"Zašto Zapad ne da Krimu što i KiM"

[Gerhard]

Istorijski Krim pripada manje Rusiji, a vise sunitskim muslimanima. 

 

Od 13 vijeka na Krimu su vladali Tatari, i Krim je bio Kanaat. Potom su ga osvojile Osmanlije u 16 vijeku, i Carska Rusija ga je osvojila tek polovinom 18 vijeka. Dakle Krim je muslimanski bio 5 vijekova, a Ruski je tek 2 vijeka. 

 

Prema tome ne postoji neko istorijsko pravo Rusije na Krimu na osnovu dugorocnosti prisustva Ruske populacije tu. 

 

Ono sto je najbitnije Krim je legalno predat Ukrajini za vrijeme SSSR tako da iz toga pravni akt. 

 

Dakle Krim i Kosovo nisu isto. Rusija nema nikakva prava da pripoji Krim Rusiji, niti krimljani imaju prava da traze referendum bez saglasnosti Kijeva.

 

Ukoliko to ucine to ce biti cin ravan samoproglasenju Kosova, po ko hoce da podrzava neka podrzava. 

Koji pravni akt? Potpis Hruscova na nekom dokumentu kojim poklanja Krim? To ne moze da se nazove pravnim aktom.

 

Inace, Rusi su vladali Krimom jos u 10. vijeku. A smjenjivali su se redom: Skiti, Grci, Rimljani, Sarmati, Goti, Huni, Bugari, Hazari, Kijevska Rusija, Vizantija, Kipcaci, Mongoli, Djenova, Tatari, Osmanlije, Rusi, Malorusi (Ukrajinci), a sada opet Rusi.

[Млађони]

Koji pravni akt? Potpis Hruscova na nekom dokumentu kojim poklanja Krim? To ne moze da se nazove pravnim aktom.

Зашто сте сви вечито субјективни....

[Justin Waters]

Koji pravni akt? Potpis Hruscova na nekom dokumentu kojim poklanja Krim? To ne moze da se nazove pravnim aktom.

 

Inace, Rusi su vladali Krimom jos u 10. vijeku. A smjenjivali su se redom: Skiti, Grci, Rimljani, Sarmati, Goti, Huni, Bugari, Hazari, Kijevska Rusija, Vizantija, Kipcaci, Mongoli, Djenova, Tatari, Osmanlije, Rusi, Malorusi (Ukrajinci), a sada opet Rusi.

 

Da potpis Hruscova, cime je bila zavrsena prica. 

 

Ako je i bilo Rusa sto god, to ne moze da se nazove nikakvom dominacijom, niti vremenski dovoljno dugo da se Krimska oblast smatra dijelom ruskog podnevlja. To koliko su Kijevski Rusi drzali Krim je isto koliko su Srbi drzali Grcku...niti blizu icega da se smatra nekim istorijskim pravom na polaganje teritorije. 

 

Tek je dolaskom Tatara demografska slika Krima se pocela formirati i nekakva kultura uspostavljati. 

[Gerhard]

Da potpis Hruscova, cime je bila zavrsena prica. 

 

Ako je i bilo Rusa sto god, to ne moze da se nazove nikakvom dominacijom, niti vremenski dovoljno dugo da se Krimska oblast smatra dijelom ruskog podnevlja. To koliko su Kijevski Rusi drzali Krim je isto koliko su Srbi drzali Grcku...niti blizu icega da se smatra nekim istorijskim pravom na polaganje teritorije. 

 

Tek je dolaskom Tatara demografska slika Krima se pocela formirati i nekakva kultura uspostavljati. 

Trenutna desavanja pokazuju da ocigledno time nije zavrsena prica. Ne moze jedna osoba samovoljno da dijeli teritorije kome hoce.

 

Vecina naroda koja je nekada vladala Krimom je nestala (asimilovani su ili su se povukli na druga podrucja). Ostali su Grci, Rusi, Tatari i Turci. Grci su tu dosli kao kolonizatori pa se ne moze smatrati njihovim izvornim podrucjem, Tatari su drzavu napravili kasno - u 15. vijeku, Turci su dosli jos kasnije. Dakle, jedino ostaju Rusi kojima je, sa istorijskog aspekta, Krim najblizi.

[Gerhard]

A Kijev je Rusima jos blizi jer je jedna od prvih ruskih drzava tamo nastala.

[Megas Doux]

Možda je bolje pitanje zašto smo toliko emotivni po pitanju Krima, zašto bi nas to uopšte interesovalo a posebno imajući u vidu da je zahvaljujući svim vlastima kako onima do 2000. koje su napustile KIM i "potpisale" kapitulaciju u Kumanovu a tako i vlastima od 2000 do danas Kosovo suverena država koju je priznalo 105 država u svetu.  Koji je razlog tolike emotivnosti Srba na sam pomen Rusije ? Posebno imajući u vidu da mi Rusima ne značimo ništa , što se pokazalo oko KIM i  njihove samo deklarativne podrške, dok recimo USA uzme oružije i zarad svojih saveznika Albanaca Srbiju u tri meseca razbije i ponizi, ostavi je na kolenima. Zašto za nas Rusija ne čini ni deseti deo onoga što USA čini za svoje saveznike Albance ?

[Ignjatije]

Fridman: Kosovski presedan greška

IZVOR: B92, TANJUG

Beograd -- Srbija će biti uvučena u aktuelni konflikt izazvan krizom u Ukrajini, a kosovski presedan je bio greška od početka, ocenio je Džordž Fridman.

 

 

Foto: @jeremic_vuk

 

"Kosovo je bilo greška od samog početka“, rekao je osnivač i vlasnik “Stratfora”, privatne američke agencije za geopolitičke analize Džordž Fridman na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Prvom svetkom ratu koja je danas nastavljena u Beogradu.

Kosovo je dalo Rusima priliku da kažu "radimo po presedanu", ali i da nije bilo tako, Rusi bi ga izmislili, rekao je on. 

Govoreći o geopolitičkoj situaciji u svetu, Fridman kaže da je posthladnoratovski period bio zasnovan na tri stuba: Sjedinjene Države, Evropa i Kina. To je međutim, uzdrmano 2008. godine kada je Rusija napala Gruziju, a u SAD započela ekonomska kriza. 

To su, prema njegovim rečima, prvi znaci promene svetskog poretka. 

Evropu potresa ekonomska kriza, a njen istočni deo geopolitički problemi. Jedino je Nemačka kao najveća evropska ekonomija u prednosti i postala je novi nezavisni igrač na političkoj sceni, smatra on. 

Najveći problem Evrope, pored krize, jeste činjenica da među članicama postoje velike podele i da ih vode različiti geopolitički interesi, što se, kako kaže, najbolje vidi na primeru Ukrajine, gde se ukrštaju interesi Rusije, Evrope i SAD. 

"Srbija će biti uvučena u taj konflikt, bilo da je neko gurne u to ili da se sama uključi"“, rekao je Fridman otvarajući drugi dan Konferencije "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke". 

Konferenciju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) čiji je predsednik Vuk Jeremić. 

Drugog dana konferencije govori se o poukama koje možemo da izvučemo iz događaja od pre 100 godina, o kriznim područjima današnjice, lekcijama sa Bliskog Istoka, Istočne Azije, ali i o atmosferi novog Hladnog rata koja se pravi oko Ukrajine. 

Među najavljenim govornicima danas su, osim organizatora Vuka Jeremića, generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer, profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks, doskorašnji premijer Australije Kevin Rad, bivši šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, bivši premijer Pakistana Šaukat Aziz, unuka Nikite Hruščova, istoričarka Nina Hruščov, osnivač i vlasnik “Stratfora” Džordž Fridman... 

Podsetimo, u petak su organizovana dva panela, na kojima su učestvovali neki od najvećih istoričara današnjice, kao što su Dominik Liven, Kristofer Klark, Hartmut fon Štandman, koji je prvi izradio tezu o nemačkoj odgovornosti za Prvi svetski rat... 

Sa prvog panela je poručeno da odgovornost za početak Velikog rata treba tražiti u širem kontekstu razumevanja složenosti multipolarnog sveta, diskursima imperijalizma i nacionalizma. 

Tema drugog panela je bila "Uzroci Prvog svetskog rata i kraj starog poretka". Šta su o tome rekli istoričari, pročitajte u odvojenoj vesti. 

Konferenciji je juče prisustvovao veliki broj posetilaca. Za danas je planiran govor Džordža Fridmana, sa početkom u 9h, i tri panela na kojima će debatovati najavljeni istoričari i diplomate, a sve to možete uživo pratiti OVDE.

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=31&nav_category=11&nav_id=855228

[Ignjatije]

Ako priznaju Škotsku, moraju i Krim

IZVOR: TANJUG

Simferopolj -- Regionalni šef Krima Sergej Aksjonov istakao je da u slučaju priznavanja nezavisnosti Škotske to treba da se uradi i s Krimom.

 

 

Beta/AP

 

On je istakao da Zapad nema drugu opciju, osim da, po jednakim aršinima prizna Krim, njegovo odvajanje od Ukrajine i pridruživanje Rusiji.

Krim se odvojio od Ukrajine i pridružio Rusiji nakon kontroverznog referenduma u martu ove godine.

"Ukoliko u bilo kojoj zemlji većina stanovnika nekog regiona donese odluku o svojoj nezavisnoj državnosti, onda ja lično to podržavam. Ljudi koji žive na određenom mestu bolje razumeju procese koji se tu odvijaju i njihovo je pravo da donesu takvu odluku", istakao je Aksjonov. 

Moskva ističe da je pripajanjem Krima zaštitila tamošnje stanovništvo koje govori ruski nakon svrgavanja s vlasti Viktora Janukoviča. 

Međunarodna zajednica, međutim, većinom odbija da prizna pripajanje Krima Rusiji. To je učinio samo mali broj zemalja, najbližih saveznika Moskve. 

Predsednik Rusije Vladimir Putin govoreći o situaciji u Ukrajini uporedio je situaciju na Krimu i na Kosovu i naveo da ljudi imaju pravo da odrede svoju sudbinu. 

Referendum u Škotskoj o tome da li da ta zemlja postane nezavisna, posle 300 godina unije s Engleskom, biće održan 18. septembra, a najnovija ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da se između protivnika i pristalica nezavisnosti vodi "mrtva trka". 

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je u Edinburgu da bi mu se "srce slomilo" ako bi Škoti na referendumu izglasali odvajanje od Ujedinjenog Kraljevstva.