku cenu a Božja kazna joj još traje !