Član Tela Hristovog

[Megidon]

Да би неко био део Христовог тела, потребно је да верује у Христа и да чини оно што је он говорио. Сам господ нигде не помиње обреде. И каже да ко Чини оно што је он рекао разумеће јели његова наука од Бога. Као и да ће му се Бог открити. 

Људи не чине оно што је Господ рекао, већ чине оно што је њима лакше, иду на обреде и посте. И Бог им се не открива јер и нису део Цркве. цркви припадају они кији чине дела заједништва, помажу ближње, чине добро моле се у свом срцу а не јавно кад их људи виде итд. Да сте чинили што је Господ рекао, ми сад овде не бисмо имали проблем да ме не разумете, Господ би вас причестио духовно и ми би били истомишљеници.

Шта ја радим овде: само вас позивам да чините како је Господ рекао. Није потребно да ви мени верујете ово што је причам, нити то ја тражим од вас. Само чините што је Господ рекао и Бог ће вам се открити. Слободно ме сматрајте за будалу и превареног, али чините оно што је Христос рекао да вас нико неби варао лажима и да би вас Бог усмеравао кроз живот.

Чините да би сте имали искуство Бога који живи у вама, да вас лажни учитељи неби преварили. Овде на форуму има пуно лажних учитеља, а и свет је пун њих. Зато је неопходно имати Бога у себи који ће пазити да не будемо преварени.

Сви прави верници су и Боготражитељи. Па како га нисте нашли ако сте га тражили? А где би га нашли? Где би то Бог могао да буде ако не у нама самима?

Нисте га ни тражили! зато га нисте ни нашли, па вам моје речи делују као измишљотина!

Значи ти хоћеш да кажеш да су сви свети оци били у прелести и чекали тебе да после 2000 хиљаде година откријеш суштину Хришћанског начина живота.

Значи Игњатије антиохијски, Поликарп Смирнски,Иринеј лионски,Јован златоусти,Василије велики, Григорије Ниски,Григорије богослов, Максим исповедник, Јован дамаскин, Симеон Нови Богослов,  и још мноштво светих отаца, мученика,преподобних па и сами апостоли итд.... нису живели исправан литургијски начин живота. Са сигурношћу тврдим да је са њиховим  начином живота подвизима,чистоти и светости мало ко  достојан да се пореди. Једино ако хоћеш гумицом да избришеш историјске чињенице и аргументе и да наметнеш неки свој систем спознаје који умногоме удаљава од суштине Цркве.

Сам Господ је седео са грешницима и блудницима и цариницима и јео и пио са њима а ти се сад правиш већи од Христа. Чистима је све чисто и нечастиви их се не дотиче, не знам зашто се плашиш туђих грехова.

Ако живиш у некој пустињи па ти је Црква далеко као светом Антонију и не можеш да дођеш до ње то је онда нешто друго можда би се могло оправдати поготово једном подвижнику који је живео километрима далеко од Цркве а није било превозних средстава, мада је то само један изузетак од хиљаде другачијих примера.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Propoved = svedočanstvo živoga Boga koji je preko Utešitelja u nama i sa nama i koji nas upravlja u Liturgijskom (sabornost) životu kao isključivi cilj pravovernosti.

 

Doduše nisam siguran ni da sam naleteo negde gde se Grom svrstava u pravoslavce , tako da.....agape ostaju bez onog koji je bio pozvan.

[Гром]

И црква признаје да су Свете тајне знаци који упућују на нешто што је духовно

 

 

СИМВОЛИ БУДУЋЕГ ЦАРСТВА

Када се говори да Свете тајне представљају символ Небеског Царства, треба да се појасни њихово деловање и преображај који врше у духовном животу. Символ има за циљ објављивање будућег Царства. Материју је Бог створио и она поседује могућност преображаја, посредством којег човек може остварити заједницу са Богом. Блажени Августин о томе каже: Свете тајне називамо символима, уколико они указују на божанске ствари (Εp.138,7). У тајнама се користи материја: вода, уље, хлеб, вино – да би се објавило истинско значење материје и целе творевине. Притом је важна улога Духа Светога, који има приликом вршења обреда конститутивно дејство. Свети Дух приликом призива даје освећујућу силу материји, при чему се материја преображава приликом сједињења са Светим Духом. То је опет нешто што налазимо у светоотачкој мисли; Св Кирило Јерусалимски каже: „када се призове Св. Тројица (користећи термин епиклеза), вода крштења поседује освећујућу силу у погледу чињенице да то више није обична вода, већ вода сједињена са Светим Духом“ (J.N.D. Kelly, Early Christian Doctrines, Harper, San Francisco, 1978, 425). По учењу Цркве, Бог је тај који дела преко служитеља: „Божији дарови нису последица свештеничке врлине; они су дејство благодати. Евхаристијски принос остаје исти било да врши тај принос Петар или Павле. Када свештеник крштава, он није тај који крштава, већ је Бог тај који обухвата твоју главу са Његовом невидљивом силом“, речи су Св. Јована Златоустог. Стога Свете тајне у себи садрже символ будућег Царства и присуство Божије.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1059/tekst/svete-tajne-u-bogoslovlju-pravoslavne-crkve/

[Milan Nikolic]

Теби треба само ставити испод имена шта си.

[Vasa L.]

И црква признаје да су Свете тајне знаци који упућују на нешто што је духовно

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1059/tekst/svete-tajne-u-bogoslovlju-pravoslavne-crkve/

 

Богумили

 

Верско учење

Богумили су изворе свога учења налазили, поред Светог писма, и у апокрифним списима, у то време распрострањеним на старословенском језику^[2] (види: словенски апокрифи).

Сматра се да су свет посматрали као вечну борбу добра и зла, у којој је сваки човек позван да учествује.^[4]Добро, то је Бог и непропадљиво у човеку, душа. Зло је оно пропадљиво, твар, односно тело. Веровали су да Бог није створио оно што ће бити уништено, а пошто ће видљиве ствари бити уништене, нису створене од доброг него од злог Бога^[19] (види: демијург). Разликовали су злог бога Старог завета од доброг Бога јеванђеља. Будући да је материјални свет зао, главни животни задатак је ослобођење душе из тамнице тела. Ослањајући се на речи јеванђеља: „Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“ (Матеј 5,48), крстјани и крстјанице настоје да се духовно усаврше, односно да савладају телесне страсти, аскетизмом, постом и молитвом. Према успеху у том настојању, међу њима се разликују совршитељи (лат. perfecti), који добро познају јеванђеље, и упражњавају пост и подвижништво, одрекавши се својине, и верујући (лат. credentes), који учествују у обредима, не упражњавајући строг аскетизам. Совршитељи су поштовани као духовне старешине и њихов број никад није био нарочито велик. 1240. године, када се дуалистичко учење раширило по Европи и када је верника било између 2,5 и 3 милиона, инквизитор Рајнеро Сакони, бивши припадник покрета, проценио је број савршених на око четири хиљаде.^[7]

“Богумили представљају код нас континуум оних примитивних праснага које нису хтјеле да се подреде организованом насиљу феудалних баруна, ни римских, ни бизантинских бискупа.”

 

–

Мирослав Крлежа

Себе су сматрали следбеницима апостола, а Римску цркву поспрдно називали црквом идола. Одбацивали су и римског папу и цариградског патријарха. Преводе Библију на старословенски језик и чувају словенска народна имена. Жестоко нападају црквено устројство, посебно свештенство на челу с епископима (бискупима), којима поричу сваку власт над верницима. За црквену организацију су тврдили да нема ничег заједничког са истинском хришћанском општином. C обзиром да званичну цркву не признају као организацију истинских хришћана, следствено томе не признају ни решења васељенских црквених сабора, које је сазивао цар. Због тога су више пута анатемисани од цркве:

„Да буде проклет онај, који не прима седам светих православних сабора наших отаца, што носе у себи Бога и Светог Духа, и не поштује догме и правила, но их хули и изопачава“.

[

20

]

 

Нису имали посебних верских грађевина намењених богослужењу, већ су се заједнички молили у природи или у својим кућама (види: кућна црква). Учитеље су бирали између себе, и нису имали посебних свештеника.^[4] Исповедали су се међусобно, попут раних хришћана, којима исповест беше јавна, ради помирења са целом заједницом. Нису прихватали списе црквених отаца, јер су их сматрали новотаријом и одступањем од изворног хришћанства. Одбацивали су службу божју (литургију) и свете тајне, јер сматраху да их није предао Исус, него их је увела црква.^[15] Попут ранијих византијских иконобораца, клањање иконама сматраху идолопоклонством. Поштовање костију (моштију) светаца сматраху сујеверјем. Крштење су вршили само над зрелим мушкарцима и женама, и то не водом, већ духовно, књигом. Били су против крштавања деце, која не увиђају значај тога чина. Крст нису сматрали светим симболом, већ справом за мучење на којој је разапет највећи представник добра. Порицали су васкрсење тела, сматрајући да само душа може васкрснути. Такође, нису веровали у буквално претварање вина у крв Христову, нити хлеба у Христово тело. Углавном, своде верску симболику у границе критике здравог разума.^[12]

„Богумили су одбацивали црквену јерархију, крштење, свето причешће и све остале свете тајне, поштовање црквених зграда, икона, крстова, светих моштију, литургије, чуда, црквене каноне и црквене законе.“

–

Николај Велимировић

Дуалистичко учење се често објашњава као израз незадовољства потлачених, који не могу разјаснити зашто свемогући и праведни хришћански Бог једнима даје много добра и мало зла, а другима много зла и мало добра (види: проблем теодицеје).^[4]

Друштвено учење

За разлику од званичног хришћанства које говори да је свака власт од Бога, богумили су тврдили да је сва власт од Ђавола, „кнеза овога света“ (Јн. 14,30). Према њиховом учењу сви су људи браћа. Одбацивали су црквену јерархију, власт и насиље, у име „еванђеоског равенства“ (једнакости).^[2] Богумилство је, тврди Станоје Станојевић, имало „комунистичких и анархистичких примеса“, јер су били против породице, Цркве и државе. Нису признавали заклетву (феуд), на којој је почивао феудални систем. Одбијају да плаћају порез, да ратују и да работају (види: систем работа) за феудалног господара. Проповедају сиромаштво и иступају против богатства и богатих.

[Megidon]

И црква признаје да су Свете тајне знаци који упућују на нешто што је духовно

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1059/tekst/svete-tajne-u-bogoslovlju-pravoslavne-crkve/

По теби онда ни водом не треба крштавати као што се не треба причешћивати. Ту ћеш бити паметнији опет од Светог Писма.

Дела апостолска врве од цитата које упућују на свете тајне и њихову употребу одмах након педесетнице.

 

Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим?

А Филип му рече: Ако вјерујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Вјерујем да је Исус Христос Син Божији.

И заповједи да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.

дела 8,36

[Volim_Sina_Bozjeg]

По теби онда ни водом не треба крштавати као што се не треба причешћивати. Ту ћеш бити паметнији опет од Светог Писма.

 

Ma pusti Hrista koji je imao Jovana Krstitelja i obred krštavanja vodom, to je nepotrebno vidiš da Bog praznoslovi kod groma. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Liturgija je najveći čin svedočenja Boga Oca, Svetoga Duha koji od Oca ishodi i upravlja verne, kao i prisutnost Drugog Lica Trojice Hrista od Oca rodjenog, koji putem Tela i Krvi aktivno učestvuje na Liturgiji.

[Гром]

Богумили

 

Верско учење

Богумили су изворе свога учења налазили, поред Светог писма, и у апокрифним списима, у то време распрострањеним на старословенском језику^[2] (види: словенски апокрифи).

Сматра се да су свет посматрали као вечну борбу добра и зла, у којој је сваки човек позван да учествује.^[4]Добро, то је Бог и непропадљиво у човеку, душа. Зло је оно пропадљиво, твар, односно тело. Веровали су да Бог није створио оно што ће бити уништено, а пошто ће видљиве ствари бити уништене, нису створене од доброг него од злог Бога^[19] (види: демијург). Разликовали су злог бога Старог завета од доброг Бога јеванђеља. Будући да је материјални свет зао, главни животни задатак је ослобођење душе из тамнице тела. Ослањајући се на речи јеванђеља: „Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“ (Матеј 5,48), крстјани и крстјанице настоје да се духовно усаврше, односно да савладају телесне страсти, аскетизмом, постом и молитвом. Према успеху у том настојању, међу њима се разликују совршитељи (лат. perfecti), који добро познају јеванђеље, и упражњавају пост и подвижништво, одрекавши се својине, и верујући (лат. credentes), који учествују у обредима, не упражњавајући строг аскетизам. Совршитељи су поштовани као духовне старешине и њихов број никад није био нарочито велик. 1240. године, када се дуалистичко учење раширило по Европи и када је верника било између 2,5 и 3 милиона, инквизитор Рајнеро Сакони, бивши припадник покрета, проценио је број савршених на око четири хиљаде.^[7]

Себе су сматрали следбеницима апостола, а Римску цркву поспрдно називали црквом идола. Одбацивали су и римског папу и цариградског патријарха. Преводе Библију на старословенски језик и чувају словенска народна имена. Жестоко нападају црквено устројство, посебно свештенство на челу с епископима (бискупима), којима поричу сваку власт над верницима. За црквену организацију су тврдили да нема ничег заједничког са истинском хришћанском општином. C обзиром да званичну цркву не признају као организацију истинских хришћана, следствено томе не признају ни решења васељенских црквених сабора, које је сазивао цар. Због тога су више пута анатемисани од цркве:

“Богумили представљају код нас континуум оних примитивних праснага које нису хтјеле да се подреде организованом насиљу феудалних баруна, ни римских, ни бизантинских бискупа.”

 

– Мирослав Крлежа

„Да буде проклет онај, који не прима седам светих православних сабора наших отаца, што носе у себи Бога и Светог Духа, и не поштује догме и правила, но их хули и изопачава“.

[20]

 

Нису имали посебних верских грађевина намењених богослужењу, већ су се заједнички молили у природи или у својим кућама (види: кућна црква). Учитеље су бирали између себе, и нису имали посебних свештеника.^[4] Исповедали су се међусобно, попут раних хришћана, којима исповест беше јавна, ради помирења са целом заједницом. Нису прихватали списе црквених отаца, јер су их сматрали новотаријом и одступањем од изворног хришћанства. Одбацивали су службу божју (литургију) и свете тајне, јер сматраху да их није предао Исус, него их је увела црква.^[15] Попут ранијих византијских иконобораца, клањање иконама сматраху идолопоклонством. Поштовање костију (моштију) светаца сматраху сујеверјем. Крштење су вршили само над зрелим мушкарцима и женама, и то не водом, већ духовно, књигом. Били су против крштавања деце, која не увиђају значај тога чина. Крст нису сматрали светим симболом, већ справом за мучење на којој је разапет највећи представник добра. Порицали су васкрсење тела, сматрајући да само душа може васкрснути. Такође, нису веровали у буквално претварање вина у крв Христову, нити хлеба у Христово тело. Углавном, своде верску симболику у границе критике здравог разума.^[12]

„Богумили су одбацивали црквену јерархију, крштење, свето причешће и све остале свете тајне, поштовање црквених зграда, икона, крстова, светих моштију, литургије, чуда, црквене каноне и црквене законе.“

–

Николај Велимировић

Дуалистичко учење се често објашњава као израз незадовољства потлачених, који не могу разјаснити зашто свемогући и праведни хришћански Бог једнима даје много добра и мало зла, а другима много зла и мало добра (види: проблем теодицеје).^[4]

Друштвено учење

За разлику од званичног хришћанства које говори да је свака власт од Бога, богумили су тврдили да је сва власт од Ђавола, „кнеза овога света“ (Јн. 14,30). Према њиховом учењу сви су људи браћа. Одбацивали су црквену јерархију, власт и насиље, у име „еванђеоског равенства“ (једнакости).^[2] Богумилство је, тврди Станоје Станојевић, имало „комунистичких и анархистичких примеса“, јер су били против породице, Цркве и државе. Нису признавали заклетву (феуд), на којој је почивао феудални систем. Одбијају да плаћају порез, да ратују и да работају (види: систем работа) за феудалног господара. Проповедају сиромаштво и иступају против богатства и богатих.

Има добрих ствари код ових богумила, ал има и неприхватљивих. 

[Гром]

 Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

Матеј 3.11

Свети Јован каже да је крштење водом на покајање. Оно што је вода на овом свету материјалном то је Вера у духовном свету. Вода све пере на овом свету а вера пере на оном свету духовном. Видите шта су симболи. Када човек кроз веру у Христове рачи схвати своје грешке, реши да се покаје и почне да чини оно што је Христос говорио, Тада долази духовно крштење светим духом и огњем. 

Ушкопљеник се покајао и Филип га је крстио водом и одма после тога бива крштен од Духа Светога јер је његово покајање прихваћено.  Значи бива и духовно крштен од Христа како је Св. Јован и рекао да треба да буде.

Крштење водом без духовног крштења неће бити прихваћено на небу то будите уверени.

[Megidon]

 Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

Матеј 3.11

Свети Јован каже да је крштење водом на покајање. Оно што је вода на овом свету материјалном то је Вера у духовном свету. Вода све пере на овом свету а вера пере на оном свету духовном. Видите шта су симболи. Када човек кроз веру у Христове рачи схвати своје грешке, реши да се покаје и почне да чини оно што је Христос говорио, Тада долази духовно крштење светим духом и огњем. 

Ушкопљеник се покајао и Филип га је крстио водом и одма после тога бива крштен од Духа Светога јер је његово покајање прихваћено.  Значи бива и духовно крштен од Христа како је Св. Јован и рекао да треба да буде.

Крштење водом без духовног крштења неће бити прихваћено на небу то будите уверени.

СВЕТЕ ТАЈНЕ (грч: Ιερά Μυστήρια, μυστήριον), видљиве свештене радње које верницима пружају невидљиву благодат Светог Духа; видљиве свештене радње које конкретизују духовну стварност. Свете Тајне су предате од Господа Цркви, и оне су тиме постале неопходне за све чланове Цркве, јер без њих човек не може живети хришћанским духовним животом. Оне представљају човеково додиривање Бога, по Његовом допуштењу и милости. Можемо рећи да су Свете Тајне савршено делање извируће благодати Светог Духа.

Свете Тајне се проводе у облику Црквених обреда, и неопходне су у процесу спасења човека. Предате су Цркви са циљем посвећења својих чланова, привођења Цркви, а тиме и Богу, из чега онда произилази и привођење у вечни живот у Царству Божијем. Резултат су превелике милости Божије, коју је Он излио на Своју Цркву, на Педесетницу.

[Јанко]

А крштење духом без крштења водом не бива јер понављамо Његов образац крштења, а сам Христос каже "Нисам дошао да укинем него да испуним." Зар смо ми већи од Њега?

А ти брате види да ли се Св. Антоније причешћивао кад је долазио у заједницу (јер сам у пустињи НЕ МОЖЕ СЛУЖИТИ ЛИТУРГИЈУ). Па онда или бежи у пустињу па се подвизавај, или у заједницу на Вечеру.

То што говориш је давно описано у светачницима. Почиње на п, завршава на т и није пост. Подсетићу те да "и ђаво може цитирати Писма" али коме Црква није мајка томе ни Бог није Отац. Ма шта он мислио или умишљао. Много је примера у ова два миленијума оних који су били убеђени да су online са Богом...

П.с. То што говориш је чист протестантизам. Веруј ми ако хоћеш или можеш. Без духовног руковођења то је пут погибли. Много тога има у светачнику и житијима. Ниси ни први а на жалост ни последњи...

[Volim_Sina_Bozjeg]

"Нисам дошао да укинем него да испуним." Зар смо ми већи од Њега?

U takvog Hrista verujem i ja. 

[Гром]

Проблем је у томе да ако се призна да су сви који верују у Исуса Христа и у оно што је он говорио, и чине то што је он говорио, чланови Христове Цркве, тада православна црква губи своју ексклузивност као једина црква у којој се може спасти. Изгубила би се паства а и извор прихода. Зато се лаже народ и измишљају приче о светим тајнама које се само у православној цркви примају. Узалуд се верује у Исуса Христа и чини оно што је он говорио да треба да се чини већ је неопходно да се буде члан православне цркве.  

Црква пуна верника сумњивог морала, свештеник такође сумњивог морала и Св. Дух само чека да се људи скупе на литургију па да их причести светим тајнама. Па кога ви то заваравате. То сви људи виде, шта се дешава у цркви, шта раде владике а шта свештенство. Паропхије се купују, добра парохија кошта и по 10 000 евра.  Укида се реч Божја да би се сачувало предање које је на руку људима који и нису верници али су зато добростојећи свештеници СПЦ.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Проблем је у томе да ако се призна да су сви који верују у Исуса Христа и у оно што је он говорио, и чине то што је он говорио, чланови Христове Цркве, тада православна црква губи своју ексклузивност као једина црква у којој се може спасти. Изгубила би се паства а и извор прихода. Зато се лаже народ и измишљају приче о светим тајнама које се само у православној цркви примају. Узалуд се верује у Исуса Христа и чини оно што је он говорио да треба да се чини већ је неопходно да се буде члан православне цркве.  

Црква пуна верника сумњивог морала, свештеник такође сумњивог морала и Св. Дух само чека да се људи скупе на литургију па да их причести светим тајнама. Па кога ви то заваравате. То сви људи виде, шта се дешава у цркви, шта раде владике а шта свештенство. Паропхије се купују, добра парохија кошта и по 10 000 евра.  Укида се реч Божја да би се сачувало предање које је на руку људима који и нису верници али су зато добростојећи свештеници СПЦ.

Si ti brate lud?