Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[Аурор]

Да се не би име Божије због мене хулило у незнабошцима, као што стоји написано.

Mi glupi neznabožci!

[Dijalog Ljubavi]

Речи Господа Бога изговорене пред немим и грехом оскрнављеним житељима Едемског врта: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу, од које си узет; јер си земља и у земљу ћеш отићи“ (Пост 3, 19), био је највећа трагика  човека  која је могла да га задеси и која га је прогањала вековима све до доласка Бога у свет по пророчким и утешитељским  речима Бога који је најављивао тај долазак Месије :„И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.“ (Пост 3,15).

Онтологија је реч о бићу, односио о ономе што је постојано и непроменљиво у бићу и што га чини истинитим. У свету који се стално мења, у коме сва бића настају и умиру, поставља се питање шта је то што је непроменљиво и чини да бића буду истинита. Онтологија се, дакле бави питањем постојања, а под истином бића подразумева његово вечно постојање, односно превазилажење смрти.

Бог ствара свет као скуп конктретних бића ни из чега са циљем да се слободном вољом сједине са Њим.План божији који ствара свет слободно је био да се први човек Адам створен по икони и обличју Божијем слободно сједини са Бесмртним Богом и оствари заједницу, а кроз Адама и свеколика природа .Све што је створено је по својој природи смртно, уколико се не сједини са Бесмртним Богом и на тај начин оствари бесмртност.Адам је створен и самим тим није био бесмртан ,него створен за бесмртност.Будући да је Бог Апсолутна Љубав, Он своју љубав пројављује управо у човековој слободи  дајући праоцу Адаму да бира да ли хоће или неће да прихвати Његов план!Прародитељски грех или Адамов грех је био у томе што он својом слободном вољом одбија план Божији да се сједини са Богом и тиме постаје смртан.Значи Адамов пад, односно грех, није пад од бесмртности у смртност, први човек, Адам, није био почетку бесмртан па је падом постао смртан јер га је Бог казнио због преступа, како ово тумачи Св. Августин, нити је то отпадање од првобитног стања савршенства да би се његово спасење и истина бића састојали у томе да се он поново врати у прошло стање. Његов пад, односно грех(онтолошки грех), јесте у ствари промашај постављеног циља, који је бесмртност у сједињењу с Богом као догађај будућности. Грехом првог човека Адама створена природа је остала смртна. Зло је, дакле, израз слободе човека и постоји откад је први човек одбио да се сједини с Богом, односно даје утисак да постоји, зато што неће постојати вечно, јер створена бића не могу постојати без сједињења с Богом.Човек је „промашио циљ“ због којег га је Бог створио, и реч „грех“ на грчком αμαρτια и значи, промашај циља.Значи онтолошки грех човеков је не прихватање Божијег плана да се сједини са Богом а не неке етичке природе.Пошто се тај циљ није остварио кроз Адама Бог као Апсолутна љубав не одустаје од тог циља само га одлаже,Сада Бог преузима на себе улогу Адама тиме што  шаље Јединородног Сина и Логоса Божијег : Логос постаде тело и настани се међу нама,и видесмо славу Његову,славу као Јединороднога од Оца,пун благодати и истине(Јн,1,14)  Нови начин остварења Тајне Христове јесте рођење Сина Божијег од Пресвете Дјеве Марије и пролаз (Сина Божијег) кроз смрт да би створена природа у Њему достигла бесмртност, што се не би десило да је стари Адам погодио циљ, односно да се он сјединио с Богом Логосом и на тај начин он постао Христос.Зато се Син Божији Христос назива Нови Адам јер се кроз Њега ослобађамо онтолошког греха а то је смрт.Природно рађање и размножавање створених бића, којим створена природа жели да достигне бесмртност али не успева, јесте промашај постављеног циља који је заједница с Богом, Зато је природно рађање грех, односно смрт(гле у безакоњима се зачех и у греху ме роди мати мојаПс50,7). Речју, грех је смрт и зато се грех и смрт изједначују са природним рађањем, јер се њиме не може превазићи смрт. Уместо да се сједини с Богом и тако постане један дух с Њим, па се кроз њега(Адама) као главу сва природа као његово тело обожи, Адам се сјединио са женом и постао је једно тело с њом, односно постао је смртан, трулежан, каже Св, Максим(Види Св. Максим Исповедник, РG 91, 1092d.)Христос својим доласком у свет постаје  тело,постаје Богочовек(Бог поста човек да би човек био Бог)  и као Јагње Божије узима грехе света на себе тачније узима онтолошки грех а то је смрт.Васкрсењем нам је показао да ће сви они који су умрли, приликом Његовог Другог доласка васкрснути из мртвих, као што је и Он после свог Крсног страдања Васкрсао из гроба. „Васкрснувши из мртвих Христос је васкрсење из мртвих учинио могућим за све људе и добре и зле. По свемоћном дејству Богочовековог Васкрсења сва се природа људска налази у власти те силе као исцељена од смртности. И сваки човек, пошто као људско биће има удела у свеопштој људској природи, мора васкрснути у последњи дан.Значи Христос се сједињује са човеком и свеколиком природом и даје нам залог бесмртности(не бесмртност) јер људи не би умирали него се та заједница остварује у пуноћи тек на Другом Христовом Доласку када ће Христос Васкрснути мртве и тада се кроз Христа побеђује последњи непријатељ а то је смрт!У односу на будуће Царство Божије, које очекујемо да се догоди са другим Христовим доласком и васкрсењем мртвих, потребно је променити начин постојања и сјединити се са Христом. То се може постићи најпре новим рођењем, другачијим од природног. То ново рођење за живот вечни јесте Крштење. Крштење је, по учењу Св. Отаца, ново рођење у односу на физичко, природно рођење. Сам појам "рођење" указује на то да је овај догађај повезан са онтологијом бића, јер без рођења нема ни постојања. Крштење, као друго рођење, показује да природно рођење није довољно за постојање створених бића. Природно рађање без Крштења као сједињења с Богом у Христу, односно као постојање у евхаристијској заједници, не може донети бесмртно постојање творевини, без обзира на то што је и природно рођење дар Божији, односно што се и оно збива вољом Божијом. Потребно је, дакле, да се оствари заједница с Богом, тј. Тајна Христова, која је заједница слободе, да би створена бића остварила бесмртно постојање. Та Тајна Христова остварује се кроз Крштење у Св. Литургији, где се новокрштени Духом Светим сједињује с Христом, односно где Дух чини новокрштеног чланом Тела Христовог. Јер, оно што је рођено од тела тело је, односно смрт је, док оно што је рођено од Духа дух је, како каже Господ. Природним рођењем, дакле, створена бића не остварују аутоматски и бесмртно постојање. За бесмртно постојање потребно је да буду крштена Духом Светим. Дух Свети сједињује тварну природу са Сином Божијим. Конкретно, крштавани помазан Духом Светим, постаје сједињен с Христом. Тајна Крштења, међутим, није никад у предању Цркве била сама себи довољна. Крштење као израз делатности Духа јесте конституисање евхаристијске заједнице, Цркве, као што су то и остале тајне: Миропомазање, Рукоположење, Покајање итд, на основу будућег догађаја сједињења творевине с Богом у Христу. Дух Свети на овај начин, додељујући конкретним људима различите дарове (епископски, презвитерски, ђаконски, лаички, итд.) конституише Литургијску заједницу као Тајну Христову, или поново враћа у њу привремено искључене, кроз покајање, као икону будућег Царства. Крштењем људи не постају хришћани, нити носиоци дарова Духа Светог као индивидуе, већ као чланови Цркве, литургијске заједнице као Тела Христовог. Искључени из литургијске заједнице, својом вољом или вољом заједнице, они престају да буду хришћани, односно носиоци било ког дара Светог Духа, јер су престали да буду у заједници са Христом, све док се поново не врате у њу.Литургија је, дакле, истовремено Тајна Христова, тј, Царство Божије, али и икона будућег Царства Божијег, односно икона Тајне Христове каквом ће се она јавити у будућности као последњи догађај историје, у коме ће бити коначно уништена смрт, а творевина кроз опште васкрсење достићи бесмртност. Крштење се другачије назива и Тајном покајања. Покајање је, дакле, промена начина живота, од природног у евхаристијски(Литургијски).Наш однос према другима треба да буде утемељен на Св. Литургији, на циљу због кога смо створени (а то је да будемо чланови Тела Христовог - литургијске заједнице), а не на моралним нормама и начелима. Ово најбоље потврђује Св. Апотола Павле пишући Коринћанима о једењу идолских жртава где подвлачи да је најважније да смо у заједници с Христом, односно да постанемо чланови Литургијске заједнице и зато Св. Литургија треба да нам буде мерило понашања и односа према другима.. Што се, пак, тиче нашег односа према онима који још увек нису у заједници с Богом у Христу, тај однос треба да буде исти, тј. однос љубави, јер је заснован на томе какви ће они бити када дођу у заједницу с Богом, а не какви су сад, зато што су и они позвани да остваре заједницу с Богом и то могу учинити у сваком тренутку.„У Светој Евхаристији, у светој тајни Литургије, каже о. Јустин(Св.Јустин Ћелијски), ту се литургијски, светотајински, благодатно-врлински доживљује сав Богочовечански Домострој спасења: од Оваплоћења до Вазнесења Христовог, као живот живота нашег… Света Литургија је, по богомудрој речи Св. Јована Дамаскина и Св. Теодора Студита: понављање целокупног Богочове- чанског Домостроја спасења. То се нарочито наглашава на крају Литургије Св. Василија Великог, где се вели: „Испуни се и изврши се, Христе Боже наш, тајна Твога Домостроја спасења“. Срж је Свете Евхаристије, светоотачки речено: „Бог постаје човек да би човека начинио богом“. И смерни причасник пре Светог Причешћа исповеда: „Божанско тело и обожује ме и храни; обожује дух, а ум храни чудесно“. Посреди је страшна и изузетно огромна тајна; причасник сав трепти „гледајући боготворећу Крв и Тело“ и причешћујући се њима доживљује најмилију и најрајскију благовест и реалност свих човечанских светова: испуњује се сваком Пуноћом Божјом (Еф.3,19;Кол.2,10). Литургијско Сабрање верних у Христу, и Причешће Христом, открива и пројављује тајну Цркве као Тела Христовог; литургијско Свето Причешће је увек Тело Свеживог Господа Исуса: „Ово је Тело моје“; и ми смо њиме и кроз њега увек Његови, свагда наново Његови. А и оних који се са нама тим Светим Телом причешћују. По апостолском сведочењу христоносног Павла: „Чаша благослова (=Св. Евхаристија) коју благосиљамо, није ли заједница Крви Христове? Хлеб који ломимо (у Св. Евхаристији), није ли заједница Тела Христовог? Јер је један Хлеб, једно смо Тело ми многи; јер се сви од једнога Хлеба причешћујемо“ (1 Кор.10,16-17). Тако сви сачињавамо једну свесвету Богочовечанску заједницу - Цркву. У самој ствари, у Светој Евхаристији је сав Господ Христос, сва Црква Његова, и све њене тајне и њене светиње. У њој је сав Нови Завет, Завет у свеживотворној Крви Божјој. Богомудри и Свети Николај Кавасила благовести: „Црква показује себе у светим тајнама Тела и Крви Христове (тј. у Св. Литургији), не као у символима, него као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и, по речи Господњој, као лозе у чокоту (Јн.15,1-5). Јер овде не постоји само општост имена или аналогија по сличности, него истоветност (=идентитет). Јер су ове Тајне - Тело и Крв Христова, а то и јесте истинита храна и пиће Цркви Христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људско тело, као што бива са људском храном, него се она сама - Црква – претвара у то Тело и Крв Христову. И ако би неко могао да види Цркву Христову по томе колико се она сјединила с Њиме причешћујући се Његовим Телом, он не би ништа друго видео него свмо Господње Тело. Зато и пише Апостол Павле: Ви сте Тело Христово, и удови међу собом (1 Кор.12,27).

[kacarska]

zelim pricati o grehu.

pre neki dan razgovarala sam s sestrom(sada zivi u Arabii), i pricala je o nacinu odevanje zene tamo.svi znamo da kod nih zene su celosno pokrivene, a bilo je i slucaja u neku dr.muslimansku zemju da kad su otkrile da neka zena nosi hlace ispod mantila bila je kazneta.ili ako odemo malo dalje tamo za preljubi se kaznjava kamenovanjem i tako dalje.

kod nas u pravoslavje se kaze da greh dolazi iz oci, usta.ali zelim znati malo vise.svi znamo za deset zapoveda, ali sta dalje??

[о. Горан]

Даље? Зна се!

:cheesy2:

Треба знати зашто је грех страшан. Он је оно шта нас одваја од заједнице са Христом, од Цркве. Хришћанин је биће заједнице не само што он није створен да живи сам, већ и зато што кроз ту заједницу остварује спасење.

Дакле ако човек чини грех он се одваја од Бога и заједнице са Њим. Зато се и каже на светој Тајни Исповести да се тај поново присједињује заједници Цркве.

А грех долази на разне начине и одасвуд.

[Јаков.]

Ova glava mi je strašno zanimljiva (ne toliko zbog nesretnog Onana) zbog neverovatnog spleta okolnosti koji je opisan u svega nekoliko stihova, a koji sada uopšte ne bi mogao da se dogodi sem u nekim plemenima. Pitanje je da li bi tako nešto i zakonski moglo da prođe...

Znači ukratko...

Juda je imao tri sina. Ira, Onana i Siloma. Ir je se oženio sa Tamarom..OK. Rano ga je Bog pogubio jer je bio nevaljao, a Tamara je po tadašnjem zakonu pripala Onanu.

Sad nesretni Onan kada bi ležao sa njom u krevetu, prosipao je svoje seme da ona ne bi začela. (hmmm..svojevrsna kontracepcija...znači nije da nije spavao (ležao) sa njom, nego prosto nije želeo da ona začne). On to nije želeo zato što bi se eventualno dete koje bi napravio, računalo kao da je od njegovog pokojnog brata, a ne od njega.

PO OVOME SVAKO KO ČINI KONTRACEPCIJU ČINI I ONANOV GREH I NE RADI SE NIKAKO SAMO O MASTURBIRANJU!!!

Ispravite ako grešim !!!

E sad zato što je bio takav, i njega Bog pogubi. Kako su se plašili da i najmlađi Silom ne strada kao braća mu, Juda otpusti Tamaru da se vrati u svoju porodicu.

Ostade Juda posle nekog vremena udovac i srete svoju snaju (nije znao da je to ona, nego je mislio da je neka kurva. Kurve su tada pokrivale lice velom, pa ih niko nije mogao poznati.). Kad je čuo da je njegova snaja trudna, on naredi da je ubiju, ali kad se uverio da je zapravo ona bila lažna kurva, a da je on otac deteta, pokajao se što ju je otpustio i zašto je nije odmah dao svom trećem sinu Silomu.

Tamara je rodila blizance.

Zaista neverovatna priča...Sad sem ovog što se tiče Onana, ne vidim neku poučnost, jer se takva situacija ne može danas desiti...Ako ima neke druge poruke sem ove o Onanu, voleo bih zaista da Bibličari interpretiraju...

Oprostite ako se neko sablažnjava sa ovakvom porukom u postu (što li bi?)...ali ajde. Potrudio sam se da pričam u rukavicama koliko je to bilo moguće za priču.

[Благовесник]

PO OVOME SVAKO KO ČINI KONTRACEPCIJU ČINI I ONANOV GREH I NE RADI SE NIKAKO SAMO O MASTURBIRANJU!!!

Ispravite ako grešim !!!

ГНије Авнанов  (Онаново) грех (због кога је навукао смртну осуду на себе)

ни једно ни друго што си поменуо.

[Јаков.]

Njegov greh je zato što nije hteo da u ime bratovljevo pravi decu?

Ovo drugo je čisto tehnika.

[Анастасија]

Onanov greh je bio u tome što on nije hteo da ostavi porod,greh što nije želeo da ima decu,iako je mogao.U starom zavetu  je to bio veliki greh,jer se protivio Božijoj zapovesti:"Rađajte se i mnozite se".Moje mišljenje.

[Благовесник]

Да би тачно разумели колика је неправда вапила до неба и због чега  је Онан  (Авнан) био кажњен, отворимо Књигу поновљених закона и тражимо место које Јуда цитира.

Господ заповеди Мојсију:

"5. Кад браћа живе заједно и деси се да умре један од њих не оставивши порода, онда жена умрлога да се не удаје из куће за другога, него брат умрлога нека отиде ка њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.

6. И први син кога она роди тај нека се назове именом брата његовог умрлог, е да не погине име његово у Израиљу.

7. Међутим, у случају да онај човек не би хтео узети снахе своје, онда нека снаха његова дође, и то на врата пред старешине, и нека овако каже: "Девер мој неће да подигне брату својему семена у Израиљу. Неће да ми учини дужности деверске!"

(Библија Старог Завета: Књига поновљених закона 25, 5-8).

У следећем ставку се  говори о томе да се онда дозове тај човек, па да старешине народне поразговарају са њим, и ако се он упре и неће да је узме за жену, не подлеже смртној осуди, али пошто тиме понижава име брата свога, мора и сам попити чашу понижења:

"9. Онда нека приступи к њему снаха његова. Нека му изује обућу с ноге његове,

и нека га oнa пљунe у лице!  И проговоривши нека рече: "Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата својега!"

10. И он нека се зове у Израиљу дом босога."

(Књ. поновљених закона 25, 9,10)

Сада се вратимо и погледајмо  поглавље о Онану (Анану, Авнану).

Он је легао у постељу са Тамаром и увек је на крају просипао  семе Израиљево на земљу.

ЗАШТО? Који је био разлог таквог чина?

Свето Писмо јасно сведочи,  јасно да јасније не може бити - Није желео да Тамара роди децу брату његовом, већ да се сатре име његовог брата у Израиљу.

Ето, то је грех због кога -  Господу не би мило што чињаше.

Наиме, који је то смртни грех - грех који је повлачио смртну казну? Подмукла жеља у  срцу да му брат остане без порода, а да за то не сноси никакве последице сходно закону.

Понашао се као да Бог не види, као да је Господ слеп.

Онан је био  безочан, спреман да Тамара буде понижена и исмејавана јер не може да роди дете своме мужу. И замислимо како се тешко њена душа осећала!

Онан је искоришћава као неку ствар, а деца јој се не рађају, умире име брата његовог!

Вероватно је била у јаду због тога и великом страху. И Господ је чуо срце потиштено!

[suza]

Onanov greh je bio u tome što on nije hteo da ostavi porod,greh što nije želeo da ima decu,iako je mogao.U starom zavetu  je to bio veliki greh,jer se protivio Božijoj zapovesti:"Rađajte se i mnozite se".Moje mišljenje.

kako moze biti grijeh, ko nemoze djecu imati ?, nekako isto nije jasno, kako ko znao  u to vrijeme da mogao imati djecu ,jel bilo mogucnosti  tada da ode  doktoru 

[Анастасија]

Onanov greh je bio u tome što on nije hteo da ostavi porod,greh što nije želeo da ima decu,iako je mogao.U starom zavetu  je to bio veliki greh,jer se protivio Božijoj zapovesti:"Rađajte se i mnozite se".Moje mišljenje.

kako moze biti grijeh, ko nemoze djecu imati ?, nekako isto nije jasno, kako ko znao  u to vrijeme da mogao imati djecu ,jel bilo mogucnosti  tada da ode  doktoru 

? Uz najbolju želju,Suzo,ne razumem te. 0102_laugh

[Благовесник]

По Закону, као што смо видели у цитираном делу,

ако неко није хтео да остави пород брату своме, није подлегао тежој казни, а камоли не смртној.

suza,

у Израиљу је владало убеђење да је особа која је нероткиња проклета због грехова својих родитеља или дедова, или да је то зато што је сама нешто велико згрешила (иначе, убеђење које Нови Завет оспорава).

[Јаков.]

dobro za Onana, ali kako recim tumačite (poučno) ostatak glave. Kada je Juda napravio dete snaji misleći da je ona kurva.. Ona mu je u principu podvalila jer se sakrila pod kurvinski veo.

A i on baš, odmah čim ostao udovac pa kod kurve.

[suza]

dobro za Onana, ali kako recim tumačite (poučno) ostatak glave. Kada je Juda napravio dete snaji misleći da je ona kurva.. Ona mu je u principu podvalila jer se sakrila pod kurvinski veo.

A i on baš, odmah čim ostao udovac pa kod kurve.

al bila rodkinja ,mogla djecu imati  samo ko djecu nije radjao  izgleda je grijeh bio,ima to jos uvijeka u nasem narodu cujes tak nest , neke  izjave, ako neko nema djece ,pa makar taj neko i nije htio djecu

[ВИЛМА]

Onanov greh je bio u tome što on nije hteo da ostavi porod,greh što nije želeo da ima decu,iako je mogao.U starom zavetu  je to bio veliki greh,jer se protivio Božijoj zapovesti:"Rađajte se i mnozite se".Moje mišljenje.

kako moze biti grijeh, ko nemoze djecu imati ?, nekako isto nije jasno, kako ko znao  u to vrijeme da mogao imati djecu ,jel bilo mogucnosti  tada da ode  doktoru 

? Uz najbolju želju,Suzo,ne razumem te. 4chsmu1

ја сам разумела да Суза пита како је могуће да је грех ако неко нема деце ? И како се онда у оно време могло са сигурношћу тврдити да баш та особа не може да има деце ( подразумевало се да је то увек жена, зар не ? ), јер тад неплодност није могла да се утврди медицинским анализама.