Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[vessna]

Hajde da se ostavimo osudjivanja predaka,naravno,jer,oni uradise sta uradise,i vise ne mogu ispraviti...i da ne krivimo sudbinu,nego da se usredsredimo na nasledjivanje i nasu slobodu izbora u smislu da smo odgovorni za nase zivote i zivot nase dece i samim tim da se mozemo potruditi da nadjemo lek,bez obzira na to koliko bi on bio gorak i bez garancije da ce biti delotvoran?

[Зорица екс Милева]

Хм, занимљиво питање. И сама сам се питала колико могу туђи поступци да допринесу невољи другог. Ево како ја гледам на то, и до каквих сам закључака дошла послије много читања и разговора са разним људима. Пише у једном од Јеванђеља како су питали зашто је један од болесних такав, је ли сагријешио он или преци његови? Даље се каже, ни он ни преци његови, него је он такав да се види слава Божија.Извињавам се што нисам у прилици да цитирам оригинал. Није свака невоља резултат наслијеђеног гријеха. Када се човјек пробуди, и види колико је запао у гријех не може рећи, због оца мога то бијеше. Свака се невоља може превазићи, уколико се човјек покаје и ако је воља Божија - све ће се ријешити. Наравно треба радити на себи и поштовати Божије законе. Ето некако ја тако видим то, можда сам била мало конфузна извињавам се.

[vessna]

Mileva ja se slazem se sa tobom za to da mi sami nasim postupcima uticemo na to kakav ce da nam bude zivot,to si dobro rekla.Poznata mi je i ta prica iz Jevandjelja (ne volim ni ja svaki put da trazim i citiram sta je ko rekao).Mi cemo da se pokajemo(ako i kada budemo svesni svog greha) kad vidimo dokle smo stigli,ali kad zaista nismo samo mi u pitanju,kad se prokletsvo/o prokletstvu je rec/ obistini,da kazem,od reci do reci i ispasta cela familija po nekoliko generacija unazad,gde traziti lek?

[vessna]

Jeste,zanimljiva tema,ili,prica.Jedan svestenik mi je ovako nesto rekao:"Treba da se pale svece u crkvi i da se moli da pokojnik koji je kleo oprosti.Ima smisla,zar ne?Mozda bi se trebalo moliti i za onog koji je pogresio i za onog koji je prokleo,da im oba Gospod oprosti?

[Jadranka1]

Zanimljiva tema i pitanje.Bas u mojoj porodici se to desava,da od sestoro brace i sestara sa strane mog oca,nema familije da nije izgubila ili dete ili doslo do samoubistva ,ubistva,tacno kao da su prokleti,pa je sad dosao red na mene i moju generaciju rodjaka i pitam se sta bi nas moglo zadestiti i kako da se to zaustavi...Nije me strah,Gospod je sa nama,ali zbog neceg u proslosti,sto ja ne znam,strasne su nam se stvari desile,stariji nesto pricaju,ali ne mogu da povezem...

[vessna]

Takve stvari se desavaju,ali mene intersuje da li se zna koliko generacija ispastaju neko prokletstvo?

Mozda roditelji svojim nacinom zivota mogu da uticu na to da se ublaze posledice i tako ako nisu u mogucnosti da sprece pojavu bolesti,makar da sam tok te bolesti bude blazi nego sto bi inace bio?

[Никола Ђоловић]

Доласком Богочовека Христа у свет, више не важи Закон Мојсијев да ће потомство испаштати грехе својих предака. Уосталом, човек је створен као слободна личност и свако ће одговорати за своје поступке а не за поступке неког другог. Опет са друге стране, требамо пазити да таква свест не превагне у неку врсту самоизолације која остаје безосећајна на било који проблем ближњег прекопута нас. Јер неко је спреман да дигне руку на себе или другог баш због тога што нико не обраћа пажњу на њега као конкретне личности. И мислим да је Црњански лепо писао о томе да сваки наш акт у једној тачки на земљи изазива ланчану реакцију на неког другог на другој тачки на планети земљи. То што ми то не видимо и не осећамо, не значи да није тако реално присутно. Достојевски је још прецизнији па каже да смо сви криви за све. Једино што смо заиста наследили од прародитеља Адама и Еве јесте ова наша смртна (биолошка) природа која вапије за личним Васкрсењем у Христу.

[vessna]

Ovo je stvarno utesno.Nisam nikada razmisljala u na taj nacin,jer sam cini mi se procitala da je Hrist rekao da nije dosao da ukine zakon.Trebalo je da pazljivije citam.Mada,ta lancana reakcija koju Crnjanski pominje zaista postoji i svako moze da vidi njeno postojanje,samo ako hoce.Tesi jedino to sto svi mi odgovaramo za svoje postupke,pa tako bi trebalo i da se ponasamo.

[Никола Ђоловић]

Ovo je stvarno utesno.Nisam nikada razmisljala u na taj nacin,jer sam cini mi se procitala da je Hrist rekao da nije dosao da ukine zakon.Trebalo je da pazljivije citam.Mada,ta lancana reakcija koju Crnjanski pominje zaista postoji i svako moze da vidi njeno postojanje,samo ako hoce.Tesi jedino to sto svi mi odgovaramo za svoje postupke,pa tako bi trebalo i da se ponasamo.

Не, добро си прочитала, Христос није дошао да укине Закон већ да га испуни, у Својој Личности као Бог у телу, али контекст Закона са постављеном темом нема додирних тачака. О Закону можемо на другој теми...

[Никола Ђоловић]

Пошто прародитељски грех, као биолошки пад (смрти) личности, уводи човека у ту самоизолацију од Бога и других, темељећи се само на материјалном чију пропадљивост не созерцава до краја, да ли можемо поставити следеће питање: ако човек излази из своје индивидуалности уласком у Тријадолошки однос са Богом Литургије, колико има места за његово истрајавање у греху (макар и том моралистичком)? Ако се, дакле, човек спасава благодаћу Божијом, узносећи своју личност у Тајну Осмог Дана, како је онда и даље способан за назадовање? Како и даље његова дела као члана Цркве представљају њега као некога ко и даље може да греши изван Литургије? И након тога, након истрајавања у перипетијама новог греха и новог сабрања, и даље долази на Литургију?

Дакле, какав је статус таквог човека који живи на раскрсници између прародитељског греха и Христове благодати ако он "трчкара" час тамо а час овамо? Да ли то значи "сада јесам жив а сада ме у другом трену нема"? Или је то лицемерје? Или слабост природе (смрти) о којој је апостол тако дивно брујио, наводећи можда на контекст да наша етика (тиме и личност) бива ослабљена и делима прародитељске (смртне) природе?

[Јаков.]

  Ако се исповеди неки човек свештенику и овај му очита опроштај, да ли значи да је тај грех потпуно анулиран, ма какав био и колико пута чињен у прошлости до сада, наравно ако се ради о гресима који нису смртни?

Неко је био годинама лопов или пијанац рецимо. Да кажемо можда и читав свој живот. Многе је ојадио и исповедио је то кроз речи, "крао сам и пио сам". Да ли је то довољно рећи на исповести или треба детаљисати?

П.С. "Свака сличност са збивањима из живота форумаша је ... случајна, и не подлеже под кривични законик форума"

[Аљонка]

   Ако се исповеди неки човек свештенику и овај му очита опроштај, да ли значи да је тај грех потпуно анулиран, ма какав био и колико пута чињен у прошлости до сада, наравно ако се ради о гресима који нису смртни?

Неко је био годинама лопов или пијанац рецимо. Да кажемо можда и читав свој живот. Многе је ојадио и исповедио је то кроз речи, "крао сам и пио сам". Да ли је то довољно рећи на исповести или треба детаљисати?

П.С. "Свака сличност са збивањима из живота форумаша је ... случајна, и не подлеже под кривични законик форума"

To na kraju vidis kad dodje fajront, pa podvuku "odozgo" crtu i izdaju ti racun 

Salim se, ziv mi, nemo` se ljutis 

Ne znam koliko nam ko gore stvarno zapisuje svaku rec, stiklira ispovedjeno i pise minuse pored nepravilno ispovedjenog (iz ovog izostavljam neispovedjeno i namerno precutano)... a koliko gleda u srce imamo li vere i ljubavi, i zelje da se ispravljamo.

Ne znam, mozda gresim, al` tako ja to gledam... Mislim da nam je sve oprosteno za sta se iskreno kajemo, i sto iskreno ispovedimo, i sto imamo volje da menjamo...

[Јаков.]

То је супер ако нема тих цртица, и ако је пуј пике не важи. Шта је било било је.

Али ми је увек на уму онај виц, када је неки грешник дошао на исповест и када га је свештеник упитао "Шта имаш чедо да казујеш?", овај је почео "Оче, велики сам грешник. Био сам са више жена истовремено, крао сам и варао. Пио сам и тукао се. Писао сам поруке на форумима. Вређао свештена лица и оговарао их. Једном сам сипао у пиће жени дрогу и искористио је, преваре сам и друге чинио...јео сам најскупља јела из обести...Преједао се....". Како није било краја овој исповести, свештеник ће човеку "Чедо јел се ти то хвалиш или исповедаш?"

Наравно нико не зна за човеково покајање него Бог, али је битно рећи па макар се човек и не покајао и починио поново грех. Чини ми се да до покајања никад и не дође, јер зашто се уопште понављају грехови онда? Кад би се неко стварно искрено покајао вероватно не би понављао грех који је чинио.

[Сања84]

Имам и ја једно питање. Када се некоме одреди нека епитимија, рецимо да не може да се причести неко време, колико разумем не чита се разрешна молитва. Е сад да ли код следеће исповести треба поново исповедити старе грехе, с обзиром да није очитана разрешна молитва или како то иде?

[Маша]

Колико знам, није довољно исповедити се. То је први корак, а други је окајавање, тј чињење добрих дела, супротних од исповеђених.

Тако ако је неко био лопов, сад кад се покајао у теорији, нека буде дарежљив према сиромашнима у пракси нпр.