ПЦ и мисионарство клирика и мирјана

[И.стојковић]

Takve treba odlučiti ,što jeste nametanje našeg,da bi se zaštitila pastva.

Ostatak starčevih reči ne treba tumačiti,Hristos je nenametljiv i to bi bilo to...

Па баш сам некако супротног убеђења у вези одлучења оних који имају карактеристике какве је Милан навео, а посебно са разлогом да се "заштити паства".

Не може се подвојено посматрати нико ко је хришћанин у односу на самог Христа, јер смо сви делови Тела Цркве којој Је Христос Глава, зато и постоји бол кад се догађају ситуације одвајања од цркве ради самоумишљених идеја. Ако оболи прст на нози, читаво тело осећа тај бол, и сви се органи мобилишу да прст оздрави. Кад заиста више не постоји ниједан други начин осим одсецања прста, у читавом телу остаје осећање патње за прстом. Таква осећања имају и сви они који истински себе сматрају делићем Тела Цркве којој Је Христос Глава, односно све са љубављу чине да се нико не одлучи, а кад се то и догоди, не ликују због осећања лажне праведности, већ истински пате и моле Бога да и према одлученим Буде милостив.

Да до те патње не би долазило, старац нас упућује да одсецамо узрок док је време, да не намећемо на силу ни верујућим ни неверујућим, ништа осим искрене љубави, па чак и њу, ако видимо да их "мучи", требамо наставити да пружамо молитвом извору Љубави самом Богу.

[Дејан]

Па баш сам некако супротног убеђења

Pročitajte vašu poruku iznad,bar jedno tri puta i shvatićete da mislimo isto.Ne kontam gde nađoste prostor za suprotno ubedjenje?

[И.стојковић]

Pročitajte vašu poruku iznad,bar jedno tri puta i shvatićete da mislimo isto.Ne kontam gde nađoste prostor za suprotno ubedjenje?

Не знам из ког разлога мислиш да ми је потребно да прошитам своју поруку "бар једно три пута" да бих схватио ишта, па обзиром да сам мишљења да си и даље простојан момак, волео бих да ми појасниш?

Узгред, подсети се на које си писање поставио свој одговор, пажљиво прочитај речи страца које си сам поставио, а затим мој одговор, јер ја не мислим да Теби треба три пута ишта да прочиташ да би нешто схватио, већ сам сигуран да си због пуно писања нешто са ове теме превидео.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1346703141' post='703658]

ово се односи на оно где људи имајући грешан, неисправан, јеретички или како друго грешан и погрешан став и не желе да пусте или окају тако нешто да се не силе да промене мишљење само ради тога да бисмо ми били исправни у својим и наметнули их другима.

старац објашњава како је боље у љубави бити и много веће ствари тако учинити него бити исправан и другог силити а љубав тиме уствари гасити.

треба мало разлучивати о свему написаном и реченом, не односи се на све и сваку животну ситуацију.

Takve treba odlučiti ,što jeste nametanje našeg,da bi se zaštitila pastva.

Ostatak starčevih reči ne treba tumačiti,Hristos je nenametljiv i to bi bilo to...

Па баш сам некако супротног убеђења у вези одлучења оних који имају карактеристике какве је Милан навео, а посебно са разлогом да се "заштити паства".

Не може се подвојено посматрати нико ко је хришћанин у односу на самог Христа, јер смо сви делови Тела Цркве којој Је Христос Глава, зато и постоји бол кад се догађају ситуације одвајања од цркве ради самоумишљених идеја. Ако оболи прст на нози, читаво тело осећа тај бол, и сви се органи мобилишу да прст оздрави. Кад заиста више не постоји ниједан други начин осим одсецања прста, у читавом телу остаје осећање патње за прстом. Таква осећања имају и сви они који истински себе сматрају делићем Тела Цркве којој Је Христос Глава, односно све са љубављу чине да се нико не одлучи, а кад се то и догоди, не ликују због осећања лажне праведности, већ истински пате и моле Бога да и према одлученим Буде милостив.

Да до те патње не би долазило, старац нас упућује да одсецамо узрок док је време, да не намећемо на силу ни верујућим ни неверујућим, ништа осим искрене љубави, па чак и њу, ако видимо да их "мучи", требамо наставити да пружамо молитвом извору Љубави самом Богу.

[Дејан]

Ja sam vasu poruku citao tri puta dok je nisam shvatio pa sam vam iz svoje prizme rekao,mislim da moja i vasa poruka nisu u konfrontaciji.rekli smo jedno te isto

[И.стојковић]

Ja sam vasu poruku citao tri puta dok je nisam shvatio pa sam vam iz svoje prizme rekao,mislim da moja i vasa poruka nisu u konfrontaciji.rekli smo jedno te isto

Нисмо рекли једно те исто, ако си мишљења да постоје људи које по нашим / Твом мерилу, а према особеним карактеристикама и чињењима или нечињењима, које је Милан навео, треба одлучити од тела Цркве. Наиме, мишљења сам, а и историја Цркве то показује, да се врло опрезно приступа таквој одлуци, и да је у односу на укупан број хришћана такав број изузетно мали. Чак и кад је епитимија привремене забране примања Светог Причешћа у питању, требало би бити изузетно опрезан, а камоли потпуно одлучивање од Цркве.

Не постоји грех те снаге која ће надвладати Божију милост и човекољубивост, јесте нешто што сам сигуран да у потпуности знаш. Самим тим чак и грех непокајања, као врхунац људске тврдоглавости и бахатости, које сваки хришћанин примети код другог, јесте опростив ако то Бог тако Одлучи. Између речи старца које си навео, може се и ово спознати, не само као жеља појединца да се љубављу према другом обојица и излече и ако Бог Благоизволи Спасу, већ и као страх да својом "добром намером" не претерамо и тако унесрећимо и другог и себе.

Танка је линија и често нама невидљива између добре намере Христа ради, и добре намере нас самих ради, из које врло брзо клица сујете и никне.

Твоја последња реченица у посту на који сам реаговао јесте оно са чим сам потпуно сагласан, али она истовремено поништава претходно Твоје писање.

Но свеједно, радујем се да смо у бити мислили исто...

[Дејан]

Нисмо рекли једно те исто, ако си мишљења да постоје људи које по нашим / Твом мерилу, а према особеним карактеристикама и чињењима или нечињењима, које је Милан навео, треба одлучити од тела Цркве. Наиме, мишљења сам, а и историја Цркве то показује, да се врло опрезно приступа таквој одлуци, и да је у односу на укупан број хришћана такав број изузетно мали.

Bio mali ili velik takvi ljudi su postojali,postoje i postojaće...

Ne razumem vas šta želite da kažete?

[И.стојковић]

Да, разумем да не разумеш....

Није од толике важности да би и надаље о томе расправљали.

[o.Gavrilo]

MISIONARENJE U SAVREMENOM SVETU

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), iguman manastira Lepavina, poznat je kao „internet duhovnik“ koji je shvatio značaj modernih tehnologija u širenju reči Božije, u misionarenju. U intervjuu za Radio “Slovo ljubve” govoreći o misionarenju preko interenta, objašnjava da je na početku bilo teško, pogotovo što je kao Svetogorac imao odbojnost prema kompjuteru. Ali, kada se radi s blagoslovom i s ljubavlju onda se sve prepreke lakše savladavaju. Recimo na početku, da je o. Gavrilo još kao mladić otišao u monaštvo, nedavno je proslavio 50.to godišnjicu monaškog života. Trinaest godina je proveo na Svetoj Gori, bio je u manastirima u Srbiji, Crnoj Gori a danas je iguman srpskog mnastira Lepavina u Hrvatskoj. Po blagoslovu mitropolita Jovana kreće u internet misionarenje, pa je danas u našoj crkvi jedan od najpoznatijih virtualnih duhovnika.

BLAGOSLOV

„Sve je počelo po blagoslovu Mitropolita Jovana koji je video na Zapadu kako se kompjuteri koriste da bi se propovedala reč Božija. Upravo je Mitropolit tražio da se kompjuteri u manastiru Lepavina iskoriste za duhovnu propoved i za širenje reči Božije. Prošlo je dve godine ali ja nikako nisam mogao da prelomim u sebi takvu jednu prepreku. Jer tehnologija je za mene bila prepreka. Sve do telefonskog razgovora sa akademikom profesorom Dimitrijem Stefanovićem, koji mi je pomogao da shvatim značaj korišćenja kompjutera u međuljudskoj komunikaciji. Kada sam napokon prihvatio taj tehnološki napredak, savetovao sam ocu Vasiliju (tadašnjem bratu Vojislavu) da stekne računarsko znanje i on je samouk savladao kompjuterske tehnike. Počeli smo sa izdavanjem Duhovnog listića koji smo delili parohijanima kada smo išli na bogojavljensko osvećenje kuća po parohiji,” seća se ahr. Gavrilo početaka danas već uspešne internet karijere.

MISIONARENJE I SAVREMENI SVET

(…) Časopis je prestao da izlazi ali je arh. Gavrilo osmislio manastirski sajt. Znalački kaže da svako ko odluči da otvori sajt mora da razmisli s kojom funkcijom i u koju namenu ga otvara.

Sajt Manastira Lepavina

Blog "SVETOGORSKO NASLEĐE"

“Pošto je naš sajt manastirski, namena mu je da širi i blagovesti reč Božiju. Poveli smo se po rečima Gospoda našeg Isusa Hrista koji je zapovedio Svojim učenicima, Svetim apostolima i njihovim sledbenicima: “Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.” Početak monaštva je vezan za manastire u pustinjama, ali uvek su monasi bili svedoci reči Božje u svetu, kao što za sva vremena vrede reči koje je Spasitelj izgovorio: “Žetve je mnogo, a žetelaca malo”. Naš sajt ima misionarski i vaseljenski karakter, što znači da tekstove objavljujemo na raznim jezicima. Osim na našem srpskom jeziku, što se samo po sebi podrazumeva, tu su pravoslavni tekstovi i na ruskom, engleskom, nemačkom, francuskom i grčkom jeziku. Svi ovi jezici su zastupljeni na našem sajtu. Da navedem još da je sajt manastira Lepavine rangiran kao misionarski, jer je uvršten na pravoslavni crkveni blog “Pravoslavna misija”, koji je namenjen za Grke svuda u svetu, na kojem je i poseban link na Radio Blagovesti. Na tom blogu je Radio Blagovesti među linkovima za pravoslavne radije u svetu sada na 11. mestu, zato što smo manje aktivni u zadnje vreme, a ranije kad smo bili redovniji bio je na petom mestu. Sajt manastira Lepavine na istom blogu među 16 linkova je na desetom mestu. I na blogu o Svetoj Gori ima link na naš sajt, tamo je u kategoriji nesvetogorskih manastira na prvom mestu.

Naravno, naš sajt pripada Eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj Srpske pravoslavne crkve i postoji sa blagoslovom Mitropolita Jovana, ali je i vaseljenski, jer se u Simvolu vere u devetom članu ispoveda: (Verujem) “I u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu”. Gospod naš Isus Hristos je Glava Crkve i nebeske i zemaljske. Na zemlji su naši patrijarsi poglavari pomesnih pravoslavnih Crkava sa svojim arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i celim blagovernim narodom koji je kršten u ime Oca, Sina i Svetoga Duha,” kaže arh. Gavrilo.

AMOL IZ INDIJE

“Naš sajt nema lokalne, odnosno pomesne okvire. I internet Radio Blagovesti se može slušati u svim delovima sveta. Evo jednog interesantnog primera. Sve emisije koje se emituju na radiju stavljaju se u arhivu, pa se mogu slušati u bilo koje vreme. Javio nam se jedan Indijac iz Indije, piše na engleskom i veli da je on jednog jutra išao na posao i u džepu imao neki aparat. Ne znam kakav je to aparat, ali on je na njemu naišao na naš Radio Blagovesti. Ja sa blagoslovom Mitropolita Jovana na početku emisije čitam Blagoveštenski akatist Presvetoj Bogorodici, a on je to slušao i to je na njega delovalo veoma blagotvorno. U tom pismu veli: “Nisam razumeo ni reči, ali sam osetio dušom i srcem nešto lepo, nešto što mi je donosilo neki neopisivi mir.” Piše, kad je stigao na radno mesto, kolege su primetili promenu kod njega. Osetili su mirnoću, da on nije onakav kako je ranije dolazio na posao, nervozan od jutarnje gužve i žurbe, svi su tada napeti da li će stići na vreme na posao. On nije ništa razumeo, ali je primio mir od molitvenih reči koje je slušao. Eto, i to je jedan primer duhovne koristi i misionarenja preko ovih savremenih tehnologija, prvenstveno Interneta,” svedoči svojom pričom arh. Gavrilo o značaju savremenih tehnologija koje pomažu u širenju reči Božije.

BOG JE LJUBAV

“Tehnologija se može koristiti i na dobro, na širenje reči Božije, na misionarenje. Reč Božija treba da se propoveda s ljubavlju, jer je Bog Ljubav. Do Istine nikad ne može dovesti mržnja prema onima koji nisu kao mi, nego ono što provedamo treba da i svedočimo. Ljubavlju da svedočimo istinu vere, da svedočimo Pravoslavlje, jer smo pravoslavni, da čuvamo dogmate Svetih Otaca koje su nam ostavili. Mnogi od njih su i stradali za veru, kao Sveti Maksim Ispovednik, Sveti Marko Efeski i mnogi drugi ispovednici, mučenici i velikomučenici i velikomučenice za veru pravoslavnu. Sveti, pravedni Aleksej Mečev ruski svetitelj je govorio da je nastalo vreme kada svi pešternici i shimnici treba da izađu iz peštera i zatvora (skrivene kelije) i da idu u narod. Učio je da je za hrišćanina neophodno da ispunjava sve zapovesti koje je Crkva dala. Ali je smatrao da se radi ljubavi, koja mnoštvo grehova savladava, nešto može i prekršiti ako nije štetno po dušu. To je tako težak zločin kada neko svojim formalnim odnosom nekoga sablazni ili ohladi nečiji odnos prema Svetoj Crkvi, govorio je o. Aleksej.

RADIO BLAGOVESTI

I po ovome smo se poveli po rečima ovog duhovnog pastira, koji savetuje monasima da napuste isposnice i peštere, da izađu i pomognu i uče narod, one koji su slabi u veri da ne posustanu, a one koje su čvrsti u veri da budu još čvršći,” ističe ahr. Gavrilo. A na pitanje kako su ga ljudi prihvatili u internet prostoru odgovara: “Naš narod kaže: “Svako čudo za tri dana”. To se može reći za moju pojavu na Internetu, tako da su me nazvali virtualni duhovnik ili sajber duhovnik. Neki su me prihvatili s odobravanjem i dobrim željama, neki sa čuđenjem, a neki malo sa podsmehom. Čuđenje su pokazali uglavnom ozbiljniji ljudi, a podsmeh oni koji su imali, čini mi se, malu dozu zavisti. Navešću podršku koju sam dobio od Vladike Porfirija, on je istaknuo moju aktivnost, i to javno, kao komentator tokom prenosa Svete Liturgije u Sabornoj crkvi na kojoj je ustoličen Patrijarh Irinej. Ta javna podrška za moj rad i trud mi je dala još više volje, a smatram da to može biti podsticaj i drugim ocima da prihvate tehnološka dostignuća i koriste ih za širenje vere pravoslavne,” kaže arh. Gavrilo.

Govoreći o o. Gavrilu vladika Porfirije je rekao: “Arhimandrit Gavrilo je dugo bio hilandarski monah, posle toga je bio monah u Crnoj Gori, a danas živi u manastiru Lepavini u Hrvatskoj. Taj manastir je zaista jedno molitveno sabiralište i mnogi ljudi iz čitavog sveta dolaze na duhovno okrepljenje u manastir Lepavinu i traže duhovne savete od oca Gavrila. Interesantno je to da on koristi internet od same pojave interneta i tim putem komunicira sa hiljadama ljudi iz čitavog sveta i odgovara na duhovna pitanja i duhovne probleme mnogih ljudi,” rekao je vladika Porfirije zaključujući da je Crkva spremna da koristi nove tehnologije, jer je uvek u “vremenu aktuelnom”.

NEKAD I SAD

“Ponekad razmišljam o tome koliko je za 50 godina napredovala tehnička mogućnost komunikacije među ljudima. (…) Kad sam došao u manastir Hilandar 1971. godine, meni su dali za poslušanje da budem pri kancelariji uprave manastira, da poslužim starce pri upravi i goste, da dežuram i javim se kad neko nazove na telefon. Ali, to je bio telefon kojim se moglo razgovarati samo između manastira i manastirskog konaka u Kareji, morao se ručno okretati i imao je vezu samo sa tim jednim telefonom u Kareji. Uopšte nije bilo telefonske mreže, to je tek kasnije došlo. Danas je na Svetu Goru stigla najsavremenija tehnologija.Naišao sam na jedan tekst iz dnevne štampe sa sledećim naslovom: “Monasi sa wimax-om na Svetoj Gori.” U njemu piše da je Grčka kompanija za telekomunikacije OTE izgradila šest baznih stanica na Atosu koje će omogućiti da se sa svetom povežu sedište monaške republike, Kareja, svih dvadesetak manastira kao i važnija monaška sela (ovo sela se ne odnosi na prava sela, nego na monaške skitove i kelije). Wi-max bežična mreža će funkcionisati snabdevajući se solarnom energijom.

Stanice su građene na nepristupačnim mestima i biće otporne na jake vetrove koji na Atosu nisu retki. Postignuta je potpuna pokrivenost atoskog poluostrva, prenosi Verska informativna agencija. Nekoliko manastira je već priključeno na mrežu i imaju internet konekciju. Oni su takođe deo projekta kojim je predviđeno da se elektronski zabeleže najvažniji rukopisi, freske i ikone. Deo tog materijala, desetak odsto, biće dostupan elektronskim putem široj javnost a u potpunosti će moći da ga koriste stručnjaci, kao i sami manastiri. Trenutno, prenosi agencija, mali broj od 1400 monaha Atosa ume da koristi internet. Ubuduće će morati da u svakom manastiru bude bar nekoliko monaha obučenih da koriste Internet. Carigradska patrijaršija, pod čijom crkvenom jurisdikcijom je Atos, želi da sa manastirima što više ima komunikaciju elektronskim putem. Do sada su obično poruke slate putem pisama.

Dakle, jasno je da je najsavremenija tehnologija stigla i na Svetu Goru. Cela Sv. Gora je umrežena, postavljeno je šest repetitora na skrovitim mestima, da se ne vide. Iako sve to još nije sasvim funkcionalno, jer ne radi na struju, nego na solarnu energiju. U manastirima sada imaju kompjutere, i to nije ništa neobično i čudno. Na jednom blogu o Svetoj Gori sam video fotografiju snimljenu na brodu prema Dafni kako jedan monah drži na krilu laptop i nešto gleda. Možda taj monah nije bio Svetogorac, više mi je izgledao kao da ide na hodočašće na Svetu Goru, ali svejedno, danas je to tako”, potkrepljuje arh. Gavrilo svoju priču o rasprostranjenosti Interneta i njegovom značaju u savremenom svetu.

FEJSBUK PRIJATELJI I DUHOVNA ČEDA

Brojni sagovornici sa kojima arh. Gavrilo svakodnevno komunicira, često mu postavljaju pitanje da li su mu fejsbuk prijatelji i duhovna čeda, postoji li među njima razlika.

“Kad govorimo o odnosima između duhovnog čeda i duhovnika, mogu da kažem da tu postoji više relacija. Prva relacija je sa duhovnim čedima koju čini bratija manastira, o kojima se stara starešina ili iguman manastira; druga relacija je sa čedima koja žive u svetu, ali se često ispovedaju i slušaju svog starca i treća relacija su moji odnosi sa Fejsbuk prijateljima koji prate moj duhovni i misionarski rad na Interentu. Dakle, istraživanja i praksa su različite stvari, a rezultat je ovisan o tome na kojem ste mestu i u kojoj ulozi. Recimo, ja kao duhovno lice na Fejsbuku imam profil kao javna osoba i kao takva nemam ograničenja, sve su to moji prijatelji, što je izraz koji se koristi da opiše jednu relaciju na Fejsbuku. Putem Fejsbuka ja im postavljam duhovne teme koje oni komentiraju. Biram zanimljive teme, aktuelnosti iz sveta, ono što nam dolazi kao opomena da se okrenemo Bogu za spasenje duše. Jer sve što nam se loše događa, to je zbog naše grehovnosti, zbog neispunjavanja deset Božjih zapovesti. Svu tu duhovnu decu primam jer su mi poslani po volji Gospodnjoj, kako je rekao sveti pravedni Aleksej Mečev, sve ljude koje srećemo u životu šalje nam Gospod po svojoj volji.

Osećam obavezu da propovedam. Koristeći nove tehnologije može se propovedati po svim kontinentima i ulaziti ka pojedincu u svaku kuću bez obzira gde se ko nalazi na planeti. Meni lično je svejedno da li propovedam jednom ili desetoro ljudi, ili pak stotini. Naravno da što je više ljudi, to je veći uspeh propovedi. Po blagoslovu Mitropolita Jovana krenuli smo sa emitovanjem Radio Blagovesti preko Interneta svako veče od 21 do 22 časa. Tada čitam akatist Presvete Bogorodice, puštam duhovnu muziku i čitam duhovna štiva. Svakodnevna statistika pokazuje da to prati 130 do 150 kompjutera a prema računanju koje se koristi u medijima, po 3 osobe dolaze na jedan kompjuter prilikom emitovanja internet radija. Dakle, po toj računici oko 500 ljudi svako veče sluša Radio Blagovesti. Skajp kontakata imam 1308. Shvativši prednost misionarenja Internetom, otvorio sam i svoj Fejsbuk profil na kojem danas imam 5001 člana i još 1344 onih koje zbog ograničenja ne mogu da prihvatim u Fejsbuk grupu. Zbog toga sam naknadno otvorio Fejsbuk profil na kome sam predstavljen kao Javna ličnost i na njemu imam 6324 kontakta. Ovaj broj se svakodnevno povećava jer tu nema ograničenja. Kontakt sa tim ljudima je njihov prvi korak do crkve a iskreno se nadam da će ti isti ljudi pristupiti i liturgijskom sabranju,” kaže arh. Gavrilo.

Statistike pokazuju da na Fejsbuk profilu kao Javna ličnost pod nazivom o.Gavrilo najveći broj čine mladi posetioci starosti između 25 i 34 godine, oni čine 34% a od njih je 20% žena i 14% muškaraca. I upravo statistika pomaže o. Gavrilu u odabiru tema za diskusiju. Po broju posećenosti vidi koje su teme najposećenije i najinteresantnije.

“Tako za temu istraživanja koje ste spomenuli, bilo je čak 25.000 posetilaca, što je najviše u prethodnom periodu. Upravo proteklih dana bilo je dosta zainteresovanih za duhovne teme, kao i za one koje govore o problemu duševno i telesno obolelih ljudi. Neki od skorih naslova tih posećenih tema koje sam objavio su: “Duševno obolelo više od 300.000 ljudi”, to je tema iz dnevnika “Glas javnosti”, na taj tekst na Fejsbuku je 67 prijatelja ostavilo svoje komentare; zatim “Iako su lekari skeptični, ima mnogo isceljenja po veri”, tvrdi sveštenik i lekar Aleksandar Avdejčev. Takođe je bila veoma posećena i tema o “O razlici između duševne i duhovne bolesti.“ Tu su i duhovne teme, i od njih je u poslednje vreme posetiteljima bila zanimljiva ona o bogomoljačkom pokretu SvetogVladike Nikolaja, a taj je tekst bio povezan sa prethodnim postom koji se odnosi na žitije starca Tadeja. Upravo je na skupu bogomoljaca u Krnjevu starac Tadej prvi put počeo da propoveda vernom narodu na razne duhovne teme i odgovara na njihova pitanja. Jedan tekst je preuzet sa sajta parohije u Švajcarskoj, o bogomoljačkoj zajednici u Cirihu, koja je počela sa delovanjem 2001. godine prethodno zatraživši moj blagoslov. U to vreme ja sam kao duhovnik dolazio, sa blagoslovom Preosvećenog vladike Konstantina, da ispovedam sveštenstvo Eparhije srednjoevropske, pa sam dao duhovnu podršku i vernicima iz te bogomoljačke zajednice. Oni do danas deluju i imaju svoju slavu u petu nedelju Velikog posta, koja je posvećena prepodobnoj Mariji Egipćanki,” govori arh. Gavrilo.

BOGOMOLJAČKI POKRET I VIRTUALNA ZAJEDNICA

Na naše pitanje može li se bogomoljački pokret uporediti sa današnjom virtualnom zajednicom, naš sagovornik odgovara:

“U jednom smislu može, ali onda treba reći nešto o razlikama između bogomoljačkih pokreta i virtualnih zajednica na pravoslavnim sajtovima. Bogomoljci su se nekada okupljali da bi se lično susreli, po raznim mestima prema bratstvu koje je bilo domaćin skupa, obično pri manastirima ili parohijskim crkvama. Onda bi u sabornosti i molitvi, pevanjem duhovnih pesama i duhovnim propovedima slavili ime Božje. Takvi skupovi su se posle večernje i večere produžavali po celu noć, i ujutro su se nastavljali učestvovanjem na jutrenju i Svetoj Liturgiji i pričešćem svih prisutnih, a posle trpeze bi počelo razilaženje. Mnogo je bogomoljaca iz tih skupova završilo u manastirima, kao monasi ili monahinje. Danas okupljanja duhovnih zajednica virtualnim putem na Internetu nemaju taj molitveni i liturgijski karakter, nego isključivo misionarski odnosno veroučiteljski. Tu se radi o upoznavanju sa istinama vere ili utvrđivanju u verskom znanju, razmeni iskustava i mišljenja na određene duhovne teme. Ipak, i takvo virtualno okupljanje može da dovede do realnih susreta, u crkvi ili nekoj svetinji. Primer za to je i naš manastir Lepavina, u koji su mnogi Fejsbuk prijatelji došli da bi se lično poklonili čudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske, ovde bili na Svetoj Liturgiji i pričestili se najsvetijim Tajnama. Neki od njih su se ovde i među sobom upoznali i od virtualnih postali pravi prijatelji,” kaže arh. Gavrilo.

DUHOVNIK

Ljudi koji preko interneta prate rad arh Gavrila, učestvuju u diskusijama na određene teme, koji traže savete i duhovnu utehu ponekad smatraju da im je arh. Gavrilo duhovnik. Ali to baš nije tako. Zašto, arh. Gavrilo objašnjava ovako:

„Duhovnik je sveštenik ili monah koji pomaže čoveku i rukovodi ga u njegovom duhovnom životu, ali i hrišćanskom načinu življenja uopšte. Duhovno rukovođenje je uvek imalo važno mesto u pravoslavnom hrišćanstvu, na što ukazuju žitija svetih i svetootački spisi. Ono je potrebno svima nama, jer svi smo pozvani na vrlinu i sjedinjenje sa Hristom.

(…) Što se tiče mene samog i onih koji mi se obrate za duhovni savet, ja mogu da ih posavetujem, ali ne nastojim striktno da im budem duhovnik. Mogu da im dam neku pouku, prikladnu za ono za što mi se obrate, da im bude na duhovnu korist, a na njima je da tu pouku prihvate ili ne. (…) Nikada ne nastojim da namećem svoj savet, da mora baš tako biti, nego neka svako po svojoj sopstvenoj savesti radi i postupa. Danas ima toliko duhovnih knjiga svetootačkih i blagočestivih podvižnika. Ako bi neko hteo da baš od mene čuje pouku i smatra da bi mu bila na duhovnu korist, preporučujem da nabavi moje knjige DUHOVNIH RAZGOVORA, prvu i drugu knjigu. U njima je sabrano mnogo duhovnih razgovora koje sam vodio preko Skajpa i Fejsbuka, i svako u njima može da nađe neki primer, neku situaciju u kojoj se prepoznaje i što mu može biti na pouku i korist,” iscrpno je objasnio arh. Gavrilo (Vučković), iguman manastira Lepavina, u intervjuu za Radio “Slovo ljubve”

(Skraćena verzija teksta autora Ljiljane Sinđelić Nikolić)

[o.Gavrilo]

PATRIJARH KIRIL: O CRKVI U INFORMACIJSKOM DRUŠTVU

kliknite na fotografiju za pokretanje video klipa

Kako je nastupilo novo vreme, mi sada živimo u društvu najnovijih informacionih sistema. U današnje vreme razmena informacija nije izuzetak od nekog pravila, niti je to nekakva ekstraordinarna pojava… To je deo našeg života. Danas svaki čovek učestvuje u razmeni informacija, ili, u krajnjoj liniji, ako poželi, svaki čovek može da se koristi Internetom. U okviru ovakvog novog načina života i ovog novog informacionog društva, Crkva ne može da se distancira od realnosti u koju duboko uranja crkvena pastva. Uz sve rizike i sve probleme, molimo se da rizika bude manje, a radimo na tome da bi sveštenoslužitelji što je moguće bolje mogli da nose svoje pastirsko služenje, svedočenje Hrista, u ovoj, lično za njih veoma složenoj i za Crkvu riskantnoj oblasti. Ali, novi svet i nova realnost, koja je danas i naša realnost i naš svet, traži da Crkva prisustvuje tamo gde ranije nikada nije bila. Ne zbog toga što su se kod nas pojavile televizijske “zvezde u mantijama”, već zbog toga da bismo sa smirenjem i nadom u pomoć Božiju slali ljudima glas o spasenju.

Prevod sa ruskog: Tankosava Damjanović

Izvor: link profila Patrijarha Kirila http://www.facebook.com/PatriarhKirill

[Nenad Badovinac]

Iz gore prvog navedenog posta može se zaključiti da Srpska Pravoslavna crkva obzirom na internet projekte koje je osmislio i uspešno vodi otac Gavrilo, nezaostaje po pitanju internet misionarenja. Međutim, primjetno je da su vernici okruženi dvosmislenom i zbunjujućom atmosferom po pitanju korišćenja pravoslavnog internet misionarenja, što dovodi do njihove zbunjenosti. Upravo zbog smanjenja zbunjujuće atmosfere danas je potreban jači angažman po pitanju korišćenju snažnijih i kvalitetnijih modela pravoslavnog misionarenja u Srpskoj crkvi. Neophodno je jačanje i strukturisanje teme "Internet pravoslavnog misionarenja" na nivou korišćenja novih intuitivnih tehnoloških sistema.

Zašto Pravoslavna crkva beži od angažmana koji se od nje očekuje? Postoji li uopšte kancelarija pri Srpskoj Pravoslavnoj crkvi koja se bavi misionarskim pitanjem? Zašto crkva ne brine o većoj edukaciji klirika kao i vernika po ovom pitanju?

Velika je koncentracija neznanja koje vlada kod vernika, kao i strah koji proizlazi iz tog neznanja, pogotovo kada je u pitanju internet i nove tehnologije. Jedino dodatnim naporima, uvođenjem novih standarada po pitanju internet pravoslavnog misionarenja moguće je izbeći fazu stagniranja pravoslavnog misionarenja.

Kao webmaster najstarijeg i najposećenijeg sajta u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi imam za pravo da predložim organizaciju jednodnevnog skupa na kojem bi pozvali važne i uticajne ličnosti iz Srpske Pravoslavne crkve s kojima bi zajedno diskutovali na gore spomenutu temu. Tom prilikom možemo vrlo lako uključiti i Arhiepiskopa Ignjatija iz Rusije da putem interneta sudjeluje na našem forumu.

Cilj takvog skupa bi bio da jasno razdelimo negativne od pozitivnih strana korišćenja interneta u pravoslavnom misionarenju. Tim bi otvorili širi i uticajniji pravac kretanja Pravoslavnog misionarenja, ali kao najosnovnije, rasteretili bi vernike velikog tereta kojeg danas nose u obliku neznanja i neinformiranosti po pitanju: NOVE INTERNET TEHNOLOGIJE I PRAVOSLAVNO INTERNET MISIONARENJE.

[Guest - . . .-]

Заиста о. Гаврило ради велику ствар. Надам се да ћемо ускоро одржати дуго очекивани ЖРУ ДИВАН са о. Гаврилом. Опет, великаподршка јесте екипа око о. Гаврила која ради и не шали се.

[o.Gavrilo]

Pomaže Bog, oče Ivane.

Hvala na rečima podrške. Mi se sa svoje strane trudimo, kao i vi sa svoje, a kad na istom poslu udružimo snage, onda smo uz Božju pomoć jači, tj. uspešniji.

[Angelus]

Да будемо сви ми мали у највећем Господу велики и дивни.

Слава Господу,хвала нашем Оцу Гаврилу за све и дивном брату у Христу,Ненаду Бадовинцу.

Ево управо слушам Ормилију на Радио Благовестима,каква радост и какво појање,те свакодневно се радујем Ријечи Божијој,које никад доста и превише,а цјелодневни програм који иде из духовне љепотице,како мој син каже као заодјенута велом,у свом срцу које записах и на сајту,а када је био у посјети,једне зиме,око Божића,дакле Манастир Лепавина и његово христочежљиво братсво, заиста више од неба спиштеног на земљу,не знам ко воли мансатире они су за њега даљи духовним видом за све оне ствари које данас пролазе,бивају и остају по страни,треба вољети и синовски служити Господу и мало је ријечи за то.Обрадовах се од срца када сам видјела Оца Гаврила и брата Ненада овдје,на сајту који има будућност,али треба да буде руковођен правим стварима,на прави начин и посебно са светим људима,који имају велико искуство у свему,а ево га пред нама је.То је наш Отац Гаврило.Бог га видио у свему и помогао гдје год му стопа стала и била.

Писала сам овдје администрацији добар приједлог,за даље,али ево Господ даде најбоље,слава Му!

Како каже наш Митрополит др Амфилохије да мудрост се не стиче само годинама, него, како предивно Митрополит наш Амфилохије каже, Св.Јован Богослов упијао је мудрост Божанској и учио се њој управо са њедара, са груди Господњи, са срца Господњег јер је он главу своју наслонио на њедра Господња и питао на Тајној Вечери, Да нисам ја тај Господе који ћу те издати? Не, Господ га је научио ријечима и дјелима вјечнога живота и вјечне радости која сија и просијава и обасјава сву творевину са лица и њедара Господњих, са Лика Његовог, "најљепшег међу синовима људским".

Свако добро од Господа,здравља и свеколике милости Бога Живога,нашем Оцу Гаврилу,човјеку велике духовне пажње за све,пастиру увијек будна ока и душе,ума дубоко спуштена у срце,узорне,истинске монашке ревности,проницљивости и луцидне интелигенције за све, дивном братству и нашем свагдадобром Ненаду,те свима којима Ријеч Божија срца и душе испуњава,а и онима који тек крећу на спасоноси пут Христа и то на правој адреси,јер данас се свега и свачега нуди,али само је један пут прави.

Свака дугогодишња подршка сајту Манастира Лепавина,драгом и вољеном Оцу Гаврилу,правом и истинском пастирком мисионарењу на интернету,само могу да кажем,ове велике ријечи,заједно са својом дјецом и великом породицом лепавинске дјеце и духовних чада Оца Гаврила:

ΔΟΞA ΣΟΙ ΚΥΡΙΕ!

Господе Исусе Христе Сине Божији, удостој и нас свјетлости и милости Твоје!

Амин!

У Христу Богу,

раб Божији,

из Тузле,

Александра и њена дјеца.

Ово је на грчком, прелијепа мелодија...

Пресветој Богородице помилуј и спаси нас и сачувај од свакога зла, невоље и гријеха!

[Tana]

Мисионарење је један свети чин пастира Божијих. Међутим, како ништа у свету није постављено само по себи, односно без допуштења или воље Божије, тако ни један свештеник, ни један духовник, монах, Епископ...,није за свог земног живота ту случајно. Дакле, Бог их поставља, али их ставља и на искушења - колико ће умножити своје таланте, дароване им од Господа.

Народ целе планете земље суочава се са суровом глобализацијом, која испред себе руши све мостове ка Богу и Богопознању. Ни православни свет није поштеђен деценијске отуђености од Господа, и ето одговора, како то да неки, на жалост, још увек ретки духовници Православне Цркве, као што је отац Гаврило Лепавински, утиру пут спасоносној Речи Божијој.

Отац Гаврило, очигледно следећи Јеванђељску заповест „причај, или ће камен проговорити“, не штеди ни време, ни здравље, не признаје ни године, ни проблематику савладавања нових технологија, практично руши све препреке, које би се нашле на путу, где би се Реч Божија чула широм Васељене, да би стигла до потребитих, да би стигла до свих, чија је „душа жедна Бога, Бога Живога“, како каже Псалмопојац.

Кад се мало осврнемо на монашки живот оца Гаврила, ми, уствари, видимо да се отац цео свој живот бавио мисионарском радом, што свесно, што несвесно. Кад је као дечачић, чувајући стадо, кришом цртао крстиће и храмове по дрвећу, шта је то друго - до мисионарење? Кад је, већ као настојатељ манастира, видевши како секте врло приљежно иду од куће до куће и шире „своју веронауку“, узео своју торбицу, напунио је мисионарским материјалом и духовним листићима и пешке кренуо по парохији од човека до човека, да, не осуђујући никога, приближи Љубав Божију њиховим срцима, шта је то – до мисионарење? Након тога уређује један од најбољих духовних часописа „Пут, Истина и Живот“, беседи, проповеда, учи рад на компјутеру, даје духовне поуке младима широм Планете, објављује мноштво духовних превода из свих православних земаља, и то све у сврху мисионарења. А, чини се, да народ никада, као данас, није био духовно празнији, запуштенији, ојађенији...

Да Господ да здравља и снаге нашем оцу Гаврилу, као и осталим мисионарима, који су препознали коју им је мисију Господ доделио, да сву, па и најсавременију тенологију, коју је човек наменио за светске потребе, максимално искористе за ширење Речи Божије - на многаја, многаја, многаја љета! Амин! Боже, дај!

[Guest - . . .-]

Pomaže Bog, oče Ivane.

Hvala na rečima podrške. Mi se sa svoje strane trudimo, kao i vi sa svoje, a kad na istom poslu udružimo snage, onda smo uz Božju pomoć jači, tj. uspešniji.

Наравно Оче Архимандрите.

Управо кажем да би било веома добро да што пре организујемо ЖРУ ДИВАН где ће вас слушати хиљаде људи, а онда и тај снимак ширити даље, да се и други људи укључују.