Mitropolit Amfilohije Radović na fresci rame uz rame sa svecima

[Јанко]

Треба се распитати у колико цркава и манастира су нпр Немањићи осликани још за живота као ктитори, без ореола. Неки би се изненадили...

И в. Амфилохије је без ореола, за разлику од - за мене - св. Павла Српског. Све на свом месту.

[Justina]

Треба се распитати у колико цркава и манастира су нпр Немањићи осликани још за живота као ктитори, без ореола. Неки би се изненадили...

И в. Амфилохије је без ореола, за разлику од - за мене - св. Павла Српског. Све на свом месту.

 

Kazu da je u Peckoj Patrijarsiji i Mehmet Pasha Sokolovic u turskoj noshnji oslikan kao ktitor.

Nego, on je, kao i Nemanjici stvarno i bio ktitor. I tu je ta sofisticirana razlika.

[Јосиф II]

Бар је у складу са остатком фрескописа. Треба разумети реакције људи, јер на ово нису навикли.

Сетимо се само каквих је све портрета критора било:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:363545-Biznismeni-na-freskama

 

Колико знам на Опленцу је осликан као ктитор Краљ Петар Први.

 

 

фото: http://www.oplenac.rs/

[Guest]

Mitropolit Amfilohije Radović na fresci rame uz rame sa svecima

Vijesti | 28. 01. 2014. - 15:24h | Komentara: 44

 

 

Na ktitorskoj fresci u sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici oslikani su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, pokojni patrijarh SPC Pavle sa oreolom sveca, pokojni patrijarh Mojskovski Aleksij, pokojni arhiepiskop atinski Hristodulos, arhitekta hrama Predrag Ristić, protomajstor Momčilo Stanojević, sveštenici i narod.

 

 

Amfilogije na fresci

 

 

 

 

Na fresci, koja se nalazi na desnom zidu, u blizini glavnog ulaza, oslikano je kako mitropolit Amfilohije, koji je nacrtan ispred ostalih, “predaje hram” Isusu.

 

Protojerej-stavrofor Velibor Džomić kazao je juče “Vijestima” da je u pitanju ktitorska freska, koja se uvek nalazi sa južne strane hrama, na ulazu.

 

 - Ktitorska freska čini sastavni dio freskopisa jednog pravoslavnog hrama. Ostaje kao svedočanstvo budućim naraštajima o onima koji su gradili hram i koji su se ugradili u taj hram. Tako je i u ovom slučaju -  rekao je Džomić.

 

 

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/438171/Mitropolit-Amfilohije-Radovic-na-fresci-rame-uz-rame-sa-svecima

[obi-wan]

Zbunjeni BLIC i VIJESTI

 

Knjizevna stilska figura koja se zove personifikacija...

[Guest]

nisam video da već ima tema...ma zbunili se ljudi, nije im lako...

[Gordana .]

Не знају више куд да ударају сем по свом незнању.

[N.Petrovic]

Da li covek koji sagradi svojim novcem Crkvu, moze oslikati i sebe na fresci, kako je recimo predaje Gospodu ili Bogorodici ili je normalnije da bude Episkop na fresci?

[Trifke]

Da li covek koji sagradi svojim novcem Crkvu, moze oslikati i sebe na fresci, kako je recimo predaje Gospodu ili Bogorodici ili je normalnije da bude Episkop na fresci?

Moze i jedno i drugo.

U sabornoj crkvi u Kragujevcu je naslikan pokojni vladika Sava a onda tu ima i jos naroda.

[Golub]

Ja se recimo uopste ne brinem. Doduse morala sam dva puta da procitam vest jer mi je to neverovatno,

ali ako vladika ima zelju da se ovekoveci, zasto da ne.

 

Чудна ми чуда, атеиста се не брине шта све има у храму...  али ипак два пута чита јер је нешто невероватно!!!

 

Као, ономад, што је оном детету било невероватно кад је угледало (са девет година први пут у животу) крушке на крушковом дрвету, па звало оца: - ''тата, тата, да видиш нешто невероватно... крушке висе на дрвету... ''

(дете рођено у граду... и никада му нико није рекао... нити је њега то интересовало... важно је само било да су крушке укусне...)

[Vasa L.]

Biznismeni na freskama

G. J.- R. D. | 25. januar 2012. 21:39 | Komentara: 29

Ktitori dve crkve kod Jagodine naslikani na freskama. SPC se ne protivi freskoslikanju likovi darodavaca

 

Ovekovečeni ktitori - Miodrag Nikolić u Rakitovu, a Radoslav Milenković u Majuru

Srodne vesti

 

LIKOVI poznatih jagodinskih biznismena Miodraga Nikolića i Radoslava Milenkovića našli su se na freskama uz svetitelje Srpske pravoslavne crkve u seoskim crkvama u Rakitovu i Majuru, čiji su oni ktitori. Nikolić je oslikan kako Svetom Luki daruje hram u Rakitovu, a Milenkovića za ruku drži Sveti Roman i vodi ga ka Hristu.

 

Freske biznismena naišle su na oprečne komentare u javnosti. U ovom potezu mnogi vide neukus i estradnu religioznost, dok drugima ne smeta da oni koji su dali pare dobiju i mesto koje im pripada - na crkvenom zidu.

- Smatram da čovek vredi onoliko koliko traga ostavi iza sebe, dobra dela ostaju da se pamte. Crkvu u Rakitovu kompletno sam sagradio i freskopisao do poslednjeg milimetra. Za tako nešto me je motivisalo hodočašće u Jerusalimu, a više puta boravio sam na Svetoj gori i manastiru Hilandar - kaže Miodrag Nikolić Feman.

Freska sa njegovim likom u hramu u Rakitovu, nalazi se pored Svetog Luke, na zidu levo od ulaza u crkvu.

Majurska crkva Svetog Romana osveštana je 1941. godine, a obnovljena 2003. godine.
- Stanovnici Majura su bili inicijatori i učesnici podizanja crkvenog hrama uz pomoć još nekih zadužbinara iz Jagodine, ali u periodu obnove i uređenja najveće zasluge ima Radoslav Milenković, koji je finansirao radove. Zbog toga je na ulazu, u priprati, koju je on sagradio, sa desne starne oslikana ikona na kojoj je Sveti Roman vodi Milenkovića samom Hristu. To govori da je on bio ktitor, te finansirao obnovu i preuređenje hrama, objašnjava sveštenik crkve Svetog Romana u Majuru, jerej Nemanja Stefanović.

Dvojica jagodisnkih biznismena nisu, međutim, prvi graditelji našeg doba koji na vernike gledaju sa crkvenih kubadi. Slikanju ktitora rame uz rame sa svetiteljima Crkva se ne protivi. U SPC kažu da je, iako danas izgleda neobično, freskopisanje ktitora ukorenjeno u crkvenom graditeljstvu. To je bila praksa vekovima unazad, a darodavac ima pravo da bira da li će njegov lik biti oslikan ili ne.
Po likovima živih ljudi na freskama među prvima je pažnju skrenula Crkva svetog kneza Lazara u Mataruškoj Banji. Njen enterijer ukrasili su i likovi tada živih episkopa žičkog Stefana i arhimandrita Gerasima, ali i mati Jelene, tadašnju i sadašnju žičku igumaniju.
U Duhovnom centru „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu nalazi se freska o zaveštanju vladike, znamenitim ljudima i trenucima iz istorije, pa i o Karađorđu i Milošu. Vođe srpskih ustanaka, međutim, prikazani su - izmireni.

Paraklis krasi i freska na kojoj vladika Nikolaj Velimirović predvodi plejadu Srba - Karađorđa, kraljeve Petra i Aleksandra, vojvode Stepanovića i Mišića, Pupina, Teslu... Svi su oni okrenuti fresci Hristovog vaznesenja, osim Tesle koji je okrenut leđima jer je, prema tumačenju tvoraca ovog prikaza izveo - samokastraciju.

Da i novija istorija ima mesto na freskama svedoči i primer iz manastira Podostrog u Mainama iznad Budve. U ovoj svetinji prikazan je Josip Broz u maršalskoj uniformi, kako ga odvlači demon u vatru pakla. U beogradskom naselju Medaković izgrađena je crkva na čijem svodu dostojanstveno stoji - đeneral Draža Mihailović. On je sastavni deo scene „Nebeska Srbija“, gde mu društvo pravi plejada znamenitih Srba - od Jovana Vladimira do Desanke Maksimović.

KOLE U NOJEVOJ BARCI
Svoje kanonsko pravo iskoristio je i čačanski privrednik Milenko Kostić u maloj crkvi, u Kotražu kod Čačka, čiju gradnju je finansirao.
Na njenom zidu oslikan je sa bivšom i sadašnjom ženom i troje dece.
Porodica Kostić sastavni je deo scene „Čuda Svetog Nikole na moru“, a freskopisac im je dodelio ulogu spasenih koji plove čamcem.

SEDE UZ VLADIKU
KTITORI su graditelji koji ozidaju celu crkvu ili njen najveći deo. Oni, između ostalih, uživaju i pravo da sede pored vladike na tronu u crkvi.
- Retki su danas ktitori koji podižu celu crkvu - kaže starešina hrama Svetog arhanđela Mihajla u Jagodini, protojerej stavrofor Radovan Rakić.


 

 

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:363545-Biznismeni-na-freskama

[Милан Б]

Изгледа да браћи Грцима смета што нема садашњег патријарха на фресци:

 

http://www.romfea.gr/ektakta-nea-2/22017-2014-01-28-19-37-21

[PetarP]

У историји зидног сликарства уобичајено је да се у црквама сликају такозване “ктиторске “композиције, обично на западном зиду, где се приказује ктитор са макетом цркве у рукама, кога Богородица или светитељ коме је посвећен храм приводи Христу.

У том низу се често прикаже и протомајстор храма и још неко ко је посебно помогао изградњи. Све је то по канону живописа.

 

Стога ни ово није никаква новина, већ је пракса од давнина (да ли треба наводити све наше цркве које имају ктиторске композиције?). И у време осликавања истих, ктитори су били углавном лаици; ако су проглашени за светитеље, то је било знатно касније.

Зато се не треба чудити (ни бунити) када савремени живописац изобрази ктитора цркве-он се приказује без ореола,значи- не као светитељ и ту нема ништа чудно.

 

Претпостављам да је Митрополит један од главних ктитора храма, уз Руског Патријарха Кирила, стога је њима и место на ктиторској композицији.

 

Уосталом...зашто би се иначе звала "Ктиторска композиција"?

[Никола Поповић]

Мени је све ово безвезе, али најискреније. Међутим, чињеница је да се добротвори и ктитори фрескопишу од давнина (рецимо и у манастиру Прохор Пчињски имамо фреску на западном зиду човека који убира порез или тако нешто...). 

 

Не знам, ваљда сви они знају боље... 

[N.Petrovic]

Ne znam ni meni se ne svidja, jer mi je nekako protivno zapovesti Gospodnjoj: Mat. 6, 1-4 : 

 

1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.

2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.

3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,

4. Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 

 

 

Изгледа да браћи Грцима смета што нема садашњег патријарха на фресци:

 

http://www.romfea.gr/ektakta-nea-2/22017-2014-01-28-19-37-21

 

Ne nego im je cudno  . Nego stvarno, sto ga nema?