Операција: "Савезничка сила". Бомбардовање СРЈ 1999. године

[Grizzly Adams]

Ма све је бре то било јавно познато. Ја сам био на службеном путу у Синтелону, Бачка Паланка (у оном њиховом феноменалном хотелу у шумици где су директори доводили швалерке) и гледао на Sky News-у директан пренос како авиони полећу из Италије то вече.

Зовем старог и кажем "идите у подрум почиње бомбардовање", а он ће мени "ма нееее... шта ти је...". После пола сата су развалили касарну изнад града. Истресли су их из гаћа. Никад ми више није противречио од тад.

[DYNABLASTER]

A javnost srbije je bila toliko informisana da se niko nije ni nadao da ce biti. 

Umesto da su ljudima na vreme rekli da se obezbede, prakticno su nas zatekli (nas civile) spustenih gaca. 

 

Da, bukvalno, bas kad je bila prva detonacija u NS ja se tusiram, i vice mama "pocelo jeeee" lol, a ja se taman spremao za grad da izadjem, i ja njoj "ma sta pricas!" i nista me ne interesuje zapucam ja za grad, odlucio idem u izlazak pa to ti je, popnem se do druga na Novom Naselju u stan, kad imam sta da vidim, komplet porodica obukli se ko da idu u izlazak, a ja reko "pa gde ste krenuli?," a oni "pa idemo u skloniste" hahahaha   I onda me drugar nekako odgovorio da nema nista od izlaska u grad jer on mora u skloniste pa sam se vratio kuci.

 

Ali, dal je to zbog situacije ili smo mi Srbi nenormalni, ja se nikad u zivotu nisam bolje proveo nego za vreme bombardovanja, to je nezaboravan period mog zivota, ujedno i najbolji.

 

E sad, posle tog perioda sam pishicki i dusevno oboleo, uveren sam da su nam bacili nesto i da je to doprinelo, ne mogu da kazem niti opisem sta, ali nesto jesu, dal je to u materiji ili je kombinovanom tehnikom ne znam, ali nesto od onda ne stima. Uzrok jeste greh koji sam pocinio, ali ubedjen sam da su ovi nesto dodatno odradili, u suprotnom posledice ne bi bile takve.

[Јанко]

15 година после...
Na Veliki petak 09. aprila 1999. godinu u ranu zoru oko 05:00 casova, pocela je bitka na Kosarama.

Svaki sumrak bio je opraštanje od života

Bombardovanje je uveliko trajalo. Premeštali smo se sa položaja na položaj, pokušavajući da ostanemo neotkriveni za NATO avijaciju i snajperiste OVK. Svaki dan je bio nova premija, a svaki sumrak nanovo sumiranje života i opraštanje sa drugovima, jer ni bog nije znao ko će od nas da ozori, a ko će zauvek da ostane u tom blatu - počinje svoju ispovest Nikola Š, danas tridesetdvogodišnjak, a te '99. godine vojnik na odsluženju vojnog roka u Kosovskoj Mitrovici
OVK

Pripadnik čuvene 125. motorizovane brigade, koja je uz graničare i specijalne jedinice Vojske Jugoslavije podnela najveći teret pakla Košara, kako je i u vojnoj literaturi i dokumentarnim filmovima kasnije nazvana borba oko karaule uz samu granicu sa Albanijom.

- Jedne noći, negde početkom aprila, oficiri su nam rekli da ranom zorom budemo spremni za polazak, sastavivši nekakav interventni vod od nas 20 vojnika različitih rodova. Zgledali smo se ćutke znajući da ne idemo na neko lepše mesto, ali nam nije bilo ni na kraj pameti da ćemo završiti u živom paklu, koji se rečima zaista ne može opisati. Krenuli smo još pre svanuća civilnim vozilima put Metohije i planina. Razmišljao sam o bratu, koji je već prošao sva bojišta i sve strahote, majci koja nas čeka a ne zna ništa o našoj sudbini... Ćutali smo, vozili se i molili boga da NATO ne provali našu kolonu i u sekundi prekine svaku pomisao da svemu možda postoji srećan kraj - zastaje, da se priseti, ili da pak još dublje u sebe potisne već bleda sećanja na najstrašnije dane života, kada se već pomirio sa činjenicom da su šanse za povratak kući daleko manje od onih da skonča na Prokletijama.

HRABRI RUSI

„Jednog jutra ludo hrabri ruski dobrovoljci uz pokliče su utrčali u šumu i poskakali u rovove. Samo su nas izljubili, pokazali da bežimo naniže i zauzeli naše busije. Više ih nikada nisam video, ali se nadaleko čulo s kojom su hrabrošću branili i odbranili naše položaje"

- Stigli smo u podnožje planine, i dalje nesvesni kud idemo. Niko nam ništa nije govorio, a sad shvatam da je tako i bilo bolje. Smestili smo se po nekim zemunicama i u njima proveli narednu noć, pokušavajući da ne zaspimo na debelom minusu, jer je u tim trenucima on gori i od metka. Budni smo dočekali zoru i komandu za polazak. Polako smo napredovali šumom, zaležući na svaki fijuk minobacačkih projektila OVK i jezivi zvuk otvaranja kontejnera sa kasetnim bombama nad glavama. Došli smo do zaravni, brisanog prostora koji smo morali da pretrčimo sa sve opremom na sebi, vodeći računa da do šume stignemo brže nego snajperski metak do nas. Tu sam prvi put pogledao smrti u oči, gledajući kako drugovi padaju pokošeni metkom i jauču, pokušavajući da se otkotrljaju u stranu dok ih ne pogodi novi... Pretrčavali smo jedan po jedan, nemo se pozdravljajući sa onim iza nas, pokušavajući usput da odvučemo ranjene do šume, ili barem što dalje odatle, pa da neko sledeći uspe da ih odvuče još koji metar...

Dalje nam nije trebala nikakva komanda, ko bi uspeo da pretrči to parče na kojem su nas skidali snajperi i dohvati se guste borove šume, zalegao bi u prvi rov na koji naiđe. Bilo nas je po dvojica u svakom, a rovovi tek nešto zagrebane zemlje i balvan ispred svakog kao grudobran. Nije nam bilo ni ustajanja iz njih, niti pomeranja u njima. Malu nuždu smo vršili u flašama, a o velikoj nije bilo ni govora - govori Nikola, paleći cigaretu za cigaretom.
- One su mi nedostajale, jer smo eventualno smeli da zapalimo samo danju, noću ni slučajno da žar ne bi odao naše položaje. Tada smo već postali svesni gde smo, u šumi podno karaule gde su naši više nego junački držali položaj protiv desetostruko nadmoćnijeg neprijatelja. I to onog najgoreg, kojeg od guste šume i položaja terena i ne vidiš, već samo čuješ borbene pokliče, pretnje i zvuke metka koji te je još jednom promašio... Pucali smo tek kad vidimo senku ispred sebe, i kad je postajalo jasno da će za korak-dva uskočiti u rov ili prići dovoljno blizu da ubaci bombu u njega. Bili su to neki jezivi, neartikulisani zvuci ljudi koju su ili na teškim drogama, ili potpuno rasterećeni da li će poginuti ili ne. Tako, danima ležimo na boku u tom rovu, pokušavajući da ne zaspimo i odgovorimo na paljbu, dok nas sa svih strana zasipaju minobacači i NATO kasetne bombe.

PUCNJAVA I SMEH

„Na kraju smo toliko pukli da smo pucajući pričali o običnim stvarima. Pucamo i smejemo se kako bi nam dobro došla kafa i cigareta, više i ne brojeći koji nas je projektil po redu promašio"
Čujemo kako nam projektil prošišti iznad glava, i ne znamo da li da se radujemo što je nas promašio, ili žalimo što nekog nije... Najstrašniji su ipak bili ti trenuci kad čujem da se nad krošnjama otvorio kanister sa kasetnim, i čekamo da vidimo gde će da popadaju. Sve oko nas se žuti od tih malih prokletih ubica, i znam da svakog trenutka mogu da eksplodiraju... Trudimo se da ostanemo budni, već je ko zna koja noć po redu kako neprekidno pucaju po nama i zasipaju nas s neba... Uspevali smo s početka da se menjamo na svakih sat vremena, da bismo na kraju zaspivali na minut po minut, trgnuvši se kad god zapuca. Mrkli mrak, ne vidiš prst pred okom, ali nasumično pucaš u tamu, nadajući se da će zamreti ti koraci koji su sve bliži i ti fanatični krici. Jauci ranjenih se prelamaju sa topotom granata, „streljane" grane padaju svud po nama, kao da su se i one zainatile da aktiviraju te kasetne bombe što na metar od rova već danima ćute... Više se i ne sećam koliko sam u tom prvom navratu bio na Košarama kad nam je stigla smena i uletela u naše rovove, pokazujući da se trkom povučemo niže, ka potoku. Jedva sam uspeo da ustanem i hodam. Nedelju dana na boku, nedelju dana strepnje da je svaki sekund poslednji. - Nikolina jedinica uspela je da se izvuče iz šume i ponovo pretrči onu prokletu zaravan. Dohvatili su se sela u kojem su se pregrupisali, uvereni da su završili svoje vojevanje na Košarama.

- Odmorili smo nekoliko dana, morali smo, inače bismo skroz psihički pukli, kad je ponovo stigla komanda da se vraćamo na Košare. Mada smo znali šta nas čeka, tad nam je, čini mi se, bilo nekako lakše, baš zbog toga što smo znali šta nas čeka, i zbog onih heroja koji su ostali gore i kojima je svaki čovek vredeo kao brigada.
Opet ista rutina, pretrčavanje, gledam kako dvojica trkom nose specijalca prosute utrobe, šuma, rov...

ŠIŠTANJE

„Danima ležimo na boku u tom rovu. Čujemo kako nam projektil prošišti iznad glava, i ne znamo da li da se radujemo što je nas promašio ili žalimo što nekog nije"

Napadi su bili još žešći nego prvog p uta, ukoliko je to uopšte moguće. Ni danju više nije bilo predaha, pucali smo tek kad ih vidimo kroz guste drvorede, štedeći municiju. Nadirali su iz Albanije kao da im nema kraja, a nas je bilo toliko koliko nas je bilo, pokušavajući da držimo ogromnu liniju, znajući da mnogo toga zavisi od odbrane Košara. Tu sam spoznao limite organizma - na jedno oko bukvalno spavaš, a drugim paziš da ti terorista ne uskoči u rov i baci bombu. Kada bi OVK zaćutao, NATO bi besomučno tukao i obratno, pa onda „horski" i jedni drugi.
Pucamo sve ređe, sve je manje municije, a sve veća opasnost da plamen iz cevi namami snajper ili minobacački projektil. Teren je takav da naši oklopnjaci ne mogu da priđu, dok njima sve ide na ruku. Imaju nas kao na dlanu, ali opet ne uspevaju da nam probiju linije. Sećam se herojstva naših padobranaca, vojne policije i čini mi se pripadnika 72. Specijalne brigade, koji nisu zazirali ni od čega već su jurišali naviše ka tačkama na kojima je bila utvrđena OVK. Znam da su ih se teroristi plašili k'o đavola, a mi smo ih iz sveg glasa pozdravljali kad prođu kraj nas, moleći se da ih se isto toliko vrati, ali... - seća se Nikola, pripovedajući kako posle svega čovek naprasno ogugla na prisustvo smrti oko sebe i...
- Na kraju smo toliko „pukli" da smo pucajući pričali o običnim, svakodnevnim stvarima. Maltene kao da se spremamo za izlazak u grad... Pucamo i smejemo se kako bi nam dobro došla kafa i cigareta, više i ne brojeći koji nas je projektil po redu promašio... Prošlo je ne znam ni sam koliko dana, telo obamrlo od ležanja na boku, i jedino što smo mogli jeste da s vremena na vreme zamenimo položaje, kako bismo zamenili strane na kojima ležimo. Bili smo ubeđeni da nas ovog p.uta niko neće zameniti, kad su jednog jutra ludo hrabri ruski dobrovoljci uz pokliče utrčali u šumu i poskakali u rovove. Samo su nas izljubili, pokazali da bežimo naniže i zauzeli naše busije... Nikome se nisam više obradovao u životu, i ni zbog koga se nisam tako rastužio jer sam znao šta ih čeka! Više ih nikada nisam video, ali se nadaleko čulo s kojom su hrabrošću branili i odbranili naše položaje... Možemo li sad da stavimo tačku na priču, i više nikad ne pomenemo Košare, molim te - završava Nikola, ne želeći da govori o poginulim i ranjenim drugovima, već ćutke na fotografijama gleda tu šumu u kojoj je život te '99. godine - bio precenjena stvar i „luksuz" dostupan malobrojnima.

 

Link

[Manolis]

https://www.youtube.com/watch?v=DKm1SIN4Cew

[Милан Ракић]

Петнаест година од ракетирања воза

 

У Грделичкој клисури на данашњи дан пре 15 година НАТО снаге ракетирале су међународни воз пун путника.

 

Други и трећи вагон воза потпуно су уништени, сви путници су убијени, процењује се да је било више од 50 људи. На месту страшног злочина и овог‚ 12. априла путнички возови су застали.

 

На спомен обележје које опомиње да се чувамо нељудског у људима, венце и цвеће полажу делегације Железнице Србије, града Лесковца, породице и пријатељи.

 

На данашњи дан пре 15 година у 12.15 сати погођен је путнички воз пун путника који је прелазио железнички мост преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури.

 

Из станице у Нишу воз је каснио. На железничком мосту преко Јужне Мораве био је нешто после 12 часова.

 

НАТО авиони гранатирали су га три пута и потпуно уништили два вагона.

 

Челници НАТО су најпре демантовали, а потом потврдили да су путници страдали од њихових пројектила и тај злочин прогласили колатералном штетом.

 

РТС

[Orion]

Prema hronologiji NATO bombardovanja SRJ, na današnji dan pre 15 godina, NATO je bombardovao:

 

- putnički voz u Grdeličkoj klisuri

- U Kruševcu bombardovan industrijski objekat "14 oktobar" i gradska toplana

- U Pančevu bombardovana rafinerija nafte

- U Kragujevcu bombardovana fabrika automobila "Zastava"

- U Prištini je bombardovana šira okolina aerodroma Slatina

- U Novom Sadu bombardovana rafinerija i oštećena vodovodna instalacija

- U Somboru po peti put bombardovano skladište "Naftagasa"

 

 

 

[Млађони]

Prema hronologiji NATO bombardovanja SRJ, na današnji dan pre 15 godina, NATO je bombardovao:

 

 

- U Kruševcu bombardovan industrijski objekat "14 oktobar" i gradska toplana

- U Pančevu bombardovana rafinerija nafte

- U Kragujevcu bombardovana fabrika automobila "Zastava"

- U Prištini je bombardovana šira okolina aerodroma Slatina

- U Novom Sadu bombardovana rafinerija i oštećena vodovodna instalacija

- U Somboru po peti put bombardovano skladište "Naftagasa"

 

Da se razumemo jednu stvar... ovo sto si navela nisu civilni ciljevi. 

.. fabrike forda i volksvagena su u ww2 koriscenje za proizvodnju bombi,

Rafinerije jer je benzin vazan resurs u ratu. (na sta se teraju vozila? )

 

Rafinerije, i fabrike teske masinerije bih i ja gadjao kada bi ratovao protiv neke zemlje.

[Orion]

Da se razumemo jednu stvar... ovo sto si navela nisu civilni ciljevi. 

.. fabrike forda i volksvagena su u ww2 koriscenje za proizvodnju bombi,

Rafinerije jer je benzin vazan resurs u ratu. (na sta se teraju vozila? )

 

Rafinerije, i fabrike teske masinerije bih i ja gadjao kada bi ratovao protiv neke zemlje.

 

Milosavljeviću, čitaj kako je napisano...Lepo piše šta je sve NATO na današnji dan pre 15 godina bombardovao.

Ovo nije tema samo o civilnim ciljevima, već o bombardovanju SRJ....uništavanju jedne države i njenih gradjana.

Što se tiče civilnih ciljeva i sami zvaničnici NATO pakta su priznali da su gadjali neke civilne objekte i to je za njih bila "kolateralna šteta".

A, koliko je samo civilnih objekata za koje nisu priznali?....Mnogo.

U svakom slučaju, oštećeno je i uništeno mnogo objekata:

- Verski, kulturni i sportski objekti (183)

- obrazovne ustanove (101)

- zdravstvene ustanove (48)

- industrijskih objekata (89)

- privrednih objekata (128)

- infrastruktura (357)

- energetskih postrojenja (120)

Malo je 1026 objekata? 13 država NATO pakta, napada, uništava, razara jednu državu (ostale članice nisu učestvovale)....Da li je i to malo?

Bez odobrenja Saveta bezbednosti izvršena je intervencija...NATO je izvršio agresiju na jednu malu državu i nije jedina razorena država, jer za njih zakon ne postoji.... Oni neće ni moralno ni materijalno, odgovarati za posledice bombardovanja, a u tome im pomaže i pronatovski lobi u Srbiji.

Kažeš da bi i ti gadjao rafinerije i fabrike teške mašinerije, kada bi ratovao protiv neke zemlje. Verujem ti.

Ali ne zaboravi, činjenica je da SRJ nije napala ni jednu od tih članica NATO pakta! 

[Млађони]

Malo je 1026 objekata? 13 država NATO pakta, napada, uništava, razara jednu državu (ostale članice nisu učestvovale)....Da li je i to malo?

 

 

Ne znam cemu uopte ovakva pitanja, kada niko ovde ne pravda nato, nego mi se iskreno smucila pria da se dodaje na zlocin ono cega nema, zna se koji to cilj ima. 

 

Prosto mi je pun kofer "milosrdnih andjela" ,. skoku raka od uranijuma i ostalih propagandnih prica za ispiranje mozga.

 

Dakle, Rafinerije, Fabrike koje mogu da prave bombe, ili popravljaju tenkove, mostovi, pruge - to nisu civilni ciljevi vec legitimni vojni, nemoj da izmisljamo gluposti koje se koriste da bi se pravdao MIlosevic i pravio velikim junakom koji je popustio pod nato paktom jer ga je BOLELO STO MNOGO OD NEMOCI TUKU CIVILNE CILJEVE.

Znaci smucila mi se ta prica. Civilne ciljeve jesu tukli, i zato ih treba suditi najgore, prvom prilikom..... ali ne treba izmisljati. 

 

Da se milosevicevi poltroni pitaju, i dalje bi akciju zvali Milosrdni andjeo.... cisto da nakitimo malo zlocin u propagandne svrhe pravdanja lichnosti i dela slobodana milosevica. 

[Megas Doux]

Ne znam cemu uopte ovakva pitanja, kada niko ovde ne pravda nato, nego mi se iskreno smucila pria da se dodaje na zlocin ono cega nema, zna se koji to cilj ima. 

 

Prosto mi je pun kofer "milosrdnih andjela" ,. skoku raka od uranijuma i ostalih propagandnih prica za ispiranje mozga.

 

Dakle, Rafinerije, Fabrike koje mogu da prave bombe, ili popravljaju tenkove, mostovi, pruge - to nisu civilni ciljevi vec legitimni vojni, nemoj da izmisljamo gluposti koje se koriste da bi se pravdao MIlosevic i pravio velikim junakom koji je popustio pod nato paktom jer ga je BOLELO STO MNOGO OD NEMOCI TUKU CIVILNE CILJEVE.

Znaci smucila mi se ta prica. Civilne ciljeve jesu tukli, i zato ih treba suditi najgore, prvom prilikom..... ali ne treba izmisljati. 

 

Da se milosevicevi poltroni pitaju, i dalje bi akciju zvali Milosrdni andjeo.... cisto da nakitimo malo zlocin u propagandne svrhe pravdanja lichnosti i dela slobodana milosevica.

Slažem se da ima preuveličavanja  u Srbiji, i post-ratne histerije, i to zanimljivo..sa veoma malo žaljenja za žrtvama u NATO agresiji ! A veoma mnogo zloupotreba naših žrtava zarad stvaranja antizapadnog raspoloženja  u zemlji, ali ipak, zašto je neko uopšte morao da bombarduje suverenu državu, članicu -un- a o tome što su bomb. i civilne objekte da i ne pričam to je divljački pohod, i ne treba da se preispituje nikako. A sad Miloševića da su želeli mogli su skinuti i ranije sa vlasti, i pre 1999., ali nisu. Tog svirepog čoveka skinuli su tek 2000. Kasno za Srbiju, koja sada mora da trči 5 puta brže da bi dostigla svoje okruženje i postala država.

 

Miloševića je u samom početku karijere trebalo elegantno kazniti žestokim sankcijama, ali sankcijama političarima, ne narodu. Pa on ne bi tako lako od princa došao do položaja cara krvnika. Sami su ga podržavali  u početku, pa su delimično i krivi za njegov krvavi pir, skovan sa Franjom mnogo  ranije očigledno, a na štetu najviše našeg naroda. Milošević ima najviše srpske krvi na svojim rukama.

[Crveni Baron]

Slažem se da ima preuveličavanja  u Srbiji, i post-ratne histerije, i to zanimljivo..sa veoma malo žaljenja za žrtvama u NATO agresiji ! A veoma mnogo zloupotreba naših žrtava zarad stvaranja antizapadnog raspoloženja  u zemlj

 

 

 

 

isto kao hrvati ...pala tri crepa u Vukovaru a oni nadigli dzevu kao da im je neko polupao sve prozore na kucama ... mislim stvarno navodi na povracanje to stalno kukumavcenje hrvata, te bilo ovo, te bilo ono ,,, momci se malo zaigrali, prangijali malo, veselili se a hrvatima tu nesto smeta ...Bruka bre i nekako bljutavo skroz ...

 

Da se Milosavljevic pitao? Pa on bi to sravnio sa zemljom do Beca ... sve je to legitimni cilj ...

[Млађони]

. A sad Miloševića da su želeli mogli su skinuti i ranije sa vlasti, i pre 1999., ali nisu. Tog svirepog čoveka skinuli su tek 2000. 

 

Ma de su mogli da ga skinu, taj je punio glavu narodu, lagao, mazao, samo da ostane na fotelji. 

 

Oni su mu nudili 10001 sporazum, hvalili ga, kumili... kad videli da nema vajda..... resili da mu demonstriraju silu.

 

Njega normalno bolelo uvo..... nije on stradao od toga.. nego narod Srbije.. mogao je da izaziva...

 

Vidis da je toliko uspesno lagao mazao, da ga i danas neki smatraju spasiocem Srbije... i dobrociniteljem...

[Juanito]

Ja ti, Mlađo, aminovah post kad si samo odgovorio jednom rečenicom na ljigavu provokaciju, ali ti si onda promenio sve i nastavio da se prepireš. Sad bih odaminovao, ali nešto neće.

[Megas Doux]

isto kao hrvati ...pala tri crepa u Vukovaru a oni nadigli dzevu kao da im je neko polupao sve prozore na kucama ... mislim stvarno navodi na povracanje to stalno kukumavcenje hrvata, te bilo ovo, te bilo ono ,,, momci se malo zaigrali, prangijali malo, veselili se a hrvatima tu nesto smeta ...Bruka bre i nekako bljutavo skroz ...

 

Da se Milosavljevic pitao? Pa on bi to sravnio sa zemljom do Beca ... sve je to legitimni cilj ...

3 crepa ???? Da li se ti to sprdaš, ceo grad je vazdušnim napadima od strane JNA a po nalogu iz BG sravnjen sa zemljom !!!!!  u tom gradu uvek je bilo i mnogo Srba, tačnije oko pola Hrvata, pola Srba i ti tako pričaš !!! Tamo su i Srbi stvorili deo svoje istorije koji je vredan kao i delic bilo koje istorije iz bilo kog grada  u drzavi Srbiji...koliko prepotentnosti i cinizma u toj poruci !!! Očigledno zamena teza.

[Crveni Baron]

3 crepa ???? Da li se ti to sprdaš, ceo grad je vazdušnim napadima od strane JNA a po nalogu iz BG sravnjen sa zemljom !!!!!  u tom gradu uvek je bilo i mnogo Srba, tačnije oko pola Hrvata, pola Srba i ti tako pričaš !!! Tamo su i Srbi stvorili deo svoje istorije koji je vredan kao i delic bilo koje istorije iz bilo kog grada  u drzavi Srbiji...koliko prepotentnosti i cinizma u toj poruci !!! Očigledno zamena teza.

 

 

Hajde sta pricas, ne preuvelicavaj ....malo se puskaralo nekoliko dana ...isti si kao ovi sto preuvelicvavaju NATO bombardovanje Srbije...hajde, uzdigni se malo i reci posteno da u Vukovaru nije polupano vise id 3 kvadrata stakla a u celoj htvarskom mozda jedan sleper prozorskih okana i toliko crepova odprilike ...A sve ostalo su histericna bulaznjenja hrvatskih nacionalista ...