Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[Зорица екс Милева]

Није баш тако било, прије је било "Ја сам те родио, има да радиш шта ти ја кажем" или она чувена "Док си под мојим кровом (а у ствари мисли се док сам жив) биће како ја кажем", али то родио сам те зато могу и да ти одузмем живот, нисам имала прилику да чујем у својој кући, али на жалост код других људи јесам чула. И шта да кажем. Најчешће је то поштапалица, више речено у бијесу и без размишљања него заоправе. Не оправдавам такво одношење према дјетету. Нису дјеци родитељи дали живот, варају се, они су добили благослов и дијете од Бога, њихово учешће у свему томе је најмање. Зато немају ни право да тако говоре. Родитељи врло често ускраћују слободу својој дјеци, некад то може да има далекосежне последице.

[Маша]

''Дугујеш ми 27 година живота''

:cheesy2:

Не знам само где да уплатим ''износ''? На који рн?

[Petra@]

Jos uvek to slusam, u zadnje vereme jos vise zbog puta koji sam izabrala...

Maso ako  ti jave gde da uplatis "iznos" javi mi... 0202_238

[Маша]

Обоје су упокојени, а то ми је мама говорила јер је била дубоко разочарана у мене јер нисам оно што би она волела да ја будем.

Но, на крају живота је видела да мој пут и није тако лош, а да је сјај и успех и све што ми је желела, пролазан као брзи воз.

Велика лекција мени као родитељу, велика.

[Petra@]

Обоје су упокојени, а то ми је мама говорила јер је била дубоко разочарана у мене јер нисам оно што би она волела да ја будем.

Но, на крају живота је видела да мој пут и није тако лош, а да је сјај и успех и све што ми је желела, пролазан као брзи воз.

Велика лекција мени као родитељу, велика.

Oprosti.... 0202_238

[Маша]

Немам шта 0202_238

[marija]

To nije najgora stvar koje dete može čuti od roditelja, jedino čega se bojim da ne postanem kao moji roditelji, pokoj im duši, dugo mi je trebalo da naučim da sebi oprostim, ne njima, jer kada deci govorimo takve stvari deca ne shvataju da je problem u roditeljima već misle da je problem u njima samima

neka deca imaju sreću da imaju mame i atte, a neka samo roditelje...

[Маша]

Благо теби ако си успела себи да опростиш. Ја и даље имам мноштво комплекса због тог убијања у појам (са једне стране).

Имала бих и више, али живот је лакши када знаш да си Једноме добар, да те Један воли и прихвата онаквог какав јеси.

А није ли то најважније?

[marija]

Mašo uspela sam zahvaljujući pomoći prijatelja, rođaka, sveštenika pa čak i psihijatra , jedne divne žene koja je jevrejka, trebalo mi je 40 godina da prihvatim da problem nije bio u meni

lakše sam njima oprostila nego sebi

Oprostićeš, sada kada si majka, ako se dobro sećam uskoro ćeš biti dupla mama  :smiley:

[Маша]

Да, памћење те добро служи 0442_feel

Мени до сада није могло ништа 100% да помогне, да победим неку утученост коју носим са собом. Надам се да ће бити како кажеш.  :smiley:

пс мислим да је решење у ''изласку'' из себе у друге, бављење другима, мање собом

Како оно иде, беспослен ум ђаво брзо упосли?

[Маша]

Имам један добар рецепт, проверен, ко има кабловску и канал DOQU, може да прати сјајне емисије на тему људских страдања. Сјајне у смислу, да видимо како нама ипак није најтеже, да нас извуче из канџи самосажаљења, што је основни камен спотицања.

Рецимо, емисију ''Witness of survival'', ''Very bad man'', ... обе су документарне. У првој се приказују истинити догађаји људи који су западали у тешке невоље и извукли се. Нпр срушио се авион и њих четворо је провело 38 сати плутајући по мору. Лично бих умрла од страха, али ето, има и храбрих људи.

У другој, рецимо прича о римокатоличком свештенику који је годинама сексуално злостављао девојчице. И оне су се отвориле тек у старости, на ту тему. Прича о уништеним животима, јако потресно за гледање.

Ја углавном гледам само тај канал  0104_cheesy

[marija]

Sigurna sam da hoćeš, zbog svoje dece

Ne kinji sebe, mnogo puta ćeš i svojoj deci reći nešto što ne budeš želela, to ej život, mnogo puta  nam ta ista deca odgovore nešto što nas za srce ujede, svi smo mi ljudska bića , nesavršena, sklona sujeti, taštini, svi smo mi grešni

Vidiš, imaš još do puberteta vremena, zapamti jednu stvar kada ti dete kaže nešto što će te povrediti, to ne treba shvatiti lično, jer dete nema načina da "kazni" roditelja, ne može ga oterati u ćošak, zabraniti izlaske i onda bira reči kao oružje, ako im mi kao roditelji odgovorimo na "uvredu" tada nastaje pakao u detetovoj duši i tada ono započinje da sebi stvara komplekse, osećaj manje vrednosti

moj sin je pre neki dan izjavio da mu ja uništavam život 0442_feel( poruka na mob. zbog šifre na računaru)

došla sam sa posla , sačekala ga iz škole i ne pomenuvši to, pravila se kao da poruka nije ni poslata,kao da se ništa nije dogodilo

posle par sati pitao me je da li sam ljuta, ne rekoh, zašto sine

pa znaš mama bio sam jako https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/ljut.gif danas i hteo sam da te povredim, ja sam loš

nisi sine loš, ponekad i dobri ljudi učine lošu stvar, to ne zanči da su loši

život je komlikovan spam

ne moramo ga mi komlikovati jedni drugima

on ne može da shvati moje probleme, ja ne mogu njegove i tako je stalno u životu

zato mora postojati tolerancija, kompromisi

eto

[Маша]

Хвала на драгоценом савету.

Чула сам још негде да је забрањено одговарати на увредљиве речи деце.

И верујем да то ствара пакао у њиховим душама.

[Jadranka1]

Jesam se naslusala i to najvise u svojoj porodici,na zalost...Proklinjan je dan kada mi je sestra zaceta,i tome slicno,i eto,zavrsi ona sa 32 godine,sad im zao,proklinjana cela familija s jedne strane,da se zatru i tome slicno...Daleko bilo...Mislim da je stvarno strasno ako roditelji takve stvari govore,naravno,nece iz cista mira,ali u ljutini treba jezik da zauzdavamo.Mene ,licno,otkad mi je Bog dao decu,sve manje bole rane od roditelja,verbalne,pretezno,vise mi uopste nije do toga sta misle i govore.Valjda misle dobro svojoj deci,sta znam...

[Баба]

Благо теби ако си успела себи да опростиш. Ја и даље имам мноштво комплекса због тог убијања у појам (са једне стране).

Имала бих и више, али живот је лакши када знаш да си Једноме добар, да те Један воли и прихвата онаквог какав јеси.

А није ли то најважније?

0110_hahaha