Radost u Hristu i radost van Hrista

[Deki992]

Колико бракова пропада? Колико абортуса има? Колико развода има?

To nema apsolutno nikakve veze sa predbracnim seksom,ali nikakve.

[Ђорђе Р]

To nema apsolutno nikakve veze sa predbracnim seksom,ali nikakve.

 

 

То ти мислиш да нема везе.

 

Данас си са једном, сутра са другом, прексутра са трећом. Прости се навикнеш да мењаш. Ожениш једну, зашто, вероватно да ти рађа децу. Ал лагано опет подлегнеш старим навикама.

 

Ако не желиш да мењаш девојке, него са једном да проведеш цео живот. Шта те онда спречава да се ожениш? То што си још дете, што школу ниси завршио? Онда учи школу, расти, а девојака се окани. Када порастеш довољно да можеш бити муж, онда гледај девојке.

 

Јер да је секс са децу, онда би Бог устројио човека да може и у детињству да упражњава секс, чим се роди и прохода. Све има своје време, не можеш трчати, пре него научиш ходати.

[draganzzz]

Sad ste dosli do predbracnog sexa, ovaj momak ima da postane vehabija ako ovako nastavite.

[Deki992]

То ти мислиш да нема везе.

Данас си са једном, сутра са другом, прексутра са трећом. Прости се навикнеш да мењаш. Ожениш једну, зашто, вероватно да ти рађа децу. Ал лагано опет подлегнеш старим навикама.

Ако не желиш да мењаш девојке, него са једном да проведеш цео живот. Шта те онда спречава да се ожениш? То што си још дете, што школу ниси завршио? Онда учи школу, расти, а девојака се окани. Када порастеш довољно да можеш бити муж, онда гледај девојке.

Јер да је секс са децу, онда би Бог устројио човека да може и у детињству да упражњава секс, чим се роди и прохода. Све има своје време, не можеш трчати, пре него научиш ходати.

Pa gle,ja imam jos malo pa 22.godine,tako da dete vise nisam.Radim,studiram,ZIVIM U SRBIJI,tako da roditelj i muz jos ne mogu da postanem.

[Istochnik]

Sad ste dosli do predbracnog sexa, ovaj momak ima da postane vehabija ako ovako nastavite.

Nece jer je to prije pravoslavlje nego islam. Pravoslavlje je bila dominantna vjera na bliskom istoku prije islama:)

[Istochnik]

Radim,studiram,ZIVIM U SRBIJI,tako da roditelj i muz jos ne mogu da postanem.

Da, mozda nije lako. Ali to su sve opet izgovori. U Arapskim zemljama su studenti vec roditelji ili u Checheniji na primjer gdje je ogromna nezaposlenost. Mi prvo moramo priznati sebi da lazemo sami sebe kao narod, jer previse kukamo a malo se radi.

[Дејан]

Samo da definišemo, radost ne osećaš... ali u pravoslavlju baš i nisi

čisto da se osvrnem na naslov ..

[Ненад Р.]

Поздрав свима, имам 21 годину, пратим форум већ неко време и одлучио сам да коначно поставим тему.

 

Порука је подужа зато што се трудим да што боље опишем ситуацију и заиста би ми значила ваша помоћ. Унапред се извињавам за своје вероватно лоше схватање вере, немојте ми замерити, није ми циљ да мудрујем него да искрено образложим своје схватање у нади да ћете ми помоћи.

 

Дакле ради се о томе како многи хришћани кажу да су пронашли срећу откривши Хришћанство. Искрен да будем, од како сам почео да се интересујем за веру, ово је постао можда најгори период мог живота. Уопште ме не чини срећним идеја вечног живота, кад постоји могућност да та вечност буде вечно мучење у паклу. Уопште не осећам слободу кад имам само 2 избора - рај или пакао. Кажу Бог неће никога силом у рај. А наравно да нико не жели да се мучи вечно тако да ово испада као уцена заправо.

 

Раније сам мислио да је довољно само бити добар човек и нема зиме. Нисам се никад плашио смрти јер сам веровао у вечни живот и веровао сам да ме Бог воли и да ћу у рај јер живим поштен живот. Али сва та безбрижност нестаје сазнањем да нам џаба сва добра дела ако се не причешћујемо, за шта је претходно потребно покајање, пост, исповест.... А ја не осећам потребу за литургијом, за причешћивањем, искрено стварно не осећам ту потребу. Али ми онда над главом виси пакао, па онда ја постајем присиљен на то, значи верујем из страха, што реално није права вера. Ја ту не видим слободу, уопште се не осећам слободно нити и мало срећно. И не само због себе, него због милијарди других људи који се већ сад можда муче у паклу, и ко зна колико још милијарди људи ће се мучити, и то вечно.

 

Не уклапа ми се та слика са Богом који је љубав и који жели да се сви спасу. Знам, било је доста тема о овоме, читао сам, али и даље нисам задовољан. Аргумент да Бог не кажњава, да нас не баца Он у пакао него ми сами себе, има ми смисла. Али зашто би неки муслиман онда био у паклу ако је искрени боготражитељ, само је својим ограниченим људским умом препознао Бога на погрешном месту? Ако он за живота чини добро, и пун је љубави, зашто га Бог не би примио у Царство Небеско? Пошто је Исус савршен, значи не може бити сујетан, зашто би му онда рекао "ниси Ме препознао као Бога, не можеш у Царство него ћеш вечно да се мучиш"? Знам да бисте ми ви сад цитирали део из Светог Писма кад Исус каже "Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечјега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи.", или нешто слично.

 

Једино што мени има смисла је да својим гресима не чинимо никакву штету Богу па да нам се он свети бацајући нас у пакао, него да чинимо штету себи, и онда кад изађемо Богу пред лице, постајемо свесни својих грехова, и то за нас постаје пакао, туга, грижа савести, како смо могли да живимо тако грешан живот. И мислим да то неће вечно да траје него одређено време, нешто слично апокатастази о којој је причао св. Исак Сирин (ако сам ја то добро схватио), а не мислим на Оригенову апокатастазу. А неко ко живи прилично поштен, али безбожан живот (не може да верује, али би реаговао као неверни Тома кад би се уверио), не видим како би он могао да буде у мукама јер би одмах увидео своју грешку, али Бог зна његово чисто срце и радо ће му опростити. Претпостављам да је овакво размишљање осуђено као јерес...?

 

Али шта да радим, кад мени једино то има смисла. Колико год желео да верујем, не могу. Не могу прихватити вечне муке никако. И да натерам себе да слепо верујем у то, из страха, осећао бих се ко лицемер, и даље бих осећао и тугу и страх и све осим радости о којој многи причају. И не бих могао да се радујем знајући да је ико вечно у паклу (осим ако то није његова жеља, нпр. човек који мрзи Бога и из ината неће да се покаје).

 

 

Како да се радујем животу кад знам да могу сваког тренутка да умрем и да постоји могућност да заглавим на вечним мукама заувек? Како да будем срећан и да волим Бога који би дозволио да се неко вечно мучи иако се каје? Како да будем опуштен са својом девојком кад ми над главом нон стоп виси Црква која каже да су предбрачни односи блуд? Лете ми мисли на све стране, верујем у Бога, али очигледно немам права да се изјашњавам као православац јер не живим тако.

 

 

Молим вас да ме схватите озбиљно, и још једном извињавам се ако делујем патетично или сам нешто погрешно написао, јако ми је тешко, месецима ми ова питања не дају мира.

 

Хвала унапред на одговорима

Господ Поручује " Воли Ме такав какав јеси ,, 

Не постоји идеалан човек и сви смо грешни и само је Господ  Безгрешан.

Битно је шта носиш у срцу . Ако си добар човек и ако се трудиш да будеш још бољи , Бог ће да опрости остале грехе.

 

И ја сматрам да то што осећаш тескобу да си кренуо правим путем и само настави тако .и усавршавај се и у вери и у доброти.

[Deki992]

Da, mozda nije lako. Ali to su sve opet izgovori. U Arapskim zemljama su studenti vec roditelji ili u Checheniji na primjer gdje je ogromna nezaposlenost. Mi prvo moramo priznati sebi da lazemo sami sebe kao narod, jer previse kukamo a malo se radi.

Nisu to izgovori,to su cinjenice brate.Jednostavno,nema se mogucnosti.

Decu je najlakse izroditi ali nije cilj kasnije prositi za njihovo izdrzavanje,ako me razumes.

[Јаков.]

Dragi dečko, hvala ti na tvojoj uvodnoj poruci, koja po meni nije naišla na adekvatno razumevanje i odgovore. 

 

Neću ti odgovarati na ta pitanja, o kojima se ti zanimaš, nego ću ti reći da možda nikad na njih nećeš ni naći odgovor. Bio deo Crkve, na način na koji se to podrazumeva (pričešćivanje, Liturgije...) ili bio običan vernik koji slavi Slavu, ode u crkvu da zapali sveću, i o većim praznicima, ta pitanja će te kopkati. Makar pročitao i odgovore priznatih i ostvarenih bogotražitelja (svetitelja) pitaćeš se i dalje. Onda kada budeš siguran da si nešto i pronašao, život će te uskovitlati, i oboriti ono u šta si verovao ili mislio da veruješ. Nekad ćeš se pitati o smislu, a nekad će ti sve biti kristalno jasno. 

 

Ti uvek imaš tri puta. Teži, lakši, ili odlučuješ da ostaneš gde si. Teži je u tvom slučaju ovo što te sada snalazi. Samoispitivanje, traženje, sumnja, žeđ, glad, itd. Lakši je da budeš crkven, da se pričešćuješ, ideš na Liturgiju, prihvataš sve ono kako je u pravoslavnom katihizisu napisano, da budeš umeren, vrlinski, itd. Treći put, zapravo stagniranje, da te ništa ne zanima, da živiš bez briga, razmišljajući o svetskim stvarima. 

-------------

Ja verujem u ljubav istinsku, koja je oličena u Bogočoveku Isusu Hristosu. Da li ću tu ljubav prepoznati i uzvratiti na način na koji to pravoslavlje prepoznaje, ili na način koji je samo Bogu i meni poznat, to je samo moja stvar, i niko nema pravo da osuđuje bilo čiji izbor. Za mene svako prepoznavanje Isusa Hristosa, kao Spasitelja i Mesije, jeste bogougodno.. 

[Sherlock H.]

Ето штете настале због неодговорности, и размажености. Ако имаш девојку, жени је, а не само сласт без обавеза и одговорности.

 

Zivo me zanima jesi li ti tako postupio kad si imao 17-18 godina, ili sad ovde solis pamet onima koji su u toj poziciji?  

[Number15648]

„Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о страшном Суду

[асдф]

Пре свега, да се захвалим свима на добродошлици и веома пријатним коментарима, заиста сте ме обрадовали Никако да стигнем да одговорим од приватних порука подршке које ми шаљу неки чланови

 

„Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о страшном Суду

 

Хвала брате што се трудиш да ми помогнеш, јако утешно

[DYNABLASTER]

Evo poslusaj svedocenje ovog coveka, pri kraju ce ti dati odgovor na bar jedno od postavljenih pitanja koja te muce

 

http://www.youtube.com/watch?v=T9o9bmmVl8E

[Sherlock H.]

„Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о страшном Суду

 

Koliko god sv. Vasilije bio "Veliki", iz jednog nikako ne sledi drugo.