Слобода у хришћанству

[Oglo]

Treba mi konkretnije.

Koji je to greh? I kada je covek imao priliku da se pokaje a on to odbio da uradi?

I naravno, zasto bi iko ikada odbio da bude bog (ili obozen) i da zivi vecno? Ako bi meni to neko ponudio prihvatio bih bez ikakvog ustezanja.

Kada se prvi put postavio kao objekat a ne subjekat u priči

Kada je pomislio da je to što je pomislio, i odbio da bude to što jeste

Izvoli probaj odmah

[Milan Nikolic]

Ми се не разумемо... Ако је Бог створио све, и ако је све у Њему, где је онда човек ако не у Богу, и коме је та првобитна људска природа била подобна (природа пре пада), ако не Божијој? Дакле, пре одрицања од своје првобитне природе и измене свог првобитног стања (овако макар ја схватам грех), каква је била човекова природа и где је човек боравио? Нисам овде још увек помињао смрт и проблем смрти.

Морам опет да се умешам у ову полемику.

Творевина је свакако у Богу, ако то посматрамо кроз дејства Божија - и логосе твари као Његову вољу. Међутим, разлика између стања пре пада и стања после пада је у кретању - прво је било кретање ка Божанском Лицу, док је друго кретање удаљавање од Божанског Лица, а то је садашње стање ,,актуелизоване'' смрти.

Сматрам да је пре пада било другачије стање, без драматичних ствари, али то ипак није било коначно стање. Да бисмо тумачили ту тему - као и све у икономији Божијој - морамо пажљиво користити одређене појмове, где ни природа Божија не сме имати погрешну улогу.

[cloudking]

[quote name=malina ' timestamp='1345066515' post='693671]

Грех је промашај циља ( циљ је обожење), а не прекршај моралних начела. И смрт човека лежи у одбијању обожења, а не у моралности. Покушај да будеш потпуно моралан, па ћеш опет умрети. Дакле, ако питаш који је то грех, онда контај да је то што живимо оваквим начином постојања, смртним, богоодвојеним.

Човек се каје кад прихвата да је пропадљив и без Бога смртан, дакле, прихвата да је сам по себи неспособан да би постојао вечно..и када прихвата Бога, као извор свог вечног живота. Такође, човек обожење константно одбија, од постања свога, а има прилику од постања да се обожи.

И ја се питам зашто људи одбијају Бога, кад им се спасење нуди на длану, само да га прихвате.

Meni i dalje nije jasno kada sam i kako ja odbio obozenje? Prica mi se da sam izabrao da zivim propadljivo a relano niko me nije ni pitao da napravim taj izbor... gde je tu caka?

Sto se tice spasenja ni to mi niko jos nije ponudio.. nude mi se neke sumnjive stvari u vidu raznolikih i sarenolikih religija li to mi nude obicni ljudi nista bolji od mene, a njima nista ne verujem.

narocito sto ti ljudi kazu da su "izabrali" da ne zive propadljivo nego da su izabrali smer obozenja... pa ni oni ne zive vecno... jednako ih jede crv ko sto ce da jede mene...

[cloudking]

Kada je pomislio da je to što je pomislio, i odbio da bude to što jeste

kada je i kako odbio da bude to sto jeste? I da li je svesno znao posledice svog izbora?

[RYLAH]

Treba mi konkretnije.

Koji je to greh? I kada je covek imao priliku da se pokaje a on to odbio da uradi?

I naravno, zasto bi iko ikada odbio da bude bog (ili obozen) i da zivi vecno? Ako bi meni to neko ponudio prihvatio bih bez ikakvog ustezanja.

Није прихватање или одбијање само на речима. Дакле, уколико ја кажем "желим да будем доктор наука", то не значи да ћу и да будем доктор наука, јер сам лењ да учим да бих био доктор наука. Тако исто, ако ми неко понуди вечни живот, ја ћу да кажем "Дај одмах!", али ћу после са друштвом у кафану, а то баш и није саобразно вечном животу (проблем одвајања вере и везивања за пропадљиво и материјално, ал ајд сад да не гушим још и тиме).

Човек има прилике увек да се покаје, али не жели, већ се препушта самооправдању. И то није нешто што је искључиво везано за религију, то је својствено свим људима, атеистима и верницима подједнако. И сви схватају да је самооправдавање, чак и када знаш да си погрешио, лоша ствар. У Библији имаш параболу о Адаму и Еви, и онда када је Адам сагрешио, Бог га је питао "због чега се кријеш од Мене?". ТО се најчешће тумачи тиме да је Адаму дата прилика да се покаје за свој грех непослушања. Али, Адам је одоворио "Жена, коју си ми створио, превари ме", у смислу "ја ту ништа нисам крив". Што значи да је сама природа одбила не само послушање и приближавање идеалном стању (или остајање у њему, нисам ни ја најсигурнији после ових Миланових и Малининих коментара), већ и да се промени и да својим покајањем покаже на делу своју тежњу том стању.

Ако је мало неразумљиво, реци, па ћу сутра да појасним шта сам мислио, сад лаку ноћ

[malina :)]

O tome ja pitam, u cemu je fora, neko ko je besmrtan i nepogresiv me napravi, slobode radi (koja ni njemu nije strana, takav kakav je), sa mogucnoscu gresenja i smrti. Da li to znaci da je obozenje proces (koji pritom prozivodi zescu patnju i vecne otpatke) koji dovodi do nekog "veceg", "boljeg", savrsenijeg savrsenstva?

Обожење није никада процес жешће патње и било каквих отпадака. Одбијање обожења то јесте. Само обожење је савршенство, није средство за постизање циља, већ циљ.

[cloudking]

Zasto mi dajes slobodu izbora ako ces nad jednim od tih izbora da stavis teret pokajanja?

"ako izaberes mene onda smo cool, ako ne izaberes mene onda imas jos jednu sansu da se predomislis (pokajes) inace si ga nadrljao" - i dalje imam problem da ovo shvatim kao "lepotu slobodnog izbora... ma imam probllem a to shvatim kao slobodan izbor u generalu...

[Oglo]

kada je i kako odbio da bude to sto jeste? I da li je svesno znao posledice svog izbora?

Samim tim što je odbio da bude to što jeste, a prihvatio da bude nešto što nije, nije znao.

Čim je shvatio "gdje je bio" pokajanje je nastupilo momentalno

[Oglo]

Zasto mi dajes slobodu izbora ako ces nad jednim od tih izbora da stavis teret pokajanja?

"ako izaberes mene onda smo cool, ako ne izaberes mene onda imas jos jednu sansu da se predomislis (pokajes) inace si ga nadrljao" - i dalje imam problem da ovo shvatim kao "lepotu slobodnog izbora... ma imam probllem a to shvatim kao slobodan izbor u generalu...

Zato što slobodu shvataš kao "spoljnu" manifestaciju. Sloboda je "unutrašnja" manifestacija,

kada shvatiš da ništa od toga što izabereš ne može da te predodredi u samoj suštini

[cloudking]

Samim tim što je odbio da bude to što jeste, a prihvatio da bude nešto što nije, nije znao.

Čim je shvatio "gdje je bio" pokajanje je nastupilo momentalno

E pa sad se vec sprdate sa mnom. Stvarno se upinjem da skontam i vec nekoliko stranica pisete kako covek uporno odbija da se pokaje a ti sad kazes pokajao se momentalno. znaci sad sam zbunjeniji od dva ludaka u buretu...

[Oglo]

E pa sad se vec sprdate sa mnom. Stvarno se upinjem da skontam i vec nekoliko stranica pisete kako covek uporno odbija da se pokaje a ti sad kazes pokajao se momentalno. znaci sad sam zbunjeniji od dva ludaka u buretu...

Pa dobro, čovjek se pokaje momentalno, ali je to manifestovano dugi proces, prvo ide poricanje, odbijanje, itd...

Ma znaš već psihologiju

U principu, svaki izlet je već "vraćen" u stanje pokajanja, samo je pitanje u vremenu kako će se to sve odvijati

Mi smo to što jesmo i ne možemo biti drugo

[cloudking]

[quote name=malina ' timestamp='1345067336' post='693688]

Обожење није никада процес жешће патње и било каквих отпадака. Одбијање обожења то јесте. Само обожење је савршенство, није средство за постизање циља, већ циљ.

Ckeja malo... da vidimo gde se nalazimo trenutno...

ja sam se rodio u propadljivom svetu ge cu da umrem a da me niko nije pitao da nacinim taj izbor. Dakle neko je mene po defaultu turio ovde bez da me pita dal ocu...

Dalje

ja sad imam izbor da se pokajem, (za izbor koji nisam nacinio ja), i da krenem putem obozenja. Naravno put obozenja nije stvar odluke nego posvecenosti. Sto dalje znaci da cu morati da do kraja svog zivota budem svedok svoje volje za obozenjem.

Drugim recima ako hocu spasenje ipak moram da odsluzim robiju do kraja isteka kazne (smrt) u koju sam na prvom mestu stavljem a da nista nisam lose uradio. Zapravo stavljen sam tu jer sam tako "izabrao" a mene zapravo niko nikad nista nije pitao! uh...

[Milan Nikolic]

Клаудкинг поставља изузетно добра питања. Штета што немам више времена да пратим и дискутујем.

[drvce]

[quote name=malina ' timestamp='1345067336' post='693688]

Обожење није никада процес жешће патње и било каквих отпадака. Одбијање обожења то јесте. Само обожење је савршенство, није средство за постизање циља, већ циљ.

Ok, zasto nije stvoren na cilju, kao sto je Tvorac na cilju od starta i ne moze da omasi stazu? Da li mogucnost silaska sa staze, onima koji ne sidju sa nje i dostignu cilj donosi iakakv boljitak, poen vise... u odnosu na Tvorca koji nikad nije reskirao? Oni koji skrenu sa staze, ne pise se dobro. U cemu je fora sa takvom postavkom?

[Oglo]

Ajde da vidimo da li ti ovo odgovara

Ckeja malo... da vidimo gde se nalazimo trenutno...

ja sam se rodio u propadljivom svetu ge cu da umrem a da me niko nije pitao da nacinim taj izbor. Dakle neko je mene po defaultu turio ovde bez da me pita dal ocu...

U propadljivom jer je privremen.

Ti si načinio taj izbor da se rodiš ovdje

Naravno ne kao claudking, već ono što stvarno jesi

Dalje

ja sad imam izbor da se pokajem, (za izbor koji nisam nacinio ja), i da krenem putem obozenja. Naravno put obozenja nije stvar odluke nego posvecenosti. Sto dalje znaci da cu morati da do kraja svog zivota budem svedok svoje volje za obozenjem.

Pokajanje je promjena stava. Ukoliko si ozbiljan gledaćeš da budeš ono što jesi, ukoliko ne onda je sve ostalo nevažno

Drugim recima ako hocu spasenje ipak moram da odsluzim robiju do kraja isteka kazne (smrt) u koju sam na prvom mestu stavljem a da nista nisam lose uradio. Zapravo stavljen sam tu jer sam tako "izabrao" a mene zapravo niko nikad nista nije pitao! uh...

Smrt nije kraj-