ПЦ и мисионарство клирика и мирјана

[w.a.mozart]

oče, šta mislite o upotrebi tablet računara u školama...

[o.Gavrilo]

Švedska: Internet koristi 40 posto dece sa dve godine

 

 

U Švedskoj 40 odsto mališana već sa dve godine koristi internet, pokazalo je istraživanje "Šveđani i internet 2012"

 

STOKHOLM - U Švedskoj 40 odsto mališana već sa dve godine koristi internet, pokazalo je istraživanje "Šveđani i internet 2012" koje se u ovoj skandinavskoj zemlji sprovodi svake godine još od 2000.

 

"Deca u sve ranijoj dobi koriste internet, a u 2012. to čini polovina trogodišnjaka i 40 odsto dvogodišnjaka", ističe se u izveštaju.

 

Gotovo isključivo se radi o igricama i video spotovima, kazao je za AFP autor izveštaja Jane Elvelid, dodajući da su "na ovaj ili onaj način roditelji uvek u to umešani".

 

"Kada je pre 17 godina internet ušao u naše domove, za njega nisu pokazivali interes ni mladi ni deca. Bilo je potrebno deset godina da dopre do predškolske dece. Danas su mladi 'najpovezaniji'", stoji u izveštaju.

 

U tom kontekstu, "mnogo toga što su deca ranije radila diskreditovano je u korist interneta", rekao je Elvelid.

 

"Kada malo dete igra sa tabletom, postoji drugačija interaktivnost od one kada mu neko čita knjigu", naveo je on i dodao da ne postoje istraživanja o korišćenju interneta među najmlađom decom.

 

"Švedska je otišla tako daleko kada je reč o pristupu internetu, da se deca rađaju u izuzetno konektovanoj sredini", zaključio je Elvelid. 

 

| 18. oktobar 2012.|

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.236.html:401773-Svedska-Internet-koristi-40-posto-dece-sa-dve-godine

[o.Gavrilo]

JOŠ JEDAN SVEŠTENIK U PROJEKTU „BAĆUŠKA ONLAJN“

 

 

U gradu Lipecku sveštenik se prvi put pridružio projektu „Baćuška onlajn“. Ova grupa je u mreži „UKontaktu“ tačno godinu dana. Svaki čovek, koji poželi, iz bilo kog mesta Rusije može da se obrati pravoslavnom svešteniku pitanjem ili molbom.  

 

Ovaj sveštenik je sada uvek „onlajn“. Otac Aleksej Anjisimov se od „netbuka“ više ne odvaja. 

 

U ovom trenutku on parohijanima pokazuje mesto gde će da se gradi novi hram: 

 

- Ovde će da se gradi novi hram. Nije veliki, ali, mislim da će biti dovoljan.

 

I odmah ulazi u mrežu. 

 

Niko se sada ne stidi da se preko interneta ispovedi (ne radi se o Svetoj Tajni ispovesti, nego o ispovedanju životnih problema i traženju saveta, nap.prir.), da nešto pita, da napiše svoje grehe, da pita za život posle smrti ili, na primer sledeće:

 

„Oče, mesto na kome je počinjeno samoubistvo smatra se nečistim mestom. Kako mi sada tu da živimo?“

 

Otac je u internet projektu „Baćuška onlajn“ već godinu dana. Otac Aleksej je u Lipecku prvi sveštenik koji je u ovom projektu. Parohijani pokušavaju na to da se naviknu.

 

„Oče, da li je moguće da život čovekov i duša mogu da spase čak i preko interneta? Dakle, čak posredstvom ovakve savremene komunikacije?“

 

- Savremena tehnologija izuzetno pojednostavljuje život, - kaže sveštenik.

 

On je čak i za priloge otvorio elektronski „novčanik“. Tako on u „Kontaktu“ uči ljude kako da ulaze u hram, a mreža je predviđena i za one koji neće sami da dođu u Crkvu.

 

- Svuda ima mesta gde možda ima ljudi koji ne znaju za Crkvu, ili ne poznaju Pravoslavlje  kao mi. Oni će pročitati kako može da se dođe u hram i pitaće....

 

Da se to ne bi u potpunosti pretvorilo samo na internet komunikaciju, otac svakog meseca posećuje učenike, ali i tu ne propušta šansu da im priča o novim tehnologijama.

 

- Ako vama ovo bude interesantno, treba da znate da u okviru mreže «UKontaktu» postoji projekat koji se zove «Baćuška onlajn»

 

- Ja takođe imam mnogo pitanja. I takođe želim nešto da pitam, - kaže devojka.

 

Da li će lipecki sveštenik uspeti da ostvari internet dijalog, pokazaće vreme. Ako je verovati ruskom administratoru grupe, jedan od učesnika grupe uspeo je da odgovori devojku od samoubistva.

 

 

http://www.manastir-lepavina.org/video_lep/bacuska_online.flv

 

 

Tamara Rjurikova, TVK Novosti

 

Prevod: Tankosava Damjanović

5. 12. 2012.

 

Izvor: http://gorod48.ru/news/94224/

[Guest - . . .-]

И мене занима... ја имам неки став али бих волео да чујем старца Гаврила.

[o.Gavrilo]

Oče Ivane, evo odgovaram Vama i članu koji je postavio pitanje, iako baš nemam običaj da komuniciram direktno na forumu osim izabranim tekstovima i slikama. I tim izborom odnosno stavom koji stoji iza njega može nešto da se kaže, a na kraju čak i samim ćutanjem. Tekst o tabletima u francuskim školama stavljen je kao ilustracija kako nove tehnologije istiskuju tradicionalna i uobičajena pomagala, pa i u školskim klupama najmlađih uzrasta. Šta god ja mislio o tabletu u školi (ili možda o baćuški sa laptopom), to je nešto što će, s obziorom na pravac tehnološkog razvoja, deca koristiti u budućnosti. Pitanje je samo kada, a posebno je pitanje kada će kod nas. Jer, da bi deca koristila tablet, zaista prvo treba da ga imaju.

[w.a.mozart]

hvala Vam, oče... meni ovaj vaš odgovor znači više nego svi tekstovi koje ste kopirali- ovo kažem najiskrenije jer smo ovako ostvarili dijalog i projavili ličnost a onako (bar ja) samo bacim pogled na prva 2-3 reda i ne čitam dalje

[МАРКО Мaленчић]

није иста, али ипак СЛИЧНА тема.

дакле:

https://www.pouke.org/forum/topic/23156-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B1%D0%B31-%D0%BE%D0%B4-%D1%85%D0%B8%D0%BF-%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B8-%D0%B1/

[o.Gavrilo]

WEBMASTER NENAD BADOVINAC U JUTARNJEM PROGRAMU RADIJA SLOVOLJUBVE

 

 

Razgovor u Jutarnjem programu radija Slovo ljubve, Nenada Badovinca webmastera internet sajta manastira Lepavine i Ljiljane Sinđelić Nikolić urednika jutarnjeg programa.

Nenad priča o internet misionarenju Arhimandrita Gavrila Vučkovića. O projektu emitovanja internet Radija Blagovesti i o novim kategorijama na lepavinskom web-sajtu: POSNA JELA I RECEPTI ZDRAVE I LEKOVITE HRANE.


http://www.manastir-lepavina.org/Audio/nenad_slovoljubve_15122012.mp3  <<<< kliknite i poslušajte


KOMENTARI SA FEJSBUK PROFILA OCA GAVRILA:

Tankosava Damjanovic Pomaže Bog, oče, blagoslovite!
U ovoj emisiji smo mogli da čujemo mnogo dobrih i značajnih duhovnih pouka, pre svega za današnjeg mladog čoveka, koji sebi dozvoljava: prvo, da ima mnogo slobodnog vremena, a drugo, da to slobodno vreme provede na beskorisne, da ne kažem, dušepogubne stvari. Kada voditeljka emisije, gospođa Ljiljana, kaže bratu Nenadu, kako otac Gavrilo u okvirima svoje nepresušne misionarske delatnosti angažuje i mnoge saradnike, čime i njih spasava od učmalosti i lenjosti, i, praktično ne dozvoljava da zakopaju svoje talante, darovane im od Boga, brat Nenad izuzetno dobro primećuje i kaže: „Da, otac na taj način veoma znalački organizuje naše slobodno vreme i daje zadatke tačno po meri naših sklonosti i mogućnosti, jer, sposobnosti kod svih ljudi su različite“. To je velika istina, i više od toga - otac Gavrilo u nama, na potpuno čudesan način, prepoznaje i ono čega ni mi sami nismo svesni. Od nekih stvara novinare, a oni to nikada nisu bili; od drugih stvara prevodioce, a oni to nikada nisu bili; od nekih izuzetne predavače i poznavaoce duhovnog života, a oni to nikada ranije nisu bili...i tako redom.

Na pitanje voditeljke kako otac Gavrilo s ljubavlju svojim virtuelnim parohijanima nudi različite teme kao što su: nezaobilazna „Sveta Gora“,„Prirodne lepote Božijeg sveta i Božijih naroda“, „Zdrava ishrana i recepti“ i sl., brat Nenad lepo zapaža kako su ocu glavne teme uvek duhovne teme i molitva, a sve ostale teme, koje upotpunjuju život čovekov na zemlji, opet obuhvataju vođenje zdravog života, ali, u okviru duhovnosti, gde jedno bez drugoga ne može.

Sestra Ljiljana je poentirala zaključkom da su mnogi ljudi srećni što su imali mogućnost da preko interneta razgovaraju sa ocem Gavrilom, i da su na taj način mnogi prišli Crkvi Svetoj i postali dobri vernici, jer su shvatili da samo tako mogu da spase dušu od svakodnevnice grehopada.

Ova emisija je od izuzetne duhovne vrednosti u svakom smislu te reči.

Hvala sestri Ljiljani i bratu Nenadu na podsećanju na revnost i očuvanje svesti o našim divnim duhovnicima, pre svega o ocu Gavrilu, koji svoju duhovnu snagu samo Bog zna odakle crpi, ali je, blagodaću Božijom, i te kako deli sa nama. Svako dobro od Vaskrslog Gospoda!

Mirjana Jovicic Hvala Vam puno o.Gavrilo za ovo zadovoljstvo - videti i slušati drage mi i poštovane prijatelje Nenada i Ljiljanu, podsetiti se problematike i suštine Vašeg misionarskog podviga u virtuelnom svetu, koji progresivno popravlja sve nas u našim stvarnim životima.Neka Gospod dodaje snage i Vama, svim Vašim saradnicima, duhovnim čedima i onima koji nastoje to da postanu.

NemanjaiDanijela Mladenovic Radujem se i hvalim Gospoda što nas je udostojio da se priključimo stadu o.Gavrila.

[o.Gavrilo]

Interesantan primer kako Fejsbuk čuva prijateljstva: 

http://blog.kovinekspres.rs/?p=2553

 

 

Kako Fejsbuk čuva prijateljstva i – duhovitost

 

O razredu koji je “maturirao na Fejsbuku” i nastavio da postoji i sazreva zahvaljujući kontaktima na najvećoj društvenoj mreži

 

 

 

25 gimnazijalaca iz Kovina osnovalo je 2008. godine zatvorenu grupu na Fejsbuku. Većina je pohađala jedan  razred, ali pridružili su im se i drugi prijatelji.

 

Danas su već uveliko odrasli ljudi. Skoro svi su i “akademski građani”, poneko je završio studije, drugi su, opet, blizu apsolventskog statusa, “mastera” i ostalih naziva koji prate univerzitetsko obrazovanje.

Deo njih se zaposlio, poneko radi uz studije i izdržava sam sebe ili pridodaje tako roditeljskom “investiranju” u budućnost.

 

Nisu “uniformisani”, nisu svi na jednom fakultetu ili univerzitetu, nisu odavno više čak ni u jednom gradu. Većina studira i najveći deo godine provodi u glavnom gradu, a poneko se odselio iz Srbije i živi u inostranstvu.

 

U grupi su budući (ili sadašnji) nutricionisti, pravnici, filolozi, profesori, lekari, fizioterapeuti, ekolozi, ekonomisti, grafički dizajneri, sportski treneri, mašinci, inženjeri zaštite na radu, bezbednjaci…

 

Internet briše prostornu udaljenost

 

Zatvorena grupa na Fejsbuku omogućava im da i danas, četiri godine posle završetka srednje škole, budu u kontaktu, znaju sve što žele da podele jedni sa drugima, dogovaraju zajedničke novogodišnje dočeke ili isplaniraju letovanja u meri u kojoj im to obaveze dopuštaju.

Za sat-dva saznaju ko će “iz ekipe” biti u Kovinu tokom vikenda ili praznika, uigrano preko Fejsbuka podele “zaduženja” (ko donosi hranu, ko se stara o piću, ko o prevozu, pa i ukrašavanju enterijera, ako je takva prilika) i tako organizuju zajednički boravak u nečijoj kući na selu ili na vikendici.

Poseban “ritual” je proslavljanje rođendana i drugih važnih datuma u njihovim životima. Što kroz grupu, a što kroz inboks, nakupe se tu vedre originalne ideje o poklonima, iznenađenjima i drugim “detaljima!”

 

Tačno se zna ko šta treba da uradi za “opštu stvar” iako u vreme dogovaranja nisu ni u istom gradu niti se vide “licem u lice.” A posle toliko godina druženja odavno svi znaju ko je postao “specijalista” za roštilj, ko zna gde je najbolje kupovati, ko će voziti i dovoziti društvo, ko doneti najnovije hitove…

 

Šta kažu članovi grupe?

 

Grupa pomaže i na sasvim neočekivane načine: Bez grupe ne znam kako bih “uterao dugove” koje neki ovde nisu regulisali – kaže u šali jedan od članova.

Drugi, u istom maniru, dodaje, “grupa na Fejsu je odlična za javno prozivanje nekog od članova!”

-Grupa? To je fenomenalna stvar: uvek znam kad je neko zajedničko okupljanje pa mogu da ga izbegnem! – daje nam treću definiciju još jedan duhovit (a ko od njih nije?) član.

(Zanimljivo je da smo odgovore dobili preko Interneta, a imena ne navodimo poštujući dogovoreno pravo na privatnost.)

 

Sačuvana prijateljstva

 

Naizgled obična stvar, kakva je formiranje zatvorene grupe na najvećoj društvenoj mreži, omogućila je ovim mladim ljudima da ostanu u vezi i sačuvaju prijateljstva koja bi, neminovno, bledela i nestajala u moru obaveza, različitih životnih prostora i interesovanja.

Koliko su starije generacije “trajale” posle srednje škole? Moja se za samo dva semestra svela na znatno manji broj drugara nego što ih ova grupa ima, a i intenzitet i kvalitet druženja je brzo opao.

 

Zahvaljujući tehnologiji i zrelom korišćenju Interneta (zanimljivo je da niko iz grupe ne studira ništa direktno vezano za informacione tehnologije) grupa pulsira skoro isto kao u srednjoj školi i sasvim drugačije doživljava prostornu razdvojenost.

Iako svako u svom specifičnom okruženju, kratki pogledi na statuse i brzina dogovaranja, nevezana za fizičku razdvojenost, omogućavaju grupi da ostane celovita, a kvalitet prijateljstva i ličnog sazrevanja podiže na znatno viši nivo.

 

Pri tom, niko nije posebno “opsednut” društvenim mrežama niti Internetom – oni ga jednostavno koriste kao komunikacioni i informativni kanal i ne prave od toga stil života. Ne beže od stvarnosti u Internet već mrežu koriste da obogate realnost, čuvaju ono vredno što su poneli iz srednje škole i zajedno i dalje sazrevaju i idu kroz život.

I u tome itekako uspevaju. 

 

http://blog.kovinekspres.rs/?p=2553

[Putnik Namernik]

Hristos Voskrese!

Interesuje me dakle misionarska delatnost nase SPC. Da li postoji neki plan-program ili se to radi na osnovu potreba kao recimo u tom i tom gradu ima dosta Pravoslavnih Srba pa ajde da napravimo Crkvu...Predstavite primere i vasa misljenja o tome kao sta je alternativa trenutnoj situaciji...ovde se odnosi kako na maticu tako i na inostranstvo. Da li znate nekoga ko je misionario i da li je iko od vas ikada nameravao tako nesta kao recimo da se odvazi da ode. Ar u ekonomsko razvijenije drzave ako vec ne zeli u Afriku. Sta mirjani mogu raditi po ovom pitanju?

[lab_man]

Loša strana naše crkve je u tome što je misionarenje potpuno potisnula u drugi plan, a postojeću pastvu pasivno prepustila dejstvu mnogobrojnih sekti...

[Guest - . . .-]

Разговарајте уживо са свештеницима из Јужне и Северне Америке! Поделите овај линк са пријатељима

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У ЦИКЛУСУ ВИДЕО КОНФЕРЕНЦИЈА

„ПРАВОСЛАВЉЕ ВЕРА РАДОСТИ И РАДОСТ ВЕРЕ“,

У ПОНЕДЕЉАК 10. ЈУНА 2013. ГОДИНЕ, У 21 САТ,

СПЦ У ВЕНЕЦУЕЛИ ВАС ПОЗИВА НА „ЖРУ ДИВАН“ ONLINE

„АПОСТОЛСКА МИСИЈА ЦРКВЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ“

 

Говориће, организатори и чланови православног мисионарског центара „о. Данил Сисојев“, који помажу православним мисионарским заједницама расејаним по читавој планети. Помогли су мисијама у Монголији, Индонезији, Пакистану, Филипинима, Кенији, Венецуели, Јужној Африци, Обали Слоноваче...

О мисији Цркве ће још говорити свештеници из Јужне 
и Северне Америке

 

Модератори: свештеник Иван Цветковић 
и
свештеник Александар Саша Ђурђевић

[Ignjatije]

Дивно ! Свака част !

 

Једва чекам.

 

[Guest - . . .-]

http://www.spc.rs/sr/apostolska_misija_crkve_u_savremenom_svetu

[Sophrosyne]

                .Bogorodica.

zru  .hvala.  Hristos vaskrse

             isus-sinai