Ју, ју, ју, шта ми то имамо овде... - Ona se usudila da to kaže: Ni jedna majka ne želi da radi, mesto nam je u kući

[Никола Поповић]

Helena Pauel je do pre dve godine bila žena od karijere. Ona je radila kao urednica u magazinu, i mislila je da voli svoj posao i svoj život. Kada dođe s posla, kući je čekalo troje male dece i voljeni muž, a ona je, kao ćerka feministikinje, smatrala da je njena obaveza da radi. Tek kada je njen muž rekao da zarađuje dovoljno, te da ona može slobodno da da otkaz, počela je da razmišlja o životu.

 

Helena je bila uspešna poslovna žena, majka i supruga

Ona je odgojena, kao i većina današnjih mladih žena, u duhu jednakosti polova. Tako da je mislila da ona, isto kao i njen muž, treba da radi, te da je posao način na koji čovek definiše ono što jeste. Ali, tek kada je krenula da razmišlja o tome kako izgleda njen dan, shvatila je da je možda celog života stremila nečemu što uopšte ne želi.

 

Iako je prvo mužu rekla da joj ne pada na pamet da da otkaz i postane domaćica, sutradan je malo bolje razmislila. Kremula je da analizira svoj da.

 

- Više nisam imala vremena da vežbam. Kada bih se vratila sa posla, trudesetominutno vežbanje u teretani mi nije delovalo vredno truda. Svakog jutra me je pozdravljala šefica, čij je nadimak bio ( i još uvek, osim ako nije porasla) otrovni patuljak. Uvek je imala neki iritantan komentar na ono što radim. U popodnevnim časovima sam primala pozive od svoje dece, koja su se svađala, a samo je dadilja bila sa njima. Uveče, kada smirim sve, nisam imala snage ni da pričam sa mužem - priseća se ponosna mama trije mališana.

 

Zato je odmah sledećeg dana rekla mužu, Rupertu, da pristaje na njegov predlog. Nekoliko meseci kasnije, došao je njen prvi dan u kući. Kao novopečena domaćica, ona je ujutru napravila doruča, odvela decu u školu, otišla u radnju, odspavala popodne i sredila nokte. U prevodu, odjednom je imala vremena da radu sve one stvari koje voli. Čak je otišla i u teretanu.

 

Ona je u narednom periodu primetila da se nije samo ona promenila, već i njena deca. Više nije bilo svađanja i tenzije među mališanima koji su tada imali 8, 11 8 12 godina. Nasuprot, sada su se svi lepo slagali. Umesto nervoznog "Da li ćeš biti kući večeras?", sa majkom su se pozdravljali "Vidimo se kasnije".

 

Helena tvrdi da je cela njena porodica mnogo bolja i srećnija od tak ona ne radi. Ona takođe veruje da su deca majki koje ne rade srećnija, ali i da same žene sebe zatrpavaju poslom jer "bi se radije bavile time, nego decom".

 

- Pitam se da li sve žene potajno žele da budu u poziciji da ne moraju da rade. Mali broj bi to priznao, ali, kako sam sama naučila, istina je da ostavljanje posla neće samo učiniti vaš život prijatnijim, već će vas učiniti i boljom majkom i suprugom.

 

Pauelova priznaje da je poslednje vreme ponovo počela da radi, ali samo povremeno i kada njoj to odgovara. Kako kaže, morala je da krene da radi jer im je potreban novac. Naime, ona se toliko posvetila učenju sa decom kod kuće, da su mališani uspeli da upišu najbolje, ali i najskuplje privatne škole. Zato sada radi, kako bi uspela to da im obezbedi. Ali, da nije bila posvećena majka i domaćica, pitanje je da li bi njena deca uspela da upošu tako dobre škole.

 

Извор: http://zena.blic.rs/Porodica/22497/Ona-se-usudila-da-to-kaze-Ni-jedna-majka-ne-zeli-da-radi-mesto-nam-je-u-kuci?fb_action_ids=10201983973495888&fb_action_types=og.likes

[Danijela]

Sve je to divno i krasno al u Srbiji neprimenljivo sem ako suprug ne zarađuje gomilu novca da može da plati hranu, račune, medicinsku negu i lekove, odeću, obuću za njih petroro, privatne škole za decu. Luksuz zvani letovanje ili zimovanje neću ni da računam.

[Наташа81]

Апсолутно се слажем са поменутом госпођом, само се поставља питање колико породица са троје деце у Србији може пристојно да живи од једне плате... и сама каже у тексту да је у једном тренутку морала да се врати на посао, срећом имала је опцију да ради од куће.

[Avocado]

Malo bezvezan naslov, budući da gospođa Pauel može da priča samo u  svoje ime. Sigurno je da postoje žene koje žele da budu domaćice, postoje i one koje to ne žele... nije im "mesto u kući"... mesto im je tamo gde one odaberu...

 

Takođe, ovo nema veze ni sa polovima... svakako ima i muškaraca koji bi rado provodili vreme u svom domu sa decom a ne na poslu, ukoliko bi supruga mogla komotno da izdržava celu porodicu...

[DankaM]

Znam, imam i ja neke koleginice tog tipa, samo što one nikad nisu ni imale nameru da rade

Ali zato muževi umiru od posla, ne viđaju decu, i umreće rano od srca, šta ćeš.

 

A osim finansijskog momenta, dovoljno je što žena godinu dana provede sa malim detetom, najčešće bez neke velike pomoći, i moram reći da prilično razumem zašto jedva čeka da se vrati na posao

 

Doduše, moj Dejo je rekao da će vrlo rado ostati neko vreme kod kuće i čuvati decu, ako ja dovoljno zarađujem za sve

[Danijela]

I ja bih želela isto kao ona al jednostavno to nije moguće. Mislim da nije čak ni moguće i u razvijenijim državama. Tolike novce mogu samo da zarade ljudi koji rade na visokim funkcijama ili ljudi koji rade nekoliko poslova. Onda se nameće pitanje učestvovanja supruga u životu i razvoja čitave porodice.

Ne ide to ovako, neko u svakom slučaju će da trpi.

[Justin Waters]

Mislim naslov je malo ono sta..autor je neki simpatizer dveri ili sta vec.

 

Meni je majka bila citav zivot domacica, pa nesto nisam osjetio to kvalitetno porodicno okruzenje, otac i majka su se svadjali citav zivot.  

 

Ljudi se najlakse bave predrasudama, idu iz ekstrema u ekstrem. Jedan ekstrem kaze da je biti domacica naopako zlo i da zena mora biti samostalna i imati svoj dinar u dzepu, dok drugi ekstrem kaze da je biti emancipovana zena naaopako zlo i da zene moraju biti kod kuce da es brinu o djeci i kucnim poslovima. 

 

Najljepsa atmosfera je u onom domu u kome muz i zena svjesni svojih individualnih kvaliteta primjenjuju ih i posvecuju svoje vrijeme i paznju izgradjivanju zajednice bez obzira da li oboje ili samo jedno od njih radi. U takvom okruzenju djeca sigurno nece biti zakinuta ni za sta, priroriteti ce se odrediti prema potrebama porodice i sve po dogovoru.  

[Danijela]

Istinu zbori, Justa

[w.a.mozart]

обожавам ове теме са километарским насловом.... што се тиче саме теме - толко пута ми је разбијена илузија да нешто знам о браку, деци и својој жени и шаблонима о томе како треба да функционишемо да се држим старог рецепта - волиш их колко год можеш и умеш и пусти жену да брине о техничким детаљима : )

[Juanito]

На страну све, али може ли неко да ми објасни како било ко (жена или мушкарац) може по цео дан седи у кући, уместо да иде ван да било шта ради, упознаје људе, стиче нова искуства сваког дана... На коју фору је то боље?

[Danijela]

Ona nije ni napisala da je sedela po ceo dan:

 

Nekoliko meseci kasnije, došao je njen prvi dan u kući. Kao novopečena domaćica, ona je ujutru napravila doruča, odvela decu u školu, otišla u radnju, odspavala popodne i sredila nokte. U prevodu, odjednom je imala vremena da radu sve one stvari koje voli. Čak je otišla i u teretanu.

[Juanito]

Шта мислите о овом излагању?

 

 

Али искрено размислите и загледајте се у себе, немојте само да испуцате оно што вам прво падне напамет.

[T'pol]

Ja radim I to moram. Ali da imam muza koji bi radio drage volje bih ostala kuci. Ionako imam da kuvam, cistim Itd.

[DankaM]

Ah, da imam decu koja idu u školu, i bogatoga muža, dok oni nisu tu, ja bih se bavila lepom književnošću i štrikanjem, kukičanjem, gajenjem cveća... I vezla bih goblene, moja majka ih je navezla brdo dok je održavala trudnoću sa mnom

Još, kad mi dosadi, odradim povremeno neki konsultantski poslić, i boli me uvo...

 

Pusta mašto...

[Juanito]

Ona nije ni napisala da je sedela po ceo dan:

 

Nekoliko meseci kasnije, došao je njen prvi dan u kući. Kao novopečena domaćica, ona je ujutru napravila doruča, odvela decu u školu, otišla u radnju, odspavala popodne i sredila nokte. U prevodu, odjednom je imala vremena da radu sve one stvari koje voli. Čak je otišla i u teretanu.

 

И то ће да прође. Деца ће да порасту врло брзо. Маникир, педикир и теретана ће брзо да досаде. И шта ће онда? Бојим се да не почне сву кривицу за свој неиспуњени живот да сваљује прво на мужа, а после и на децу.